LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Velike razlike u ekonomijama EU
Pogledajte koje su zemlje jače od krize
Blic
Krizi u evrozoni se, posle više od dve godine ozbiljnih potresa i paketa zajmova za tri države članice - Grčku, Portugal i Irsku, izgleda nazire kraj.
Klikni za uvećanje (+)
Tako tvrdi Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke (ECB), koji kaže da je najgore prošlo, a da je ECB spremna da preduzme odgovarajuće mere u slučaju jačanja inflatornih rizika. Angela Merkel, nemačka kancelarka u koju su za sve vreme krize bile uprte oči cele EU, smatra da dužnička kriza nije okončana i da je trenutni mir samo jedna od faza. U evrozoni, ipak, postoje države poput Luksemburga, Švedske, Danske, Finske i Holandije koje je kriza vrlo malo ili nimalo uzdrmala.
Država čija je privreda, pored nemačke, do sada bila na najboljem putu jeste Švedska, i to zahvaljujući, pre svega, potezima premijera Fredrika Rajnfelta, koji je nakon izbijanja svetske ekonomske krize 2008. uporno odbijao da pozajmljuje državni novac privatnim bankama, nateravši ih da se snađu same, a gledao je da proda državne akcije u svim firmama koje nisu bile od nacionalne važnosti. Ipak, kriza je na kraju prošle godine i Švedsku bacila u recesiju, barem po standardima te zemlje, pošto je zabeležen porast nezaposlenosti na - za švedske pojmove visokih - 7,7 odsto. I pored ovog udarca, švedska privreda se i dalje bolje kotira u odnosu na susednu Dansku, čija je ekonomija takođe prilično stabilna. Elitni kreditni rejting Holandije, pod oznakom AAA, nije ugrožen uprkos fiskalnim izazovima i odluci vlasti da do sledeće godine uštedi 16 milijardi evra. Udeo duga u nacionalnom BDP ipak je prilično visok i u prošloj godini je iznosio 64 odsto, ali je to daleko od prezadužene Grčke, koja nastoji da ovaj udeo sa 157 odsto smanji na 120 odsto do 2020. godine.
[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]MMF u Švajcarskoj
Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda MMF ocenila je da je švajcarska privreda „u osnovi jaka“, bez obzira na dužničku krizu i recesiju koja potresa mnoge delove Evrope. Privredni rast Švajcarske bi trebalo da bude u plusu u drugom delu 2012, s obzirom na povećanu potražnju na globalnom nivou. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Pogledajte koje su zemlje jače od krize
Blic
Krizi u evrozoni se, posle više od dve godine ozbiljnih potresa i paketa zajmova za tri države članice - Grčku, Portugal i Irsku, izgleda nazire kraj.
Klikni za uvećanje (+)
Tako tvrdi Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke (ECB), koji kaže da je najgore prošlo, a da je ECB spremna da preduzme odgovarajuće mere u slučaju jačanja inflatornih rizika. Angela Merkel, nemačka kancelarka u koju su za sve vreme krize bile uprte oči cele EU, smatra da dužnička kriza nije okončana i da je trenutni mir samo jedna od faza. U evrozoni, ipak, postoje države poput Luksemburga, Švedske, Danske, Finske i Holandije koje je kriza vrlo malo ili nimalo uzdrmala.
Država čija je privreda, pored nemačke, do sada bila na najboljem putu jeste Švedska, i to zahvaljujući, pre svega, potezima premijera Fredrika Rajnfelta, koji je nakon izbijanja svetske ekonomske krize 2008. uporno odbijao da pozajmljuje državni novac privatnim bankama, nateravši ih da se snađu same, a gledao je da proda državne akcije u svim firmama koje nisu bile od nacionalne važnosti. Ipak, kriza je na kraju prošle godine i Švedsku bacila u recesiju, barem po standardima te zemlje, pošto je zabeležen porast nezaposlenosti na - za švedske pojmove visokih - 7,7 odsto. I pored ovog udarca, švedska privreda se i dalje bolje kotira u odnosu na susednu Dansku, čija je ekonomija takođe prilično stabilna. Elitni kreditni rejting Holandije, pod oznakom AAA, nije ugrožen uprkos fiskalnim izazovima i odluci vlasti da do sledeće godine uštedi 16 milijardi evra. Udeo duga u nacionalnom BDP ipak je prilično visok i u prošloj godini je iznosio 64 odsto, ali je to daleko od prezadužene Grčke, koja nastoji da ovaj udeo sa 157 odsto smanji na 120 odsto do 2020. godine.
[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]MMF u Švajcarskoj
Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda MMF ocenila je da je švajcarska privreda „u osnovi jaka“, bez obzira na dužničku krizu i recesiju koja potresa mnoge delove Evrope. Privredni rast Švajcarske bi trebalo da bude u plusu u drugom delu 2012, s obzirom na povećanu potražnju na globalnom nivou. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]