- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Podgorica: Od Unije izbori zavise
Izvor:
Novosti.rs
PODGORICA - Da li će se izbori u Crnoj Gori održati na jesen, kao što mnogi već spekulišu, zavisiće, između ostalog, i od toga da li će EU odlučiti da počne pregovore na osnovu analize napretka u oblastima borbe protiv organizovanog kriminala, rada pravosuđa i ljudskih sloboda.
Međutim, trenutno je najočiglednija prepreka za dobijanje datuma pregovora izmena Ustava u oblasti pravosuđa, jer su sa zabetoniranim stavovima opozicije i vlasti male šanse da do njih dođe, a to je uslov bez kojeg pregovori ne mogu otpočeti.
Istovremeno sa nagoveštajima da izbori mogu biti raspisani pre vremena, već na jesen, pojedine opozicione partije, zbog mnogobrojnih primedaba na regularnost izbornih procesa u Crnoj Gori, najavljuju da bi mogle da se odluče na - bojkot.
U političkim kuloarima spekuliše se da su prvi ljudi DPS, Vlade i SDP - Milo Đukanović, Igor Lukšić i Ranko Krivokapić, na zatvorenom sastanku, već doneli odluku o održavanju izbora u oktobru. Istovremeno je razmatrano i pitanje ustavnih promena.
Stav bivšeg premijera Mila Đukanovića, koji je izneo i u medijima, bio je da u pregovorima sa opozicijom ne treba popustiti zahtevu za menjanje himne i dodeljivanje srpskom jeziku statusa službenog, ali ni „dupliranju“ simbola, odnosno stavljanjem u Ustav trobojke kao narodne zastave.
Đukanović je ovakvim stavovima praktično anulirao spremnost na kompromis, koji je, kako su ranije ocenili lideri opozicionih partija, pokazao premijer Lukšić.
Ukoliko se ustavne izmene ne usvoje u parlamentu dvotrećinskom većinom, nema ni datuma pregovora u junu, a bez dobijanja datuma, vlast nema ključni argument na eventualnim prevremenim izborima da je „radila dobro“.
Po rečima Gorana Danilovića, potpredsednika Nove srpske demokratije, ova partija neće odustati od zahteva za identitetska pitanja, jer su to „osnovna ljudska prava“. Istovremeno, Nebojša Medojević, predsednik Pokreta za promene, insistira na predlozima ove partije za izmene Ustava u oblasti pravosuđa, pre svega na stavu da krivično delo organizovanog kriminala ne može da zastari.
Stara-nova priča o bojkotu izbora ponovo je aktuelna, mada se parlamentarni izbori čine daleko jer još nisu ni raspisani. Međutim, kao i ranije, nema usaglašenog stava opozicionih partija, a bez toga je i bojkot - besmislen.
Srđan Milić, lider najjače opozicione Socijalističke narodne partije, saopštio je da opciju bojkota izbora „ne treba isključiti“, ali su ovu izjavu njegove opozicione kolege dočekale sa sumnjom.
Po mišljenju Koče Pavlovića iz Pokreta za promene, osnovni preduslov za bojkot izbora je da opozicija u njega uđe - jedinstveno.
- Neophodno je da opozicija obezbedi minimum demokratskih uslova i da spreči pritiske i kupovinu glasova, što je praksa u Crnoj Gori već dve decenije. Nazvati izbore u Crnoj Gori slobodnim je najveće moguće licemerje - kaže Pavlović.
Izvor:
Novosti.rs
PODGORICA - Da li će se izbori u Crnoj Gori održati na jesen, kao što mnogi već spekulišu, zavisiće, između ostalog, i od toga da li će EU odlučiti da počne pregovore na osnovu analize napretka u oblastima borbe protiv organizovanog kriminala, rada pravosuđa i ljudskih sloboda.
Međutim, trenutno je najočiglednija prepreka za dobijanje datuma pregovora izmena Ustava u oblasti pravosuđa, jer su sa zabetoniranim stavovima opozicije i vlasti male šanse da do njih dođe, a to je uslov bez kojeg pregovori ne mogu otpočeti.
Istovremeno sa nagoveštajima da izbori mogu biti raspisani pre vremena, već na jesen, pojedine opozicione partije, zbog mnogobrojnih primedaba na regularnost izbornih procesa u Crnoj Gori, najavljuju da bi mogle da se odluče na - bojkot.
U političkim kuloarima spekuliše se da su prvi ljudi DPS, Vlade i SDP - Milo Đukanović, Igor Lukšić i Ranko Krivokapić, na zatvorenom sastanku, već doneli odluku o održavanju izbora u oktobru. Istovremeno je razmatrano i pitanje ustavnih promena.
Stav bivšeg premijera Mila Đukanovića, koji je izneo i u medijima, bio je da u pregovorima sa opozicijom ne treba popustiti zahtevu za menjanje himne i dodeljivanje srpskom jeziku statusa službenog, ali ni „dupliranju“ simbola, odnosno stavljanjem u Ustav trobojke kao narodne zastave.
Đukanović je ovakvim stavovima praktično anulirao spremnost na kompromis, koji je, kako su ranije ocenili lideri opozicionih partija, pokazao premijer Lukšić.
Ukoliko se ustavne izmene ne usvoje u parlamentu dvotrećinskom većinom, nema ni datuma pregovora u junu, a bez dobijanja datuma, vlast nema ključni argument na eventualnim prevremenim izborima da je „radila dobro“.
Po rečima Gorana Danilovića, potpredsednika Nove srpske demokratije, ova partija neće odustati od zahteva za identitetska pitanja, jer su to „osnovna ljudska prava“. Istovremeno, Nebojša Medojević, predsednik Pokreta za promene, insistira na predlozima ove partije za izmene Ustava u oblasti pravosuđa, pre svega na stavu da krivično delo organizovanog kriminala ne može da zastari.
Stara-nova priča o bojkotu izbora ponovo je aktuelna, mada se parlamentarni izbori čine daleko jer još nisu ni raspisani. Međutim, kao i ranije, nema usaglašenog stava opozicionih partija, a bez toga je i bojkot - besmislen.
Srđan Milić, lider najjače opozicione Socijalističke narodne partije, saopštio je da opciju bojkota izbora „ne treba isključiti“, ali su ovu izjavu njegove opozicione kolege dočekale sa sumnjom.
Po mišljenju Koče Pavlovića iz Pokreta za promene, osnovni preduslov za bojkot izbora je da opozicija u njega uđe - jedinstveno.
- Neophodno je da opozicija obezbedi minimum demokratskih uslova i da spreči pritiske i kupovinu glasova, što je praksa u Crnoj Gori već dve decenije. Nazvati izbore u Crnoj Gori slobodnim je najveće moguće licemerje - kaže Pavlović.