LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Poljaci i Slovaci prestigli Hrvate
Izvor: Jutarnji list, business.hr
Zagreb -- Hrvatska i Slovenija nekada su bile uzor životnog standarda istočnoevropskim zemljama, ali to je danas stvar prošlosti, piše Jutarnji list.
Nove članice EU su u poslednjoj deceniji rasle brže i BDP po glavi stanovnika sustizao je nekadašnje uzore.
U analizi slovenačkih Financi koje su se pozabavila tom temom, Jože Colarič, prvi čovek Krke, ističe primer Poljske koja je doživela ogromne promene.
"Infrastruktura, način na koji kompanije posluju, automobili, mobilni telefoni, poslovni prostori koje su koristili naši partneri ... Imali su puno bolje stvari nego mi“, kazao je Colarič.
On primećuje da su Slovenci spavali u zadovoljstvu da su najbolji i slabo investirali u istraživanje i razvoj, a druge tranzicione zemlje u međuvremenu su brzo išle napred.
Posebno veliki iskorak imala je Slovačka. BDP po stanovniku, prema paritetu kupovne moći, u toj je zemlji 2000. godine bio polovina proseka EU, a deset godina kasnije došao je na nivo od 74 posto.
Na istom nivou 2000. bila je i Hrvatska, ali ona se u međuvremenu popela na tek 61 posto proseka EU. Još je skromniji bio napredak Slovenije. Ona je pre 12 godina za EU zaostajala 20 posto, a danas tek neznatno manje, 15 posto. Čak je bolje stajala 2005. godine kada joj je do prosečne razvijenosti u EU nedostajalo 13 postotnih poena.
Izvor: Jutarnji list, business.hr
Zagreb -- Hrvatska i Slovenija nekada su bile uzor životnog standarda istočnoevropskim zemljama, ali to je danas stvar prošlosti, piše Jutarnji list.
Nove članice EU su u poslednjoj deceniji rasle brže i BDP po glavi stanovnika sustizao je nekadašnje uzore.
U analizi slovenačkih Financi koje su se pozabavila tom temom, Jože Colarič, prvi čovek Krke, ističe primer Poljske koja je doživela ogromne promene.
"Infrastruktura, način na koji kompanije posluju, automobili, mobilni telefoni, poslovni prostori koje su koristili naši partneri ... Imali su puno bolje stvari nego mi“, kazao je Colarič.
On primećuje da su Slovenci spavali u zadovoljstvu da su najbolji i slabo investirali u istraživanje i razvoj, a druge tranzicione zemlje u međuvremenu su brzo išle napred.
Posebno veliki iskorak imala je Slovačka. BDP po stanovniku, prema paritetu kupovne moći, u toj je zemlji 2000. godine bio polovina proseka EU, a deset godina kasnije došao je na nivo od 74 posto.
Na istom nivou 2000. bila je i Hrvatska, ali ona se u međuvremenu popela na tek 61 posto proseka EU. Još je skromniji bio napredak Slovenije. Ona je pre 12 godina za EU zaostajala 20 posto, a danas tek neznatno manje, 15 posto. Čak je bolje stajala 2005. godine kada joj je do prosečne razvijenosti u EU nedostajalo 13 postotnih poena.