Član
- Učlanjen(a)
- 08.10.2009
- Poruka
- 1.849
POHVALA LJUBAVI APOSTOLA PAVLA
Novi Zavet
PRVA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA
13 Himna ljubavi.
1. Ako jezike čovječije i anđeoske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje ječi, ili kimval koji zveči.
2. I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam.
3. I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam tijelo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi.
4. Ljubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se,
5. Ne čini što ne pristoji, ne traži svoje, ne razdražuje se, ne misli o zlu,
6. Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini,
7. Sve snosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi.
8. Ljubav nikad ne prestaje, dok će proroštva nestati, jezici će zamuknuti, znanje će prestati.
9. Jer djelimično znamo, i djelimično prorokujemo;
10. A kada dođe savršeno, onda će prestati što je djelimično.
11. Kad bijah dijete, kao dijete govorah, kao dijete mišljah, kao dijete razmišljah; a kada sam postao čovjek odbacio sam što je djetinjsko.
12. Jer sad vidimo kao u ogledalu, u zagonetki, a onda ćemo licem u lice; sad znam djelimično, a onda ću poznati kao što bih poznat.
13. A sad ostaje vjera, nada, ljubav, ovo troje; ali od njih najveća je ljubav.
Izvor: PROJEKAT RASTKO
Andrej Rubljov - Isus Spasitelj
POETIKA ŽRTVENOG OBREDA
Miodrag Pavlović
POHVALA LJUBAVI APOSTOLA PAVLA
Pohvala Ljubavi apostola Pavla Iz njegove poslanice Korinćanima (13, 1-13) visoka je poezija, remek delo novozavetnog pesništva, inače rasutog po evanđelima, poalanicama i apokalipsi. Gotovo je čudno da jedan rasni propovednik i teolog, kako po obrazovanju tako i po onome što je sam od sebe ozgradio, načinio i bude, makar u i kednom trenutku, veliki pesnik. Da li je zaista moguće. Nije li taj pesnički fragment, insert iz neke himne ljubavi koja je već kružila među ranohrišćanskim zajednicama. jedinstvena u lepoti kazivanja, ona ima i svoju sadržajnu zagonetku. Ushvaljuje se ljubav, ali ne neka određena ljubav, nego ljubav sama, prema Bogu ili prema bližnjima, nego ljubav sama, kao da je ljubav ovde ponovo postala bog u nekom ranohelenskom smislu.
To je razume se utisak prilikom prvog čitanja. Pojam ljubavi nije dovoljno omeđen i to pojačava utisak poetičnosti čitavog 13tog paragrafa ove Pavlove poslanice. Ljubav, ionako širok pojam, ovde može da znači sve. Ali pošto tu reč izgovara prvi apostol nejevreja u ranoj hrišćanskoj istoriji, mi znamo koja se značenja tu moraju isključiti, kao što je učinio i sveti Hijeronim u svom prevodu Svetog Pisma na latinski, gde je na mesto grčkog ljubav (agape) stavio ne latinsko amor, nego caritas što se zadržalo i u mnogim engleskim, francuskim i italijanskim prevodima koje poznajemo.
Organizator prvih hrišćanskih zajednica, davalac pravila hrišćanskog ponašanja, utemeljivač neke vrste ranohrišćanskog zakonodavstva, zar da bude pesnik ljubavi koja nadilazi sve ostale duhovne vrline i darove. Nije li to u suprotnosti sa onim što apostol Pavle inače tvrdi? Naizgled i jeste. Čini se da odjednom, u posebnoj vrsti zanosa, sveti Pavle govori nešto mimo ili protiv sopstvenog učenja, da ima neku posebnu vrstu pesničkog otkrovenja. I skoro bi se čovek obradovao tom preobratu, drugom po redu, koji se prividno događa u velikom propovedniku i teologu. Možda se i dogodilo: Pavle je zbilja bio u vatri ne samo propovedničkog, nego i u odnosu na ličnost Hristovu, kojeg nikad nije upoznao, o čijem učenju je samo saznavao od drugih; dakle, pavle je poznavao intezivno čuvstvo ljubavi.
I kad se bolje pogledaju pouke ove Pavlove poslanice vidi se i njihova veza sa pomenutom pohvalom ljubavi. Već na početku poslanice, on govori o sporenju hrišćana različitih nastrojenja; sporilo se, ekspolicitno, o razlikama u mudrosti, poreklu, sili. Ljudsku, zemaljsku mudrost Pavle osporava, osporava i onu tradicionalnu, starozavetnu mudrost (i helensku, naravno) koja nije dovela do spoznaje Boga (Korinćanima I,1,21). I u 2om odeljku osporava se mudrost ovoga sveta i njegovih vladara – moćnika. U odeljku koji 12 koji neposredno prethodi Pohvali LJubavi, govori se o sličnoj temi, o duhovnim darovima, koji su različiti kod ljudi, iako je “Duh isti”. Ponavljajući posznati stav i Starog Zaveta, “da duh duva koga hoće”, Pavle kaže da “Duh razdeljuje svakome kako hoće”. Ne sporeći značaj duhovnih darova, sveti Pavle zahteva da oni ne budu razlog za razdor među hrišćanima. N atom mestu se pojavljuje Pohvala Ljubavi.
Ljubav je razlog za slogu među članovima hrišćanske zajednice, i uzdižući moć i vrednost ljubavi Pavle ulazi u raspravu o redosledu vrednosti osnovnih hrišćanskih i duhovnih vrlina, darova. Pohvala otkriva svoj polemički modus, i dok autor egzaltira predmet svoje pesme – Ljubav, on ograničava značaj i vrednost drugih vrlina, koje potiču od Duha. Govoriti “ljudskim i anđeoskim jezicima” – kaže se – manje je i nije posebna zasluga, ako se nema ljubavi. Ako se zna kako u jednom trenutku Dela Apostolskih govorenje jezika biva darom Svetog Duha, i da je taj trenutak, “Duhovi”, slavljen kao veliki praznik, ovo upoređivanje deluje kao iznenađenje. Isto tako se i dar prorokovanja, koji se ovde ne definiše suviše jasno, stavlja iza emotivne vrlihne – Ljubavi. Još je veće iznenađenje kada se tvrdi da ni “znanje svih svetih tajni i sva vera” nisu dovoljne, ako “ljubavi nema”.
Odmah posle trijumfalne himne sveti Pavle govori dalje o duhovnim darovima, o pesničkom i propovedničkom govoru, o značaju tumačenja pesničkog govora, uvodeći time disciplini hermeneutike u ranu liturgiju i religiozne skupove prvih hrišćana, kada su slobodno improvizovani tekstovi, proročki, propovednički, pesnički i interpretativni, imali svoja odgovarajuća mesta u hrišćanskom kultu – bogosluženju.
izvor:moji-tragovi.blogspot
Pavlova molba
U 3. poglavlju poslanice Efescima Pavle u svojoj molitvi moli od Boga da vernike iz Efeza ukoreni i utemelji u toj naročitoj ljubavi. Svet ne govori o takvoj ljubavi, a i ne može govoriti o njoj, jer ona dolazi jedino od Boga. Proučavanjem 13. poglavlja 1. Korinćanima dobija se jasnija slika neizmernog bogatstva koje nosi ta reč. Ali, pre toga ćemo analizirati neke istine koje su izražene u Pavlovoj molitvi.
Pre svega, može se primetiti da apostol moli "da vam dadne (Bog, Otac našega Gospoda, Isusa Hrista) po bogatstvu svoje slave, da se silom utvrdite u njegovom Duhu u unutrašnjem čoveku" (16. stih). Već smo rekli da je ljubav "temeljna" reč, pa se postavlja pitanje zašto je u vezi sa tim spomenut Duh Sveti. Sveti Duh je preduslov za ljubav.
U vezi sa tim apostol kaže kako se moli da im Bog udeli darove prema svom bogatstvu što ga u slavi ima. Da li možemo zamisliti veličinu bogatstva Božje milosti? Ne misli se ovde na materijalno bogatstvo - njegov je celi svemir - nego na bogatstvo njegove milosti, blagodati, slave i ljubavi. To ljudski razum ne može nikada shvatiti. Ali, ipak se apostol moli da bi bili silom utvrđeni u njegovom Duhu, u unutrašnjem čoveku, upravo radi tih stvari koje će nam Bog udeliti "bogatstvu svoje slave". Ako smo Božja deca onda u nama već stanuje Sveti Duh. O tome nećemo ovde govoriti detaljno, ali će vam se mnogo pojasniti ako proučite 8. poglavlje poslanice Rimljanima gde su te istine vrlo jasno napisane.
Čovek je trostruko biće. Njega čine telo, duša i duh. Telo je spoljašnji, vidljivi deo čoveka. Duša izražava čovekov duševni život, dok je duh deo čoveka koji pripada Bogu i koji poseduje Boga ako je taj čovek njegovo dete. Onog trenutka kad se nanovo rodimo u naš duh ulazi Sveti Duh da bi tu, u tom najdubljem delu čoveka koji je svestan Boga, zauzeo svoje mesto. Sa tog mesta onda vrši uticaj na naš duševni život i na naše telo ako smo mu ih podredili.
Zato Pavle kaže da treba da se "utvrdimo silom njegovog Duha u unutrašnjem čoveku". Taj unutrašnji čovek je novi čovek, duhovan čovek, koji je stvoren u Isusu Hristu. Pavle se moli za vernike u Efezu da se tako utvrde kako bi se "Hrist uselio u vaša srca verom da bi ste - ovako ukorenjeni i utemeljeni - mogli rasti." Jedan drugi prevod Svetog Pisma je nešto jasniji i glasi: "Da se Hrist useli u vaša srca i da bi kroz veru njegova ljubav bila ukorenjena i utemeljena u vama" (17. stih).
Pošto na temelju vere u nama već stanuje Hrist Svetim Duhom, možemo očekivati da će se on brinuti za celokupno naše biće.
Kod toga je veoma važna vera, jer je kroz nju moguće ostvariti ljubav. Da bi hrišćanin redovno rastao nije dovoljno da od Boga traži ljubav i silu, nego on mora doći i sam uzeti te stvari za sebe lično. U Jovanovom Evanđelju čitamo: "Ko je žedan neka dođe k' meni i pije"(Jovan 7,37). Moramo doći, i verovati da je to postalo deo nas samih. Ljubav mora biti prisvojena verom.
izvor:moji-tragovi.blogspot
Ljubav dobijena od Boga
Ljubav je najznačajnija stvar na svetu. Ona je odgovor na držanje celog Zakona. Jedino ljubav može rešiti naše svakodnevne probleme i borbe.
13. poglavlje 1. poslanice Korinćanima veliko je poglavlje o ljubavi. U njemu apostol nastavlja raspravu o glavnom predmetu 12. poglavlja u kome govori o različitim darovima Svetog Duha. Verovatno su hrišćani u Korintu očekivali razna čuda kao dokaz da imaju Svetog Duha. O tome govori i 14. poglavlje. Ali, usred analize o duhovnim darovima Gospod uključuje ovo divno 13. poglavlje kako bi nam pokazao stvarni rod i pravi znak prisutnosti Svetog Duha u našem životu.
U duhovnom smislu svi su darovi Božjeg Duha dobri i korisni. Ali, oni su potpuno beskorisni ako nisu podržavani ljubavlju. Bez ljubavi oni mogu završiti u oholosti, umišljenosti, lažnoj ponositosti, a to obično dovodi do toga da čovek počinje ogovarati svoje bližnje i iznositi neistine o njima.
Zbog toga apostol počinje ovo poglavlje o ljubavi rečima: "kada bih jezicima ljudi i anđela govorio (govori o jednom od darova), a ljubavi ne bih imao, bio bih kao medenica koja zveči, ili cimbal koji ječi ". Izraz koji je u našem jeziku preveden rečju "ljubav", u grčkom je jeziku najsnažnija reč, za takvu vrstu osećanja, koja je ikad upotrebljena. Kao što smo već videli, ona se u ovom značenju nalazi jedino u Bibliji, jer je Bog njen jedini stvarni izvor.
To nije ljudska ljubav. To nije onakva vrsta ljubavi koju mi izražavamo svojim bilžnjima. Ponekad, kada gledamo neku majku kako se divno posvetila svojoj deci, ili nekog muža kako voli svoju ženu, ili žena muža, mislimo da se njihova ljubav ne može nadmašiti. To je ipak ljubav na ljudskom nivou.
Postoji, međutim, ljubav koja ima Božanske kvalitete. "Bog je tako ljubio svet..." - to je ta ljubav. Ona je izlivena u naša srca, i u Bibliji se o njoj govori kao o rodu Svetog Duha.
Dokaz ispunjenja Svetim Duhom
U poslanici Galatima 5,22 ta ljubav je navedena kao dokaz ispunjenja Svetim Duhom! Zapamti, ljubav je znak ispunjenja Svetog Duha, to nisu samo neki čudesni darovi. Oni su manje važni. Ljubav je najveći dokaz. Ona je test prisutnosti Svetog Duha. Ako su ostali darovi propraćeni ljubavlju, to nije samo dokaz da smo ispunjeni Svetim Duhom, već i mera, tj. stepen kontrole koju nad nama ima Sveti Duh.
Naprotiv, ako ti darovi nisu vođeni ljubavlju, nego se uz njih javljaju težnje za prepirkom, svađom, ponosom, ili čak pogrešnim optuživanjem drugih, tada se može konstatovati da su ti darovi samo imitacija pravih koje sotona može da podmetne.
Međutim, iako đavo može imitirati mnoge darove Svetog Duha, on ne može stvoriti imitaciju roda Duha. Već sam naveo tvrdnju iz Galatima poslanice 5,22-23, gde stoji zapisano da je "rod Duha ljubav". Primetite da se ovde govori u jednini, pa je, prema tome, rod Duha sličan jednom velikom grozdu roda. Ljubav je najveći dar od svih darova, a kao rezultat slede radost, mir, strpljivost, blagost, dobrota, vernost, krotkost i uzdržljivost. Dakle, da ponovim: prisutnost ljubavi u životu jedini je pravi dokaz ispunjenja Svetim Duhom.
Vratimo se ponovo 13. poglavlju. Tamo piše da bi bili ništa makar bi govorili ljudskim ili anđeoskim jezicima, ili imali dar proricanja i znali sve tajne i imali sve znanje, da smo najmudriji ljudi, i da imamo toliku veru da možemo premeštati brda. Ako ti darovi ne bi bili praćeni ljubavlju, ne bi imali nikakvog smisla.
izvor:moji-tragovi.blogspot
Božja ljubav nije samo obično osećanje
Ljubav o kojoj ovde govorimo nije samo "neko" osećanje. To smo još ranije utvrdili. Biblija priznaje i govori na mnogim mestima o ljubavi koja se izražava osećanjima. Tu se misli na ljubav koju imaju roditelji prema deci, ili obratno, i kada se govori o ljubavi između muža i žene. Kada svoju decu vidimo nakon dužeg vremena, sigurno ih čvrsto zagrlimo i poljubimo. To je jedan izraz te ljubavi koja je praćena osećanjima. Neka naša deca, koja su u braku, žive daleko od nas i kada nam pišu da nam je, na primer, bolesno unuče, nešto nas stegne oko srca. Osećamo tugu zbog te vesti. Kada muškarac zavoli ženu, i obratno, ta ljubav ima snažna osećanja. Ali, Božja ljubav koja je izlivena u naša srca, ne mora neophodno biti izražena osećanjima.
Pre nekog vremena primio sam pismo od neke žene. Između ostalog je pisala: "U mom životu postoji jedan greh. Jedna je osoba poput trna mome telu, jer je jendnostavno ne mogu voleti." Nakon tih reči sledilo je pitanje: "Da li je Božja ljubav osećanje za neku drugu osobu koju mogu uključiti, odnosno isključiti, kao što to činim sa električnim svetlom!"
Ne, to nije moguće! U stvari Božja ljubav se ne izražava primarno osećanjima. Ja mogu podneti odluku u svom srcu da ću po Božjoj milosti početi ljubiti neku osobu koja me možda mrzi. To ne znači da će se kod mene iznenada promeniti moja dotadašnja osećanja prema toj osobi, tako da ću imati želju da plačem ili da se veselim zbog nje.Takva osećanja mogu doći, ali ono što je daleko bolje, to je da ću uvek činiti dobro toj osobi. Na svaki mogući način ću izlivati na nju svoju ljubav. Takva ljubav počinje sa odlukom u srcu da se u našem životu odrazi ljubav koju je Bog pokazao kada je dao svog Sina za nas. To znači da u nama živi sam Isus Hrist i da on pokazuje svoju ljubav kroz nas. To u nama čini da zaboravljamo sve one loše stvari, i daje nam strpljenje, i pomaže nam da podnosimo poteškoće i nepravde. Istovremeno nam pomaže da budemo ljubazni prema osobi koja nam je učinila nešto loše.
Božja ljubav može biti izražena i osećanjima. Nekad sam preplavljen osećanjima kada razmišljam o mom Isusu Hristu, kada pevam neku lepu pesmu ili kada slušam kad neko drugi peva o Isusu. Nekad su moja osećanja snažno pokrenuta nekom porukom ili propovedi o mom Gospodu. Međutim, takva iskustva ne traju dugo. Ljubav koja traje nije neophodno praćena osećanjima.
Jedan primer
Pogledajmo sada ljubav koja je opisana u 13. Poglavlju 1. Korinćanima. To je ljubav kakvu bi trebali pokazivati prema našem bližnjem. Jedan primer i pouka koju je dao Henri Dramon, dobro poznati Božji sluga u 19. veku, pomoći će nam da bolje shvatimo neke od vrednih istina koje su napisane u ovom poglavlju. On je ukazao kako se svetlo, prolazeći kroz prizmu, razbija na različite boje, tri glavne i četiri sporedne, dakle u sedam različitih boja. Učinak je prelep, jer se pojavljuje duga. Sunčevo svetlo se, isto tako, prolazeći kroz prizmu vodenih kapljica, razbija u svoje sastavne boje. One se reflektuju nasuprot namnim oblacima. Ali, treba naglasiti da su potrebne sve ove boje da bi nastalo svetlo. Sve te boje zajedno čine svetlo.
Takva je ljubav. Nikad je ne možemo dovoljno dobro definisati. 13. Poglavlje 1. Korinćanima nam govori o različitim komponentama i elementima ljubavi. Od 4. Do 8. stiha nalazimo petnaest tvrdnji o ljubavi koje možemo podeliti u devet različitih grupa. Sastavljene zajedno, one nam objašnjavaju šta je to ljubav. Osim toga, one nam ukazuju šta je sve ljubav u mogućnosti da učini.
Tu ljubav, u svoj njenoj potpunosti, Bog želi izraziti kroz nas prema spašenima, a takođe i prema izgubljenima. Neko može prikazati više elemenata te ljubavi, dok drugi može omanuti u svemu. Da bi ljubav bila potpuna mora imati sve svoje temeljne elemente. Istina je da niko od nas nije dostigao savršenstvo. Samo je Isus Hrist izrazio ljubav u svoj njenoj punini i krasoti.
Mi još nismo dosegli to stanje savršenstva. Nemojte se zadovoljiti ako pokazujete neke od elemenata prave ljubavi. Dozvolimo Bogu da nas kontroliše, da bi se ta njegova ljubav videla u našim životima, u svim njenim različitim vidovima.
izvor:moji-tragovi.blogspot
Novi Zavet
PRVA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA
13 Himna ljubavi.
1. Ako jezike čovječije i anđeoske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje ječi, ili kimval koji zveči.
2. I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam.
3. I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam tijelo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi.
4. Ljubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se,
5. Ne čini što ne pristoji, ne traži svoje, ne razdražuje se, ne misli o zlu,
6. Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini,
7. Sve snosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi.
8. Ljubav nikad ne prestaje, dok će proroštva nestati, jezici će zamuknuti, znanje će prestati.
9. Jer djelimično znamo, i djelimično prorokujemo;
10. A kada dođe savršeno, onda će prestati što je djelimično.
11. Kad bijah dijete, kao dijete govorah, kao dijete mišljah, kao dijete razmišljah; a kada sam postao čovjek odbacio sam što je djetinjsko.
12. Jer sad vidimo kao u ogledalu, u zagonetki, a onda ćemo licem u lice; sad znam djelimično, a onda ću poznati kao što bih poznat.
13. A sad ostaje vjera, nada, ljubav, ovo troje; ali od njih najveća je ljubav.
Izvor: PROJEKAT RASTKO
Andrej Rubljov - Isus Spasitelj
POETIKA ŽRTVENOG OBREDA
Miodrag Pavlović
POHVALA LJUBAVI APOSTOLA PAVLA
Pohvala Ljubavi apostola Pavla Iz njegove poslanice Korinćanima (13, 1-13) visoka je poezija, remek delo novozavetnog pesništva, inače rasutog po evanđelima, poalanicama i apokalipsi. Gotovo je čudno da jedan rasni propovednik i teolog, kako po obrazovanju tako i po onome što je sam od sebe ozgradio, načinio i bude, makar u i kednom trenutku, veliki pesnik. Da li je zaista moguće. Nije li taj pesnički fragment, insert iz neke himne ljubavi koja je već kružila među ranohrišćanskim zajednicama. jedinstvena u lepoti kazivanja, ona ima i svoju sadržajnu zagonetku. Ushvaljuje se ljubav, ali ne neka određena ljubav, nego ljubav sama, prema Bogu ili prema bližnjima, nego ljubav sama, kao da je ljubav ovde ponovo postala bog u nekom ranohelenskom smislu.
To je razume se utisak prilikom prvog čitanja. Pojam ljubavi nije dovoljno omeđen i to pojačava utisak poetičnosti čitavog 13tog paragrafa ove Pavlove poslanice. Ljubav, ionako širok pojam, ovde može da znači sve. Ali pošto tu reč izgovara prvi apostol nejevreja u ranoj hrišćanskoj istoriji, mi znamo koja se značenja tu moraju isključiti, kao što je učinio i sveti Hijeronim u svom prevodu Svetog Pisma na latinski, gde je na mesto grčkog ljubav (agape) stavio ne latinsko amor, nego caritas što se zadržalo i u mnogim engleskim, francuskim i italijanskim prevodima koje poznajemo.
Organizator prvih hrišćanskih zajednica, davalac pravila hrišćanskog ponašanja, utemeljivač neke vrste ranohrišćanskog zakonodavstva, zar da bude pesnik ljubavi koja nadilazi sve ostale duhovne vrline i darove. Nije li to u suprotnosti sa onim što apostol Pavle inače tvrdi? Naizgled i jeste. Čini se da odjednom, u posebnoj vrsti zanosa, sveti Pavle govori nešto mimo ili protiv sopstvenog učenja, da ima neku posebnu vrstu pesničkog otkrovenja. I skoro bi se čovek obradovao tom preobratu, drugom po redu, koji se prividno događa u velikom propovedniku i teologu. Možda se i dogodilo: Pavle je zbilja bio u vatri ne samo propovedničkog, nego i u odnosu na ličnost Hristovu, kojeg nikad nije upoznao, o čijem učenju je samo saznavao od drugih; dakle, pavle je poznavao intezivno čuvstvo ljubavi.
I kad se bolje pogledaju pouke ove Pavlove poslanice vidi se i njihova veza sa pomenutom pohvalom ljubavi. Već na početku poslanice, on govori o sporenju hrišćana različitih nastrojenja; sporilo se, ekspolicitno, o razlikama u mudrosti, poreklu, sili. Ljudsku, zemaljsku mudrost Pavle osporava, osporava i onu tradicionalnu, starozavetnu mudrost (i helensku, naravno) koja nije dovela do spoznaje Boga (Korinćanima I,1,21). I u 2om odeljku osporava se mudrost ovoga sveta i njegovih vladara – moćnika. U odeljku koji 12 koji neposredno prethodi Pohvali LJubavi, govori se o sličnoj temi, o duhovnim darovima, koji su različiti kod ljudi, iako je “Duh isti”. Ponavljajući posznati stav i Starog Zaveta, “da duh duva koga hoće”, Pavle kaže da “Duh razdeljuje svakome kako hoće”. Ne sporeći značaj duhovnih darova, sveti Pavle zahteva da oni ne budu razlog za razdor među hrišćanima. N atom mestu se pojavljuje Pohvala Ljubavi.
Ljubav je razlog za slogu među članovima hrišćanske zajednice, i uzdižući moć i vrednost ljubavi Pavle ulazi u raspravu o redosledu vrednosti osnovnih hrišćanskih i duhovnih vrlina, darova. Pohvala otkriva svoj polemički modus, i dok autor egzaltira predmet svoje pesme – Ljubav, on ograničava značaj i vrednost drugih vrlina, koje potiču od Duha. Govoriti “ljudskim i anđeoskim jezicima” – kaže se – manje je i nije posebna zasluga, ako se nema ljubavi. Ako se zna kako u jednom trenutku Dela Apostolskih govorenje jezika biva darom Svetog Duha, i da je taj trenutak, “Duhovi”, slavljen kao veliki praznik, ovo upoređivanje deluje kao iznenađenje. Isto tako se i dar prorokovanja, koji se ovde ne definiše suviše jasno, stavlja iza emotivne vrlihne – Ljubavi. Još je veće iznenađenje kada se tvrdi da ni “znanje svih svetih tajni i sva vera” nisu dovoljne, ako “ljubavi nema”.
Odmah posle trijumfalne himne sveti Pavle govori dalje o duhovnim darovima, o pesničkom i propovedničkom govoru, o značaju tumačenja pesničkog govora, uvodeći time disciplini hermeneutike u ranu liturgiju i religiozne skupove prvih hrišćana, kada su slobodno improvizovani tekstovi, proročki, propovednički, pesnički i interpretativni, imali svoja odgovarajuća mesta u hrišćanskom kultu – bogosluženju.
izvor:moji-tragovi.blogspot
Pavlova molba
U 3. poglavlju poslanice Efescima Pavle u svojoj molitvi moli od Boga da vernike iz Efeza ukoreni i utemelji u toj naročitoj ljubavi. Svet ne govori o takvoj ljubavi, a i ne može govoriti o njoj, jer ona dolazi jedino od Boga. Proučavanjem 13. poglavlja 1. Korinćanima dobija se jasnija slika neizmernog bogatstva koje nosi ta reč. Ali, pre toga ćemo analizirati neke istine koje su izražene u Pavlovoj molitvi.
Pre svega, može se primetiti da apostol moli "da vam dadne (Bog, Otac našega Gospoda, Isusa Hrista) po bogatstvu svoje slave, da se silom utvrdite u njegovom Duhu u unutrašnjem čoveku" (16. stih). Već smo rekli da je ljubav "temeljna" reč, pa se postavlja pitanje zašto je u vezi sa tim spomenut Duh Sveti. Sveti Duh je preduslov za ljubav.
U vezi sa tim apostol kaže kako se moli da im Bog udeli darove prema svom bogatstvu što ga u slavi ima. Da li možemo zamisliti veličinu bogatstva Božje milosti? Ne misli se ovde na materijalno bogatstvo - njegov je celi svemir - nego na bogatstvo njegove milosti, blagodati, slave i ljubavi. To ljudski razum ne može nikada shvatiti. Ali, ipak se apostol moli da bi bili silom utvrđeni u njegovom Duhu, u unutrašnjem čoveku, upravo radi tih stvari koje će nam Bog udeliti "bogatstvu svoje slave". Ako smo Božja deca onda u nama već stanuje Sveti Duh. O tome nećemo ovde govoriti detaljno, ali će vam se mnogo pojasniti ako proučite 8. poglavlje poslanice Rimljanima gde su te istine vrlo jasno napisane.
Čovek je trostruko biće. Njega čine telo, duša i duh. Telo je spoljašnji, vidljivi deo čoveka. Duša izražava čovekov duševni život, dok je duh deo čoveka koji pripada Bogu i koji poseduje Boga ako je taj čovek njegovo dete. Onog trenutka kad se nanovo rodimo u naš duh ulazi Sveti Duh da bi tu, u tom najdubljem delu čoveka koji je svestan Boga, zauzeo svoje mesto. Sa tog mesta onda vrši uticaj na naš duševni život i na naše telo ako smo mu ih podredili.
Zato Pavle kaže da treba da se "utvrdimo silom njegovog Duha u unutrašnjem čoveku". Taj unutrašnji čovek je novi čovek, duhovan čovek, koji je stvoren u Isusu Hristu. Pavle se moli za vernike u Efezu da se tako utvrde kako bi se "Hrist uselio u vaša srca verom da bi ste - ovako ukorenjeni i utemeljeni - mogli rasti." Jedan drugi prevod Svetog Pisma je nešto jasniji i glasi: "Da se Hrist useli u vaša srca i da bi kroz veru njegova ljubav bila ukorenjena i utemeljena u vama" (17. stih).
Pošto na temelju vere u nama već stanuje Hrist Svetim Duhom, možemo očekivati da će se on brinuti za celokupno naše biće.
Kod toga je veoma važna vera, jer je kroz nju moguće ostvariti ljubav. Da bi hrišćanin redovno rastao nije dovoljno da od Boga traži ljubav i silu, nego on mora doći i sam uzeti te stvari za sebe lično. U Jovanovom Evanđelju čitamo: "Ko je žedan neka dođe k' meni i pije"(Jovan 7,37). Moramo doći, i verovati da je to postalo deo nas samih. Ljubav mora biti prisvojena verom.
izvor:moji-tragovi.blogspot
Ljubav dobijena od Boga
Ljubav je najznačajnija stvar na svetu. Ona je odgovor na držanje celog Zakona. Jedino ljubav može rešiti naše svakodnevne probleme i borbe.
13. poglavlje 1. poslanice Korinćanima veliko je poglavlje o ljubavi. U njemu apostol nastavlja raspravu o glavnom predmetu 12. poglavlja u kome govori o različitim darovima Svetog Duha. Verovatno su hrišćani u Korintu očekivali razna čuda kao dokaz da imaju Svetog Duha. O tome govori i 14. poglavlje. Ali, usred analize o duhovnim darovima Gospod uključuje ovo divno 13. poglavlje kako bi nam pokazao stvarni rod i pravi znak prisutnosti Svetog Duha u našem životu.
U duhovnom smislu svi su darovi Božjeg Duha dobri i korisni. Ali, oni su potpuno beskorisni ako nisu podržavani ljubavlju. Bez ljubavi oni mogu završiti u oholosti, umišljenosti, lažnoj ponositosti, a to obično dovodi do toga da čovek počinje ogovarati svoje bližnje i iznositi neistine o njima.
Zbog toga apostol počinje ovo poglavlje o ljubavi rečima: "kada bih jezicima ljudi i anđela govorio (govori o jednom od darova), a ljubavi ne bih imao, bio bih kao medenica koja zveči, ili cimbal koji ječi ". Izraz koji je u našem jeziku preveden rečju "ljubav", u grčkom je jeziku najsnažnija reč, za takvu vrstu osećanja, koja je ikad upotrebljena. Kao što smo već videli, ona se u ovom značenju nalazi jedino u Bibliji, jer je Bog njen jedini stvarni izvor.
To nije ljudska ljubav. To nije onakva vrsta ljubavi koju mi izražavamo svojim bilžnjima. Ponekad, kada gledamo neku majku kako se divno posvetila svojoj deci, ili nekog muža kako voli svoju ženu, ili žena muža, mislimo da se njihova ljubav ne može nadmašiti. To je ipak ljubav na ljudskom nivou.
Postoji, međutim, ljubav koja ima Božanske kvalitete. "Bog je tako ljubio svet..." - to je ta ljubav. Ona je izlivena u naša srca, i u Bibliji se o njoj govori kao o rodu Svetog Duha.
Dokaz ispunjenja Svetim Duhom
U poslanici Galatima 5,22 ta ljubav je navedena kao dokaz ispunjenja Svetim Duhom! Zapamti, ljubav je znak ispunjenja Svetog Duha, to nisu samo neki čudesni darovi. Oni su manje važni. Ljubav je najveći dokaz. Ona je test prisutnosti Svetog Duha. Ako su ostali darovi propraćeni ljubavlju, to nije samo dokaz da smo ispunjeni Svetim Duhom, već i mera, tj. stepen kontrole koju nad nama ima Sveti Duh.
Naprotiv, ako ti darovi nisu vođeni ljubavlju, nego se uz njih javljaju težnje za prepirkom, svađom, ponosom, ili čak pogrešnim optuživanjem drugih, tada se može konstatovati da su ti darovi samo imitacija pravih koje sotona može da podmetne.
Međutim, iako đavo može imitirati mnoge darove Svetog Duha, on ne može stvoriti imitaciju roda Duha. Već sam naveo tvrdnju iz Galatima poslanice 5,22-23, gde stoji zapisano da je "rod Duha ljubav". Primetite da se ovde govori u jednini, pa je, prema tome, rod Duha sličan jednom velikom grozdu roda. Ljubav je najveći dar od svih darova, a kao rezultat slede radost, mir, strpljivost, blagost, dobrota, vernost, krotkost i uzdržljivost. Dakle, da ponovim: prisutnost ljubavi u životu jedini je pravi dokaz ispunjenja Svetim Duhom.
Vratimo se ponovo 13. poglavlju. Tamo piše da bi bili ništa makar bi govorili ljudskim ili anđeoskim jezicima, ili imali dar proricanja i znali sve tajne i imali sve znanje, da smo najmudriji ljudi, i da imamo toliku veru da možemo premeštati brda. Ako ti darovi ne bi bili praćeni ljubavlju, ne bi imali nikakvog smisla.
izvor:moji-tragovi.blogspot
Božja ljubav nije samo obično osećanje
Ljubav o kojoj ovde govorimo nije samo "neko" osećanje. To smo još ranije utvrdili. Biblija priznaje i govori na mnogim mestima o ljubavi koja se izražava osećanjima. Tu se misli na ljubav koju imaju roditelji prema deci, ili obratno, i kada se govori o ljubavi između muža i žene. Kada svoju decu vidimo nakon dužeg vremena, sigurno ih čvrsto zagrlimo i poljubimo. To je jedan izraz te ljubavi koja je praćena osećanjima. Neka naša deca, koja su u braku, žive daleko od nas i kada nam pišu da nam je, na primer, bolesno unuče, nešto nas stegne oko srca. Osećamo tugu zbog te vesti. Kada muškarac zavoli ženu, i obratno, ta ljubav ima snažna osećanja. Ali, Božja ljubav koja je izlivena u naša srca, ne mora neophodno biti izražena osećanjima.
Pre nekog vremena primio sam pismo od neke žene. Između ostalog je pisala: "U mom životu postoji jedan greh. Jedna je osoba poput trna mome telu, jer je jendnostavno ne mogu voleti." Nakon tih reči sledilo je pitanje: "Da li je Božja ljubav osećanje za neku drugu osobu koju mogu uključiti, odnosno isključiti, kao što to činim sa električnim svetlom!"
Ne, to nije moguće! U stvari Božja ljubav se ne izražava primarno osećanjima. Ja mogu podneti odluku u svom srcu da ću po Božjoj milosti početi ljubiti neku osobu koja me možda mrzi. To ne znači da će se kod mene iznenada promeniti moja dotadašnja osećanja prema toj osobi, tako da ću imati želju da plačem ili da se veselim zbog nje.Takva osećanja mogu doći, ali ono što je daleko bolje, to je da ću uvek činiti dobro toj osobi. Na svaki mogući način ću izlivati na nju svoju ljubav. Takva ljubav počinje sa odlukom u srcu da se u našem životu odrazi ljubav koju je Bog pokazao kada je dao svog Sina za nas. To znači da u nama živi sam Isus Hrist i da on pokazuje svoju ljubav kroz nas. To u nama čini da zaboravljamo sve one loše stvari, i daje nam strpljenje, i pomaže nam da podnosimo poteškoće i nepravde. Istovremeno nam pomaže da budemo ljubazni prema osobi koja nam je učinila nešto loše.
Božja ljubav može biti izražena i osećanjima. Nekad sam preplavljen osećanjima kada razmišljam o mom Isusu Hristu, kada pevam neku lepu pesmu ili kada slušam kad neko drugi peva o Isusu. Nekad su moja osećanja snažno pokrenuta nekom porukom ili propovedi o mom Gospodu. Međutim, takva iskustva ne traju dugo. Ljubav koja traje nije neophodno praćena osećanjima.
Jedan primer
Pogledajmo sada ljubav koja je opisana u 13. Poglavlju 1. Korinćanima. To je ljubav kakvu bi trebali pokazivati prema našem bližnjem. Jedan primer i pouka koju je dao Henri Dramon, dobro poznati Božji sluga u 19. veku, pomoći će nam da bolje shvatimo neke od vrednih istina koje su napisane u ovom poglavlju. On je ukazao kako se svetlo, prolazeći kroz prizmu, razbija na različite boje, tri glavne i četiri sporedne, dakle u sedam različitih boja. Učinak je prelep, jer se pojavljuje duga. Sunčevo svetlo se, isto tako, prolazeći kroz prizmu vodenih kapljica, razbija u svoje sastavne boje. One se reflektuju nasuprot namnim oblacima. Ali, treba naglasiti da su potrebne sve ove boje da bi nastalo svetlo. Sve te boje zajedno čine svetlo.
Takva je ljubav. Nikad je ne možemo dovoljno dobro definisati. 13. Poglavlje 1. Korinćanima nam govori o različitim komponentama i elementima ljubavi. Od 4. Do 8. stiha nalazimo petnaest tvrdnji o ljubavi koje možemo podeliti u devet različitih grupa. Sastavljene zajedno, one nam objašnjavaju šta je to ljubav. Osim toga, one nam ukazuju šta je sve ljubav u mogućnosti da učini.
Tu ljubav, u svoj njenoj potpunosti, Bog želi izraziti kroz nas prema spašenima, a takođe i prema izgubljenima. Neko može prikazati više elemenata te ljubavi, dok drugi može omanuti u svemu. Da bi ljubav bila potpuna mora imati sve svoje temeljne elemente. Istina je da niko od nas nije dostigao savršenstvo. Samo je Isus Hrist izrazio ljubav u svoj njenoj punini i krasoti.
Mi još nismo dosegli to stanje savršenstva. Nemojte se zadovoljiti ako pokazujete neke od elemenata prave ljubavi. Dozvolimo Bogu da nas kontroliše, da bi se ta njegova ljubav videla u našim životima, u svim njenim različitim vidovima.
izvor:moji-tragovi.blogspot
Poslednja izmena:
