Izmene u Zakonu o oporezivanju imovine
Poreska reforma protiv nataliteta
Izvor: Blic Božidar Raičević profesor Ekonomskog i Pravnog fakulteta | 20. 12. 2010.
BEOGRAD - Izmene poreza na imovinu najviše će pogoditi penzionere i nezaposlene, a uz to su i antipopulacione jer će isti porez plaćati i dvočlane i četvoročlane porodice.
Početkom godine grupa autora je najavila reformu poreskog sistema koju sam podržao, iako sam imao i koncepcijska i neslaganja sa prioritetima. No, gromoglasno najavljena reforma je tiho napuštena zbog neslaganja ministara. A onda su najavljene izmene i dopune Zakona o porezima na imovinu.
Oporezivanje imovine je najstariji poreski oblik. To je poreski oblik koji ima nekoliko karakteristika kao što su: on je „najvidljiviji“ poreski oblik, nepopularan je, primenjuju se proporcionalne i niske poreske stope, pokazuje značajnu stabilnost elemenata oporezivanja, poreski objekt (zemljište, građevinski objekti) je trajan, obveznici (imaoci prava svojine) upisani u odgovarajuće dokumente, rešenja u oporezivanju se ne menjaju često, prihod je lokalnih jedinica vlasti.
Primenjuju se brojna oslobođenja i krediti. Bilansni značaj je, osim u nekoliko država sa bogatim stanovništvom, skroman ali i stabilan - jedan do četiri procenta ukupnih poreskih prihoda, retko gde više, u zemljama u tranziciji ispod jedan, u Srbiji oko jedan odsto. Ako njegov bilansni značaj nije veliki, ekonomski i socijalni jeste.
Sa radikalnim promenama koje su sada najavljene - proporcionalna stopa od 0,4 odsto, smanjenje stope amortizacije i ukidanje postojećeg sistema poreskih kredita - očigledno je da će korekcije poreza na imovinu najviše pogoditi preostali srednji sloj u ono malo imigracionih gradova u kojima je cena stanova relativno visoka.
Preraspodela poreskog tereta koja se čini ovim izmenama zakona teško može da se opravda. Nije sporno da postojeća rešenja u oporezivanju imovine valja prilagoditi novonastalim okolnostima. Iako sam bio protiv uvođenja progresivnog oporezivanja imovine, smatram da sada nije vreme za radikalne promene ove vrste. Razlozi su brojni.
Prvo, uvođenje proporcionalne stope izaziva puno nepovoljnih socijalnih i ekonomskih reakcija jer se svima poreski teret povećava, a posebno onima koji su najnemoćniji, a to su penzioneri i nezaposleni. Penzioneri su najrevnosnije platiše javnih prihoda, a penzije su od 1. 10. 2008. do 1. 10. 2010. realno smanjenje za 34,7 odsto!
Drugo, poreska uprava je tek izašla iz transformacije izazvane formiranjem (izdvajanjem) opštinskih poreskih službi pa ni postojeća rešenja nije do kraja apsolvirala. U Beogradu obuhvat ovim porezom iznosi oko 58 odsto, situacija u unutrašnjosti je još poraznija, a procenat naplate ne prelazi 50 odsto.
Treće, nije prihvatljivo reformisati oporezivanje imovine samo fizičkih lica bez rešavanja oporezivanja i ostalih kategorija obveznika ovoga poreza (pravnih lica pre svega) i reformisanja celine poreza na imovinu. Četvrto, za ovaj porez je vezan još jedan fenomen.
Suočena sa velikim neplaćanjem, vlast se odlučila da svim obveznicima koji imaju dugovanja oprosti kamatu ako glavnicu (neindeksiranu!) izmire do kraja kalendarske godine. Tako se ruši kredibilitet pravne države („samo naivni plaćaju porez“) i kažnjavaju revnosni platci. Peto, i za Srbiju važno, predložene mere imaju ugrađenu antipopulacionu meru - isti porez plaćaju i dvočlane i četvoročlane porodice!
Zadržati progresivno oporezivanje
Postavlja se pitanje šta da se učini. Smatram da treba zadržati postojeće progresivno oporezivanje. Drugo, treba povećati iznos imovine koja se ne oporezuje sa 400.000 na 600.000 dinara. Treće, amportizaciju, i godišnju i ukupnu, treba smanjiti, ali ne radikalno kako se predlaže. Četvrto, kao bitnu komponentu valja ostaviti postojeći sistem poreskog kredita, ali ga umanjiti (30 odsto + 10 odsto za bračnog druga i po pet odsto za sve ostale članove, ali ne više od 50 odsto, osim ako su u pitanju deca mlađa od 26 godina na redovnom školovanju). Konačno, iduće godine je popis stanovništva i stanova pa je to prilika da Poreska uprava konačno sačini registar ukupnih nepokretnosti, ako to do sada nije učinila, a očigledno je da nije. Budući da je ovaj poreski oblik bilansno skroman, poreske vlasti ne pokazuju posebno zanimanje da se on u potpunosti administrira, tj. utvrdi i naplati.
Kada je reč o porezima, manje je važno poznavati matematiku, važnije je poznavati prirodu poreza. Jer, ma koliko da je mali onome ko ga plaća, porez je uvek veliki! To su, pored ostaloga, prevideli i autori izmena i dopuna Zakona o porezima na imovinu.
Poreska reforma protiv nataliteta
Izvor: Blic Božidar Raičević profesor Ekonomskog i Pravnog fakulteta | 20. 12. 2010.
BEOGRAD - Izmene poreza na imovinu najviše će pogoditi penzionere i nezaposlene, a uz to su i antipopulacione jer će isti porez plaćati i dvočlane i četvoročlane porodice.
Početkom godine grupa autora je najavila reformu poreskog sistema koju sam podržao, iako sam imao i koncepcijska i neslaganja sa prioritetima. No, gromoglasno najavljena reforma je tiho napuštena zbog neslaganja ministara. A onda su najavljene izmene i dopune Zakona o porezima na imovinu.
Oporezivanje imovine je najstariji poreski oblik. To je poreski oblik koji ima nekoliko karakteristika kao što su: on je „najvidljiviji“ poreski oblik, nepopularan je, primenjuju se proporcionalne i niske poreske stope, pokazuje značajnu stabilnost elemenata oporezivanja, poreski objekt (zemljište, građevinski objekti) je trajan, obveznici (imaoci prava svojine) upisani u odgovarajuće dokumente, rešenja u oporezivanju se ne menjaju često, prihod je lokalnih jedinica vlasti.
Primenjuju se brojna oslobođenja i krediti. Bilansni značaj je, osim u nekoliko država sa bogatim stanovništvom, skroman ali i stabilan - jedan do četiri procenta ukupnih poreskih prihoda, retko gde više, u zemljama u tranziciji ispod jedan, u Srbiji oko jedan odsto. Ako njegov bilansni značaj nije veliki, ekonomski i socijalni jeste.
Sa radikalnim promenama koje su sada najavljene - proporcionalna stopa od 0,4 odsto, smanjenje stope amortizacije i ukidanje postojećeg sistema poreskih kredita - očigledno je da će korekcije poreza na imovinu najviše pogoditi preostali srednji sloj u ono malo imigracionih gradova u kojima je cena stanova relativno visoka.
Preraspodela poreskog tereta koja se čini ovim izmenama zakona teško može da se opravda. Nije sporno da postojeća rešenja u oporezivanju imovine valja prilagoditi novonastalim okolnostima. Iako sam bio protiv uvođenja progresivnog oporezivanja imovine, smatram da sada nije vreme za radikalne promene ove vrste. Razlozi su brojni.
Prvo, uvođenje proporcionalne stope izaziva puno nepovoljnih socijalnih i ekonomskih reakcija jer se svima poreski teret povećava, a posebno onima koji su najnemoćniji, a to su penzioneri i nezaposleni. Penzioneri su najrevnosnije platiše javnih prihoda, a penzije su od 1. 10. 2008. do 1. 10. 2010. realno smanjenje za 34,7 odsto!
Drugo, poreska uprava je tek izašla iz transformacije izazvane formiranjem (izdvajanjem) opštinskih poreskih službi pa ni postojeća rešenja nije do kraja apsolvirala. U Beogradu obuhvat ovim porezom iznosi oko 58 odsto, situacija u unutrašnjosti je još poraznija, a procenat naplate ne prelazi 50 odsto.
Treće, nije prihvatljivo reformisati oporezivanje imovine samo fizičkih lica bez rešavanja oporezivanja i ostalih kategorija obveznika ovoga poreza (pravnih lica pre svega) i reformisanja celine poreza na imovinu. Četvrto, za ovaj porez je vezan još jedan fenomen.
Suočena sa velikim neplaćanjem, vlast se odlučila da svim obveznicima koji imaju dugovanja oprosti kamatu ako glavnicu (neindeksiranu!) izmire do kraja kalendarske godine. Tako se ruši kredibilitet pravne države („samo naivni plaćaju porez“) i kažnjavaju revnosni platci. Peto, i za Srbiju važno, predložene mere imaju ugrađenu antipopulacionu meru - isti porez plaćaju i dvočlane i četvoročlane porodice!
Zadržati progresivno oporezivanje
Postavlja se pitanje šta da se učini. Smatram da treba zadržati postojeće progresivno oporezivanje. Drugo, treba povećati iznos imovine koja se ne oporezuje sa 400.000 na 600.000 dinara. Treće, amportizaciju, i godišnju i ukupnu, treba smanjiti, ali ne radikalno kako se predlaže. Četvrto, kao bitnu komponentu valja ostaviti postojeći sistem poreskog kredita, ali ga umanjiti (30 odsto + 10 odsto za bračnog druga i po pet odsto za sve ostale članove, ali ne više od 50 odsto, osim ako su u pitanju deca mlađa od 26 godina na redovnom školovanju). Konačno, iduće godine je popis stanovništva i stanova pa je to prilika da Poreska uprava konačno sačini registar ukupnih nepokretnosti, ako to do sada nije učinila, a očigledno je da nije. Budući da je ovaj poreski oblik bilansno skroman, poreske vlasti ne pokazuju posebno zanimanje da se on u potpunosti administrira, tj. utvrdi i naplati.
Kada je reč o porezima, manje je važno poznavati matematiku, važnije je poznavati prirodu poreza. Jer, ma koliko da je mali onome ko ga plaća, porez je uvek veliki! To su, pored ostaloga, prevideli i autori izmena i dopuna Zakona o porezima na imovinu.