Pop muzika – čemu svi ti šokovi?
Na TV programu današnjice može se videti svašta, a sada i više toga šokantnog, tabu i zapanjujućeg nego ranije.
Kažu naučnici da evoluiramo. Izgleda kao, da sa nama, evoluiraju i naši apetiti za svim vrstama zabave, koja najbolje ide uz šok. Uz sistematsku desensitizaciju koja nastupa zbog preopterećenja raznim slikama u medijima, potrebno nam je sve više i više „šokova“ da bi nas nagnalo na reakciju. Naravno, i naši moderni muzičari evoluiraju sa nama i tu su da nam obiljem morbidnih i eksplicitnih spotova i nastupa udovolje.
Samo poslednji u nizu šokantnih muzičkih spotova prati novi singl M.I.A. „Born free“. U njemu se oslikava policijsko nasilje na ulicama Los Anđelesa propraćeno kroz oči crvenokosih (Cartman kaže da su zli) dečaka koji brutalnim „čuvarima mira“ služe kao mete za vežbanje. Kroz devet i po minuta mini-filma, oni njih muče, sakate i ubijaju. Iako odista neprijatna za gledanje, poruka spota je jasna – ratovi su svuda, ljudi ne znaju za milost, policija nam nanosi više štete nego koristi i slièno.
M.I.A.-u su mnogi odmah osudili pitanjima tipa: „A zašto je morala da ubaci tako eksplicitno nasilje u spot? Zašto nije mogla samo muzikom da iskaže svoj stav, nego na ovaj način traži publicitet“?
Meni je, lično, spot odličan. Iako na momente stvarno uznemirujući (čak i za današnje standarde u kojima za sat vremena programa deset puta vidimo pištolj), odgovorno tvrdim da neko o svim ovim stvarima mora da govori. Da li je ona tu tražila publicitet ili ne, krajnje je nebitno. Na CNN-u svaki dan možete videti daleko gore priroze koji su realni, i naprosto znate da se razne strahote mogu desiti bilo kome, ne samo deci u Iraku, već i vašem komšiji. Sigurno da političari neće pričati o tome, ili ekonomisti, zapravo niko kome ne odgovara da se zna čime se bavi njegova vlada ili preduzeća. Znači da je onda poželjno da bar neko iskaže svoj stav, a meni uopšte ne smeta da to budu pevaèi, bez obzira na to da li im je motiv samo novac i slava, ili im je stvarno stalo da se skreće pažnja na probleme.
I na kraju, mišljenja su sasvim podeljena. Neki smatraju da muzičari treba samo da se fokusiraju na pevanje, dok mnogi kažu i da pevanje, i druge forme izražavanja uopšte, nemaju smisla ukoliko nisu propraćene što jasnijom ili jačom porukom o tome šta je za dotičnog izvođača i zbog čega šokantno, strašno, zanimljivo, zavodljivo, i tako dalje.
Uostalom, neko mora da baci prvi kamen, ne?
Izvor:B92
Na TV programu današnjice može se videti svašta, a sada i više toga šokantnog, tabu i zapanjujućeg nego ranije.
Samo poslednji u nizu šokantnih muzičkih spotova prati novi singl M.I.A. „Born free“. U njemu se oslikava policijsko nasilje na ulicama Los Anđelesa propraćeno kroz oči crvenokosih (Cartman kaže da su zli) dečaka koji brutalnim „čuvarima mira“ služe kao mete za vežbanje. Kroz devet i po minuta mini-filma, oni njih muče, sakate i ubijaju. Iako odista neprijatna za gledanje, poruka spota je jasna – ratovi su svuda, ljudi ne znaju za milost, policija nam nanosi više štete nego koristi i slièno.
M.I.A.-u su mnogi odmah osudili pitanjima tipa: „A zašto je morala da ubaci tako eksplicitno nasilje u spot? Zašto nije mogla samo muzikom da iskaže svoj stav, nego na ovaj način traži publicitet“?
Meni je, lično, spot odličan. Iako na momente stvarno uznemirujući (čak i za današnje standarde u kojima za sat vremena programa deset puta vidimo pištolj), odgovorno tvrdim da neko o svim ovim stvarima mora da govori. Da li je ona tu tražila publicitet ili ne, krajnje je nebitno. Na CNN-u svaki dan možete videti daleko gore priroze koji su realni, i naprosto znate da se razne strahote mogu desiti bilo kome, ne samo deci u Iraku, već i vašem komšiji. Sigurno da političari neće pričati o tome, ili ekonomisti, zapravo niko kome ne odgovara da se zna čime se bavi njegova vlada ili preduzeća. Znači da je onda poželjno da bar neko iskaže svoj stav, a meni uopšte ne smeta da to budu pevaèi, bez obzira na to da li im je motiv samo novac i slava, ili im je stvarno stalo da se skreće pažnja na probleme.
I na kraju, mišljenja su sasvim podeljena. Neki smatraju da muzičari treba samo da se fokusiraju na pevanje, dok mnogi kažu i da pevanje, i druge forme izražavanja uopšte, nemaju smisla ukoliko nisu propraćene što jasnijom ili jačom porukom o tome šta je za dotičnog izvođača i zbog čega šokantno, strašno, zanimljivo, zavodljivo, i tako dalje.
Uostalom, neko mora da baci prvi kamen, ne?
Izvor:B92