Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Porez na štednju 10 odsto
Porez na štednju od 1. januara 2010. godine biće upola manji, odnosno 10 odsto, potvrđeno je juče u Vladi Srbije.
Ovaj namet Vlada je početkom godine potpuno ukinula kako bi motivisala preplašene štediše da novac vrate u banke posle masovnog povlačenja depozita u oktobru 2008. Još tada je rečeno da je mera privremena i zvanično važi do kraja godine. Međutim, poreska stopa od 20 odsto, što znači da petinu dobijenog novca od kamate valja dati državi na ime poreza, i pre krize je tumačena kao vrlo visoka. Zbog toga treba očekivati da se oporezivanje svih kapitalnih dobitaka u šta se ubraja i štednja uskoro prepolovi.
U paketu sa jednogodišnjim ukidanjem poreza na deviznu štednju, budući da se na dinarsku ovaj namet nije ni plaćao, povećana je i garancija države na depozite sa 3.000 na 50.000 evra. Država će i u godinama koje dolaze štedišama garantovati ovaj novac jer to nije bila antikrizna privremena mera, za razliku od dodatne takse na impulse u mobilnoj telefoniji od 10 odsto.
Da li će razgovori i dogodine biti skuplji još je neizvesno, pošto u Vladi i dalje nema dogovora oko eventualnog ukidanja dodatne takse. Kada je rebalansom budžeta uveden dodatni namet računato je na tri milijarde dinara, ali će konačni bilans biti manji s obzirom na to da ova mera nije ni počela da se primenjuje kada je planirano.
Na nešto manje novca odnosno između milijardu i dve milijarde dinara država je računala od privremenog smanjivanja plata u javnom sektoru, što neće važiti i dogodine. Do sada je prikupljeno oko 1,2 milijarde dinara, a potrošena je polovina i to na jednokratnu pomoć najugroženijim radnicima koji su štrajkovali od početka godine. Deo je, opet kao gaženje požara, isplaćen Romima prilikom raseljavanja ispod mosta Gazela. Još prilikom donošenja leks specijalisa kojim su plate veće od 40.000 oporezovane sa vanrednih 10 odsto, a veće od 100.000 sa 15, planirano je da se od dobijenog novca napravi poseban fond solidarnosti, zbog čega prihod nije ni planiran u budžetu.
Zakonom je pored oporezivanja uvedeno i ograničavanje maksimalne mesečne plate na šest prosečnih u državi, što takođe neće važiti i 2010. godine. Međutim, zvaničnici najavljuju da će ipak biti uveden neki limit za maksimalne plate koje daje država, ali će se ova oblast naknadno urediti, kako je rečeno, nekim podzakonskim aktom.
Ko plaća krizni porez?
- narodni poslanici, predsednik države, premijer, ministri, službenici NBS
- zaposleni u opštinama, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, javna preduzeća, državne radijske i TV stanice
- članovi upravnih odbora i privrednih komora
Kako se plaća?
- Plate preko 40.000 dinara - 10 odsto
- Preko 100.000 dinara - 15 odsto
- Maksimalna moguća plata - šest prosečnih u državi
Izvor: Blic
Porez na štednju od 1. januara 2010. godine biće upola manji, odnosno 10 odsto, potvrđeno je juče u Vladi Srbije.
Ovaj namet Vlada je početkom godine potpuno ukinula kako bi motivisala preplašene štediše da novac vrate u banke posle masovnog povlačenja depozita u oktobru 2008. Još tada je rečeno da je mera privremena i zvanično važi do kraja godine. Međutim, poreska stopa od 20 odsto, što znači da petinu dobijenog novca od kamate valja dati državi na ime poreza, i pre krize je tumačena kao vrlo visoka. Zbog toga treba očekivati da se oporezivanje svih kapitalnih dobitaka u šta se ubraja i štednja uskoro prepolovi.
U paketu sa jednogodišnjim ukidanjem poreza na deviznu štednju, budući da se na dinarsku ovaj namet nije ni plaćao, povećana je i garancija države na depozite sa 3.000 na 50.000 evra. Država će i u godinama koje dolaze štedišama garantovati ovaj novac jer to nije bila antikrizna privremena mera, za razliku od dodatne takse na impulse u mobilnoj telefoniji od 10 odsto.
Da li će razgovori i dogodine biti skuplji još je neizvesno, pošto u Vladi i dalje nema dogovora oko eventualnog ukidanja dodatne takse. Kada je rebalansom budžeta uveden dodatni namet računato je na tri milijarde dinara, ali će konačni bilans biti manji s obzirom na to da ova mera nije ni počela da se primenjuje kada je planirano.
Na nešto manje novca odnosno između milijardu i dve milijarde dinara država je računala od privremenog smanjivanja plata u javnom sektoru, što neće važiti i dogodine. Do sada je prikupljeno oko 1,2 milijarde dinara, a potrošena je polovina i to na jednokratnu pomoć najugroženijim radnicima koji su štrajkovali od početka godine. Deo je, opet kao gaženje požara, isplaćen Romima prilikom raseljavanja ispod mosta Gazela. Još prilikom donošenja leks specijalisa kojim su plate veće od 40.000 oporezovane sa vanrednih 10 odsto, a veće od 100.000 sa 15, planirano je da se od dobijenog novca napravi poseban fond solidarnosti, zbog čega prihod nije ni planiran u budžetu.
Zakonom je pored oporezivanja uvedeno i ograničavanje maksimalne mesečne plate na šest prosečnih u državi, što takođe neće važiti i 2010. godine. Međutim, zvaničnici najavljuju da će ipak biti uveden neki limit za maksimalne plate koje daje država, ali će se ova oblast naknadno urediti, kako je rečeno, nekim podzakonskim aktom.
Ko plaća krizni porez?
- narodni poslanici, predsednik države, premijer, ministri, službenici NBS
- zaposleni u opštinama, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, javna preduzeća, državne radijske i TV stanice
- članovi upravnih odbora i privrednih komora
Kako se plaća?
- Plate preko 40.000 dinara - 10 odsto
- Preko 100.000 dinara - 15 odsto
- Maksimalna moguća plata - šest prosečnih u državi
Izvor: Blic