- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Porodica Vidičević – majstori za lubenice
Izvor:
Novosti.rs
Ima jedna rasavačka dolina, pored puta Prijedor-Sanski Most, koju prekrivaju šarene lubenice. Nije to slučajno, lubenice su rodile zahvaljujući vrednim rukama porodice Vidičević. Doduše, pomogla je i plodna zemlja pored reke Sane.
Sve je počelo pre deset godina, kada je bračni par Dragana i Boško Vidičević, iz ovog sela, roditelji četvoro dece, odlučio da na porodičnoj zemlji poseje lubenice. I poslužila ih je sreća. To im je postao porodični posao, od kojeg žive. Izrodili su četvoro dece i svi zajednički seju, zalivaju, prodaju... Osim najmlađeg Petra, za njega još ima vremena. Vidičevići uzgajaju i dinje i pasulj, ali njihovoj lubenici, kažu, nema ravne.
Ko hoće da radi može i da zaradi. Mi svi radimo i od toga živimo. Ni ja, ni suprug nismo imali drugi posao, pa smo zbog toga i počeli sa ovim - priča Dragana Vidičević.
Dok druga deca uživaju na raspustu, troje starijih Vidičevića pomažu roditeljima. Svako ima svoje obaveze, sve znaju o uzgoju lubenica.
- Zajedno sadimo, zajedno foliju razvlačimo i zalivamo kada treba. Najteža lubenica imala je 13, a dinja osam kilograma - kaže Aleksandar, sin Dragane i Boška.
Iako im je ove godine, zbog mraza i kiše, propao prvi zasad, drugi je dao do sada nezapamćen rod.
- Kada nam je sve propalo zbog mraza i kiše hteo sam da odustanem. Međutim, nešto mi nije dalo. Onda sam uzeo ono rasada što nam je ostalo i zasejao oko 500 stabljika. Kada sam presejao lubenicu bila je velika vrućina i suša, ali sam je vodom zalivao. Ja nemam navodnjavanje kap po kap, nego zalivamo crevom. I nekako se desilo čudo. Odmetnula se kao što nikada nije. Deset godina radim, ne pamtim ovakav rod. Slatka, kvalitetna, uzgajana bez hemije. Zato je ljudi i kupuju - priča Boško Vidičević.
Osim na pijaci, Vidičevići lubenice prodaju i pored puta Prijedor-Sanski Most. Do sada su ih, kažu, prodali na hiljade.
- Ja ih najčešće prodajem. Mama se šali, pa kaže da je to zbog toga što volim da radim sa parama. Dnevno prodamo i do 60 lubenica - priča Tanja, kćerka Dragane i Boška.
Glava porodice Boško tvrdi da će dogodine proširiti proizvodnju i zasejati lubenice na većoj površini. Kaže da su zahvaljujući njima izgradili novu kuću i otvorili auto-perionicu.
Izvor:
Novosti.rs
Ima jedna rasavačka dolina, pored puta Prijedor-Sanski Most, koju prekrivaju šarene lubenice. Nije to slučajno, lubenice su rodile zahvaljujući vrednim rukama porodice Vidičević. Doduše, pomogla je i plodna zemlja pored reke Sane.
Sve je počelo pre deset godina, kada je bračni par Dragana i Boško Vidičević, iz ovog sela, roditelji četvoro dece, odlučio da na porodičnoj zemlji poseje lubenice. I poslužila ih je sreća. To im je postao porodični posao, od kojeg žive. Izrodili su četvoro dece i svi zajednički seju, zalivaju, prodaju... Osim najmlađeg Petra, za njega još ima vremena. Vidičevići uzgajaju i dinje i pasulj, ali njihovoj lubenici, kažu, nema ravne.
Ko hoće da radi može i da zaradi. Mi svi radimo i od toga živimo. Ni ja, ni suprug nismo imali drugi posao, pa smo zbog toga i počeli sa ovim - priča Dragana Vidičević.
Dok druga deca uživaju na raspustu, troje starijih Vidičevića pomažu roditeljima. Svako ima svoje obaveze, sve znaju o uzgoju lubenica.
- Zajedno sadimo, zajedno foliju razvlačimo i zalivamo kada treba. Najteža lubenica imala je 13, a dinja osam kilograma - kaže Aleksandar, sin Dragane i Boška.
Iako im je ove godine, zbog mraza i kiše, propao prvi zasad, drugi je dao do sada nezapamćen rod.
- Kada nam je sve propalo zbog mraza i kiše hteo sam da odustanem. Međutim, nešto mi nije dalo. Onda sam uzeo ono rasada što nam je ostalo i zasejao oko 500 stabljika. Kada sam presejao lubenicu bila je velika vrućina i suša, ali sam je vodom zalivao. Ja nemam navodnjavanje kap po kap, nego zalivamo crevom. I nekako se desilo čudo. Odmetnula se kao što nikada nije. Deset godina radim, ne pamtim ovakav rod. Slatka, kvalitetna, uzgajana bez hemije. Zato je ljudi i kupuju - priča Boško Vidičević.
Osim na pijaci, Vidičevići lubenice prodaju i pored puta Prijedor-Sanski Most. Do sada su ih, kažu, prodali na hiljade.
- Ja ih najčešće prodajem. Mama se šali, pa kaže da je to zbog toga što volim da radim sa parama. Dnevno prodamo i do 60 lubenica - priča Tanja, kćerka Dragane i Boška.
Glava porodice Boško tvrdi da će dogodine proširiti proizvodnju i zasejati lubenice na većoj površini. Kaže da su zahvaljujući njima izgradili novu kuću i otvorili auto-perionicu.