LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Poljoprivredi treba više para
Izvor: Tanjug
Beograd -- Poljoprivredno-prehrambena proizvodnja u Srbiji morala bi da se udvostruči da bi se cene hrane stabilizovale, kaže Vojislav Stanković.
Stanković dodaje da bi država u tom cilju trebalo da poveća budžetska sredstva i subvencije namenjene poljoprivrednoj proizvodnji.
"Treba razmisliti da li je bolje otvarati socijalne kuhinje ili deo tih para uložiti za podsticaje poljoprivrednoj proizvodnji“, dodaje stručnjak Centra za naučno istraživački rad Privredne komore Srbije.
„Vreme je za hitne intervencije jer se troše zalihe iz prošlogodišnje proizvodnje pa su i rezerve gotovo svih proizvoda na izmaku, što će uticati na rast maloprodajnih cena i povećanje uvoza", ukazao je on.
Stanković je objasnio da na cene hrane u Srbiji utiču i stalna poskupljenja hrane na svetskom tržištu, strukturalni poremećaji u domaćoj poljoprivredi, kao i organizacija i specifičnosti maloprodajnih lanaca poljoprivredno-prehrambenim proizvodima.
On je istakao da je srpska poljoprivreda suočena sa brojnim poremećajima, da se malo novca izdvaja za agrarni budžet koji se neefikasno troši, a nedovoljne su i subvencije poljoprivrednim proizvodjačima.
Osvrnuvši se na najavljeno poskupljenje hleba, Stanković je rekao da će to teško moći da se spreči i istakao da na cenu hleba ne utiče samo cena pšenice već su i energenti značajan faktor u lancu troškova.
Kako je objasnio, na cenu prehrambeno-poljoprivrednih proizvoda u Srbiji utiču i specifičnosti domaćeg tržišta jer se više od dve trećine proizvodnje odvija u zoni sive ekonomije, dok su velike i dažbine pa su marže kod hrane u proseku više od 22 odsto, a kod prerađevina mesa čak i do 50 i 60 procenata.
"Kad tome dodate i troškove PDV-a koji su kod prehrambenih proizvoda između osam i 18 procenata, sve to značajno opterećuje maloprodajnu cenu koju mora da pokrije potrošač, sa veoma malim dohotkom", kazao je on.
Stanković je podsetio da je izvoz poljoprivrednih proizvoda lane iznosio više od 2,2 milijarde evra sa suficitom od 1,2 milijarde evra što su, kako je rekao, izuzetni rezultati u spoljnoj trgovini, a veoma skromni u proizvodnji.
Izvor: Tanjug
Beograd -- Poljoprivredno-prehrambena proizvodnja u Srbiji morala bi da se udvostruči da bi se cene hrane stabilizovale, kaže Vojislav Stanković.
Stanković dodaje da bi država u tom cilju trebalo da poveća budžetska sredstva i subvencije namenjene poljoprivrednoj proizvodnji.
"Treba razmisliti da li je bolje otvarati socijalne kuhinje ili deo tih para uložiti za podsticaje poljoprivrednoj proizvodnji“, dodaje stručnjak Centra za naučno istraživački rad Privredne komore Srbije.
„Vreme je za hitne intervencije jer se troše zalihe iz prošlogodišnje proizvodnje pa su i rezerve gotovo svih proizvoda na izmaku, što će uticati na rast maloprodajnih cena i povećanje uvoza", ukazao je on.
Stanković je objasnio da na cene hrane u Srbiji utiču i stalna poskupljenja hrane na svetskom tržištu, strukturalni poremećaji u domaćoj poljoprivredi, kao i organizacija i specifičnosti maloprodajnih lanaca poljoprivredno-prehrambenim proizvodima.
On je istakao da je srpska poljoprivreda suočena sa brojnim poremećajima, da se malo novca izdvaja za agrarni budžet koji se neefikasno troši, a nedovoljne su i subvencije poljoprivrednim proizvodjačima.
Osvrnuvši se na najavljeno poskupljenje hleba, Stanković je rekao da će to teško moći da se spreči i istakao da na cenu hleba ne utiče samo cena pšenice već su i energenti značajan faktor u lancu troškova.
Kako je objasnio, na cenu prehrambeno-poljoprivrednih proizvoda u Srbiji utiču i specifičnosti domaćeg tržišta jer se više od dve trećine proizvodnje odvija u zoni sive ekonomije, dok su velike i dažbine pa su marže kod hrane u proseku više od 22 odsto, a kod prerađevina mesa čak i do 50 i 60 procenata.
"Kad tome dodate i troškove PDV-a koji su kod prehrambenih proizvoda između osam i 18 procenata, sve to značajno opterećuje maloprodajnu cenu koju mora da pokrije potrošač, sa veoma malim dohotkom", kazao je on.
Stanković je podsetio da je izvoz poljoprivrednih proizvoda lane iznosio više od 2,2 milijarde evra sa suficitom od 1,2 milijarde evra što su, kako je rekao, izuzetni rezultati u spoljnoj trgovini, a veoma skromni u proizvodnji.