LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Porezi na bradu, vetar, tetovaže...
[/h] Izvor: 24 sata
Ako mislite da država nameće previše poreza, iako (bi trebalo da) poreskim prihodima finansira javna dobra, pogledajte ovu listu besmislenih dažbina.
Porez na bradu - Ovaj porez uveo je ruski car Petar Veliki u okviru svojih modernističkih reformi. U 17. veku u Evropi brada nije bila u modi, a sam Petar I Aleksejevič nije ni mogao da je pusti, pa je smatrao da nema razloga da njegovi podanici poštuju pravoslavni običaj da muškarci nose bradu do grudi.
Porez na tetovaže - Od 2002. godine, svi stanovnici Arkanzasa koji žele da se tetoviraju ili nose pirsing, osim onome ko im je pruža, tu uslugu moraju da plate i državi. Ovaj porez koji iznosi šest odsto od cene tetovaže/pirsinga, nedavno je uvršćen na listu Američkih najbizarnijih poreza.
Crkvena taksa - Iako verske usluge danas nigde nisu besplatne, a ponajmanje kada su u nadležnosti katoličke crkve, ovaj porez Nemci smatraju posebno besmislenim. Naime, oni koji žele da budu deo crkve i prisustvuju njenim obredima, to moraju i da plate, inače i formalno bivaju isključeni iz nje.
Porez na vetar - Iako ništa ne košta bilo koga, niti je u bilo čijem vlasništvu, vetar je u Holandiji, u 17. veku bio predmet oporezivanja. Tačnije – svi koji su imali nameru da koriste vetrenjače, to su morali i da plate.
Porez na brzu hranu - Država Danska ima jasnu ideju dobrobiti svojih građana: kako bi ih naterala da se zdravije hrane, ona oporezuje masnu hranu i to prema stopi koja zavisi od procenta masti u prehrambenim proizvodima. Međutim, većina Danaca veruje da će ih ova zabrana samo dodatno motivisati da se hrane kako oni žele.
Porez na debljinu - Nešto drugačije viđenje problema nezdrave ishrane imaju Japanci. U Zemlji Izlazećeg Sunca, svi stanovnici stariji od 40 godina koji imaju struk širi od 89 centimetara, prvo od države dobijaju uputstva kako da se reše viška kilograma, a ukoliko se prilikom sledećeg merenja pokaže da ih nisu sledili, moraju da plate porez na debljinu.
Porez na kukavičluk - Evo i najsmislenijeg poreza sa ove liste. U doba vitezova, dezertiranje uglavnom nije dolazilo u obzir, ali za one kojima se nipošto nije išlo u rat, bio je predviđen ovaj porez koji je takođe omogućavao kralju da unajmi zamenu. Uveo ga je britanski kralj Henri II, da bi kasnije bio jedan od glavnih motiva engleskog plemstva da ograniči moć svog kralja potpisivanjem Magna Carte.
[/h] Izvor: 24 sata
Ako mislite da država nameće previše poreza, iako (bi trebalo da) poreskim prihodima finansira javna dobra, pogledajte ovu listu besmislenih dažbina.
Porez na tetovaže - Od 2002. godine, svi stanovnici Arkanzasa koji žele da se tetoviraju ili nose pirsing, osim onome ko im je pruža, tu uslugu moraju da plate i državi. Ovaj porez koji iznosi šest odsto od cene tetovaže/pirsinga, nedavno je uvršćen na listu Američkih najbizarnijih poreza.
Crkvena taksa - Iako verske usluge danas nigde nisu besplatne, a ponajmanje kada su u nadležnosti katoličke crkve, ovaj porez Nemci smatraju posebno besmislenim. Naime, oni koji žele da budu deo crkve i prisustvuju njenim obredima, to moraju i da plate, inače i formalno bivaju isključeni iz nje.
Porez na brzu hranu - Država Danska ima jasnu ideju dobrobiti svojih građana: kako bi ih naterala da se zdravije hrane, ona oporezuje masnu hranu i to prema stopi koja zavisi od procenta masti u prehrambenim proizvodima. Međutim, većina Danaca veruje da će ih ova zabrana samo dodatno motivisati da se hrane kako oni žele.
Porez na debljinu - Nešto drugačije viđenje problema nezdrave ishrane imaju Japanci. U Zemlji Izlazećeg Sunca, svi stanovnici stariji od 40 godina koji imaju struk širi od 89 centimetara, prvo od države dobijaju uputstva kako da se reše viška kilograma, a ukoliko se prilikom sledećeg merenja pokaže da ih nisu sledili, moraju da plate porez na debljinu.
Porez na kukavičluk - Evo i najsmislenijeg poreza sa ove liste. U doba vitezova, dezertiranje uglavnom nije dolazilo u obzir, ali za one kojima se nipošto nije išlo u rat, bio je predviđen ovaj porez koji je takođe omogućavao kralju da unajmi zamenu. Uveo ga je britanski kralj Henri II, da bi kasnije bio jedan od glavnih motiva engleskog plemstva da ograniči moć svog kralja potpisivanjem Magna Carte.