LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Pomoć EU zemljama u krizi u rukama nemačkog suda
Beta |
Ministar finansija Nemačke je u utorak pozvao najviši sud da ne odlaže novi evropsku stalni fond za pomoć i sporazum o budžetskoj disciplini, upozorivši da bi odlaganje ratifikacije moglo izazvati previranja na tržištu.
Osmočlanom sudskom veću koje razmatra da li će ta dva sporazuma ograničiti moć Nemačke tako što će joj diktirati kako da troši svoj novac, Volfgang Šojble je rekao da su te mere "važni koraci ka evropskoj uniji stabilnosti". Dodao je da će saglasnost Nemačke biti jasan signal da "su solidnost i solidarnost čvrsto povezani".
Savezni ustavni je obično spreman da odobri mere kojima se produbljava integracija Nemačke u Evropsku uniju, ali je ranije postavljao dodatne zahteve da se o merama pomoći konsultuje sa parlamentom.
Ali, čak i ako podrži dve nove mere - upozorio je Šojble -razvlačenje slučaja može odložiti uspostavljanje novog Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM) koji teba da pruži finasijsku pomoć, i izazvati široko rasprostranjene probleme.
- Veće odlaganje uspostavljanja ESM koje je bilo predviđeno za jul, moglo bi da znači ozbiljno remećenje tržišta daleko izvan Nemačke i ozbiljan gubitak poverenja u evrozoni - rekao je on. "Sumnje u... spremnost Nemačke za odbranu finansijske stabilnosti evrozone mogu dovesti do značajnog pogoršanja simptoma sadašnje krize".
Po sporazumima, Nemačka bi se pridružila ESM - fondu za pomoć od 500 milijardi evra za spasavanje problematičnih država evrozone novcem poreskih obveznika. Nemačka bi takođe prihvatila novi fiskalni pakt, omiljeni projekat kancelarke Angele Merkel, prema kojem 25 zemalja pristaje da svojim, domaćim zakonima utvrdi stroga ograničenja za zaduživanje.
Šojble je posle ročišta rekao da su protivnici i pristalice vodili "intenzivnu debatu" i da je optimista da će ugovori proći "jer Vlada je sigurna da se sporazumima ne krši Ustav". Datum donošenja odluke nije utvrđen.
Ministar je dodao da "ustavni sud zna" da je na finansijskom tržištu "stepen nervoze visok".
Nemačka nije jedina zemlja koja tek treba da odobri sporazum ESM, ali on i ne zahteva jednoglasnost. Fond će postati operativan čim ga ratifikuju zemlje-članice koje su se obavezale da daju 90 odsto kapitala tog fonda. Pošto je Nemačka najveći doprinosilac, sa 27 odsto, Fond ne može da postane operativan bez njene ratifikacije.
Fiskalni sporazum stupa na snagu 1. januara 2013, ako ga ratifikuje najmanje 12 zemalja koje koriste evro.
Nemački parlament je oba sporazuma odobrio 29. juna solidnom većinom iznad dvotrećinske, ali je predsednik Republike Joakim Gauk odložio potpisivanja čime bi oni postal zakoni, dok ih ne razmotri Savezni ustavni sud.
Protivnici tih sporazuma tvrde da će ulazak u fond za spasavanje i sporazum o dugu nametnuti ograničenja ustavnim ovlašćenjima nemačkog parlamenta koji utvrđuje koliko novca poreskih obveznika se troši.
Predsedavajući sudija Andreas Voskule je rekao u uvodnoj reči da odlučivanje "u mnogim aspektima nije lako" i da će Sud morati da ima u vidu široku sutavom utvrđenu slobodu Parlamenta u odlučivanju, posebno za mere koje se donose dvotrećinskom većinom.
Među tužiocima u ovom slučaju su krajnje levičarska opoziciona "Partija levice" - jedina koja je u Parlamentu bila protiv oba sporazuma, i Peter Gauvajler, jedan od retkih poslanika u koaliciji desnog centra Angele Merkel koji je dosledno odbacivao sve mere pomoći drugim zemljama.
"Partija levice" tvrdi da sporazum o zaduživanju potencijalno obavezuje vladu na mere štednje koje nameće Evropska komisija za kresanje sredstava za socijalne programe.
Beta |
Ministar finansija Nemačke je u utorak pozvao najviši sud da ne odlaže novi evropsku stalni fond za pomoć i sporazum o budžetskoj disciplini, upozorivši da bi odlaganje ratifikacije moglo izazvati previranja na tržištu.
Osmočlanom sudskom veću koje razmatra da li će ta dva sporazuma ograničiti moć Nemačke tako što će joj diktirati kako da troši svoj novac, Volfgang Šojble je rekao da su te mere "važni koraci ka evropskoj uniji stabilnosti". Dodao je da će saglasnost Nemačke biti jasan signal da "su solidnost i solidarnost čvrsto povezani".
Savezni ustavni je obično spreman da odobri mere kojima se produbljava integracija Nemačke u Evropsku uniju, ali je ranije postavljao dodatne zahteve da se o merama pomoći konsultuje sa parlamentom.
Ali, čak i ako podrži dve nove mere - upozorio je Šojble -razvlačenje slučaja može odložiti uspostavljanje novog Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM) koji teba da pruži finasijsku pomoć, i izazvati široko rasprostranjene probleme.
- Veće odlaganje uspostavljanja ESM koje je bilo predviđeno za jul, moglo bi da znači ozbiljno remećenje tržišta daleko izvan Nemačke i ozbiljan gubitak poverenja u evrozoni - rekao je on. "Sumnje u... spremnost Nemačke za odbranu finansijske stabilnosti evrozone mogu dovesti do značajnog pogoršanja simptoma sadašnje krize".
Po sporazumima, Nemačka bi se pridružila ESM - fondu za pomoć od 500 milijardi evra za spasavanje problematičnih država evrozone novcem poreskih obveznika. Nemačka bi takođe prihvatila novi fiskalni pakt, omiljeni projekat kancelarke Angele Merkel, prema kojem 25 zemalja pristaje da svojim, domaćim zakonima utvrdi stroga ograničenja za zaduživanje.
Šojble je posle ročišta rekao da su protivnici i pristalice vodili "intenzivnu debatu" i da je optimista da će ugovori proći "jer Vlada je sigurna da se sporazumima ne krši Ustav". Datum donošenja odluke nije utvrđen.
Ministar je dodao da "ustavni sud zna" da je na finansijskom tržištu "stepen nervoze visok".
Nemačka nije jedina zemlja koja tek treba da odobri sporazum ESM, ali on i ne zahteva jednoglasnost. Fond će postati operativan čim ga ratifikuju zemlje-članice koje su se obavezale da daju 90 odsto kapitala tog fonda. Pošto je Nemačka najveći doprinosilac, sa 27 odsto, Fond ne može da postane operativan bez njene ratifikacije.
Fiskalni sporazum stupa na snagu 1. januara 2013, ako ga ratifikuje najmanje 12 zemalja koje koriste evro.
Nemački parlament je oba sporazuma odobrio 29. juna solidnom većinom iznad dvotrećinske, ali je predsednik Republike Joakim Gauk odložio potpisivanja čime bi oni postal zakoni, dok ih ne razmotri Savezni ustavni sud.
Protivnici tih sporazuma tvrde da će ulazak u fond za spasavanje i sporazum o dugu nametnuti ograničenja ustavnim ovlašćenjima nemačkog parlamenta koji utvrđuje koliko novca poreskih obveznika se troši.
Predsedavajući sudija Andreas Voskule je rekao u uvodnoj reči da odlučivanje "u mnogim aspektima nije lako" i da će Sud morati da ima u vidu široku sutavom utvrđenu slobodu Parlamenta u odlučivanju, posebno za mere koje se donose dvotrećinskom većinom.
Među tužiocima u ovom slučaju su krajnje levičarska opoziciona "Partija levice" - jedina koja je u Parlamentu bila protiv oba sporazuma, i Peter Gauvajler, jedan od retkih poslanika u koaliciji desnog centra Angele Merkel koji je dosledno odbacivao sve mere pomoći drugim zemljama.
"Partija levice" tvrdi da sporazum o zaduživanju potencijalno obavezuje vladu na mere štednje koje nameće Evropska komisija za kresanje sredstava za socijalne programe.