Investicije u sektore koji su se već pokazali isplativim
Polovinu novca od „Maksija“ Mišković ulaže u šoping centre
Izvor: Blic Suzana Bojadić | 08. 03. 2011. - 00:02h | Foto: N. Martković
BEOGRAD - Od ukupno oko pola milijarde evra koliko bi Miroslavu Miškoviću načisto ostalo od prodaje Maksija, samo u šoping molove vlasnik „Delta holdinga“ bi mogao da uloži blizu 300 miliona. Na listi prioriteta biće i investicije u poljoprivredu, a prvi potezi su proširenje voćnjaka u Čelarevu i gradnja plastenika u Bogatiću.
Investiranje u poljoprivredu jedan od prioriteta: Miroslav Mišković i Jelena Krstović
- Naredne godine počećemo gradnju tržnog centra u Bulevaru despota Stefana u Beogradu, a planiramo po jedan i na beogradskoj Autokomandi, te u Banjaluci i Novom Sadu. Proširićemo i voćnjak u Čelarevu za 400 hektara i napraviti plastenik na pet hektara u Bogatiću. Ulagaćemo i u nove standarde i moderniju tehnologiju proizvodnje, mada još nemamo detaljnu strategiju - kažu za „Blic” u „Delta holdingu“ na pitanje u šta će uložiti novac od prodaje „Maksija”.
U Delta siti u Podgorici Miroslav Mišković je uložio 60 miliona evra, a u beogradski tržni centar 74 miliona. Po ovoj računici, izgradnja tri šoping mola u Srbiji i jednog u Republici Srpskoj Deltu bi mogla da košta oko 270 miliona evra. Ukupna investicija može da premaši i 300 miliona, znajući da je investitor „MPC propertis“ u gradnju šoping centra Ušće uložio 150 miliona.
Agrar i nekretnine kao nove prioritete, Mišković je odabrao prema dosadašnjem iskustvu u tim sektorima. U 2009. „Delta siti“ je bila među najprofitabilnijim kompanijama. Sa profitom od 2,08 milijardi dinara ovaj šoping centar je zauzeo jedanaesto mesto. Još bolje je poslovala firma „Delta Real Estate“ koja se takođe bavi nekretninama.
Vlasništvo Delta agrara
- Juhor Jagodina, mesne prerađevine
- Voda Gala
- Danubius Novi Sad, proizvodnja testenina i brašna
- Floridabel, proizvodnja grickalica i muslija
- Pet farmi tovljenika (ukupno 100.000)
- 9.000 grla junadi
- 1.500 muznih krava
- Ukupno 14.500 hektara obradive zemlje
- Ribnjak šarana
- Povrtarstvo na 1.000 hektara (Čelarevo, Stara Pazova i Apatin)
- Žitarice na više od 10.000 hektara
- Zasadi jabuka na 200 hektara u Čelarevu
- Vinogradi na 10 hektara u Staroj Pazovi
- Agroapoteka (semena, pesticidi)
Perspektiva „Deltinih” tržnih centara još je veća znajući da su u Srbiji rente veće nego u regionu, a da tražnja kontinuirano raste.
- U Srbiji je zakup kvadrata između 25 i 30 evra, dok kvadrat u regionu ne prelazi 20 evra. Krize ima, i to prvenstveno zbog pada kupovne moći, ali je oporavak tržnih centara krenuo. Za dve godine će biti mnogo bolje - kaže za “Blic” Nebojša Nešovanović iz engleske konsultantske kuće „King strdž”.
Uz sve to Beograd ima tek tri moderna centra Delta siti, Ušće i Merkator. Istraživanje konsultantske kuće „Kolijers” iz 2010. godine pokazuje da Beograd na 1.000 stanovnika ima 92 metara kvadratnih prodajnog prostora u tržnim centrima. Ovaj odnos je znatno povoljniji u ostalim gradovima Sofiji 100 metara kvadratnih na 1.000 stanovnika, Bukureštu 150, Zagrebu 400, Budimpešti 430. Nije ni čudno što trenutno stotine zakupaca čeka da se na Ušću neko iseli i da zauzmu lokal.
- Interesovanje za zakup prostora u Ušću je veliko i na listi čekanja je više od 300 brendova - kažu za „Blic” u ovom šoping centru.
„Delta“ prodala trećinu carstva
Prihodi od prodaje u „Delta Maksiju“ u 2009. godini od 834,7 miliona evra činili su trećinu prihoda od prodaje u „Delta holdingu“. Prodajom „Maksija“, Miškoviću su ostale kompanije koje su u 2009. godini donele prihod od prodaje od 1,6 milijardi evra.
S druge strane, ulaganje u agrar više je nego dobra investicija. Rast cena hrane na globalnom tržištu te slobodna trgovina sa Turskom, Rusijom, Belorusijom samo su neke prednosti Srbije.
Milan Prostran iz Privredne komore Srbije kaže da tražnja za hranom raste, a da je slobodna trgovina Srbije sa Rusijom prednost za proizvođače.
- Kad bih imao pola milijarde evra, sigurno bih ulagao u proizvodnju uljane i šećerne repe, voća i povrća. Ogromna tražnja postoji i za junećim mesom, a Srbija ima 12 registrovanih objekata za izvoz u EU i Rusiju. Kad se oporave afričke zemlje, rašće tražnja i za jagnjetinom, a trgovinski lanci sve više traže i voćne sokove i druge prerađevine od voća i povrća - kaže Prostran. On podseća da su pšenica i kukuruz danas najatraktivnije žitarice i da one čine 35 odsto izvoza u agraru.
Delta je već u prednosti jer u Rusiji ima distributivni centar za voće i povrće. Od 2009. preko njega izvoze i svoju i otkupljenu proizvodnju. Plan za ovu godinu je da u Rusiju plasiraju 10.000 tona jabuka, bresaka i nektarina.
Čime se bavi Delta holding
- Delta đenerali osiguranje, reosiguranje i penzioni fond
- Delta sport (zastupnik Mexx, Nike, Zara, Massimo Dutti, Pull and Bear, Stradivarius, Berška, Oysho, Aldo)
- Jugohemija
- Delta star (iznajmljivanje reklamnog prostora)
- Costa Coffee
- Delta Motors (BMW, MINI) - uvoz automobila
- Nekretnine - Delta Real Estate, Delta siti
- Zastupanje (Nivea, Hansaplast, Eucerin...)
Polovinu novca od „Maksija“ Mišković ulaže u šoping centre
Izvor: Blic Suzana Bojadić | 08. 03. 2011. - 00:02h | Foto: N. Martković
BEOGRAD - Od ukupno oko pola milijarde evra koliko bi Miroslavu Miškoviću načisto ostalo od prodaje Maksija, samo u šoping molove vlasnik „Delta holdinga“ bi mogao da uloži blizu 300 miliona. Na listi prioriteta biće i investicije u poljoprivredu, a prvi potezi su proširenje voćnjaka u Čelarevu i gradnja plastenika u Bogatiću.
Investiranje u poljoprivredu jedan od prioriteta: Miroslav Mišković i Jelena Krstović
- Naredne godine počećemo gradnju tržnog centra u Bulevaru despota Stefana u Beogradu, a planiramo po jedan i na beogradskoj Autokomandi, te u Banjaluci i Novom Sadu. Proširićemo i voćnjak u Čelarevu za 400 hektara i napraviti plastenik na pet hektara u Bogatiću. Ulagaćemo i u nove standarde i moderniju tehnologiju proizvodnje, mada još nemamo detaljnu strategiju - kažu za „Blic” u „Delta holdingu“ na pitanje u šta će uložiti novac od prodaje „Maksija”.
U Delta siti u Podgorici Miroslav Mišković je uložio 60 miliona evra, a u beogradski tržni centar 74 miliona. Po ovoj računici, izgradnja tri šoping mola u Srbiji i jednog u Republici Srpskoj Deltu bi mogla da košta oko 270 miliona evra. Ukupna investicija može da premaši i 300 miliona, znajući da je investitor „MPC propertis“ u gradnju šoping centra Ušće uložio 150 miliona.
Agrar i nekretnine kao nove prioritete, Mišković je odabrao prema dosadašnjem iskustvu u tim sektorima. U 2009. „Delta siti“ je bila među najprofitabilnijim kompanijama. Sa profitom od 2,08 milijardi dinara ovaj šoping centar je zauzeo jedanaesto mesto. Još bolje je poslovala firma „Delta Real Estate“ koja se takođe bavi nekretninama.
Vlasništvo Delta agrara
- Juhor Jagodina, mesne prerađevine
- Voda Gala
- Danubius Novi Sad, proizvodnja testenina i brašna
- Floridabel, proizvodnja grickalica i muslija
- Pet farmi tovljenika (ukupno 100.000)
- 9.000 grla junadi
- 1.500 muznih krava
- Ukupno 14.500 hektara obradive zemlje
- Ribnjak šarana
- Povrtarstvo na 1.000 hektara (Čelarevo, Stara Pazova i Apatin)
- Žitarice na više od 10.000 hektara
- Zasadi jabuka na 200 hektara u Čelarevu
- Vinogradi na 10 hektara u Staroj Pazovi
- Agroapoteka (semena, pesticidi)
Perspektiva „Deltinih” tržnih centara još je veća znajući da su u Srbiji rente veće nego u regionu, a da tražnja kontinuirano raste.
- U Srbiji je zakup kvadrata između 25 i 30 evra, dok kvadrat u regionu ne prelazi 20 evra. Krize ima, i to prvenstveno zbog pada kupovne moći, ali je oporavak tržnih centara krenuo. Za dve godine će biti mnogo bolje - kaže za “Blic” Nebojša Nešovanović iz engleske konsultantske kuće „King strdž”.
Uz sve to Beograd ima tek tri moderna centra Delta siti, Ušće i Merkator. Istraživanje konsultantske kuće „Kolijers” iz 2010. godine pokazuje da Beograd na 1.000 stanovnika ima 92 metara kvadratnih prodajnog prostora u tržnim centrima. Ovaj odnos je znatno povoljniji u ostalim gradovima Sofiji 100 metara kvadratnih na 1.000 stanovnika, Bukureštu 150, Zagrebu 400, Budimpešti 430. Nije ni čudno što trenutno stotine zakupaca čeka da se na Ušću neko iseli i da zauzmu lokal.
- Interesovanje za zakup prostora u Ušću je veliko i na listi čekanja je više od 300 brendova - kažu za „Blic” u ovom šoping centru.
„Delta“ prodala trećinu carstva
Prihodi od prodaje u „Delta Maksiju“ u 2009. godini od 834,7 miliona evra činili su trećinu prihoda od prodaje u „Delta holdingu“. Prodajom „Maksija“, Miškoviću su ostale kompanije koje su u 2009. godini donele prihod od prodaje od 1,6 milijardi evra.
S druge strane, ulaganje u agrar više je nego dobra investicija. Rast cena hrane na globalnom tržištu te slobodna trgovina sa Turskom, Rusijom, Belorusijom samo su neke prednosti Srbije.
Milan Prostran iz Privredne komore Srbije kaže da tražnja za hranom raste, a da je slobodna trgovina Srbije sa Rusijom prednost za proizvođače.
- Kad bih imao pola milijarde evra, sigurno bih ulagao u proizvodnju uljane i šećerne repe, voća i povrća. Ogromna tražnja postoji i za junećim mesom, a Srbija ima 12 registrovanih objekata za izvoz u EU i Rusiju. Kad se oporave afričke zemlje, rašće tražnja i za jagnjetinom, a trgovinski lanci sve više traže i voćne sokove i druge prerađevine od voća i povrća - kaže Prostran. On podseća da su pšenica i kukuruz danas najatraktivnije žitarice i da one čine 35 odsto izvoza u agraru.
Delta je već u prednosti jer u Rusiji ima distributivni centar za voće i povrće. Od 2009. preko njega izvoze i svoju i otkupljenu proizvodnju. Plan za ovu godinu je da u Rusiju plasiraju 10.000 tona jabuka, bresaka i nektarina.
Čime se bavi Delta holding
- Delta đenerali osiguranje, reosiguranje i penzioni fond
- Delta sport (zastupnik Mexx, Nike, Zara, Massimo Dutti, Pull and Bear, Stradivarius, Berška, Oysho, Aldo)
- Jugohemija
- Delta star (iznajmljivanje reklamnog prostora)
- Costa Coffee
- Delta Motors (BMW, MINI) - uvoz automobila
- Nekretnine - Delta Real Estate, Delta siti
- Zastupanje (Nivea, Hansaplast, Eucerin...)