LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Pomaže li Srbima lični bankrot?
Beograd -- U Srbiji zasada, kako nadležni kažu, nije potreban propis koji bi regulisao lični bankrot građana, koji, inače, postoji u svetu, ali i kod nekih naših suseda.
Iako je oko 114.000 kredita svrstano u kategoriju teško naplativih, odnosno klijenti ne otplaćuju rate, a od toga oko 100 su stambene zajmovi, nadležni smatraju da to još nije zabrinjavajuće. Bankari i ekonomisti su drugog mišnjenja.
Prema podacima Kreditnog biroa, 3,3 odsto iznosi kašnjenje stanovništva, a najviše je docnje kod kreditnih kartica i dozvoljenog minusa po tekućem računu oko 10 odsto.
Mnogo je veći problem kod preduzetnika, koji da bi uzeli kredit najčešće zalažu svoje stanove, kuće, imanje, poslovni prostor, dakle ličnu imovinu. Tako je sve više na sajtovima banaka i oglasa po novinama upravo imovine malih privrednika koji više ne mogu da servisiraju svoje obaveze po kreditima.
"Ne bi bilo loše da se i kod nas donese Zakon o ličnom bankrotu, jer ovaj propis na neki način štiti dužnika da ne ostane bez celokupne imovine, kao i da familija ne postane socijalni slučaj", smatra Goran Nikolić, ekonomista.
On objašnjava da je "za pojedinca koji je zapao u dugove, rešenje da se onim čime raspolaže, najčešće imovimom, namire poverioci, uz kontrolu nadzornika ili staratelja koji bi pratio ceo postupak i štitio interese dužnika".
"Lični - stečajni upravnik daje predlog nadležnom sudu za prodaju njenog najvećeg dela, kao i za otplatu dela duga iz budućih prihoda dužnika tokom narednih tri do pet godina. Ostatak duga se otpisuje reprogramiranjem obaveza i nadzorom nad njegovim finansijama", kaže Nikolić.
Prema rečima Gorana Pitića, predsednika UO Sosijete ženeral banke uvođenje ličnog bankrota ima svoje prednosti, jer građanima koji nisu u mogućnosti da otplaćuju dugove zbog razloga koji se može podvesti kao „viša sila“ daje mogućnost da pronađu posao, rade i izdržavaju porodicu, umesto da svi članovi familije postanu socijalni slučajevi.
B92
Beograd -- U Srbiji zasada, kako nadležni kažu, nije potreban propis koji bi regulisao lični bankrot građana, koji, inače, postoji u svetu, ali i kod nekih naših suseda.
Iako je oko 114.000 kredita svrstano u kategoriju teško naplativih, odnosno klijenti ne otplaćuju rate, a od toga oko 100 su stambene zajmovi, nadležni smatraju da to još nije zabrinjavajuće. Bankari i ekonomisti su drugog mišnjenja.
Prema podacima Kreditnog biroa, 3,3 odsto iznosi kašnjenje stanovništva, a najviše je docnje kod kreditnih kartica i dozvoljenog minusa po tekućem računu oko 10 odsto.
Mnogo je veći problem kod preduzetnika, koji da bi uzeli kredit najčešće zalažu svoje stanove, kuće, imanje, poslovni prostor, dakle ličnu imovinu. Tako je sve više na sajtovima banaka i oglasa po novinama upravo imovine malih privrednika koji više ne mogu da servisiraju svoje obaveze po kreditima.
"Ne bi bilo loše da se i kod nas donese Zakon o ličnom bankrotu, jer ovaj propis na neki način štiti dužnika da ne ostane bez celokupne imovine, kao i da familija ne postane socijalni slučaj", smatra Goran Nikolić, ekonomista.
On objašnjava da je "za pojedinca koji je zapao u dugove, rešenje da se onim čime raspolaže, najčešće imovimom, namire poverioci, uz kontrolu nadzornika ili staratelja koji bi pratio ceo postupak i štitio interese dužnika".
"Lični - stečajni upravnik daje predlog nadležnom sudu za prodaju njenog najvećeg dela, kao i za otplatu dela duga iz budućih prihoda dužnika tokom narednih tri do pet godina. Ostatak duga se otpisuje reprogramiranjem obaveza i nadzorom nad njegovim finansijama", kaže Nikolić.
Prema rečima Gorana Pitića, predsednika UO Sosijete ženeral banke uvođenje ličnog bankrota ima svoje prednosti, jer građanima koji nisu u mogućnosti da otplaćuju dugove zbog razloga koji se može podvesti kao „viša sila“ daje mogućnost da pronađu posao, rade i izdržavaju porodicu, umesto da svi članovi familije postanu socijalni slučajevi.
B92