Podignuta optužnica protiv Džajića

[Tranda]

Podignuta optužnica protiv Džajića​

Više javno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv bivšeg predsednika FK „Crvena zvezda" Dragana Džajića zbog nezakonitog prisvajanja skoro deset miliona evra od transfera fudbalera u inostranstvo, potvrđeno je juče Pressu.

Na optužnici koja je napisana 28. aprila, a juče prosleđena Višem sudu, pored Džajića nalaze se i bivši generalni sekretar Crvene zvezde Vladimir Cvetković, bivši funkcioner ovog kluba Miloš Marinković, kao i fudbalski menadžer Ranko Stojić.

Džajić, Cvetković i Marinković se u optužnici terete da su samo na transferu fudbalera Gorana Drulića u špansku Real Saragosu nezakonito prisvojili 5.127.104,24 evra! Kako se navodi, Džajić i Cvetković su 5. jula 2001. u Ženevi sa predstavnikom Saragose zaključili ugovor o prelasku igrača, po kome španski klub za Drulića plaća 27 miliona nemačkih maraka. Prethodno su, tvrdi tužilaštvo, Džajić i Cvetković sa Drulićem postigli sporazum da se njemu isplati samo šest miliona maraka!

Prema navodima optužnice, Džajić i Cvetković su 23. jula 2001. na sednici UO Crvene zvezde saradnicima rekli da od ovog transfera klubu pripada devet miliona, a Druliću 18 miliona maraka!?! Potom je Cvetković, kao ovlašćeno lice, 15. novembra 2001. dao nalog Komercijalnoj banci u Beogradu da od 9.194.850 evra koje uplaćuje Saragosa 3.067.745,76 uplati na račun Crvene zvezde, a da se na račun Gorana Drulića prenese iznos od 6.127.104,24 evra.

Miloš Marinković je 26.12.2001. otvorio devizni račun na ime Gorana Drulića na osnovu fotokopije njegovog pasoša. Od više od šest miliona evra koji su uplaćeni na „Drulićev račun", milion je prosleđen na račun igrača u Ženevu, dok je ostatak od 5.127.104,24 miliona evra u više navrata od decembra 2001. do marta 2002. u gotovini podizao Marinković i onda, kako tvrdi tužilaštvo, delio sa Džajićem i Cvetkovićem!

Džajić, Cvetković i Marinković se terete i da su na transferu Perice Ognjenovića u Real Madrid u periodu od 15. januara 1999. do 28. decembra 2000. nezakonito prisvojili dva miliona dolara. Princip zloupotrebe je bio skoro identičan kao i u „slučaju Drulić". Sa Realom je dogovoreno da za Ognjenovića plate četiri miliona dolara, a upravnom odboru kluba je prijavljeno da je visina transfera samo dva miliona! Trojica optuženih su novac prisvojili preko privatnih računa u beogradskoj Komercijalnoj banci, ali i preko privatnog računa Vladimira Cvetkovića u Cirihu.

Džajić i Cvetković se optužuju i da su prilikom transfera fudbalera Zorana Njeguša u Atletiko Madrid 1998. godine oštetili Crvenu zvezdu za 3,5 miliona maraka! Cvetković je, prema optužnici, sa menadžerom Vladimirom Pavkovićem 4. maja 1998. dogovorio da se Njeguš proda za 7,5 miliona maraka, a potom je UO Zvezde obavestio da je transfer vredan samo četiri miliona maraka!?!

Dragan Džajić i fudbalski menadžer Ranko Stojić terete su i da su u periodu od 12. aprila do 8. septembra 2000. „pribavili protivpravnu imovinsku korist" od čak pet miliona nemačkih maraka! Džajić se tereti da je bez saglasnosti Upravnog odbora Crvene zvezde dao pismeno ovlašćenje Stojiću da sa Benfikom sklopi ugovor o transferu igrača Ivana Dudića. Stojić je 13. aprila 2000. sklopio ugovor o prodaji Dudića za sedam miliona maraka. Nakon toga, Džajić članove UO Crvene zvezde 20. maja 2000. obaveštava da je Dudić prodat za četiri miliona maraka, od čega Zvezdi pripadaju samo dva miliona!?!

U optužnici koju je potpisala zamenica javnog tužioca Jelena Katić na 31 gusto kucanoj strani nabrajaju se pisani dokazi i izjave brojnih svedoka koji terete Džajića, Cvetkovića, Marinkovića i Stojića, prenosi Press.

 

[sendi]

Advokati Džajića odbacili optužbe

Advokati Džajića odbacili optužbe

Izvor: Tanjug


Beograd -- Odbrana Dragana Džajića ponovo je u celosti osporila zahtev Višeg tužilaštva u Beogradu za privremeno oduzimanje imovine od njihovog klijenta.

Bivši predsednik FK Crvena zvezda optužen je za protivpravno prisvajanje više miliona deviznih sredstava od transfera fudbalera.

Na početku ponovljenog postupka, Džajićevi branioci su pred Višim sudom u Beogradu isticali da je on najpoznatiji srpski fudbaler koji je tokom celog svog života mnogo zarađivao i mnogo trošio.

Oni su naveli da je on tokom fudbalske i sportske karijere zaradio i do deset puta više od vrednosti imovine koju poseduje.

Na današnjem ročištu tvrdili su da je zahtev Tužilaštva "neutemeljen na dokazima, neuredan i neprecizan", podsećajući da je u nekadašnjoj SFRJ dugi niz godina bio najveći poreski obveznik.

Tužilaštvo je u zahtevu navelo da je finansijskom istragom utvrđeno da je Džajićev ukupan prihod od legalno prijavljenih primanja od 1992. do 2005. godine iznosio 5,2 miliona dinara.

Taj iznos je u "očiglednoj nesrazmeri" s vrednošću nekoliko nepokretnosti u vlasništvu Džajićeve porodice čije se oduzimanje traži, navelo je Tužilaštvo.

Više tužilaštvo zahteva privremeno oduzimanje imovine i od Džajićevih saradnika, optuženih zajedno sa njim za malverzacije sa transferima fudbalera, Vladimira Cvetkovića, Miloša Marinkovića i Ranka Stojića.

Njihovi punomoćnici takođe osporavaju zahteve Višeg tužilaštva i tvrde da su njihovi klijenti imovinu stekli potpuno legalno, te da su tokom višedecenijskih karijera uz redovna primanja dobijali velike nagrade, bonuse, premije…

Više tužilaštvo zahteva privremeno oduzimanje tvrdeći da je finansijkom istragom utvrđena nesrazmera između zakonitih prihoda okrivljenih i imovine koja u njihovom vlasništvu ili u vlasništvu članova njihove porodice.

Tužilaštvo predlaže privremeno oduzimanje imovine jer smatra da postoji opasnost da bi okrivljeni mogli da je otuđe pre okončanja krivičnog postupka koji se protiv njih vodi u vezi s pojedinim od ukupno četiri obuhvaćena transfera fudbalera FK Crvena zvezda u inostrane klubove krajem devedesetih godina prošlog veka.

Viši sud je u martu prošle godine odlučio da Džajiću, bivšem finansijskom direktoru FK Crvena zvezda Cvetkoviću i prvom sekretaru kluba Marinkoviću, kao i članovima njihovih porodica privremeno oduzme najveći deo imovine.

Međutim, tu odluku je u julu 2011. ukinuo Apelacioni sud u Beogradu i naložio da se ponovo odluči o zahtevu tužilaštva za privremeno oduzimanje+ imovine.

Osim njih tužilašvo traži i oduzimanje imovine od fudbalskog menadžera Stojića kome se zajedno sa bivšim zvezdinim funkcionerima sudi zbog malveracija sa transferima fudbalera Crvene zvezde u strane klubove.

Sud je prvim ukinutim rešenjem odbio zahtev tužilaštva da se Stojiću oduzima imovina.

Džajiću, Cvetkoviću, Marinkoviću i Stojiću u januaru 2011. je počelo suđenje zbog sumnje da su protivpravno prisvojili oko osam miliona evra od transfera u inostrane klubove četiri fudbalera Crvene zvezde Gorana Drulića, Perice Ognjenovića, Zorana Njeguša i Ivana Dudića. To suđenje se nastavlja 21. marta.

Više tužilaštvo je tražilo zaplenu svih stanova, lokala, parcela i vozila od Džajića, Cvetkovća, Marinkovića i Stojića jer smatra da je tokom finansijske istrage utvrđena nesrazmera između njihovih zakonitih prihoda i imovine koja se nalazi u njihovom ili u vlasništvu članova njihove porodice.

Tužilaštvo traži da Džajiću privremeno bude zaplenjena porodična stambena zgrada površine 242.96 kvadratnih metara, deo porodične stambene zgrade izgrađene bez odobrenja za izgradnju, garaža površine 65 kvadratnih metara, kao i automobil marke ''tojota lendkruzer''.

Od njegove supruge Branislave da se privremeno zapleni četvorosoban stan površine 98.92 kvadratna metra, pravo korišćenja zemljišta površine 14.78 ari, kao i porodično-stambeni objekat u izgradnji maksimalne bruto površine 591 kvadratna metra.

Tužilaštvo traži da se nekadašnjem finansijskom direktoru FK Crvena zvezda Vladimiru Cvetkoviću privremeno zaplenjene tri stana površine 41, 61 i 110 kvadratnih metara, a od njegovog sina Rastka dva stana od 29 i 99 kvadratnih metara, kao i džip "micubiši pajero".

Nekadašnjem prvom sekretaru Crvene zvezde Milošu Marinkoviću pleniće se sef, Gordani Marinković trosoban stan površine 120 kvadratnih metara, Nataši Nikolić sef, a Tatjani Marinković četvorosoban stan površine 136 kvadratnih metara.

Privremeno oduzimanje imovine traje do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine, a o njoj se stara Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom.