- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
BEOGRAD 06. 02. 2011
PRESS
Pomama za estetskim zahvatima: Kriza, a sve više silikona!
Iako je u Srbiji teška ekonomska situacija, klinike za plastičnu hirurgiju beleže povećan broj pacijenata
Uprkos teškoj ekonomskoj situaciji, interesovanje za plastične operacije u Srbiji se ne smanjuje, a pojedine klinike čak beleže povećan broj pacijenata!
Plastični hirurzi u razgovoru za Press potvrđuju da im se obim posla ili povećao ili je na nivou pre ekonomske krize.
Primarijus dr Milan Colić iz bolnice za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju „Colić" kaže za Press da ekonomska kriza nije drastično uticala na broj onih koji se podvrgavaju plastičnim operacijama, a na njegovoj klinici se čak beleži porast broja pacijenata. Kao olakšavajuću okolnost on navodi kredite banaka zahvaljujući kojima mnogi otplaćuju operacije.
- Lagano raste broj ljudi u Srbiji koji posećuju klinike za plastičnu hirurgiju jer se menja svest o tome, a i pacijenti su mnogo prosvećeniji i bolje upoznati sa tom temom. Daleko od toga da i nama nisu zbog krize otežani uslovi za rad, ali broj pacijenata ne samo da se smanjuje u poređenju sa ranijim godinama već beleži rast. Zahvaljujući kreditima banaka, sada skoro svako može da uradi plastičnu operaciju i u tom smislu je onima koji to žele, a nemaju novca, olakšano. Ipak, da nije kriza, imali bismo barem deset puta više posla - smatra dr Colić.
I doktor Igor Georgijev, vlasnik klinike za rekonstruktivnu i plastičnu hirurgiju „Komnenus", kaže da posao nije opao i da je broj pacijenata koji žele da urade neku od plastičnih operacija jednak broju pacijenata iz prethodnih godina.
- Estetska hirurgija spada pod luksuz, a on je uvek na poslednjem mestu. Ipak, kod nas je kriza poslednjih dvadeset godina pa se na polju estetske hirurgije radi istim intenzitetom od devedesetih. Imamo mnogo više zainteresovanih nego onih koji se podvrgnu nekom zahvatu. Da društvo ima više novca, u Srbiji bi se radilo daleko više plastičnih operacija, pa zato ne možemo ni da se poredimo sa razvijenijim zemljama. Ipak, žene u Srbiji ako nemaju para za neku veliku intervenciju, uradiće neku manju. I pored aktuelne krize, mi trenutno imamo isti broj operacija kao i ranije - objašnjava dr Georgijev.
Daleko od toga da po broju obavljenih plastičnih, rekonstruktivnih i estetskih zahvata možemo da se merimo sa razvijenijim zemljama kao što je Engleska, gde je od početka svetske ekonomske krize za deset odsto porastao broj operacija povećanja grudi, ali ni u Srbiji se ne štedi novac za silikone i plastične zahvate.
I među balkanskim ženama, kao i ranijih godina, i sada je najpopularnija ugradnja silikonskih grudi i uvećanje usana, a poslednje dve godine vlada i veliko interesovanje za uvećanje zadnjice. Doktor Georgijev kaže da je na njegovoj klinici poslednjih godina urađeno na desetine zahvata uvećanja, korekcija izgleda i oblika zadnjice uz pomoć implantata, što je pomalo iznenađujuće za tržište Srbije.
Među muškarcima je popularno zatezanje kapaka, liposukcija i smanjenje i zatezanje kože stomaka.
Da nema krize potvrđuje specijalista plastične hirurgije koji je želeo da ostane anoniman.
- Zbog teške ekonomske situacije kakva je u Srbiji, nije baš popularno hvaliti se podatkom da je broj plastičnih operacija u porastu. Ali činjenica je da plastični hirurzi imaju više posla nego ranijih godina - potvrđuje on.
Bizarni zahtevi
Primarijus doktor Milan Colić kaže da je sve manje besmislenih zahteva pacijenata, koje on kao doktor mora da odbije.
- Takvi zahtevi uvek postoje, ali ih je sve manje. Posebno mi je drago što žene više ne traže ogromne usne i prevelike grudi kako bi se po svaku cenu videlo da su nešto radile na sebi - navodi Colić.
On priznaje da se sporadično pojave bizarne želje pacijenata, kako od jedva punoletnih devojaka tako i od žena koje imaju „predimenzionirane" zahteve. Takve osobe uglavnom traže preveliku količinu silikona, a ima i onih koji bi hteli da se operišu u petak po podne, a već u ponedeljak da se pojave na poslu.
A. Mitić
PRESS
Pomama za estetskim zahvatima: Kriza, a sve više silikona!
Iako je u Srbiji teška ekonomska situacija, klinike za plastičnu hirurgiju beleže povećan broj pacijenata
Uprkos teškoj ekonomskoj situaciji, interesovanje za plastične operacije u Srbiji se ne smanjuje, a pojedine klinike čak beleže povećan broj pacijenata!
Plastični hirurzi u razgovoru za Press potvrđuju da im se obim posla ili povećao ili je na nivou pre ekonomske krize.
Primarijus dr Milan Colić iz bolnice za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju „Colić" kaže za Press da ekonomska kriza nije drastično uticala na broj onih koji se podvrgavaju plastičnim operacijama, a na njegovoj klinici se čak beleži porast broja pacijenata. Kao olakšavajuću okolnost on navodi kredite banaka zahvaljujući kojima mnogi otplaćuju operacije.
- Lagano raste broj ljudi u Srbiji koji posećuju klinike za plastičnu hirurgiju jer se menja svest o tome, a i pacijenti su mnogo prosvećeniji i bolje upoznati sa tom temom. Daleko od toga da i nama nisu zbog krize otežani uslovi za rad, ali broj pacijenata ne samo da se smanjuje u poređenju sa ranijim godinama već beleži rast. Zahvaljujući kreditima banaka, sada skoro svako može da uradi plastičnu operaciju i u tom smislu je onima koji to žele, a nemaju novca, olakšano. Ipak, da nije kriza, imali bismo barem deset puta više posla - smatra dr Colić.
I doktor Igor Georgijev, vlasnik klinike za rekonstruktivnu i plastičnu hirurgiju „Komnenus", kaže da posao nije opao i da je broj pacijenata koji žele da urade neku od plastičnih operacija jednak broju pacijenata iz prethodnih godina.
- Estetska hirurgija spada pod luksuz, a on je uvek na poslednjem mestu. Ipak, kod nas je kriza poslednjih dvadeset godina pa se na polju estetske hirurgije radi istim intenzitetom od devedesetih. Imamo mnogo više zainteresovanih nego onih koji se podvrgnu nekom zahvatu. Da društvo ima više novca, u Srbiji bi se radilo daleko više plastičnih operacija, pa zato ne možemo ni da se poredimo sa razvijenijim zemljama. Ipak, žene u Srbiji ako nemaju para za neku veliku intervenciju, uradiće neku manju. I pored aktuelne krize, mi trenutno imamo isti broj operacija kao i ranije - objašnjava dr Georgijev.
Daleko od toga da po broju obavljenih plastičnih, rekonstruktivnih i estetskih zahvata možemo da se merimo sa razvijenijim zemljama kao što je Engleska, gde je od početka svetske ekonomske krize za deset odsto porastao broj operacija povećanja grudi, ali ni u Srbiji se ne štedi novac za silikone i plastične zahvate.
I među balkanskim ženama, kao i ranijih godina, i sada je najpopularnija ugradnja silikonskih grudi i uvećanje usana, a poslednje dve godine vlada i veliko interesovanje za uvećanje zadnjice. Doktor Georgijev kaže da je na njegovoj klinici poslednjih godina urađeno na desetine zahvata uvećanja, korekcija izgleda i oblika zadnjice uz pomoć implantata, što je pomalo iznenađujuće za tržište Srbije.
Među muškarcima je popularno zatezanje kapaka, liposukcija i smanjenje i zatezanje kože stomaka.
Da nema krize potvrđuje specijalista plastične hirurgije koji je želeo da ostane anoniman.
- Zbog teške ekonomske situacije kakva je u Srbiji, nije baš popularno hvaliti se podatkom da je broj plastičnih operacija u porastu. Ali činjenica je da plastični hirurzi imaju više posla nego ranijih godina - potvrđuje on.
Bizarni zahtevi
Primarijus doktor Milan Colić kaže da je sve manje besmislenih zahteva pacijenata, koje on kao doktor mora da odbije.
- Takvi zahtevi uvek postoje, ali ih je sve manje. Posebno mi je drago što žene više ne traže ogromne usne i prevelike grudi kako bi se po svaku cenu videlo da su nešto radile na sebi - navodi Colić.
On priznaje da se sporadično pojave bizarne želje pacijenata, kako od jedva punoletnih devojaka tako i od žena koje imaju „predimenzionirane" zahteve. Takve osobe uglavnom traže preveliku količinu silikona, a ima i onih koji bi hteli da se operišu u petak po podne, a već u ponedeljak da se pojave na poslu.
A. Mitić