Pogreške prilikom sadnje voćaka

[Nostradamus]

Najčešća pogreška koja se javlja kod sadnje voćaka odnosi se na nepravodobnu pripremu i kopanje sadnih jama. Tako se one najčešće pripremaju na sami dan sadnje, što je više nego pogrešno.

​

 

[Nostradamus]

Dakle, kako bi se sadno mjesto što bolje pripremilo i kako bi se sadna jama što bolje uredila za prijam sadnica, ona se treba iskopati mjesec dana ranije ili barem deset dana prije izvođenja sadnje. Druga pogreška odnosi se na kopanje sadnih mjesta neodgovarajućih dimenzija- jer zašto nepotrebno kopati duboke i široke jame kada će se voćka svejedno primiti.

Međutim, stvarna je istina kako će se voćka primiti, ali je isto tako istina i da voćna sadnica nikada neće imati onu silinu porasta i ukorjenjivanja kao voćka posađena u jamu oblika kvadrata, dimenzija 100 x 100 cm i dubine 60-70 cm. Osim toga, korijen voćke posađene u plitku jamu ubrzo nailazi na tvrd sloj zemlje te ne ide u dubinu već postrano, po površini zemlje.

 

[Nostradamus]

Time je voćka dolaskom suše (plitak korijen ne nalazi vodu iz dubljih slojeva) i vjetra (iskrči je) osuđena na propast. Nadalje, kalem mjesto nipošto se ne smije zatrpavati, već mora viriti nekoliko cm iznad razine tla. Voćnu sadnicu nakon sadnje obvezno moramo i zaliti s 10-tak litara vode. Osim toga, nadam se da to više nije potrebno ni napominjati- stajsko gnojivo mora biti crno i zrelo te ne smije doći u dodir s korijenovim sustavom. I na kraju, sa sjeverne strane pravilno posađene sadnice postavlja se odgovarajući kolac ili oslonac koji ne smije dodirivati voćnu sadnicu, a što se u našim voćnjacima nažalost nerijetko može i uočiti.

 

[Nostradamus]

Suvremeni voćnjaci, tržišno orijentirani i visokoprofitabilni, svugdje u svijetu, podižu se po sustavima guste, superguste i ultraguste sadnje. Ipak, moramo biti realni i ustvrditi kako se navedena gusta sadnja prakticira isključivo kod jabuka i krušaka jer samo takve voćke imaju odgovarajuće podloge, koje omogućuju slabobujan rast stabala. Istina je da su u novije vrijeme sveprisutne i tzv. patuljaste trešnje i višnje na Giseli 5 koje se sade na razmak u redu od 2,5 do 3, 0 m ali se to u suvremenom, ozbiljnom voćarstvu ni ne svrstava pod pojam guste sadnje. Jer pod gustom sadnjom se podrazumijeva 3000-3500, pod supergustom 4000-6500 i ultragustom sadnjom više od 6500, pa čak i do 18000 stabala po hektaru.

 

[Nostradamus]

Za tu svrhu koriste se uglavnom sadnice jabuka cijepljenih na podlogu M 9 koje u navedenom sustavu voćarenja prorode već u prvoj ili drugoj godini uzgoja. Drugim riječima, dok klasične sadnice jabuka dospiju na rod, jabuke iz guste sadnje već se nalaze u svojoj punoj rodnosti.

Pored toga, one donose iznimno visoke prinose (50-85 tona/ha), a za to ne zahtijevaju veliku količinu gnojiva iz razloga što ga i ne troše za rast drveta, već isključivo za rast plodova. Velika stavka
troškova u voćarskoj proizvodnji odnosi se na rezidbu i berbu stabala a koja se kod guste sadnje bitno smanjuje jer se svi poslovi doslovce obavljaju sa zemlje. Jedina mana ovog suvremenog načina voćarenja, ako je tako možemo i nazvati, odnosi se na nešto veća početna ulaganja koja se odnose na nabavku daleko većeg broja voćnih sadnica, uz svu potrebnu prateću infrastrukturu (kolci, mrežna armatura i dr.). Ali, u ozbiljnim voćarskim zemljama se navedeni gusti nasadi podižu isključivo uz poljoprivredne kredite koji se zahvaljujući brzoj punoj rodnosti voćaka uredno mogu i vraćati. Barem je to tako na zapadu!

 

[Nostradamus]

Jesenja sadnja vocaka obavlja se tokom oktobra i novembra, kada su temperature vazduha iznad nule i kada zemljiste nije smrznuto.
Jedna od znacajnih karika u lancu mera za uspesno gajenje vocaka je i pravilna sadnja. Nepravilna sadnja je cesto uzrok slabog napredovanja vocaka, pa cak i neuspehu u vocnjaku.
Najcesce greske koje se cine prilikom sadnje vocaka u rupi su: rupe se kopaju kasno i nisu dovoljno velike, sadnice se ne pripremaju na odgovarajuci nacin, sadnice se sade duboko, koren sadnice se ne zatrpava odgovarajucom zemljom, nepravilno se dodaju mineralna djubriva, nepravilno se dodaje stajnjak, ne obavlja se obavezno zalivanje posle sadnje, u hladnim krajevima gde preti golomrazica ne nagrce se zemlja oko sadnice. Ako se sadnice sade u rupe, treba ih kopati bar mesec dana pre sadnje, posebno na tezim zemljistima. Dimenzije rupe su precnika 100-120 cm i dubine 60 cm.

 

[Nostradamus]

Posebno je vazna dubina sadnje
Pre sadnje sadnice treba pregledati i ostrim makazama odrezati ostecene delove korena uspravno na pravac pruzanja korena. Na taj nacin se pravi najmanja rana. Tako pripremljene sadnice trebalo bi drzati 24 casa u smesi balege i ilovace, ili u vodi da bi se osvezile.
Posebno je vazna dubina sadnje. Da bi se obezbedila pravilna dubina vocke ne bi trebalo saditi bez sadne daske, a ako je nema u istu svrhu moze posluziti i duza drska lopate. Pre sadnje sadna daska treba da se postavi horizontalno, bez obzira na pad terena

 

[Nostradamus]

Sadnice treba posaditi tako da zona korenovog vrata bude u visini gornje ivice sadne daske,. Slaganjem zemlje, na koje treba racunati, korenov vrat ce doci u visinu nivoa zemlje. Mesto kalemljenja ne sme biti u zemlji nego desetak santimetara iznad tla.
Praksa je pokazala da je za uspesno primanje sadnica vazno da koren povredjen prilikom vadjenja u rasadniku bude zatrpan samo oranicom koja ne sme da se djubri prilikom sadnje. U tu svrhu, povrsina humke u sredini rupe treba pre sadnje da se pokrije sa nekoliko santimetara oranice. Na ovaj sloj oranice, u skladu sa visinom sadne daske postavlja se koren vocke, koji takodje treba zatrpavati nedjubrenom oranicom. Posle sadnje obavezno zalivanje
Mineralna djubriva treba dodavati samo prema savetu poljoprivrednog stucnjaka. One se moraju dobro izmesati sa zemljom. Da bi se to postiglo, zemlja kojom ce se zatrpavati rupasa oranicnod sloja treba da se razvuce u sloju debljine 10 cm, a zatim se po tom sloju raspe odgovarajuce djubrivo. Prilikom zatrpavanja rupe, ona ce se pomesati sa zemljom.
Stajnjak ne sme da se stavlja na dno rupe. Poluzagoreli stajnjak se dodaje po zavrsenoj sadnji oko sadnice u vidu prstena, a zatim se pokrije slojom zemlje.

 

[Nostradamus]

Bez obzira na to kolika je vlaznost zemljista u koju se sadi, posle zatrpavanja sadnice treba obavezno dobro zaliti, sve dok se na povrsini ne pojave mehurici. Posle zalivanja obavezno treba nagrnuti suvu zemlju.
U krajevima gde preti golomrazica, posle sadnje oko sadnice treba napraviti humku visine 20-30 cm, da bi se koren tek posadjene bocke zastitio od niskih zimskih temperatura. Humku treba u prolece razgrnuti.
Nakon sadnje, ako se ne pravi humka, u jesen treba napraviti zdelicu oko vocke i zastititi je od zeceva. Da bi se formirala krosnja, sadnica se orezuje tek u prolece pre kretanja vegetacije.