- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Podgorica: Slepi za beskućnike
PODGORICA - U Crnoj Gori ne postoji evidencija o broju beskućnika. I dok država, s jedne strane, kaže da nije veliki, samo u glavnom gradu se svakodnevno može videti mnogo ljudi koji život provode na ulici.
Crnogorski zakon doskoro nije ni poznavao i koristio termin “beskućnik” kao termin u propisima u oblasti socijalne i dečje zaštite. Tek u novom predlogu Zakona o socijalnoj i dečjoj zaštiti, koji je usvojila Vlada, prepoznata je ova kategorija ljudi.
Zakonom se beskućnik definiše kao osoba koja je zbog neadekvatnih životnih uslova, vezanih za porodične, zdravstvene, materijalne i stambene probleme, prinuđena da živi na ulici.
Šta država radi po pitanju beskućnika pitali smo Centar za socijalni rad Podgorice i Ministarstvo rada i socijalnog staranja. Nedim Pepić iz podgoričkog centra kazao je za “Novosti” da je evidencija beskućnika rascepkana po pojedinim segmentima i ne postoji jedinstven registar i resor koji bi se bavio ovim problemom.
- Evidencija se vodi u različitim službama, počev od MUP, pravosudnih organa do zdravstvenih i socijalnih ustanova. U ovoj godini je evidentirano 15 osoba koje su registrovane kao beskućnici od kojih je 10 odsto domicilnog stanovništva dok ostatak čine raseljene i druge osobe - kazao je Pepić.
Beskućnici, kazao je on, dobijaju pomoć od države u obliku starateljstva, smeštaja u ustanove socijalne zaštite, imaju pravo na tuđu pomoć i negu, jednokratnu novčanu pomoć. Međutim, ukoliko se sve ovo radi kako bi se oni sklonili sa ulice, onda se nameće pitanje zašto još postoje oni kojima je ulica jedini dom.
Iz ministarstva rada i socijalnog staranja kazali su da država čini sve kako bi pomogla ovoj kategoriji ugroženih stanovnika, iako doskoro nije imala ni definiciju za njih.
- U cilju postizanja kvalitetnije zaštite korisnika socijalno zaštitnih prava, Ministarsvo rada i socijalnog staranja vodi aktivnosti na sufinansiranju izgradnje stanova u saradnji sa lokalnom samoupravom. Ovakvi projekti sufinansirani su u opštinama Kolašin, Berane, Bijelo Polje, Mojkovac, Nikšić, Tivat, Cetinje - naveli su iz Ministarstva.
Na pitanje zašto na teritoriji Crne gore nema prihvatilišta ili skloništa za beskućnike, iz Ministarstva su ponovili da je obaveza lokalnih samouprava da procenjuju potrebe svojih građana i u skladu sa tim planiraju mere. Kao dobar primer naveli su opštinu Pljevlja koja je pre dve godine odlučila da prostorije starog Zavoda za zdravstvo opredeli za osobe koje su u stanju socijalne potrebe.
- Na taj način ovi ljudi su kvalitetno zbrinuti uz nadzor Centra za socijalni rad i ostaju u opštini u kojoj su proveli život - kazali su iz Ministarstva.
I pored toga što je predlogom zakona o dečjoj i socijalnoj zaštiti utvrđen osnov za izradu podzakonskog akta kojim će se propisati standardi za prihvatilišta, činjenica je da ne postoji nijedna institucija koja će se baviti isključivo problemima beskućnika.
Izvor:
Novosti.rs
PODGORICA - U Crnoj Gori ne postoji evidencija o broju beskućnika. I dok država, s jedne strane, kaže da nije veliki, samo u glavnom gradu se svakodnevno može videti mnogo ljudi koji život provode na ulici.
Crnogorski zakon doskoro nije ni poznavao i koristio termin “beskućnik” kao termin u propisima u oblasti socijalne i dečje zaštite. Tek u novom predlogu Zakona o socijalnoj i dečjoj zaštiti, koji je usvojila Vlada, prepoznata je ova kategorija ljudi.
Zakonom se beskućnik definiše kao osoba koja je zbog neadekvatnih životnih uslova, vezanih za porodične, zdravstvene, materijalne i stambene probleme, prinuđena da živi na ulici.
Šta država radi po pitanju beskućnika pitali smo Centar za socijalni rad Podgorice i Ministarstvo rada i socijalnog staranja. Nedim Pepić iz podgoričkog centra kazao je za “Novosti” da je evidencija beskućnika rascepkana po pojedinim segmentima i ne postoji jedinstven registar i resor koji bi se bavio ovim problemom.
- Evidencija se vodi u različitim službama, počev od MUP, pravosudnih organa do zdravstvenih i socijalnih ustanova. U ovoj godini je evidentirano 15 osoba koje su registrovane kao beskućnici od kojih je 10 odsto domicilnog stanovništva dok ostatak čine raseljene i druge osobe - kazao je Pepić.
Beskućnici, kazao je on, dobijaju pomoć od države u obliku starateljstva, smeštaja u ustanove socijalne zaštite, imaju pravo na tuđu pomoć i negu, jednokratnu novčanu pomoć. Međutim, ukoliko se sve ovo radi kako bi se oni sklonili sa ulice, onda se nameće pitanje zašto još postoje oni kojima je ulica jedini dom.
Iz ministarstva rada i socijalnog staranja kazali su da država čini sve kako bi pomogla ovoj kategoriji ugroženih stanovnika, iako doskoro nije imala ni definiciju za njih.
- U cilju postizanja kvalitetnije zaštite korisnika socijalno zaštitnih prava, Ministarsvo rada i socijalnog staranja vodi aktivnosti na sufinansiranju izgradnje stanova u saradnji sa lokalnom samoupravom. Ovakvi projekti sufinansirani su u opštinama Kolašin, Berane, Bijelo Polje, Mojkovac, Nikšić, Tivat, Cetinje - naveli su iz Ministarstva.
Na pitanje zašto na teritoriji Crne gore nema prihvatilišta ili skloništa za beskućnike, iz Ministarstva su ponovili da je obaveza lokalnih samouprava da procenjuju potrebe svojih građana i u skladu sa tim planiraju mere. Kao dobar primer naveli su opštinu Pljevlja koja je pre dve godine odlučila da prostorije starog Zavoda za zdravstvo opredeli za osobe koje su u stanju socijalne potrebe.
- Na taj način ovi ljudi su kvalitetno zbrinuti uz nadzor Centra za socijalni rad i ostaju u opštini u kojoj su proveli život - kazali su iz Ministarstva.
I pored toga što je predlogom zakona o dečjoj i socijalnoj zaštiti utvrđen osnov za izradu podzakonskog akta kojim će se propisati standardi za prihvatilišta, činjenica je da ne postoji nijedna institucija koja će se baviti isključivo problemima beskućnika.
Izvor:
Novosti.rs