Posmrtni ostaci Slobodana Jovanovića stižu u Srbiju

[sendi]

Posmrtni ostaci Slobodana Jovanovića stižu u Srbiju


Novosti

Novosti saznaju: Posmrtni ostaci nekadašnji predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije u egzilu, u tajnosti ekshumirani u Londonu i stižu u Beograd 8. decembra


Jovanović sa Bogdanom Popovićem

SLOBODAN Jovanović, nekadašnji predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije u egzilu i Srpske kraljevske akademije, vraća se u Srbiju! Posle više od pola veka, Srbija će ispraviti nepravdu načinjenu jednom od svojih najvećih intelektualaca svih vremena.
Posmrtni ostaci Slobodana Jovanovića ekshumirani su, kako saznajemo, u četvrtak u zoru, na londonskom groblju ”Kensal grin”, gde je počivao 53 godine. Raka je otvorena u tajnosti, bez gužve, a osim radnika svedočio je samo srpski sveštenik.

Avion sa njegovim zemnim ostacima u Beograd stiže 8. decembra, a komemoracija i sahrana u Aleji zaslužnih građana, na beogradskom Novom groblju, biće održane dva dana kasnije. Gotovo da se podudara sa 12. decembrom, datumom njegove sahrane 1958. godine u Londonu.
- Po želji porodice, sve se odvija daleko od očiju javnosti. Nisu želeli da ovaj događaj svojata bilo koja politička stranka - kaže sagovornik ”Novosti”. - Ime najvećeg srpskog istoričara i pravnika dobiće 10. decembra i plato ispred Pravnog fakulteta. Komemoracija će biti u amfiteatru fakulteta koji nosi njegovo ime. Neće biti političkih govora, već će se poštovaocima njegove ličnosti i dela obratiti akademik Nikola Hajdin, predsednik SANU, prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, i prof. dr Mirko Vasiljević, dekan Pravnog fakulteta.
Još pre 14 godina započeta je borba da se posmrtni ostaci vrate u Srbiju. Odobrenje je morala da potpiše engleska kraljica lično!

Decenijama je grob prvog Slobodana među Srbima bio oronuo, sa izbledelom slikom. Zaboravili su ga i država i zemljaci u Srbiji. Pazila ga je samo dijaspora. Među retkima koji su vodili brigu o njegovoj večnoj kući bio je profesor Stevan K. Pavlović, iz Sauthemtona. Grobnica na Kensal grinu njegovo je vlasništvo. Tu počiva i Stevanov otac Kosta Pavlović, sekretar i rođak Slobodana Jovanovića.

Život Slobodana Jovanovića sve do skoro sedamdesete godine tekao je ponajviše u akademskih krugovima. Držao se po strani od politike. Tek 1936. godine, osnivanjem Srpskog kulturnog kluba, ušao je u politiku. Okupio je brojne srpske intelektualce i sve do 1941. godine zalagao se za negovanje srpske kulture u okviru jugoslovenstva. Na početku Drugog svetskog rata politički su se više angažovali i potencirali definisanje srpskih nacionalnih interesa. U vladu, čiji je kasnije bio potpredsednik i predsednik, ušao je kao nestranačka ličnost. Posle 27. marta 1941, kada je cela vlada otišla u izbeglištvo, nastavili su da deluju iz Londona. Podržavali su pokret otpora Draže Mihailovića.

U procesu u kome je 1946. godine suđeno Mihailoviću, komunističke vlasti su, u odsustvu, između ostalih, osudile i Slobodana Jovanovića. Na teret mu je stavljeno da je pomagao okupatoru, saradnjom sa generalom Mihailovićem. Osuđen je na 20 godina robije sa prinudnim radom, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava na deset godina, konfiskaciju imovine i gubitak državljanstva.

Pravda je, bar ”na papiru”, zadovoljena tek 2007. godine, kada je Okružni sud u Beogradu proglasio ništavnom presudu Vrhovnog suda FNRJ iz 1946. godine. Poništene su i sve njene pravne posledice i Jovanović je rehabilitovan.
A kada je davne 1941. godine otišao u izgnanstvo, nije znao da li će se vratiti. Jovanovićevi biografi zapisali su da je, ulazeći u avion koji ga je, sa ostalim članovima vlade, odveo u doživotno izbeglištvo, kroz suze rekao: ”Ovo je najnesrećniji dan u mom životu”. Kasnije, kada su mu komunističke vlasti nudile da se vrati u zemlju pod određenim uslovima, poručio je: ”Vratiću se sa slobodom!”.

PRVI SE ZVAO SLOBODAN
ZNAMENITI pravnik i istoričar bio je prvi Srbin koji je poneo ime Slobodan. Njegov otac Vladimir Jovanović sina je nazvao Slobodan, a ćerku Pravda. Pravda se, nažalost, među Srbima nije održala.

SVE OSTAVIO SESTRI
IZA Slobodana Jovanovića ostao je testament, napisan 1930. godine. Njime je svu svoju imovinu zaveštao sestri Pravdi. U poslednjoj oporuci ne pominje da bi želeo da bude sahranjen u Srbiji. Ali ne piše ni da mu to nije želja. Nosioci ovog testamenta su članovi porodice Pavlović, u čijoj grobnici je do sada počivao.

UTEMELjIO USTAVNO PRAVO U SRBIJI
SLOBODAN Jovanović (1869-1958) završio je Prvu beogradsku gimnaziju, a potom Pravni fakultet u Ženevi. Prvi rad koji je napisao, još kao student, bio je o demokratiji. Sa nepunih 28 godina, izabran je za profesora na Pravnom fakultetu Beogradske velike škole. U dva navrata bio je dekan. Objavio je desetine naučnih radova i utemeljio ustavno pravo kod nas.

U dva navrata bio je rektor Univerziteta u Beogradu, a predsednik Srpske kraljevske akademije postao je 1928. godine.

 

[sendi]

Kontroverze oko ekshumacije posmrtnih ostataka Slobodana Jovanovića

Kontroverze oko ekshumacije posmrtnih ostataka Slobodana Jovanovića


Blic

Slobodan Jovanović, jedan od najvećih srpskih intelektualaca svih vremena i predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije u egzilu u Londonu, na samrti je mom stricu Kosti izrazio želju da njegov grob ostane u Engleskoj, kaže za “Blic nedelje” Đorđe Pavlović, potomak porodice u čijoj je grobnici sahranjen ovaj srpski velikan. Pavlović dodaje da je njegov brat od strica Stevan nevoljno morao da potpiše odobrenje za ekshumaciju posmrtnih ostataka i njihovo slanje u Srbiju jer je bio izložen pristiscima prvo nevladine organizacije Srpski liberalni savet, a kasnije i najviših instanci iz vlasti.

Druga sahrana nekadašnjeg premijera Kraljevine Jugoslavije u subotu, 10. decembra, u Aleji zaslužnih građana: Slobodan Jovanović

Avion sa posmrtnim ostacima Slobodana Jovanovića sleteće u Beograd 8. decembra, a komemoracija i sahrana u Aleji zaslužnih građana, na beogradskom Novom groblju, biće održana 10. decembra. Njegovo telo je pre dva dana izvađeno iz rake na groblju u Londonu, a i to je urađeno u potpunoj tajnosti, uz prisustvo sveštenika i nekoliko radnika.

- Moj brat Stevan je bio izložen neverovatnim pritiscima da potpiše ekshumaciju, a mora se razumeti da je on čovek rođen 1933. i da nije u godinama kada je previše buntovnički raspoložen. On je na kraju popustio i rekao da nije gospodar ničijeg tela i da posmrtni ostaci Slobodana Jovanovića nisu njegova prćija. Samo ću vam reći da niko iz srpske ambasade u Londonu nije sve ove godine došao na grob Slobodana Jovanovića, a sada su veoma zainteresovani da prebace njegovo telo u Srbiju. Zaista, ne postoji pisani dokument koji dokazuje želju Slobodana Jovanovića da ne bude sahranjen u Srbiji, ali ponavljam, to je rekao na samrti mom stricu, a njegovom ličnom sekretaru i rođaku, kome je umro na rukama - objašnjava Pavlović.

U Srpskom liberalnom savetu kažu da je istina da su oni još 2003. godine pokrenuli ideju prvo rehabilitacije Slobodana Jovanovića, osuđenog zbog saradnje sa okupatorom, a onda i ekshumacije i prebacivanja tela u Srbiju.

- Iz medija smo saznali da je telo ekshumirano i da se posmrtni ostaci vraćaju u Beograd. Niko nas o tome nije obavestio, a profesori Kosta Čavoški, Smilja Avramov, Nikola Mirkov i mnogi intelektualci su jedini insistirali na tome i isposlovali da prostor ispred Pravnog fakulteta dobije ime Plato Slobodana Jovanovića - kaže za “Blic” Aleksandar Nedić, praunuk generala Nedića i član Srpskog liberalnog saveta.

I zaista, plato ispred Pravnog fakulteta će već u četvrtak dobiti ime po ovom velikanu, a u amfiteatru će se održati i komemorativna sednica bez, kako je najavljeno, političkih govora.

Nedić ipak potvrđuje priču Đorđa Pavlovića da neko na ovaj način želi da stekne političke poene, ali odbija sve optužbe da su oni vršili pritiske bilo koje vrste na porodicu Pavlović.

- Kako mi kao NVO možemo da vršimo bilo kakav pritisak na bilo koga. Samo jednom sam se čuo sa dotičnim gospodinom, kada smo ga pozvali da se pridruži našoj inicijativi, ali nam je tada svašta rekao i optužio nas za skrnavljenje groba Slobodana Jovanovića - kaže Nedić.

On tvrdi da Slobodan Jovanović nije bilo ko i da nije zaslužio da bude sahranjen u Srbiji bez prisustva vojnog i političkog vrha uz najviše državne počasti, pravdajući to željom porodice, za koju stručnjaci tvrde da ne postoji.

- Da su se kojim slučajem Marsovci pojavili i doneli telo Slobodana Jovanovića, ja bih bio za. Ali na ovaj način, gde nas kao inicijatore akcije niko ne obaveštava i gde se naš velikan sahranjuje daleko od očiju javnosti, to ne možemo da prihvatimo - zaključuje Nedić.

Kada smo ove reči preneli Đorđu Pavloviću, on je rekao da su takve reakcije i očekivane.

- Pritisaka je bilo. Na kraju je intervenisao i državni i crkveni vrh, a ovi ljudi iz Srpskog liberalnog saveta su ljuti što će zasluge za ovakvu ekshumaciju pripasti nekom drugom - zaključuje Pavlović.


Dekan, rektor, istoričar akademik i premijer

Slobodan Jovanović (1869–1958) bio je srpski pravnik, istoričar, književnik i političar, predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta, profesor javnog prava i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu. „Istorija Srbije 1838-1903“, koju je pisao pune dve decenije, predstavlja središnje mesto u sveukupnom njegovom delu. Pre nego što je umro testamentom ostavlja sve svojoj sestri Pravdi, u kojem ne pominje da ne želi da bude sahranjen u Srbiji, čime je opovrgnuta tvrdnja da postoji pisani argument o averziji prema sahranjivanju u Beogradu.