- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.041
Pola veka Vukove nagrade
Visoko priznanje Kulturno-prosvetne zajednice Srbije dodeljuje se već 50 godina. Među ranijim dobitnicima i Handke, Teodorakis, Pinter, Ditur, Burljajev
Vukovu nagradu poneo je i veliki pisac Peter Handke koju mu je uručio Milisav Milenković
JEDNO od najznačajnijih priznanja u oblasti kulture, prosvete i nauke, Vukova nagrada, koju dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije, traje već pola veka. Tokom svih ovih godina ovo priznanje ponele su mnoge ugledne ličnosti koje su svojim delom zaslužile da se pamte.
Dobitnici Vukovih nagrada proglašeni su 49 puta, a samo u izuzetnim prilikama, kada stručni žiri zapazi da se neko po značaju posebno izdvojio, dodeljuju se i Izuzetne Vukove nagrade. Prvi dobitnik ovog izuzetnog priznanja 1971. bio je nobelovac Ivo Andrić, zatim ga je 1975. dobila pesnikinja Desanka Maksimović, pa tek 1984. naučnik Pavle Savić. Dobitnici ovog priznanja su pesnik Vasko Popa i akademik Dobrica Ćosić. Dobile su ga i neke ustanove: Narodno pozorište iz Beograda, Jugoslovenska kinoteka, Matica srpska, Radio Beograd, kao i proslavljeni svetski umetnici Peter Handke, Nikis Teodorakis, Harold Pinter, Žan Ditur i Nikolaj Burljajev. Krajem protekle godine Izuzetnu Vukovu nagradu dobili su Manojlo Vukotić, direktor Kompanije "Novosti", prof dr Raško Jovanović, istoričar književnosti i teatrolog i Đorđe Kadijević, istoričar umetnosti, filmski i televizijski reditelj. Nagrade će im, kao i ranijih godina, biti uručene početkom februara u zgradi Predsedništva Srbije.
Po mišljenju Živorada Ajdagića, Vukova nagrada se održala u vremenu i ostala jedino i najveće srpsko priznanje, izuzimajući državna, za kulturu, prosvetu i nauku.
- Laureati ove nagrade imaju izuzetan prolaz u raznim imenovanjima i kategorizacijama stvaralaštva i umetnosti. Prilikom odlučivanja o dodeli nacionalnog priznanja za vrhunski doprinos kulturi Srbije, tzv. nacionalne penzije, dobitnici Vukove nagrade su na listi prioriteta.
Inače, KPZ Srbije, pored Vukove dodeljuje još i nagradu "Milan Bogdanović", kao i "Zlatnu značku". U saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, KPZ izdaje i "Hroniku sela".
- To je svojevrsna enciklopedija koja pored pregleda kulturnih i istorijskih mesta u selima, govori i o značajnim ličnostima iz kulturnog i javnog života koje su potekle iz ruralnih krajeva, a zauzimaju vidno mesto u istoriji Srbije. "Hronika sela" posebno je značajna u ovom vremenu, kada se sela gase - smatra Ajdačić i dodaje da se nada da će se konačno shvatiti da bez sela i poljoprivrede nema oporavka Srbije.
Od značajnijih akcija KPZ izdvaja se takmičenje sela, koja traje i danas, a obuhvata sva sela u Srbiji.
- Ovo takmičenje je važno za kulturni preporod sela, jer pobednici dobijaju domove kulture, biblioteke... - kaže Ajdačić. - Žalosno je što se posle 40 godina, koliko postoji ova manifestacija, čak sedam pobedničkih sela ugasilo, ali to ne treba da čudi, jer aktuelni, a nakaradni zakon o demografiji prepoznaje gradove, naselja, a sela su stavljena pod "ostalo". KPZ je bila organizator čuvenog Vukovog sabora u Tršiću do 2000, kada je to prepušteno lokalnoj samoupravi. Tako je Vukov sabor postao lokalni, a ne srpski.
OVOGODIŠNjI DOBITNICI
VUKOVU nagradu za 2012. dobili su: književnica Marija Bišof, izdavačka kuća "Pravoslavna reč", dr Bojan Jovanović, koreograf Slavica Mihailović, OŠ "Lazar Savatić", mr Uglješa Rajčević, književnik Selimir Radulović, bibliotekar Dragana Tipsarević, galerista Momčilo Moša Todorović i prof. dr Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta.
Ove, kao i dobitnike Izuzetnih Vukovih nagrada izabrao je žiri u kome su Svetislav Božić, Momčilo Moma Antonović, Milovan Vitezović, Žarko Dimić, Bora Dugić, Rada Đuričin, Dragan Mraović, Ljubivoje Ršumović i Darko Tanasković.
NACIONALNA INSTITUCIJA
- KPZ SRBIJE je imala status nacionalne institucije, kao i Narodni muzej, Narodno pozorište, Narodna biblioteka, a onda joj je 2001. to oduzeto - kaže Ajdačić. - Nedavno je formirana komisija koja će proglašavati i oduzimati status ustanova kulture od nacionalnog značaja i nadam se da će se to promeniti.
(Večernje novosti)
Visoko priznanje Kulturno-prosvetne zajednice Srbije dodeljuje se već 50 godina. Među ranijim dobitnicima i Handke, Teodorakis, Pinter, Ditur, Burljajev
Vukovu nagradu poneo je i veliki pisac Peter Handke koju mu je uručio Milisav Milenković
JEDNO od najznačajnijih priznanja u oblasti kulture, prosvete i nauke, Vukova nagrada, koju dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije, traje već pola veka. Tokom svih ovih godina ovo priznanje ponele su mnoge ugledne ličnosti koje su svojim delom zaslužile da se pamte.
Dobitnici Vukovih nagrada proglašeni su 49 puta, a samo u izuzetnim prilikama, kada stručni žiri zapazi da se neko po značaju posebno izdvojio, dodeljuju se i Izuzetne Vukove nagrade. Prvi dobitnik ovog izuzetnog priznanja 1971. bio je nobelovac Ivo Andrić, zatim ga je 1975. dobila pesnikinja Desanka Maksimović, pa tek 1984. naučnik Pavle Savić. Dobitnici ovog priznanja su pesnik Vasko Popa i akademik Dobrica Ćosić. Dobile su ga i neke ustanove: Narodno pozorište iz Beograda, Jugoslovenska kinoteka, Matica srpska, Radio Beograd, kao i proslavljeni svetski umetnici Peter Handke, Nikis Teodorakis, Harold Pinter, Žan Ditur i Nikolaj Burljajev. Krajem protekle godine Izuzetnu Vukovu nagradu dobili su Manojlo Vukotić, direktor Kompanije "Novosti", prof dr Raško Jovanović, istoričar književnosti i teatrolog i Đorđe Kadijević, istoričar umetnosti, filmski i televizijski reditelj. Nagrade će im, kao i ranijih godina, biti uručene početkom februara u zgradi Predsedništva Srbije.
Po mišljenju Živorada Ajdagića, Vukova nagrada se održala u vremenu i ostala jedino i najveće srpsko priznanje, izuzimajući državna, za kulturu, prosvetu i nauku.
- Laureati ove nagrade imaju izuzetan prolaz u raznim imenovanjima i kategorizacijama stvaralaštva i umetnosti. Prilikom odlučivanja o dodeli nacionalnog priznanja za vrhunski doprinos kulturi Srbije, tzv. nacionalne penzije, dobitnici Vukove nagrade su na listi prioriteta.
Inače, KPZ Srbije, pored Vukove dodeljuje još i nagradu "Milan Bogdanović", kao i "Zlatnu značku". U saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, KPZ izdaje i "Hroniku sela".
- To je svojevrsna enciklopedija koja pored pregleda kulturnih i istorijskih mesta u selima, govori i o značajnim ličnostima iz kulturnog i javnog života koje su potekle iz ruralnih krajeva, a zauzimaju vidno mesto u istoriji Srbije. "Hronika sela" posebno je značajna u ovom vremenu, kada se sela gase - smatra Ajdačić i dodaje da se nada da će se konačno shvatiti da bez sela i poljoprivrede nema oporavka Srbije.
Od značajnijih akcija KPZ izdvaja se takmičenje sela, koja traje i danas, a obuhvata sva sela u Srbiji.
- Ovo takmičenje je važno za kulturni preporod sela, jer pobednici dobijaju domove kulture, biblioteke... - kaže Ajdačić. - Žalosno je što se posle 40 godina, koliko postoji ova manifestacija, čak sedam pobedničkih sela ugasilo, ali to ne treba da čudi, jer aktuelni, a nakaradni zakon o demografiji prepoznaje gradove, naselja, a sela su stavljena pod "ostalo". KPZ je bila organizator čuvenog Vukovog sabora u Tršiću do 2000, kada je to prepušteno lokalnoj samoupravi. Tako je Vukov sabor postao lokalni, a ne srpski.
OVOGODIŠNjI DOBITNICI
VUKOVU nagradu za 2012. dobili su: književnica Marija Bišof, izdavačka kuća "Pravoslavna reč", dr Bojan Jovanović, koreograf Slavica Mihailović, OŠ "Lazar Savatić", mr Uglješa Rajčević, književnik Selimir Radulović, bibliotekar Dragana Tipsarević, galerista Momčilo Moša Todorović i prof. dr Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta.
Ove, kao i dobitnike Izuzetnih Vukovih nagrada izabrao je žiri u kome su Svetislav Božić, Momčilo Moma Antonović, Milovan Vitezović, Žarko Dimić, Bora Dugić, Rada Đuričin, Dragan Mraović, Ljubivoje Ršumović i Darko Tanasković.
NACIONALNA INSTITUCIJA
- KPZ SRBIJE je imala status nacionalne institucije, kao i Narodni muzej, Narodno pozorište, Narodna biblioteka, a onda joj je 2001. to oduzeto - kaže Ajdačić. - Nedavno je formirana komisija koja će proglašavati i oduzimati status ustanova kulture od nacionalnog značaja i nadam se da će se to promeniti.
(Večernje novosti)