- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Podgorica: Crkva sa najviše moštiju svetaca
Izvor:
Novosti.rs
U MALOJ, možda i najmanjoj crkvi u Podgorici, u hramu Svetog Georgija u Momišićima, počiva najviše svetaca Srpske pravoslavne crkve na jednom mestu!
[SIZE=-0]Mošti dvojice sveštenika i 40 đaka, žrtava moćnog turskog paše Sulejmana, na ovogodišnjem zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve pribrojani su redu Hristovih mučenika, postavši, i formalno, simbol odbrane vere i stradanja.
Ravno 324 godine posle stravičnog zločina u Momišićima, gde su sveštenici i đaci, mahom iz bratstva Popovića, živi spaljeni u crkvici sa koje puca pogled na Podgoricu, tako je samo potvrđeno predanje po kojem - nisu uzalud stradali.
Ne zna se tačno kada je vojska Sulejman-paše, ogorčena zbog učestalih poraza na bojnom polju, u krvavom pohodu na Kuče protutnjala zetskom dolinom i razorila Momišiće, tada tek selo na periferiji Podgorice. Ne znaju se ni imena dvojice sveštenika i četrdesetoro dece, golorukih žrtava osmanlijskih osvetnika. Zna se samo da se zločin desio 1688. godine, na jedan od velikih pravoslavnih praznika, Božić ili Vaskrs.
[SIZE=-0]Ostala je legenda da su im Turci nudili da prime islam u zamenu za glavu - ali nisu hteli.
- Znali su da je zemaljsko za malena carstvo, pa su radije sebe žrtvovali za Hrista Boga, nego da žrtvuju svoju dušu i obraz za lažnu veru i za lažno i prolazno bogatstvo - kazao je mitropolit Amfilohije na Mladence 1996. godine, u molitvi posvećenoj momišićkim novomučenicima.
A oni su ostali da žive u pamćenju naroda. I to, ne samo pravoslavnih vernika.
Kosti spaljenih sakupljene su i čuvane u Crkvi Svetog Đorđa pod Goricom, gde su bile pohranjene za sve vreme turske okupacije. Kada je hram u Momišićima obnovljen 1936. mošti su, po blagoslovu tadašnjeg mitropolita crnogorsko-primorskog Gavrila Dožića, prenete i položene u ćivot ispod časne trpeze.
[SIZE=-0]- Po kazivanju starijih, bila je tada litija u kojoj je učestvovala cela varoš - priča sveštenik Jovica Ćetković, u čijoj parohiji je danas momišićki hram. - Dok je, kažu, krstonosac bio već u crkvi u Momišićima, onaj poslednji je tek izlazio iz crkve pod Goricom. Razdaljina od Crkve Svetog Đorđa pod Goricom do crkve u Momišićima, preko starog visećeg mosta na Morači, bila je oko tri kilometra, pa se na osnovu toga može zaključiti kolika je bila litija...
U komunističko vreme momišićki mučenici pali su u privremeni zaborav, ali je legenda jednako živela u narodu. Hram sa njihovim moštima srušen je 1942. godine, ali i obnovljen 1995.Konačno, na Mladence 2006. godine svete kosti su izvađene iz zemlje, oprane vinom i ružinim uljem i položene u ćivot. Sam mitropolit Amfilohije sastavio je tropar i kondak, danas postoje žitije, služba i akatist koji se čitaju uvek na praznih Svetih četrdesetorice mučenika Sevastijskih (Mladenci). Već šest godina delići moštiju ugrađuju se u presto novih i obnovljenih crkava, od Crne Gore i Srbije do Novog Zelanda.
Na predlog mitropolita crnogorsko-primorskog, od 19. maja ove godine, posvećenja i liturgije u njihovu slavu u hramu Svetog Save na Vračaru, momišićki mučenici su i formalno kanonizovani. Šta to znači u crkvenom životu?
- Biće u crkvenom kalendaru, samo još ne znamo da li i dalje na Mladence ili na neki drugi datum. To će se znati na kraju zasedanja Sabora SPC - kaže sveštenik Ćetković. - Oni su i do sada bili sveti, sada blagodarimo svetoj crkvi što ih je uvrstila i pridružila knjizi golgotskih mučenika.
[/SIZE]
[/SIZE]
[/SIZE]
Izvor:
Novosti.rs
U MALOJ, možda i najmanjoj crkvi u Podgorici, u hramu Svetog Georgija u Momišićima, počiva najviše svetaca Srpske pravoslavne crkve na jednom mestu!
[SIZE=-0]Mošti dvojice sveštenika i 40 đaka, žrtava moćnog turskog paše Sulejmana, na ovogodišnjem zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve pribrojani su redu Hristovih mučenika, postavši, i formalno, simbol odbrane vere i stradanja.
Ravno 324 godine posle stravičnog zločina u Momišićima, gde su sveštenici i đaci, mahom iz bratstva Popovića, živi spaljeni u crkvici sa koje puca pogled na Podgoricu, tako je samo potvrđeno predanje po kojem - nisu uzalud stradali.
Ne zna se tačno kada je vojska Sulejman-paše, ogorčena zbog učestalih poraza na bojnom polju, u krvavom pohodu na Kuče protutnjala zetskom dolinom i razorila Momišiće, tada tek selo na periferiji Podgorice. Ne znaju se ni imena dvojice sveštenika i četrdesetoro dece, golorukih žrtava osmanlijskih osvetnika. Zna se samo da se zločin desio 1688. godine, na jedan od velikih pravoslavnih praznika, Božić ili Vaskrs.
[SIZE=-0]Ostala je legenda da su im Turci nudili da prime islam u zamenu za glavu - ali nisu hteli.
- Znali su da je zemaljsko za malena carstvo, pa su radije sebe žrtvovali za Hrista Boga, nego da žrtvuju svoju dušu i obraz za lažnu veru i za lažno i prolazno bogatstvo - kazao je mitropolit Amfilohije na Mladence 1996. godine, u molitvi posvećenoj momišićkim novomučenicima.
A oni su ostali da žive u pamćenju naroda. I to, ne samo pravoslavnih vernika.
Kosti spaljenih sakupljene su i čuvane u Crkvi Svetog Đorđa pod Goricom, gde su bile pohranjene za sve vreme turske okupacije. Kada je hram u Momišićima obnovljen 1936. mošti su, po blagoslovu tadašnjeg mitropolita crnogorsko-primorskog Gavrila Dožića, prenete i položene u ćivot ispod časne trpeze.
[SIZE=-0]- Po kazivanju starijih, bila je tada litija u kojoj je učestvovala cela varoš - priča sveštenik Jovica Ćetković, u čijoj parohiji je danas momišićki hram. - Dok je, kažu, krstonosac bio već u crkvi u Momišićima, onaj poslednji je tek izlazio iz crkve pod Goricom. Razdaljina od Crkve Svetog Đorđa pod Goricom do crkve u Momišićima, preko starog visećeg mosta na Morači, bila je oko tri kilometra, pa se na osnovu toga može zaključiti kolika je bila litija...
U komunističko vreme momišićki mučenici pali su u privremeni zaborav, ali je legenda jednako živela u narodu. Hram sa njihovim moštima srušen je 1942. godine, ali i obnovljen 1995.Konačno, na Mladence 2006. godine svete kosti su izvađene iz zemlje, oprane vinom i ružinim uljem i položene u ćivot. Sam mitropolit Amfilohije sastavio je tropar i kondak, danas postoje žitije, služba i akatist koji se čitaju uvek na praznih Svetih četrdesetorice mučenika Sevastijskih (Mladenci). Već šest godina delići moštiju ugrađuju se u presto novih i obnovljenih crkava, od Crne Gore i Srbije do Novog Zelanda.
Na predlog mitropolita crnogorsko-primorskog, od 19. maja ove godine, posvećenja i liturgije u njihovu slavu u hramu Svetog Save na Vračaru, momišićki mučenici su i formalno kanonizovani. Šta to znači u crkvenom životu?
- Biće u crkvenom kalendaru, samo još ne znamo da li i dalje na Mladence ili na neki drugi datum. To će se znati na kraju zasedanja Sabora SPC - kaže sveštenik Ćetković. - Oni su i do sada bili sveti, sada blagodarimo svetoj crkvi što ih je uvrstila i pridružila knjizi golgotskih mučenika.
[/SIZE]
[/SIZE]
[/SIZE]