LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Pogubljenje dece je u 19. i 20. veku bilo rutina čak i u SAD
MBS |
Evropska unija se protivi smrtnoj kazni u svim slučajevima i u svim mogućim okolnostima, saopšteno je danas iz Evropske komisije povodom 10. oktobra, Svetskog dana borbe protiv ove kazne.
Iako je smrtna kazna ukinuta u većini država, čak 60 odsto svetske populacije živi u zemljama u kojima se ona još sprovodi, kao što su Kina, Indija, SAD i Indonezija. To su i četiri najmnogoljudnije države sveta i one su, takođe, glasale protiv neobavezujućih rezolucija Generalne skupštine UN iz 2007, 2008. i 2010. godine koje pozivaju na globalni moratorijum na izvršenje pogubljenja.
Konvenciju UN o pravima deteta, koja zabranjuje smrtnu kaznu nad maloletnicima u članu 37a, potpisale su i ratifikovale sve članice UN - osim Somalije i SAD.
U SAD je Vrhovni sud tek 2005. godine zabranio pogubljenje maloletnika, ocenjujući ga kao "okrutnu i neuobičajenu kaznu" koja krši Ustav SAD. Samo 16 godina pre te odluke, Vrhovni sud SAD je bio doneo potpuno suprotnu presudu, a ne mnogo pre toga su pogubljenja maloletnika bila stvar rutine - tokom četrdesetih godina prošlog veka događala su se, u proseku, na svaka dva meseca.
Najmlađe dete koje je u SAD pogubljeno u 20. veku
Džordž Stini mlađi na dan hapšenja
Džordž Stini Mlađi (21. oktobar 1929. godine - 16. jun 1944. godine) imao je samo 14 godina, 7 meseci i 29 dana kada je pogubljen na električnoj stolici zbog navodnog ubistva dve devojčice, starih 11 i 8 godina. On je najmlađe dete koje je u SAD pogubljeno u 20. veku.
Stini je posle hapšenja saslušavan bez prisustva advokata i roditelja. Njegov iskaz nije zapisivan, a svedoci su kasnije tvrdili da je dečak dobio sladoled kao nagradu za priznanje zločina. Optužen je za ubistvo sa umišljajem.
Suđenje je trajalo čitav jedan dan, 24. aprila 1944. godine. Izbor porote je počeo u 10 sati ujutru i završen je oko podneva, a glavni pretres je počeo u 14.30 sati. Predstavljeno je Stinijevo priznanje i njegov rodni list, koji je potvrđivao da je stariji od 14 godina, što je u to vreme bio zakonski minimum da se osobi sudi kao odrasloj.
Završne reči su počele oko 16.30 sati, a porota se povukla oko 17 i većala je desetak minuta. Vratila se sa presudom "kriv je", sa preporukom da se prema optuženom ne iskaže samilost.
Stini je osuđen na pogubljenje u električnoj stolici. Kada su njegovog advokata, koji čak nije ni unakrsno ispitivao svedoke, pitali o žalbi, on je dogovorio da žalbe neće biti jer je Stinijevi siromašni roditelji ne mogu priuštiti.
"Ubistvo deteta je samo za Hitlera"
Presuda je podigla mnogo prašine u američkoj javnosti. Lokalne crkve i sindikati su od guvernera Južne Karoline oštro zahtevali da ublaži kaznu, navodeći Stinijevu mladost kao olakšavajuću okolnost. Jedan od građana je guverneru Olinu Džonstonu napisao protestno pismo, navodeći da je "pogubljenje dece rezervisano za Hitlera", što su bile veoma teške reči 1944. godine, usred rata SAD protiv nacističke Nemačke.
Kao što je porotia i preporučila, prema Stiniju nije iskazano milosrđe. Ubijen je 16. juna 1944. godine u zatvoru u Kolumbiji. Dok je hodao ka gubilištu pod miškom je nosio bibliju koju su čuvari iskoristili kao podlogu za sedenje na električnoj stolici, jer je dečak bio prenizak (155 centimetara).
Dželati su triput morali da puštaju 2.400 volti struje kroz malo telo Džorža Stinija Mlađeg pre nego što je ispustio dušu u mukama. Od trenutka hapšenja, do njegove smrti na električnoj stolici, prošao je samo 81 dan.
Surova i nehumana kazna kojom se krši ljudsko pravo na život
Mada je odbacivanje smrtne kazne trend širom sveta, 58 zemalja ju je zadržalo. Među njima, 20 zemalja je sprovodi i danas.
Kako se navodi u današnjem saopštenju EU povodom Dana borbe protiv smrtne kazne, u onim zemljama gde smrtna kazna još postoji, treba njenu upotrebu progresivno smanjivati uz poštovanje međunarodnih standarda o minimumu.
EU navodi da je univerzalno odbacivanje pogubljenja među ključnim ciljevima politike Evropske unije u vezi sa ljudskim pravima.
"Smrtna kazna je surova, nehumana i neopoziva akcija kojom se krši osnovno ljudsko pravo na život i dostojanstvo. U slučaju propusta pravosuđa, na koje nijedan pravni sistem nije imun, ona predstavalja užasavajuć i nepovratan gubitak ljudskog života", rekla je putem saopštenja Ketrin Ešton, visoka predstavnica EU za spoljne poslove.
Prema njenim rečima, "smrtna kazna ne može ni da otkloni zločin koji želi da sankcioniše niti da umanji žrtvin gubitak" i "trebalo bi da bude - relikvija prošlosti".
Zakotrljaće se glave kao glavice kupusa
Dan brobe protiv smrtne kazne biće obeležen i u Srbiji, večerašnjom (19 sati) tribinom u Centru za kulturnu dekontaminaciju, kada će biti izveden performans "Zakotrljaće se glave kao glavice kupusa".
Metodi kojima se danas sporovodi smrtna kazna u 20 zemalja sveta
Obešen kao ubica kada je imao samo 10 godina
Prvo pogubljenje maloletnika u SAD dogodilo se 1642. godine, kada je Tomas Grejndžer ubijen zbog seksa sa životinjama kada je imao 16 godina.
Devojčica Hana Osviš pogubljena je 1786. godine, u svojoj 12. godini, zbog ubistva šestogodišnjakinje. Jedna je od osmoro dece u američkoj istoriji koja su pogubljena zbog zločina počinjenih kada su imali 12 ili manje godina.
Među njima je bio Džejms Arken, obešen 1885. godine zbog ubistva u 10. godini.
MBS |
Evropska unija se protivi smrtnoj kazni u svim slučajevima i u svim mogućim okolnostima, saopšteno je danas iz Evropske komisije povodom 10. oktobra, Svetskog dana borbe protiv ove kazne.
Iako je smrtna kazna ukinuta u većini država, čak 60 odsto svetske populacije živi u zemljama u kojima se ona još sprovodi, kao što su Kina, Indija, SAD i Indonezija. To su i četiri najmnogoljudnije države sveta i one su, takođe, glasale protiv neobavezujućih rezolucija Generalne skupštine UN iz 2007, 2008. i 2010. godine koje pozivaju na globalni moratorijum na izvršenje pogubljenja.
Konvenciju UN o pravima deteta, koja zabranjuje smrtnu kaznu nad maloletnicima u članu 37a, potpisale su i ratifikovale sve članice UN - osim Somalije i SAD.
U SAD je Vrhovni sud tek 2005. godine zabranio pogubljenje maloletnika, ocenjujući ga kao "okrutnu i neuobičajenu kaznu" koja krši Ustav SAD. Samo 16 godina pre te odluke, Vrhovni sud SAD je bio doneo potpuno suprotnu presudu, a ne mnogo pre toga su pogubljenja maloletnika bila stvar rutine - tokom četrdesetih godina prošlog veka događala su se, u proseku, na svaka dva meseca.
Najmlađe dete koje je u SAD pogubljeno u 20. veku
Džordž Stini mlađi na dan hapšenja
Džordž Stini Mlađi (21. oktobar 1929. godine - 16. jun 1944. godine) imao je samo 14 godina, 7 meseci i 29 dana kada je pogubljen na električnoj stolici zbog navodnog ubistva dve devojčice, starih 11 i 8 godina. On je najmlađe dete koje je u SAD pogubljeno u 20. veku.
Stini je posle hapšenja saslušavan bez prisustva advokata i roditelja. Njegov iskaz nije zapisivan, a svedoci su kasnije tvrdili da je dečak dobio sladoled kao nagradu za priznanje zločina. Optužen je za ubistvo sa umišljajem.
Suđenje je trajalo čitav jedan dan, 24. aprila 1944. godine. Izbor porote je počeo u 10 sati ujutru i završen je oko podneva, a glavni pretres je počeo u 14.30 sati. Predstavljeno je Stinijevo priznanje i njegov rodni list, koji je potvrđivao da je stariji od 14 godina, što je u to vreme bio zakonski minimum da se osobi sudi kao odrasloj.
Završne reči su počele oko 16.30 sati, a porota se povukla oko 17 i većala je desetak minuta. Vratila se sa presudom "kriv je", sa preporukom da se prema optuženom ne iskaže samilost.
Stini je osuđen na pogubljenje u električnoj stolici. Kada su njegovog advokata, koji čak nije ni unakrsno ispitivao svedoke, pitali o žalbi, on je dogovorio da žalbe neće biti jer je Stinijevi siromašni roditelji ne mogu priuštiti.
"Ubistvo deteta je samo za Hitlera"
Presuda je podigla mnogo prašine u američkoj javnosti. Lokalne crkve i sindikati su od guvernera Južne Karoline oštro zahtevali da ublaži kaznu, navodeći Stinijevu mladost kao olakšavajuću okolnost. Jedan od građana je guverneru Olinu Džonstonu napisao protestno pismo, navodeći da je "pogubljenje dece rezervisano za Hitlera", što su bile veoma teške reči 1944. godine, usred rata SAD protiv nacističke Nemačke.
Kao što je porotia i preporučila, prema Stiniju nije iskazano milosrđe. Ubijen je 16. juna 1944. godine u zatvoru u Kolumbiji. Dok je hodao ka gubilištu pod miškom je nosio bibliju koju su čuvari iskoristili kao podlogu za sedenje na električnoj stolici, jer je dečak bio prenizak (155 centimetara).
Dželati su triput morali da puštaju 2.400 volti struje kroz malo telo Džorža Stinija Mlađeg pre nego što je ispustio dušu u mukama. Od trenutka hapšenja, do njegove smrti na električnoj stolici, prošao je samo 81 dan.
Surova i nehumana kazna kojom se krši ljudsko pravo na život
Mada je odbacivanje smrtne kazne trend širom sveta, 58 zemalja ju je zadržalo. Među njima, 20 zemalja je sprovodi i danas.
Kako se navodi u današnjem saopštenju EU povodom Dana borbe protiv smrtne kazne, u onim zemljama gde smrtna kazna još postoji, treba njenu upotrebu progresivno smanjivati uz poštovanje međunarodnih standarda o minimumu.
EU navodi da je univerzalno odbacivanje pogubljenja među ključnim ciljevima politike Evropske unije u vezi sa ljudskim pravima.
"Smrtna kazna je surova, nehumana i neopoziva akcija kojom se krši osnovno ljudsko pravo na život i dostojanstvo. U slučaju propusta pravosuđa, na koje nijedan pravni sistem nije imun, ona predstavalja užasavajuć i nepovratan gubitak ljudskog života", rekla je putem saopštenja Ketrin Ešton, visoka predstavnica EU za spoljne poslove.
Prema njenim rečima, "smrtna kazna ne može ni da otkloni zločin koji želi da sankcioniše niti da umanji žrtvin gubitak" i "trebalo bi da bude - relikvija prošlosti".
Zakotrljaće se glave kao glavice kupusa
Dan brobe protiv smrtne kazne biće obeležen i u Srbiji, večerašnjom (19 sati) tribinom u Centru za kulturnu dekontaminaciju, kada će biti izveden performans "Zakotrljaće se glave kao glavice kupusa".
Metodi kojima se danas sporovodi smrtna kazna u 20 zemalja sveta
- odrubljivanje glave
- ubijanje strujom
- gasna komora
- vešanje
- smrtonosna injekcija
- streljanje
- kamenovanje
Obešen kao ubica kada je imao samo 10 godina
Prvo pogubljenje maloletnika u SAD dogodilo se 1642. godine, kada je Tomas Grejndžer ubijen zbog seksa sa životinjama kada je imao 16 godina.
Devojčica Hana Osviš pogubljena je 1786. godine, u svojoj 12. godini, zbog ubistva šestogodišnjakinje. Jedna je od osmoro dece u američkoj istoriji koja su pogubljena zbog zločina počinjenih kada su imali 12 ili manje godina.
Među njima je bio Džejms Arken, obešen 1885. godine zbog ubistva u 10. godini.