Podele u EU oko predloga Francuske i Nemačke
Sporno ukidanje prava glasa za neposlušne u evrozoni
J. Stojković | 29. 10. 2010. - 00:02h | Foto: Reuters
Dvodnevni samit EU u Briselu počeo je juče u znaku podela oko predloga Francuske i Nemačke da se u cilju pooštravanja finansijske discipline u evrozoni izmeni Lisabonski sporazum, osnovni dokument Unije, uvođenjem mehanizama koji bi ukinuo pravo glasa za probijanje bužetskih limita.
Herman van Rompej i Manuel Barozo pokušavaju da utišaju polemike koje je pokrenuo predlog Merkelove i Sarkozija
Time bi se, veruju predlagači, zajednička valuta zaštitila od budućih finansijskih kriza. Ali većina članica Unije smatra da je takav predlog nerealan jer je oko njega nemoguće postići konsenzus.
Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, izjavio je da je „otvoren za ograničenu promenu“ Lisabonskog sporazuma, ako bi to značilo oštrija budžetska pravila za članice evropskog bloka, ali da je protiv kontroverznog predloga Nemačke da se oduzme pravo glasa zemljama koje neprestano budu kršile pravila.
„Iskreno govoreći, to je nerealno i nije u skladu sa idejom delimične promene Lisabonskog sporazuma i to nikada neće jednoglasno usvojiti zemlje članice evropskog bloka“, kazao je Barozo.
Isti stav izneo je i Lars Loke Rasmusen, danski premijer, koji je po dolasku na samit rekao da Kopenhagen nije za bilo kakvu promenu Lisabonskog dokumenta.
Među liderima EU postoji široka saglasnost da se nešto mora učiniti u cilju podizanja finansijske discipline, ali je prisutna bojazan da bi revizija osnovnog akta EU prouzrokovala brojne unutarpolitičke probleme u članicama u vidu referenduma ili neprijatnih glasanja u parlamentu.
Uoči samita Vivijan Reding, potpredsednica Evropske komisije, stala je na čelo tabora protivnika predloga koji su na susretu u Dovilu prošle nedelje usaglasili Nikola Sarkozi i Angela Merkel, lideri Francuske i Nemačke.
„Da li se sećate šta je bilo s Lisabonskim sporazumom? Trebalo nam je deset godina da ga usvojimo. Bilo bi neodgovorno otvarati tu Pandorinu kutiju“, izjavila je Redingova. U intervjuu za nemački list „Velt“, ona je dodala da Pariz i Berling „vređaju“ ostale zemlje time što pokušavaju da nametnu odluke ostalim članicama EU.
U Parizu su ocenili da je rečnik Redingove „neprihvatljiv i uvredljiv“ i u istom tonu kakav je korišćen tokom njenog spora sa Francuskom oko deportovanja Roma.
Žan-Klod Junker, premijer Luksemburga i predsednik Evrogrupe, organizacije koja upravlja evrozonom, složio se sa Redingovom i naglasio da je francusko-nemački plan „neprihvatljiv zbog toga što ne garantuje ozbiljan put ka stabilnosti“. Nemačko-francuski sporazum „ostavlja gorak ukus u ustima“ ostalih članica EU, koje imaju utisak da im se naređuje šta da rade, saglasan je Žan Aselborn, ministar inostranih poslova Luksemburga.
Steven Vaneker, belgijski ministar inostranih poslova, koji je početkom nedelje predsedavao sastanku ministara inostranih poslova EU u Luksemburgu, izjavio je da se zemlje Unije plaše da će se institucionalnim reformama otvoriti Pandorina kutija. „Niko ovde ne želi da se dira u sporazum, niti da se on menja iz temelja“, rekao je Vaneker novinarima.
Karel Švarcenberg, češki ministar inostranih poslova, izjavio je da niko ne treba da misli da će čak i neznatna izmena ugovora lako proći. „U ovom svetu sve je moguće(...), ali to nije mnogo verovatno“, rekao je Švarcenberg.
I diplomatski kanali potvrđuju rašireno protivljenje izmenama Lisabonskog sporazuma. „To bi značilo upuštanje u proces iz koga bi se izrodila i druga pitanja“, upozoravaju diplomate u Briselu, aludirajući na pozive tvrdokornih članova Konzervativne partije Britanije da prenese ovlašćenja EU na Vestminster.
I neke od većih država - Italija i Poljska - protive se francusko-nemačkom planu. Varšava i ostale istočnoevropske članice plaše se da će stroži propisi naneti štetu njihovim privredama ukoliko njihovo usvajanje bude podrazumevalo blokiranje fondova EU, koji su im neophodni za razvoj privrede.
„Ne očekujte bilo kakve promene od ovog saveta“, poručio je zvaničnik blizak Hermanu van Rompeju, stalnom predsedniku Saveta EU.
Finska uz Nemačku i Francusku
Mari Kivinijemi, premijerka Finske, podržala je francusko-nemačku inicijativu za pooštravanje finansijske discipline i po cenu promene osnovnog akta EU. „Evrozoni je potreban pouzdan i trajni krizni mehanizam koji bi obezbedio njenu finansijsku stabilnost“, ocenila je ona.
Izvor: Blic
Sporno ukidanje prava glasa za neposlušne u evrozoni
J. Stojković | 29. 10. 2010. - 00:02h | Foto: Reuters
Dvodnevni samit EU u Briselu počeo je juče u znaku podela oko predloga Francuske i Nemačke da se u cilju pooštravanja finansijske discipline u evrozoni izmeni Lisabonski sporazum, osnovni dokument Unije, uvođenjem mehanizama koji bi ukinuo pravo glasa za probijanje bužetskih limita.
Time bi se, veruju predlagači, zajednička valuta zaštitila od budućih finansijskih kriza. Ali većina članica Unije smatra da je takav predlog nerealan jer je oko njega nemoguće postići konsenzus.
Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, izjavio je da je „otvoren za ograničenu promenu“ Lisabonskog sporazuma, ako bi to značilo oštrija budžetska pravila za članice evropskog bloka, ali da je protiv kontroverznog predloga Nemačke da se oduzme pravo glasa zemljama koje neprestano budu kršile pravila.
„Iskreno govoreći, to je nerealno i nije u skladu sa idejom delimične promene Lisabonskog sporazuma i to nikada neće jednoglasno usvojiti zemlje članice evropskog bloka“, kazao je Barozo.
Isti stav izneo je i Lars Loke Rasmusen, danski premijer, koji je po dolasku na samit rekao da Kopenhagen nije za bilo kakvu promenu Lisabonskog dokumenta.
Među liderima EU postoji široka saglasnost da se nešto mora učiniti u cilju podizanja finansijske discipline, ali je prisutna bojazan da bi revizija osnovnog akta EU prouzrokovala brojne unutarpolitičke probleme u članicama u vidu referenduma ili neprijatnih glasanja u parlamentu.
Uoči samita Vivijan Reding, potpredsednica Evropske komisije, stala je na čelo tabora protivnika predloga koji su na susretu u Dovilu prošle nedelje usaglasili Nikola Sarkozi i Angela Merkel, lideri Francuske i Nemačke.
„Da li se sećate šta je bilo s Lisabonskim sporazumom? Trebalo nam je deset godina da ga usvojimo. Bilo bi neodgovorno otvarati tu Pandorinu kutiju“, izjavila je Redingova. U intervjuu za nemački list „Velt“, ona je dodala da Pariz i Berling „vređaju“ ostale zemlje time što pokušavaju da nametnu odluke ostalim članicama EU.
U Parizu su ocenili da je rečnik Redingove „neprihvatljiv i uvredljiv“ i u istom tonu kakav je korišćen tokom njenog spora sa Francuskom oko deportovanja Roma.
Žan-Klod Junker, premijer Luksemburga i predsednik Evrogrupe, organizacije koja upravlja evrozonom, složio se sa Redingovom i naglasio da je francusko-nemački plan „neprihvatljiv zbog toga što ne garantuje ozbiljan put ka stabilnosti“. Nemačko-francuski sporazum „ostavlja gorak ukus u ustima“ ostalih članica EU, koje imaju utisak da im se naređuje šta da rade, saglasan je Žan Aselborn, ministar inostranih poslova Luksemburga.
Steven Vaneker, belgijski ministar inostranih poslova, koji je početkom nedelje predsedavao sastanku ministara inostranih poslova EU u Luksemburgu, izjavio je da se zemlje Unije plaše da će se institucionalnim reformama otvoriti Pandorina kutija. „Niko ovde ne želi da se dira u sporazum, niti da se on menja iz temelja“, rekao je Vaneker novinarima.
Karel Švarcenberg, češki ministar inostranih poslova, izjavio je da niko ne treba da misli da će čak i neznatna izmena ugovora lako proći. „U ovom svetu sve je moguće(...), ali to nije mnogo verovatno“, rekao je Švarcenberg.
I diplomatski kanali potvrđuju rašireno protivljenje izmenama Lisabonskog sporazuma. „To bi značilo upuštanje u proces iz koga bi se izrodila i druga pitanja“, upozoravaju diplomate u Briselu, aludirajući na pozive tvrdokornih članova Konzervativne partije Britanije da prenese ovlašćenja EU na Vestminster.
I neke od većih država - Italija i Poljska - protive se francusko-nemačkom planu. Varšava i ostale istočnoevropske članice plaše se da će stroži propisi naneti štetu njihovim privredama ukoliko njihovo usvajanje bude podrazumevalo blokiranje fondova EU, koji su im neophodni za razvoj privrede.
„Ne očekujte bilo kakve promene od ovog saveta“, poručio je zvaničnik blizak Hermanu van Rompeju, stalnom predsedniku Saveta EU.
Finska uz Nemačku i Francusku
Mari Kivinijemi, premijerka Finske, podržala je francusko-nemačku inicijativu za pooštravanje finansijske discipline i po cenu promene osnovnog akta EU. „Evrozoni je potreban pouzdan i trajni krizni mehanizam koji bi obezbedio njenu finansijsku stabilnost“, ocenila je ona.
Izvor: Blic