Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2009
- Poruka
- 3.279
Против нове казнене резолуције у Савету безбедности гласали Бразил и Турска, Либан уздржан
Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 9. јуна – Савет безбедности данас је убедљивом већином, дакле без консензуса, усвојио нову, четврту по реду резолуцију од 2006. којом се против Ирана, због војне димензије његовог нуклеарног програма, уводи режим међународних санкција. „За” је гласало свих пет сталних чланица „светске владе”, а против су се изјаснили Бразил и Турска, док је Либан био издржан.
Седница је почела са сат и 13 минута закашњења у односу на заказани термин, што наговештава да су до последњег часа вођене консултације међу кључним земљама. Један од разлога за кашњење могла би да буде и околност да је одговор шесточлане „Бечке групе” (пет сталних чланица СБ плус Немачка) на писмо Ирана од 24. маја у којем је образложио свој договор са Бразилом и Турском о размени свог нуклеарног горива, стигао само „неколико сати” пре времена одређеног за почетак седнице. Одговор је био негативан.
Санкције, како је после гласања образложила амбасадорка САД Сузан Рајс, представљају „одлучан одговор на претњу међународном миру и безбедности” и њихов је циљ да Иран обустави свој програм и приступи „консгтруктивним преговорима”.
Пре гласања, своје „не” образложили су представници Бразила и Турске, позивајући се на „Техеранску декларацију” од 17. маја, која је, по оцени бразилске амбасадорке, отворила врата да се проблем реши преговорима. По оцени амбасадора Турске, та декларација, коју су потписали бразилски председник Лула, турски премијер Ердоган и ирански председник Ахмединажад, „створила је нову реалност” и могла је да буде први корак ка свеобухватном дипломатском решењу.
Нови казнени режим који доноси Резолуција 1929 подразумева притисак на Иран на неколико фронтова, забрањујући, између осталог, први пут да му се продаје конвенционално оружје из осам категорија, почев од тенкова, преко авиона и хеликоптера до ракетних система.
Све државе се затим позивају да на отвореном мору контролишу карго иранских трговачке бродова (и друге који плове ка иранским лукама) у потрази за санкцијама недозвољеним теретом. На казнени списак је стављено још 40 иранских компанија чија се средства у иностранству блокирају, међу којима је и 15 којима директно или посредно управља главни војни ослонац техеранског режима, Иранска револуционарна гарда.
Речник резолуције оставља, међутим, места тумачењима да су неки аспекти санкција препуштени дискреционом одлучивању држава, да нису обавезујући. САД међутим сматрају да јесу, с обзиром на то да су је резолуција усвојена по обавезујућем члану Повеље УН.
Ирански амбасадор у УН је резолуцију и пре него што је усвојена прогласио за „тешку грешку”.
Русија и Кина, две чланице Савета с правом вета, у процесу усаглашавања су, како се процењује у америчким медијима, разводниле неке од најоштријих мера које је у резолуцију настојала да угради Америка. Тако у тексту нема санкција против иранског енергетског сектора (нафтна индустрија) с којим Кина има веома развијене односе.
Русија је пак заштитила своју улогу у пројекту једне иранске нуклеарне електране која треба да проради у августу и за коју обезбеђује главнину технологије.
На мети је иначе само једна иранска банка која је повезана с војним естаблишментом, док је свим земљама препоручено да „обрате пажњу” при пословању са Иранском централном банком. Нова забрана путовања и блокада иностраног рачуна уведена је само према једном иранском научнику – Џавиду Рахику, шефу нуклеарног центра у Исфахану.
Процена је и да ће цена вођења бизниса у Ирану за иностране компаније порасти за око 20 одсто. Треба истаћи да је, у очекивању новог санкцијског режима, иранска дипломатија успела да успостави развијену мрежу добрих веза с великим бројем земаља (користећи при томе и своје нафтне адуте), што ће Техерану омогућити да у неким случајевима отупи санкцијску оштрицу. Примери за то су Бразил, Турска, Индија и, наравно, Кина и Русија.
Занимљив аспект најновијег гласања у Савету безбедности је и „не” којим се санкцијама успротивила Турска, полувековни стратешки и поуздани савезник САД. То, међутим, само потврђује раније већ стечени утисак да су односи између Вашингтона и Анкаре на раскрсници и већ неко време у силазном тренду, обостраним заслугама.
Са америчке стране то је недавно изгласавање у Конгресу резолуције којим је обрачун турске армије са Јерменима почетком прошлог века окарактерисан као геноцид, а најновији повод за размимоилажење је то што Америка једина међу великим силама није осудила израелски препад на турски брод у хуманитарној мисији пробијања блокаде Газе, када је убијено девет турских држављана.
Други разлог су повећане турске амбиције у блискоисточном региону, где су ојачале њене везе са Ираном и Сиријом, мада су добри односи донедавно одржавани и са Израелом.
Милан Мишић, politika online 10.06.2010.