LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Porez na imovinu ušao u lavirint
Sledećeg meseca građani Srbije platiće prvu od četiri rate poreza na imovinu, po prošlogodišnjem obračunu. Nakon toga, ovaj namet će gradovi i opštine, čiji je to izvorni prihod, razrezivati po novom zakonu. On bi trebalo da bude znatno viši nego što se to računalo kada je predstavljena prva verzija zakona. Glavni krivci su poslanici, koji su osmislili amandmane koji su usvojeni i ušli u zakon. Oni službenicima poreskih uprava znatno komplikuju obračun. Ove izmene najviše će platiti građani koji žive u starim gradskim jezgrima jer su tu kvadrati najskuplji. Već sada se čuje da bi bilo najcelishodnije da se još neprimenjeni zakon vrati u Skupštinu na doterivanje.
Kada je zakon predstavljen, nadležni iz Ministarstva finansija objasnili su da će se porez ubuduće plaćati po jedinstvenoj stopi od 0,4 posto. Amandmanima poslanika porez je stepenovan. Tako će se za nekretninu koja vredi deset miliona plaćati pomenuta stopa. Ali kod skupljih, na scenu stupa veoma komplikovan sistem obračuna. Na nekretninu koja vredi više, stopa se razlaže. Na prvih deset miliona ona je 0,4 posto i na dodatnih do 25 miliona iznosi 0,6 posto. Na vrednost iznad 50 miliona je dva procenta. Na razliku između dve sume poreznici su dužni da obračunaju i jedan odsto poreza.
Cilj predlagača je bio da bogatiji snose veći teret. A dobili smo komplikovan sistem čija primena će biti moguća ako se u opštinskim i gradskim poreskim administracijama zaposli još dosta službenika koji će ovo sve računati i preračunavati. Hoće li se veći prihod potrošiti na zapošljavanje novih službenika?
Sume poreza na imovinu biće veće i zbog toga što zakon koji je usvojen koncem prošle godine predviđa da se po osnovu starosti vrednost nekretnine može umanjiti najviše do 40 odsto, a pre je bilo do 70. Olakašice su umanjene i po osnovu članova domaćinstva: popust ne može biti veći od 20.000 dinara.
Šta na proleće kada im stignu prva rešenja mogu očekivati obveznici? To je teško reći. Tržišnu vrednost po kojoj će se obračunavati porez odrediće Ministrastvo finansija. Dok se to ne sazna, građani na osnovu procena računaju šta bi ih moglo snaći. Tako bi se u većim stanovima u centru grada porez koji je lane bio sto evra ove godine mogao duplirati, a naredne stići/preći 1.500 evra.
Građani poreze po rešenju moraju da plate u zakonskom roku. Potom mogu da se žale. Ako ne plate razrezano, očekuje ih prinudna naplata – plenidba. Mnogi penzioneri koji žive u nasleđenim stanovima u starim gardskim jezgrima već vide poreznike kako im iz kuće plene slike, kristalne vaze, nakit i posle ih na licitaciji prodaju da bi namirili porez.
Najbogatjii će se, kao i obično izvući, jer mogu svoje višespratne kuće i ogromne stanove da registruju kao imovinu preduzeća ili radnji i za njih u tom slučaju važi knjigovodstvena vrednost pri obračunu, što je daleko povoljnije od tržišne, a stopa je ista – 0,4 posto.
Šta se može zaključiti kada se o svemu razmisli hladne glave?
– Porez na imovinu nikada nije donosio u kasu velike prihode – kaže stručanjak za ovu oblast Đerđ Pap. – Najveći prihodi slivaju se od poreza na dodatu vrednost, na dobit i akciza. Oporezivanje bogatih po imovini više je u ovom trenutku reklamni potez nego što stvarno može doneti znatno više novca onima koji ga prikupljaju. Za nove komplikovane obračune poreska administracija nema dovoljno kadrova.
A kako će to sve ići videćemo na proleće, kada treba da stignu prva rešenja po novom zakonu.
D. Vujošević
Što je brzo, to je i kuso
Očigledno, lepe ideje lakše je osmisliti nego sprovesti u delo. Zato se moglo čuti da je ceo paket poreskih zakona donet u žurbi pred Novu godinu da ga ni sama ministarka ne prepoznaje... Izgleda da ovde važi ono „Što je brzo, to je i kuso“. Zakon vezan za oporezivanje imovine nije jedini koji je zbog žurbe usvojen u obliku koji predlagači nisu predvideli. Ne treba zaboravti da je odmah posle dočeka 2011. kabinet predsednika Republike vratio na doradu nadležnima već usvojen zakonski tekst koji se odnosi na izmene kod poreza na dodatu vrednost. Stopa povećanja PDV-a s osam na 18 posto bila je predložena za hotelske usluge, kompjutere i južno voće Povećana je samo za ovo poslednje. U tekstu koji je ponuđen na potpis greškom je neko limun, banane i slično oslobodio povećanja. Ali su zato trgovci požurili da podignu cene, pravdajući se nepostojećim povećanjem poreza.
Dnevnik
Sledećeg meseca građani Srbije platiće prvu od četiri rate poreza na imovinu, po prošlogodišnjem obračunu. Nakon toga, ovaj namet će gradovi i opštine, čiji je to izvorni prihod, razrezivati po novom zakonu. On bi trebalo da bude znatno viši nego što se to računalo kada je predstavljena prva verzija zakona. Glavni krivci su poslanici, koji su osmislili amandmane koji su usvojeni i ušli u zakon. Oni službenicima poreskih uprava znatno komplikuju obračun. Ove izmene najviše će platiti građani koji žive u starim gradskim jezgrima jer su tu kvadrati najskuplji. Već sada se čuje da bi bilo najcelishodnije da se još neprimenjeni zakon vrati u Skupštinu na doterivanje.
Kada je zakon predstavljen, nadležni iz Ministarstva finansija objasnili su da će se porez ubuduće plaćati po jedinstvenoj stopi od 0,4 posto. Amandmanima poslanika porez je stepenovan. Tako će se za nekretninu koja vredi deset miliona plaćati pomenuta stopa. Ali kod skupljih, na scenu stupa veoma komplikovan sistem obračuna. Na nekretninu koja vredi više, stopa se razlaže. Na prvih deset miliona ona je 0,4 posto i na dodatnih do 25 miliona iznosi 0,6 posto. Na vrednost iznad 50 miliona je dva procenta. Na razliku između dve sume poreznici su dužni da obračunaju i jedan odsto poreza.
Cilj predlagača je bio da bogatiji snose veći teret. A dobili smo komplikovan sistem čija primena će biti moguća ako se u opštinskim i gradskim poreskim administracijama zaposli još dosta službenika koji će ovo sve računati i preračunavati. Hoće li se veći prihod potrošiti na zapošljavanje novih službenika?
Sume poreza na imovinu biće veće i zbog toga što zakon koji je usvojen koncem prošle godine predviđa da se po osnovu starosti vrednost nekretnine može umanjiti najviše do 40 odsto, a pre je bilo do 70. Olakašice su umanjene i po osnovu članova domaćinstva: popust ne može biti veći od 20.000 dinara.
Šta na proleće kada im stignu prva rešenja mogu očekivati obveznici? To je teško reći. Tržišnu vrednost po kojoj će se obračunavati porez odrediće Ministrastvo finansija. Dok se to ne sazna, građani na osnovu procena računaju šta bi ih moglo snaći. Tako bi se u većim stanovima u centru grada porez koji je lane bio sto evra ove godine mogao duplirati, a naredne stići/preći 1.500 evra.
Građani poreze po rešenju moraju da plate u zakonskom roku. Potom mogu da se žale. Ako ne plate razrezano, očekuje ih prinudna naplata – plenidba. Mnogi penzioneri koji žive u nasleđenim stanovima u starim gardskim jezgrima već vide poreznike kako im iz kuće plene slike, kristalne vaze, nakit i posle ih na licitaciji prodaju da bi namirili porez.
Najbogatjii će se, kao i obično izvući, jer mogu svoje višespratne kuće i ogromne stanove da registruju kao imovinu preduzeća ili radnji i za njih u tom slučaju važi knjigovodstvena vrednost pri obračunu, što je daleko povoljnije od tržišne, a stopa je ista – 0,4 posto.
Šta se može zaključiti kada se o svemu razmisli hladne glave?
– Porez na imovinu nikada nije donosio u kasu velike prihode – kaže stručanjak za ovu oblast Đerđ Pap. – Najveći prihodi slivaju se od poreza na dodatu vrednost, na dobit i akciza. Oporezivanje bogatih po imovini više je u ovom trenutku reklamni potez nego što stvarno može doneti znatno više novca onima koji ga prikupljaju. Za nove komplikovane obračune poreska administracija nema dovoljno kadrova.
A kako će to sve ići videćemo na proleće, kada treba da stignu prva rešenja po novom zakonu.
D. Vujošević
Što je brzo, to je i kuso
Očigledno, lepe ideje lakše je osmisliti nego sprovesti u delo. Zato se moglo čuti da je ceo paket poreskih zakona donet u žurbi pred Novu godinu da ga ni sama ministarka ne prepoznaje... Izgleda da ovde važi ono „Što je brzo, to je i kuso“. Zakon vezan za oporezivanje imovine nije jedini koji je zbog žurbe usvojen u obliku koji predlagači nisu predvideli. Ne treba zaboravti da je odmah posle dočeka 2011. kabinet predsednika Republike vratio na doradu nadležnima već usvojen zakonski tekst koji se odnosi na izmene kod poreza na dodatu vrednost. Stopa povećanja PDV-a s osam na 18 posto bila je predložena za hotelske usluge, kompjutere i južno voće Povećana je samo za ovo poslednje. U tekstu koji je ponuđen na potpis greškom je neko limun, banane i slično oslobodio povećanja. Ali su zato trgovci požurili da podignu cene, pravdajući se nepostojećim povećanjem poreza.
Dnevnik