LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
POREZ NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA
Posledice neplaćanja i njegova zastarelost
Ako ste od Poreske uprave dobili opomenu za neplaćeni dug, to uglavnom znači samo jedno – da je pomenuti ugovor ovoj instituciji prosledio sud koji ga je i overio.
Neprijavljivanje poreza na prenos apsolutnih prava i njegovo neplaćanje prilikom prometa nepokretnosti može da prouzrokuje ozbiljne posledice, bez obzira na to koliko je vremena prošlo od nastanka poreske obaveze.
Podsećamo vas na Zakon o porezima na imovinu i njegove izmene (Službeni glasnik. RS br. 26/2001, 80/2002, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011). Zakon kaže da je prilikom prometa nepokretnosti poreski obveznik – prodavac nepokretnosti (član 25). Praksa je već decenijama opredelila kupca „kao stranku u postupku“ kada je ovaj porez u pitanju. Razlog je potpuno praktične prirode. Naime, potrebno je najmanje desetak dana da nadležni organ Poreske uprave uradi rešenje, a toliko je potrebno i skoro svakom zaposlenom u matičnoj filijali. Na kraju potrebno je da ga načelnik/ca potpiše, i da to ne bude dan kada filijala ne radi sa strankama. To umnogome usporava i otežava postupak kupoprodaje, pa je lakše i bezbolnije da se o svemu tome pobrine kupac.
Poreska uprava u postupanju potpuno zanemaruje ovu činjenicu. Što se njih tiče – prodavac je obveznik i kraj.
Problem nastaje kada se desi slučaj da kupac nikada (pa ni sa ovlašćenjem prodavca) ne prijavi porez. Činjenica da je para u budžetu sve manje i da mnogo ispražnjenih džepova nema više odakle da plaća razne poreze, može da rezultira dolaskom poštara na vaša vrata sa preporučenom pošiljkom u obliku plave koverte i adresom pošiljaoca – Poreske uprave. Ko kaže da mu srce ne preskoči kada ugleda poresko pismo koje treba da primi, nije iskren.
Dok čitate opomenu za neplaćeni dug (do tančina ispoštovan Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, „Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02 – ispravka, 23/03 – ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – dr. zakon, 62/06 – dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09 – dr. zakon i 53/10, nema utuženja bez opomene) i iznose taksa, dolazite do ključnog momenta – obrazloženje za šta ste to sve sa kamatom dužni glasi: NEPRIJAVLJEN I NEPLAĆEN POREZ NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA PO UGOVORU O KUPOPRODAJI OVERA TA I TA. Prvo što vam pada na pamet jeste onaj član iz ugovora (i to overenog u sudu) po kome se kupac obavezao da plati taj porez. To jeste tačno, ali je zaboravljeno da sud overava samo verodostojnost potpisa, a ne i sadržaj ugovora. U tom pogledu Poresku upravu interesuje samo da to što je napisano stoji u zakonu. Ukoliko toga u zakonu nema, ona zahteva isplatu. Ovo isto potvrdilo je i Ministarstvo finansija, u više navrata, svojim mišljenjima koja predstavljaju jedino zvanično tumačenje zakona, čiji su oni predlagači.
Preostaje vam malo mogućnosti da spasite svoj opustošeni budžet. Jedna od njih je da nađete kupca i dogovorite se da ispuni obavezu koju je preuzeo potpisivanjem ugovora o kupoprodaji. Male su šanse da ovo uspe, jer pomenuti kupac, ili je nestao bez traga, ili nema novac da tu obavezu izvrši, ili je nepokretnost već više puta preprodavana do dana današnjeg.
Tako se u Mišljenju Ministarstva finansija br. 413-00-02980/2010-04 od 18.10.2010. kaže: „Ukoliko se kupac ugovorom o kupoprodaji nije obavezao da će on izmiriti poresku obavezu na prenos apsolutnih prava, pa supsidijarno jemči za izmirenje te poreske obaveze, odgovoran je za izmirenje prodavčevog poreskog duga, pri čemu poreski organ može zahtevati da on izmiri taj dug tek ako nije uspeo da je naplati od prodavčevih naslednika.“ Ovim je pokriven slučaj kada prodavac nije živ i kada ima naslednike. Zatim sledi ovo: „U svakom konkretnom slučaju, na osnovu pruženih dokaza, nadležni poreski organ ceni činjenično stanje od uticaja na postojanje i visinu poreske obaveze na prenos apsolutnih prava.“ (Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-01-00329/2007-04 od 29. 11. 2007). Dakle, može, a i ne mora da bude.
Ovo poslednje navedeno Mišljenje može da vam pomogne da se sporazumete sa nadležnim organom.
Takođe, od bitnog značaja je i činjenica da je od godine overe ugovora o kupoprodaji prošlo pet ili više godina (računa se od 1. 1. naredne godine, od godine overe ugovora). Ako ste od Poreske uprave dobili opomenu za neplaćeni dug, to uglavnom znači samo jedno: da je pomenuti ugovor Poreskoj upravi prosledio sud koji ga je i overio (i to, najverovatnije, neposredno posle overe). Posle više godina stajanja u nekim kutijama Poreske uprave, došli su i oni na red. Kroz praksu se pokazalo da je svih ovih godina većina sudova, tada opštinskih, a sada osnovnih, dostavljala overene ugovore barem jednom nedeljno filijali Poreske uprave.
U manjim mestima to, obično, funkcioniše tako što kurir suda, kroz internu dostavnu knjigu, dostavi službeniku Poreske uprave ugovor, on potpiše da ga je primio, čime je nastao dan saznanja Poreske uprave za taj ugovor.
U tome leži vaša šansa.
Postupak dolaska do rešenja o otpisu duga treba da izgleda, uglavnom, ovako:
- napišite dopis sudu u kome je overen ugovor u kome tražite informaciju da li je vaš ugovor (navedite broj sudske overe i datum overe) dostavljen nadležnoj filijali Poreske uprave. Dostavite im u prilogu fotokopiju;
- pošaljite ga preporučenom pošiljkom sa povratnicom;
- pričekajte deset do petnaest dana na odgovor. Ako ga ne bude, napišite URGENCIJU sudu, kojom molite za hitan postupak i navedite opravdan razlog;
- verovatno će vam odgovoriti da žale što ne čuvaju dostavne knjige tako dugo, ali da uredno, već dugo dostavljaju Poreskoj upravi overene ugovore. Drugo i ne bi smeli da vam odgovore, jer im je tu obavezu, članom 37, nametnuo Zakon o porezima na imovinu. Najgore što može da vam se desi jeste da ne dobijete odgovor, ali budite uporni. Dozvoljeno je pisati i predsedniku suda;
- nakon toga, fotokopije odgovora suda, ugovora o kupoprodaji, opomene Poreske uprave, i Mišljenja Ministarstva finansija br. 413-00-00527/2009-04 od 3. 3. 2009. (direktan link na internet strani Ministarstva finansija) pošaljite Poreskoj upravi sa zahtevom za donošenje rešenja o otpisu duga zbog zastarelosti potraživanja (preporučeno, sa povratnicom, naravno, jer time pokazujete svoje poznavanje poslovne korespodencije);
- posle toga sačekajte. Nema potrebe da im pišete Urgencije. Kada shvate da ste dokazali da je prošlo pet, ili više godina od dana njihovog saznanja, postoje velike šanse da vam otpišu dug. Platićete nekoliko različitih taksa (za izdavanje rešenja, za izdavanje opomene i sl.) u iznosu oko 1.500 din. Ovo bi trebalo da bude kraj vašim mukama, bar o ovom pitanju.
Ne zaboravite da su službenici u Poreskoj upravi svesni činjenice da mogu biti kažnjeni od strane nadzornog organa, jer su imali dan saznanja za postojanje ugovora, a nisu u predviđenom roku postupili po njemu.
U većim gradovima, gde se rešenja dostavljaju poštom, zastarelost potraživanja je teže dokazati, jer pošta dostavne knjige čuva najduže godinu i po dana. Ne košta mnogo da probate jer vam se dug neće smanjiti ako ništa ne pokušate.
Ove činjenice bi trebalo da predstavljaju upozorenje za buduće prodavce nekretnina i savet da radi sopstvene sigurnosti malo produže agoniju kupoprodaje nepokretnosti.
Politika
Posledice neplaćanja i njegova zastarelost
Ako ste od Poreske uprave dobili opomenu za neplaćeni dug, to uglavnom znači samo jedno – da je pomenuti ugovor ovoj instituciji prosledio sud koji ga je i overio.
Neprijavljivanje poreza na prenos apsolutnih prava i njegovo neplaćanje prilikom prometa nepokretnosti može da prouzrokuje ozbiljne posledice, bez obzira na to koliko je vremena prošlo od nastanka poreske obaveze.
Podsećamo vas na Zakon o porezima na imovinu i njegove izmene (Službeni glasnik. RS br. 26/2001, 80/2002, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011). Zakon kaže da je prilikom prometa nepokretnosti poreski obveznik – prodavac nepokretnosti (član 25). Praksa je već decenijama opredelila kupca „kao stranku u postupku“ kada je ovaj porez u pitanju. Razlog je potpuno praktične prirode. Naime, potrebno je najmanje desetak dana da nadležni organ Poreske uprave uradi rešenje, a toliko je potrebno i skoro svakom zaposlenom u matičnoj filijali. Na kraju potrebno je da ga načelnik/ca potpiše, i da to ne bude dan kada filijala ne radi sa strankama. To umnogome usporava i otežava postupak kupoprodaje, pa je lakše i bezbolnije da se o svemu tome pobrine kupac.
Poreska uprava u postupanju potpuno zanemaruje ovu činjenicu. Što se njih tiče – prodavac je obveznik i kraj.
Problem nastaje kada se desi slučaj da kupac nikada (pa ni sa ovlašćenjem prodavca) ne prijavi porez. Činjenica da je para u budžetu sve manje i da mnogo ispražnjenih džepova nema više odakle da plaća razne poreze, može da rezultira dolaskom poštara na vaša vrata sa preporučenom pošiljkom u obliku plave koverte i adresom pošiljaoca – Poreske uprave. Ko kaže da mu srce ne preskoči kada ugleda poresko pismo koje treba da primi, nije iskren.
Dok čitate opomenu za neplaćeni dug (do tančina ispoštovan Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, „Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02 – ispravka, 23/03 – ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – dr. zakon, 62/06 – dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09 – dr. zakon i 53/10, nema utuženja bez opomene) i iznose taksa, dolazite do ključnog momenta – obrazloženje za šta ste to sve sa kamatom dužni glasi: NEPRIJAVLJEN I NEPLAĆEN POREZ NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA PO UGOVORU O KUPOPRODAJI OVERA TA I TA. Prvo što vam pada na pamet jeste onaj član iz ugovora (i to overenog u sudu) po kome se kupac obavezao da plati taj porez. To jeste tačno, ali je zaboravljeno da sud overava samo verodostojnost potpisa, a ne i sadržaj ugovora. U tom pogledu Poresku upravu interesuje samo da to što je napisano stoji u zakonu. Ukoliko toga u zakonu nema, ona zahteva isplatu. Ovo isto potvrdilo je i Ministarstvo finansija, u više navrata, svojim mišljenjima koja predstavljaju jedino zvanično tumačenje zakona, čiji su oni predlagači.
Preostaje vam malo mogućnosti da spasite svoj opustošeni budžet. Jedna od njih je da nađete kupca i dogovorite se da ispuni obavezu koju je preuzeo potpisivanjem ugovora o kupoprodaji. Male su šanse da ovo uspe, jer pomenuti kupac, ili je nestao bez traga, ili nema novac da tu obavezu izvrši, ili je nepokretnost već više puta preprodavana do dana današnjeg.
Tako se u Mišljenju Ministarstva finansija br. 413-00-02980/2010-04 od 18.10.2010. kaže: „Ukoliko se kupac ugovorom o kupoprodaji nije obavezao da će on izmiriti poresku obavezu na prenos apsolutnih prava, pa supsidijarno jemči za izmirenje te poreske obaveze, odgovoran je za izmirenje prodavčevog poreskog duga, pri čemu poreski organ može zahtevati da on izmiri taj dug tek ako nije uspeo da je naplati od prodavčevih naslednika.“ Ovim je pokriven slučaj kada prodavac nije živ i kada ima naslednike. Zatim sledi ovo: „U svakom konkretnom slučaju, na osnovu pruženih dokaza, nadležni poreski organ ceni činjenično stanje od uticaja na postojanje i visinu poreske obaveze na prenos apsolutnih prava.“ (Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-01-00329/2007-04 od 29. 11. 2007). Dakle, može, a i ne mora da bude.
Ovo poslednje navedeno Mišljenje može da vam pomogne da se sporazumete sa nadležnim organom.
Takođe, od bitnog značaja je i činjenica da je od godine overe ugovora o kupoprodaji prošlo pet ili više godina (računa se od 1. 1. naredne godine, od godine overe ugovora). Ako ste od Poreske uprave dobili opomenu za neplaćeni dug, to uglavnom znači samo jedno: da je pomenuti ugovor Poreskoj upravi prosledio sud koji ga je i overio (i to, najverovatnije, neposredno posle overe). Posle više godina stajanja u nekim kutijama Poreske uprave, došli su i oni na red. Kroz praksu se pokazalo da je svih ovih godina većina sudova, tada opštinskih, a sada osnovnih, dostavljala overene ugovore barem jednom nedeljno filijali Poreske uprave.
U manjim mestima to, obično, funkcioniše tako što kurir suda, kroz internu dostavnu knjigu, dostavi službeniku Poreske uprave ugovor, on potpiše da ga je primio, čime je nastao dan saznanja Poreske uprave za taj ugovor.
U tome leži vaša šansa.
Postupak dolaska do rešenja o otpisu duga treba da izgleda, uglavnom, ovako:
- napišite dopis sudu u kome je overen ugovor u kome tražite informaciju da li je vaš ugovor (navedite broj sudske overe i datum overe) dostavljen nadležnoj filijali Poreske uprave. Dostavite im u prilogu fotokopiju;
- pošaljite ga preporučenom pošiljkom sa povratnicom;
- pričekajte deset do petnaest dana na odgovor. Ako ga ne bude, napišite URGENCIJU sudu, kojom molite za hitan postupak i navedite opravdan razlog;
- verovatno će vam odgovoriti da žale što ne čuvaju dostavne knjige tako dugo, ali da uredno, već dugo dostavljaju Poreskoj upravi overene ugovore. Drugo i ne bi smeli da vam odgovore, jer im je tu obavezu, članom 37, nametnuo Zakon o porezima na imovinu. Najgore što može da vam se desi jeste da ne dobijete odgovor, ali budite uporni. Dozvoljeno je pisati i predsedniku suda;
- nakon toga, fotokopije odgovora suda, ugovora o kupoprodaji, opomene Poreske uprave, i Mišljenja Ministarstva finansija br. 413-00-00527/2009-04 od 3. 3. 2009. (direktan link na internet strani Ministarstva finansija) pošaljite Poreskoj upravi sa zahtevom za donošenje rešenja o otpisu duga zbog zastarelosti potraživanja (preporučeno, sa povratnicom, naravno, jer time pokazujete svoje poznavanje poslovne korespodencije);
- posle toga sačekajte. Nema potrebe da im pišete Urgencije. Kada shvate da ste dokazali da je prošlo pet, ili više godina od dana njihovog saznanja, postoje velike šanse da vam otpišu dug. Platićete nekoliko različitih taksa (za izdavanje rešenja, za izdavanje opomene i sl.) u iznosu oko 1.500 din. Ovo bi trebalo da bude kraj vašim mukama, bar o ovom pitanju.
Ne zaboravite da su službenici u Poreskoj upravi svesni činjenice da mogu biti kažnjeni od strane nadzornog organa, jer su imali dan saznanja za postojanje ugovora, a nisu u predviđenom roku postupili po njemu.
U većim gradovima, gde se rešenja dostavljaju poštom, zastarelost potraživanja je teže dokazati, jer pošta dostavne knjige čuva najduže godinu i po dana. Ne košta mnogo da probate jer vam se dug neće smanjiti ako ništa ne pokušate.
Ove činjenice bi trebalo da predstavljaju upozorenje za buduće prodavce nekretnina i savet da radi sopstvene sigurnosti malo produže agoniju kupoprodaje nepokretnosti.
Politika