Član
- Učlanjen(a)
- 12.01.2010
- Poruka
- 472
15 april 2011
Narodna banka Srbije (NBS) podigla je 07/04/2011 referentnu kamatnu stopu na 12,50% (treće podizanje stope u ovoj godini). Istog dana, vlada je najavila mere za reprogram dugova – prvo građanima, a potom i privredi. Podudarnost ova dva događaja svedoči ili o šizofreniji ekonomske politike, ili o njenoj neodgovornoj predizbornoj politizaciji.
Nebojša Katić
Stalnim podizanjem kamatne stope NBS šalje poruku da je pritisak na cene prevelik i da inflacija i dalje galopira. Ovakvom merom NBS pokušava da smanji tražnju i da inflaciju stavi pod kontrolu, pre nego što bude prekasno. Ako je analiza NBS korektna, tada je najbolje da građani nastave sa otplatom dugova, i da novac umesto u potrošnju, usmeravaju na razduživanje.
Razmišljanje i delanje vlade Srbije ide drugim tokom i građanima se šalje suprotna poruka. Ona ih stimuliše da ne otplaćuju glavnicu kredita, da u naredne dve godine plaćaju samo kamatu, a da ovako „ušteđeni“ novac usmere u potrošnju. Vlada ovom merom podstiče rast cena, a građanima umesto pomoći nudi iluziju i sedativ. Lavovski deo kredita je indeksiran i njihova glavnica nikada ne miruje, već se pomera sa svakom promenom kursa dinara. Kada se budu probudili iz sna i kada dejstvo sedativa prođe, građani će videti da su njihovi dugovi beznadno narasli. U 2012. ili 2013. godini oni će biti u još težoj situaciji nego što su danas.
Osnova svakog uspešnog reprograma podrazumeva različite pristupe za nelikvidne (kojima se može pomoći) i za nesolventne (kojima pomoći nema). Vlada ne pravi razliku između ove dve grupe dužnika i tretira ih na isti način, dakle kao nelikvidne. Povrh svega, reprogram ne predviđa ni delimičan otpis dugova, a bez otpisa, uspešnog reprograma jednostavno, nema.
Da apsurd bude potpun, „nezavisna NBS“ se nije distancirala od vladine inicijative, pa su predsednik vlade i guverner NBS zajednički najavili reprogram. U racionalnoj ekonomskoj sferi je nemoguće pomiriti rast inflacije, rast kamatnih stopa i najavljeni reprogram – to je moguće samo u pervertiranoj političkoj sferi. Šta bi mogla biti pozadina najavljenih mera?
U zvaničnoj verziji, vlada se nada da će za godinu ili dve kriza proći, da će zaposlenost i primanja građana porasti, pa će im nastavak otplate kredita biti lakši nego danas. Ovaj pristup počiva na nadi u bolju budućnost. Sadašnjost je drugačija.
Finansijski sistem Srbije je svakim danom sve bliži kolapsu, a broj dužnika koji nije u stanju da otplaćuje kredite neprekidno raste, uprkos suludom jačanju dinara. Slom finansijskog sistema bi mogao uslediti već krajem ove godine, ili početkom sledeće. Reprogram dugova pomaže da se slom sistema odloži za „dan posle“. Samo u ovakvom političkom kontekstu pomenuta finansijska šizofrenija ima logičke temelje. Oni su čvrsti taman toliko, da izdrže do narednih izbora.
Posledice reprograma će biti katastrofalne. Uz rast potrošnje, porašće i pritisak na inflaciju. NBS će nastaviti da povećava referentnu kamatnu stopu, a sa njom će i sve ostale kamatne stope nastaviti rast. Dužnički teret će efektivno biti samo veći.
Pošto će i država morati da plaća sve veće kamate prilikom zaduživanja na finansijskom tržištu, to bi moglo privući dodatni špekulativni kapital u Srbiju. Da bi se ovaj neveseli scenario realizovao, da bi se inokapitalom finansirao budžetski deficit, NBS mora nastaviti politiku precenjenog dinara kojom će strance osloboditi straha od depresijacije. Trenutni kurs dinara je jasan nagoveštaj te pogubne politike. Ovakva kreditnomonetarna politika će dovesti do još većeg rasta (već neodrživog) spoljnog duga Srbije. Prodaja Telekoma, ako do nje dođe, samo će nakratko usporiti proces.
Najavljeni reprogram će smanjiti priliv novca u banke a time i njihovu likvidnost. NBS će bankama ovaj manjak nadoknaditi smanjivanjem stope obaveznih rezervi. Suštinski, program ce se realizovati na teret rezervi i po cenu nove, velike destabilizacije finansijskog sistema. Finansijski sistem više ne diše ni na škrge, on je na veštačkim plućima.
Kada finansijski slom bude usledio, on će se dogoditi na još višem nivou spoljnog duga i na niskom nivou bankarskih rezervi. Trka sa vremenom je počela, i ovo bi mogla biti najskuplja predizborna kampanja u istoriji Srbije.
Nebojša Katić
Finansijski konsultant, London
Iz drugog ugla
9. april 2011.
Narodna banka Srbije (NBS) podigla je 07/04/2011 referentnu kamatnu stopu na 12,50% (treće podizanje stope u ovoj godini). Istog dana, vlada je najavila mere za reprogram dugova – prvo građanima, a potom i privredi. Podudarnost ova dva događaja svedoči ili o šizofreniji ekonomske politike, ili o njenoj neodgovornoj predizbornoj politizaciji.
Nebojša Katić
Stalnim podizanjem kamatne stope NBS šalje poruku da je pritisak na cene prevelik i da inflacija i dalje galopira. Ovakvom merom NBS pokušava da smanji tražnju i da inflaciju stavi pod kontrolu, pre nego što bude prekasno. Ako je analiza NBS korektna, tada je najbolje da građani nastave sa otplatom dugova, i da novac umesto u potrošnju, usmeravaju na razduživanje.
Razmišljanje i delanje vlade Srbije ide drugim tokom i građanima se šalje suprotna poruka. Ona ih stimuliše da ne otplaćuju glavnicu kredita, da u naredne dve godine plaćaju samo kamatu, a da ovako „ušteđeni“ novac usmere u potrošnju. Vlada ovom merom podstiče rast cena, a građanima umesto pomoći nudi iluziju i sedativ. Lavovski deo kredita je indeksiran i njihova glavnica nikada ne miruje, već se pomera sa svakom promenom kursa dinara. Kada se budu probudili iz sna i kada dejstvo sedativa prođe, građani će videti da su njihovi dugovi beznadno narasli. U 2012. ili 2013. godini oni će biti u još težoj situaciji nego što su danas.
Osnova svakog uspešnog reprograma podrazumeva različite pristupe za nelikvidne (kojima se može pomoći) i za nesolventne (kojima pomoći nema). Vlada ne pravi razliku između ove dve grupe dužnika i tretira ih na isti način, dakle kao nelikvidne. Povrh svega, reprogram ne predviđa ni delimičan otpis dugova, a bez otpisa, uspešnog reprograma jednostavno, nema.
Da apsurd bude potpun, „nezavisna NBS“ se nije distancirala od vladine inicijative, pa su predsednik vlade i guverner NBS zajednički najavili reprogram. U racionalnoj ekonomskoj sferi je nemoguće pomiriti rast inflacije, rast kamatnih stopa i najavljeni reprogram – to je moguće samo u pervertiranoj političkoj sferi. Šta bi mogla biti pozadina najavljenih mera?
U zvaničnoj verziji, vlada se nada da će za godinu ili dve kriza proći, da će zaposlenost i primanja građana porasti, pa će im nastavak otplate kredita biti lakši nego danas. Ovaj pristup počiva na nadi u bolju budućnost. Sadašnjost je drugačija.
Finansijski sistem Srbije je svakim danom sve bliži kolapsu, a broj dužnika koji nije u stanju da otplaćuje kredite neprekidno raste, uprkos suludom jačanju dinara. Slom finansijskog sistema bi mogao uslediti već krajem ove godine, ili početkom sledeće. Reprogram dugova pomaže da se slom sistema odloži za „dan posle“. Samo u ovakvom političkom kontekstu pomenuta finansijska šizofrenija ima logičke temelje. Oni su čvrsti taman toliko, da izdrže do narednih izbora.
Posledice reprograma će biti katastrofalne. Uz rast potrošnje, porašće i pritisak na inflaciju. NBS će nastaviti da povećava referentnu kamatnu stopu, a sa njom će i sve ostale kamatne stope nastaviti rast. Dužnički teret će efektivno biti samo veći.
Pošto će i država morati da plaća sve veće kamate prilikom zaduživanja na finansijskom tržištu, to bi moglo privući dodatni špekulativni kapital u Srbiju. Da bi se ovaj neveseli scenario realizovao, da bi se inokapitalom finansirao budžetski deficit, NBS mora nastaviti politiku precenjenog dinara kojom će strance osloboditi straha od depresijacije. Trenutni kurs dinara je jasan nagoveštaj te pogubne politike. Ovakva kreditnomonetarna politika će dovesti do još većeg rasta (već neodrživog) spoljnog duga Srbije. Prodaja Telekoma, ako do nje dođe, samo će nakratko usporiti proces.
Najavljeni reprogram će smanjiti priliv novca u banke a time i njihovu likvidnost. NBS će bankama ovaj manjak nadoknaditi smanjivanjem stope obaveznih rezervi. Suštinski, program ce se realizovati na teret rezervi i po cenu nove, velike destabilizacije finansijskog sistema. Finansijski sistem više ne diše ni na škrge, on je na veštačkim plućima.
Kada finansijski slom bude usledio, on će se dogoditi na još višem nivou spoljnog duga i na niskom nivou bankarskih rezervi. Trka sa vremenom je počela, i ovo bi mogla biti najskuplja predizborna kampanja u istoriji Srbije.
Nebojša Katić
Finansijski konsultant, London
Iz drugog ugla
9. april 2011.