- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.024
Sa litica Anda na modne piste
Pončo, deo tradicionalnog odela naroda Južne Amerike, poslednjih godina je hit kome su pažnju posvetili i najpoznatiji svetski dizajneri
Model Roberta Kavalija od svile, sa resama
Pravo sa padina mističnih Anda, Južne Amerike, stigao je na modne piste. Pončo – trouglasti ili četvorougaoni, više nego jednostavnog kroja odevni predmet poslednjih sezona nosi epitet modnog „morate imati”.
Najpoznatiji kreatori uvrstili su ga kao deo garderobe prikladan i za dnevne ali i za večernje kombinacije.
Najčešće izrađen od toplog tkanja – običnog ćebeta u postojbini je štitio lokalno stanovništvo od hladnoće i kiše. Špancima se učinio praktičnim pa su ga poneli sa sobom tokom 17. veka sa ostalim otkrićima Novog kontinenta.
Ipak, trebalo je puno vremena da prođe pa da pončo postane deo svakodnevice u garderobi zapadnjaka čak, na primer, i deo vojnih uniformi.
U drugoj polovini 20. veka doživljava modnu renesansu. U skladu sa tradicionalnim šarenim dezenima i porukom nesputanosti, postaje obavezni deo hipi trenda.
Sedamdesetih godina, kada je sve vrcalo od boja, ovaj komad se sasvim uklopio. Izrađivan je od različitih materijala: vune, lana, pamuka, viskoznih materijala, u kraćoj i dužoj varijanti. Devojke su bile neretko obučene samo u pončo!
Onda je nestao sa modne scene.
Sve do pre dve, tri godine kada su na retropomodnom talasu kreatori kao inspiraciju uzeli upravo vesele sedamdesete i osamdesete.
Poznati kreatori poput Stele Mekartni, Roberta Kavalija, Vivijen Vestvud ogrnuli su manekenke pončom. Mašta im se razigrala pa je tako na primer Kavali dizajnirao lagane, gotovo paperjaste, izrađene od svile koji podsećaju na marame. Za hladnije dane ova kompanija je ponudila pončo izrađen od najfinije vune ali koji više podseća na kratak bolero sa širokim rukavima nego na tradicionalni komad garderobe Južne Amerike.
I u Beogradu se može za predstojeće proleće naći, i to crni Kavalijev pončo od vune protkan lameom, po ceni od 40.000 dinara.
U radnjama sa garderobom iz Turske ili Kine cene su mnogostruko niže, i košta od 2.000 do 4.000 dinara.
Prodavačice u buticima, međutim, kažu da, iako idealan za sve figure, pa i za dame punijeg stasa, ne vlada neko veće interesovanje.
– Žene traže klasične džempere, jakne ili trenč mantile – kaže prodavačica u jednom od butika u Tržnom centru „Piramide” na Novom Beogradu.
– Možda će, ako se neka zvezda prošeta sa pončom, onda i naše mušterije odlučiti da kupe sličan – dodaje uz osmeh.
Andrijana Cvetićanin
-------------------------------------
Ime od vrste tkanine
Naziv pončo nastao je od reči kojom su starosedeoci u oblastima Čilea i Argentine označavali jednostavan komad vunene tkanine ili obično ćebe. Kao i u drugim delovima sveta, nošnja je prema vrsti tkanja od koga je bila izrađena ili desena pokazivala društveni status onog ko je nosio.
Danas se pončo šije od svile, pamuka, lana, veštačkih materijala...
Kreatori se danas igraju klasičnom formom: našivaju kapuljače, umesto klasičnog proreza za navlačenje preko glave, ušivaju rajsferšlus ili dugmiće. Kombinuju sa formom strukiranog „trenč” mantila ili kratkog bolera.
----------------------------------
Poklon preko glave
Već su postale uobičajene slike državnika prilikom poseta nekoj od zemalja Južne Amerike kako u znak dobrodošlice na poklon dobijaju pončo. Mnogi su se odmah odlučili i da ih obuku, poput Džordža Buša i Vladimira Putina.
Objavljeno: 08.03.2011.
Izvor: Politika
Pončo, deo tradicionalnog odela naroda Južne Amerike, poslednjih godina je hit kome su pažnju posvetili i najpoznatiji svetski dizajneri
Model Roberta Kavalija od svile, sa resama
Pravo sa padina mističnih Anda, Južne Amerike, stigao je na modne piste. Pončo – trouglasti ili četvorougaoni, više nego jednostavnog kroja odevni predmet poslednjih sezona nosi epitet modnog „morate imati”.
Najpoznatiji kreatori uvrstili su ga kao deo garderobe prikladan i za dnevne ali i za večernje kombinacije.
Najčešće izrađen od toplog tkanja – običnog ćebeta u postojbini je štitio lokalno stanovništvo od hladnoće i kiše. Špancima se učinio praktičnim pa su ga poneli sa sobom tokom 17. veka sa ostalim otkrićima Novog kontinenta.
Ipak, trebalo je puno vremena da prođe pa da pončo postane deo svakodnevice u garderobi zapadnjaka čak, na primer, i deo vojnih uniformi.
U drugoj polovini 20. veka doživljava modnu renesansu. U skladu sa tradicionalnim šarenim dezenima i porukom nesputanosti, postaje obavezni deo hipi trenda.
Sedamdesetih godina, kada je sve vrcalo od boja, ovaj komad se sasvim uklopio. Izrađivan je od različitih materijala: vune, lana, pamuka, viskoznih materijala, u kraćoj i dužoj varijanti. Devojke su bile neretko obučene samo u pončo!
Onda je nestao sa modne scene.
Sve do pre dve, tri godine kada su na retropomodnom talasu kreatori kao inspiraciju uzeli upravo vesele sedamdesete i osamdesete.
Poznati kreatori poput Stele Mekartni, Roberta Kavalija, Vivijen Vestvud ogrnuli su manekenke pončom. Mašta im se razigrala pa je tako na primer Kavali dizajnirao lagane, gotovo paperjaste, izrađene od svile koji podsećaju na marame. Za hladnije dane ova kompanija je ponudila pončo izrađen od najfinije vune ali koji više podseća na kratak bolero sa širokim rukavima nego na tradicionalni komad garderobe Južne Amerike.
I u Beogradu se može za predstojeće proleće naći, i to crni Kavalijev pončo od vune protkan lameom, po ceni od 40.000 dinara.
U radnjama sa garderobom iz Turske ili Kine cene su mnogostruko niže, i košta od 2.000 do 4.000 dinara.
Prodavačice u buticima, međutim, kažu da, iako idealan za sve figure, pa i za dame punijeg stasa, ne vlada neko veće interesovanje.
– Žene traže klasične džempere, jakne ili trenč mantile – kaže prodavačica u jednom od butika u Tržnom centru „Piramide” na Novom Beogradu.
– Možda će, ako se neka zvezda prošeta sa pončom, onda i naše mušterije odlučiti da kupe sličan – dodaje uz osmeh.
Andrijana Cvetićanin
-------------------------------------
Ime od vrste tkanine
Naziv pončo nastao je od reči kojom su starosedeoci u oblastima Čilea i Argentine označavali jednostavan komad vunene tkanine ili obično ćebe. Kao i u drugim delovima sveta, nošnja je prema vrsti tkanja od koga je bila izrađena ili desena pokazivala društveni status onog ko je nosio.
Danas se pončo šije od svile, pamuka, lana, veštačkih materijala...
Kreatori se danas igraju klasičnom formom: našivaju kapuljače, umesto klasičnog proreza za navlačenje preko glave, ušivaju rajsferšlus ili dugmiće. Kombinuju sa formom strukiranog „trenč” mantila ili kratkog bolera.
----------------------------------
Poklon preko glave
Već su postale uobičajene slike državnika prilikom poseta nekoj od zemalja Južne Amerike kako u znak dobrodošlice na poklon dobijaju pončo. Mnogi su se odmah odlučili i da ih obuku, poput Džordža Buša i Vladimira Putina.
Objavljeno: 08.03.2011.
Izvor: Politika