- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.640
Stidljivost može da bude deo karaktera deteta, ali i prolazna faza u odrastanju...
Kod sasvim male dece, u uzrastu do tri godine, stidljivost se manifestuje kao spuštanje pogleda, sisanje prsta, odbijanje komunikacije. Češća je kod dece koja su jedinci, koja su od rođenja navikla da su u centru pažnje odraslih. U vršnjačkom okruženju ona postaju zbunjena, jer tu važe drugačija pravila ponašanja. Potrebno im je vreme da savladaju veštinu komuniciranja sa vršnjacima. Sa druge strane, stidljivo ili povučeno dete biće omiljeno kod nastavnika u školi. Ono ne "pravi" nestašluke, odbija rizike, niko ne mora da ga opominje da bude poslušno ili mirno na času.
Roditeljima se uvek preporučuje da ne insistiraju da dete bude odraz njihovih sopstvenih ambicija, da budu svesni njegovih mogućnosti i da ga samo usmeravaju uz blago podsticanje.
Ukoliko dete u predškolskom uzrastu izbegava drugu decu ili teško sklapa poznanstva, to još uvek nije pouzdan znak stidljivosti. Sa prvom socijalizacijom ova će se osobina promeniti. Naime, kada uspe da se navikne na svoj vrtić ili školu, ono će moći uspešno da kontaktira u svom okruženju, a njegova stidljivost više neće postojati kao problem.
Međutim, ukoliko vaše dete izrazito izbegava drugu decu i odrasle, uporno ćuti i kada mu se postavi otvoreno pitanje, ne želi ni kontakt pogledom, ako ima napade besa ili plača kada su druga deca u blizini, ako odbija odlazak u park, igraonicu ili bilo koje drugo mesto gde će boraviti deca... njegova stidljivost zaslužuje vašu punu pažnju.
Naučite dete "magičnim" rečenicama, primerenim njegovom uzrastu. Odnosno, kada ga podstičete da ono učini prvi korak u nekoj igri sa vršnjacima, uz rečenicu: "Mogu li i ja da se igram sa vama?", uveliko utičete na razvoj njegovog samopouzdanja. Čak i ukoliko ga druga deca odbiju u igri, vaše dete je premostilo veliku prepreku prvog kontakta i poboljšalo sliku koju ima o sebi. U sopstvenim očima, posle ovog koraka biće hrabrije, odlučnije, samostalnije.
Omogućite detetu što više susreta sa njegovim vršnjacima, a vi pokušajte da ga u ovim prilikama što više ostavljate da se snalazi samo u rešavanju potencijalnih konflikata.
Pokažite detetu da razumete njegovu potrebu da čuva svoj lični prostor i da poštujete njegovu privatnost. Kucajte u sobu pre nego uđete, ili u kupatilo dok se ono kupa.
Ne insistirajte da se dete što više druži i ne ubeđujte ga da se sa vršnjacima ponaša onako kako vi smatrate da je poželjno.
Podstaknite njegovo samopouzdanje dozvoljavajući mu što više samostalnih odluka, primerenih njegovom uzrastu. Na primer, neka samo bira svoju odeću za sutrašnji dan.
Pružite detetu što više prilike za izražavanje sopstvenih stavova i emocija. Podstičite polemisanje i verbalno sukobljavanje kako bi se dete uverilo da ima pravo na stav različit od vašeg (ili drugih osoba) i da izražavanje tog stava ne samo da nema negativne posledice po njega, već mu može doneti neke dobrobiti, kao što je na primer bolji status u vršnjačkoj gupi.
(MONDO/Yumama)
Kod sasvim male dece, u uzrastu do tri godine, stidljivost se manifestuje kao spuštanje pogleda, sisanje prsta, odbijanje komunikacije. Češća je kod dece koja su jedinci, koja su od rođenja navikla da su u centru pažnje odraslih. U vršnjačkom okruženju ona postaju zbunjena, jer tu važe drugačija pravila ponašanja. Potrebno im je vreme da savladaju veštinu komuniciranja sa vršnjacima. Sa druge strane, stidljivo ili povučeno dete biće omiljeno kod nastavnika u školi. Ono ne "pravi" nestašluke, odbija rizike, niko ne mora da ga opominje da bude poslušno ili mirno na času.
Roditeljima se uvek preporučuje da ne insistiraju da dete bude odraz njihovih sopstvenih ambicija, da budu svesni njegovih mogućnosti i da ga samo usmeravaju uz blago podsticanje.
Ukoliko dete u predškolskom uzrastu izbegava drugu decu ili teško sklapa poznanstva, to još uvek nije pouzdan znak stidljivosti. Sa prvom socijalizacijom ova će se osobina promeniti. Naime, kada uspe da se navikne na svoj vrtić ili školu, ono će moći uspešno da kontaktira u svom okruženju, a njegova stidljivost više neće postojati kao problem.
Međutim, ukoliko vaše dete izrazito izbegava drugu decu i odrasle, uporno ćuti i kada mu se postavi otvoreno pitanje, ne želi ni kontakt pogledom, ako ima napade besa ili plača kada su druga deca u blizini, ako odbija odlazak u park, igraonicu ili bilo koje drugo mesto gde će boraviti deca... njegova stidljivost zaslužuje vašu punu pažnju.
Naučite dete "magičnim" rečenicama, primerenim njegovom uzrastu. Odnosno, kada ga podstičete da ono učini prvi korak u nekoj igri sa vršnjacima, uz rečenicu: "Mogu li i ja da se igram sa vama?", uveliko utičete na razvoj njegovog samopouzdanja. Čak i ukoliko ga druga deca odbiju u igri, vaše dete je premostilo veliku prepreku prvog kontakta i poboljšalo sliku koju ima o sebi. U sopstvenim očima, posle ovog koraka biće hrabrije, odlučnije, samostalnije.
Omogućite detetu što više susreta sa njegovim vršnjacima, a vi pokušajte da ga u ovim prilikama što više ostavljate da se snalazi samo u rešavanju potencijalnih konflikata.
Pokažite detetu da razumete njegovu potrebu da čuva svoj lični prostor i da poštujete njegovu privatnost. Kucajte u sobu pre nego uđete, ili u kupatilo dok se ono kupa.
Ne insistirajte da se dete što više druži i ne ubeđujte ga da se sa vršnjacima ponaša onako kako vi smatrate da je poželjno.
Podstaknite njegovo samopouzdanje dozvoljavajući mu što više samostalnih odluka, primerenih njegovom uzrastu. Na primer, neka samo bira svoju odeću za sutrašnji dan.
Pružite detetu što više prilike za izražavanje sopstvenih stavova i emocija. Podstičite polemisanje i verbalno sukobljavanje kako bi se dete uverilo da ima pravo na stav različit od vašeg (ili drugih osoba) i da izražavanje tog stava ne samo da nema negativne posledice po njega, već mu može doneti neke dobrobiti, kao što je na primer bolji status u vršnjačkoj gupi.
(MONDO/Yumama)
