Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Poreska konkurencija - trka od 0 do 25!
Povećanje PDV-a sa 18 na 22 odsto dalo bi dodatni prihod od 2,5 odsto BDP-a, time bi fiskalno rasterećenje zarada zaposlenih moglo da se svede sa 65 na 47 dinara na svakih 100 dinara neto zarade, a eventualno povećanje cena usled povećanja PDV-a moglo bi biti kompenzovano većim neto platama radnika i manjim troškovima preduzeća.
Jedinstveno tržište Evropske unije karakteriše visoka konkurencija u uslovima slobodnog protoka kapitala, ljudi, robe i usluga. Države članice streme da stvore što konkurentnije privredno okruženje, a poreska politika predstavlja legitiman i važan instrument za ostvarivanje ovog cilja. Korišćenje poreske politike kako bi se ostvarila komparativna prednost naročito je bilo očigledno početkom milenijuma kada su se nove članice Unije iz istočne Evrope utrkivale za privlačenje stranih investicija iz zapadne Evrope. U ovome periodu nastaju tzv. flat tax sistemi, koje karakteriše jedinstvena (niska) stopa poreza na dobit preduzeća i dohodak građana. Poresku trku u istočnoj Evropi je započela Slovačka 2004. godine sa uvođenjem poreza na dobit i dohodak od 19 odsto, zatim Rumunija u 2005. godini od 16 odsto, da bi Bugarska, Makedonija i Albanija u proteklih par godina uvele flat tax sisteme od 10 odsto. Crna Gora je uvela poresku stopu od devet odsto. Zapadni mediji su trend smanjenja poreza na dobit preduzeća i dohodak građana u istočnoj Evropi nazvali - poreskom trkom do nule.
Ekonomska kriza dovela je u nezavidnu situaciju budžete mnogih članica Unije koje su bile primorane da povećaju poreze kako bi izbegli krizu javnih finansija. Međutim, najveći broj zemalja se nije odlučio da poveća poreze na dobit ili dohodak, već je prvenstvena mera bila povećanje PDV stope: Litvanija i Letonija sa 18 na 21 odsto, Estonija sa 18 na 20 odsto, Grčka sa 19 na 21 odsto. PDV predstavlja porez na potrošnju i njegovo povećanje ne umanjuje konkurentnost članica Unije, što se ne može reći za porez na dobit ili dohodak. Takođe, ekonomska teorija sugeriše da oporezivanje potrošnje manje usporava ekonomski razvoj od oporezivanja kapitala i rada. Otuda najnovije studije OECD sugerišu da se razmotre mogućnosti prihodno-neutralnih poreskih reformi koje bi smanjile oporezivanja rada i kapitala, a povećale oporezivanje potrošnje. Tako je Nemačka 2007. godine povećala PDV stopu sa 16 na 19 odsto, istovremeno smanjujući namete na poslovanje preduzeća. Mađarska je prošle godine povećala PDV stopu sa 20 na 25 odsto kako bi omogućila poresko rasterećenje zarada zaposlenih. Slične nacrte poreskih reformi razmatraju i Belgija, Francuska, Holandija, Hrvatska i drugi. Čini se izvesno da ćemo u narednom periodu biti svedoci poreske trke do 25 - jer propisi EU dozvoljavaju maksimalnu PDV stopu od 25 odsto. Povećanjem PDV stope države će se truditi da stvore uslove za što značajnije poresko rasterećenje zarada kako bi stimulisale regionalnu konkurentnost, zapošljavanje i privredni razvoj.
Na nedavno održanom Biznis forumu na Kopaoniku iskristalisalo se viđenje da postojeći model razvoja Srbije nije održiv - u narednom periodu biće neophodno smanjiti nivo potrošnje i uvoza, a povećati nivo izvoza, investicija, proizvodnje i zaposlenosti. Pomenuta prihodno-neutralna poreska reforma bi upravo vodila ka održivom modelu ekonomskog razvoja. Naime, povećanje PDV stope za četiri procentna poena, sa 18 na 22 odsto, svrstalo bi Srbiju u zlatnu sredinu među zemljama regiona - sa stopom nižom od Mađarske (25 odsto) i Hrvatske (23 odsto), a višom od Bugarske (20 odsto) i Rumunije (19 odsto). Na ovaj način bi se prikupili dodatni prihodi od 2,5 odsto BDP koji bi se iskoristili za značajno fiskalno rasterećenje zarada zaposlenih koje bi se smanjilo sa trenutnih 65 dinara na svega 47 dinara, na svakih 100 dinara neto zarade. Na ovaj način bi se eventualno povećanje cena usled povećanja PDV kompenzovalo većim neto platama radnika i manjim troškovima preduzeća. Ukoliko bi se reformom poreza na dohodak omogućilo progresivnije oporezivanje zarada, opterećenje najugroženijih radnika koji primaju minimalnu zaradu iznosilo bi svega 35 dinara na 100 dinara neto zarade, što bi Srbiju učinilo regionalnim i evropskim liderom kada je u pitanju konkurentnost troškova radne snage.
Opsežnom poreskom reformom 2001. godine, Srbija je bila aktivni učesnik inicijalne poreske trke do nule - pa čak i regionalni lider na početku milenijuma. Međutim, tokom godina smo krenuli da zaostajemo za zemljama u regionu po pitanju poreskih reformi i poreske konkurentnosti. Čini se da je sada pravi (poslednji) trenutak da se razmotri mogućnost poreske reforme koja bi srpsku privredu okrenula ka održivom modelu ekonomskog razvoja. Pomenuta poreska reforma ne bi stvorila nikakvo dodatno opterećenje za građane niti privredu, već bi se samo postojeće poresko opterećenje preraspodelilo - poreski teret bi se sa izvoza prebacio na uvoz, sa proizvodnje na potrošnju, dok bi se rasteretilo zapošljavanje radnika i otvaranje novih radnih mesta. Na ovaj način bi srpska privreda postala konkurentnija u regionu, a poreski sistem bi se aktivno uključio u predstojeću poresku trku do 25.
Tekst je napisan na osnovu studije Fonda za razvoj ekonomske nauke – "Poreska politika u Srbiji – pogled unapred".
Ivor: Blic/Nikola Altiparmakov
Povećanje PDV-a sa 18 na 22 odsto dalo bi dodatni prihod od 2,5 odsto BDP-a, time bi fiskalno rasterećenje zarada zaposlenih moglo da se svede sa 65 na 47 dinara na svakih 100 dinara neto zarade, a eventualno povećanje cena usled povećanja PDV-a moglo bi biti kompenzovano većim neto platama radnika i manjim troškovima preduzeća.
Jedinstveno tržište Evropske unije karakteriše visoka konkurencija u uslovima slobodnog protoka kapitala, ljudi, robe i usluga. Države članice streme da stvore što konkurentnije privredno okruženje, a poreska politika predstavlja legitiman i važan instrument za ostvarivanje ovog cilja. Korišćenje poreske politike kako bi se ostvarila komparativna prednost naročito je bilo očigledno početkom milenijuma kada su se nove članice Unije iz istočne Evrope utrkivale za privlačenje stranih investicija iz zapadne Evrope. U ovome periodu nastaju tzv. flat tax sistemi, koje karakteriše jedinstvena (niska) stopa poreza na dobit preduzeća i dohodak građana. Poresku trku u istočnoj Evropi je započela Slovačka 2004. godine sa uvođenjem poreza na dobit i dohodak od 19 odsto, zatim Rumunija u 2005. godini od 16 odsto, da bi Bugarska, Makedonija i Albanija u proteklih par godina uvele flat tax sisteme od 10 odsto. Crna Gora je uvela poresku stopu od devet odsto. Zapadni mediji su trend smanjenja poreza na dobit preduzeća i dohodak građana u istočnoj Evropi nazvali - poreskom trkom do nule.
Ekonomska kriza dovela je u nezavidnu situaciju budžete mnogih članica Unije koje su bile primorane da povećaju poreze kako bi izbegli krizu javnih finansija. Međutim, najveći broj zemalja se nije odlučio da poveća poreze na dobit ili dohodak, već je prvenstvena mera bila povećanje PDV stope: Litvanija i Letonija sa 18 na 21 odsto, Estonija sa 18 na 20 odsto, Grčka sa 19 na 21 odsto. PDV predstavlja porez na potrošnju i njegovo povećanje ne umanjuje konkurentnost članica Unije, što se ne može reći za porez na dobit ili dohodak. Takođe, ekonomska teorija sugeriše da oporezivanje potrošnje manje usporava ekonomski razvoj od oporezivanja kapitala i rada. Otuda najnovije studije OECD sugerišu da se razmotre mogućnosti prihodno-neutralnih poreskih reformi koje bi smanjile oporezivanja rada i kapitala, a povećale oporezivanje potrošnje. Tako je Nemačka 2007. godine povećala PDV stopu sa 16 na 19 odsto, istovremeno smanjujući namete na poslovanje preduzeća. Mađarska je prošle godine povećala PDV stopu sa 20 na 25 odsto kako bi omogućila poresko rasterećenje zarada zaposlenih. Slične nacrte poreskih reformi razmatraju i Belgija, Francuska, Holandija, Hrvatska i drugi. Čini se izvesno da ćemo u narednom periodu biti svedoci poreske trke do 25 - jer propisi EU dozvoljavaju maksimalnu PDV stopu od 25 odsto. Povećanjem PDV stope države će se truditi da stvore uslove za što značajnije poresko rasterećenje zarada kako bi stimulisale regionalnu konkurentnost, zapošljavanje i privredni razvoj.
Na nedavno održanom Biznis forumu na Kopaoniku iskristalisalo se viđenje da postojeći model razvoja Srbije nije održiv - u narednom periodu biće neophodno smanjiti nivo potrošnje i uvoza, a povećati nivo izvoza, investicija, proizvodnje i zaposlenosti. Pomenuta prihodno-neutralna poreska reforma bi upravo vodila ka održivom modelu ekonomskog razvoja. Naime, povećanje PDV stope za četiri procentna poena, sa 18 na 22 odsto, svrstalo bi Srbiju u zlatnu sredinu među zemljama regiona - sa stopom nižom od Mađarske (25 odsto) i Hrvatske (23 odsto), a višom od Bugarske (20 odsto) i Rumunije (19 odsto). Na ovaj način bi se prikupili dodatni prihodi od 2,5 odsto BDP koji bi se iskoristili za značajno fiskalno rasterećenje zarada zaposlenih koje bi se smanjilo sa trenutnih 65 dinara na svega 47 dinara, na svakih 100 dinara neto zarade. Na ovaj način bi se eventualno povećanje cena usled povećanja PDV kompenzovalo većim neto platama radnika i manjim troškovima preduzeća. Ukoliko bi se reformom poreza na dohodak omogućilo progresivnije oporezivanje zarada, opterećenje najugroženijih radnika koji primaju minimalnu zaradu iznosilo bi svega 35 dinara na 100 dinara neto zarade, što bi Srbiju učinilo regionalnim i evropskim liderom kada je u pitanju konkurentnost troškova radne snage.
Opsežnom poreskom reformom 2001. godine, Srbija je bila aktivni učesnik inicijalne poreske trke do nule - pa čak i regionalni lider na početku milenijuma. Međutim, tokom godina smo krenuli da zaostajemo za zemljama u regionu po pitanju poreskih reformi i poreske konkurentnosti. Čini se da je sada pravi (poslednji) trenutak da se razmotri mogućnost poreske reforme koja bi srpsku privredu okrenula ka održivom modelu ekonomskog razvoja. Pomenuta poreska reforma ne bi stvorila nikakvo dodatno opterećenje za građane niti privredu, već bi se samo postojeće poresko opterećenje preraspodelilo - poreski teret bi se sa izvoza prebacio na uvoz, sa proizvodnje na potrošnju, dok bi se rasteretilo zapošljavanje radnika i otvaranje novih radnih mesta. Na ovaj način bi srpska privreda postala konkurentnija u regionu, a poreski sistem bi se aktivno uključio u predstojeću poresku trku do 25.
Tekst je napisan na osnovu studije Fonda za razvoj ekonomske nauke – "Poreska politika u Srbiji – pogled unapred".
Ivor: Blic/Nikola Altiparmakov