Podele medju Srbima i borba oko vlasti

[senator]

Pre par dana procitah sledeci clanak (vezan za istoriju mog grada), pa dodjoh na ideju da otvorim ovu temu. Ako neko zna slican primer (a siguran sam da ih ima mnostvo), slobodno neka postuje. Cilj ove teme je da se upoznaju sve negativnosti iz proslosti koje su nas delile kako bi smo izbegli sve buduce greske.

"Hajdučki vođ i serdar, vojvoda Milić Radović iz obližnje Kaone, bio je jedan od najviđenijih i najhrabrijih Karađorđevih ustanika. Učestvovao je u dvanaest bojeva, a bio je među jurišnicima u oslobađanju tadašnjeg Karanovca od Turaka. Karađorđe ga je, kažu istoričari, voleo kao najrođenijeg.
Ipak, čuveni Dragačevac doživeo je zlu sudbinu. Po naredbi kneza Miloša Obrenovića, pogubljen je u Karanovcu 1816. godine. Glavu mu je odrubio sveštenik Nikola Kostić iz sela Vrdila kod Kraljeva, inače, obor-knez Požeške nahije.
Posle surove likvidacije, vinovnici i egzekutori zidaju crkve, tzv. pokajnice. Sveštenik Nikola Kostić podiže je u svojim Vrdilima, Simeun Radović u dragačevskoj Kaoni, a knez Miloš, na insistiranje supruge LJubice, finansira zidanje crkve Svete Trojice u Karanovcu, na mestu pogubljenja.
Nedavno je, na insistiranje dragačevskog bratstva Radovića, u porti crkve Svete Trojice u Kraljevu podignut spomenik njihovom slavnom pretku.
- Zahvaljujem se Kraljevčanima koji su uspeli da iz zatamnjene istorijske prošlosti izvuku svetao lik našeg hrabrog pretka. Život je izgubio na tipičan "srpski" način, jer mi smo oduvek prilično stradali jedni od drugih. Neka ovaj spomenik bude opomena svima i nauk za buduća vremena - kaže istoričar Milovan Radović, potomak dragačevskog hajduka."

 

[malicvrcak]

sjajan post...
zbilja ima dosta takvih primera...
posebno kada je u pitanju Milosa Obrenovic... ako te interesuje postoji par knjiga vezanih za njegov zivot (pun razlicitih ispada, pogtovo kada su u pitanju njegovi odnosi sa zenama )
a i ovakve situacije u proslosti nase su vrlo ceste... (nazalost)...

 

[bazar]

Na našu veliku muku i našu veliku žalost, podela je bilo, ima ih i danas.
Stradali su nekada, stradaju i danas.
Ništa se bitno nije promenilo. Na žalost

ps. Nije za utehu ali podele nisu osobine koje karakterišu samo Srbe. Ima ih svuda. Džordž Orvel je to lepo pokazao u Životinjskoj farmi.

 

[Fatality]

Prirodno je da nije svaki covek plemena pripadnik istom. U smislu da ga voli, da se oseca sigurnim i da ga smatra autoritetom. Ljudi nisu grupe, ljudi su individue, postoje slicna, ali ne i ista misljenja. Sad nekom se to ne svidja i hoce da zadrzi stado, dok drugi zele put pod noge. Tuzna istorija nase Ex-Yu dokazuje moju pricu.

Neka ljudi zive svojim zivotom, ako vam ne smetaju, nemojte ni vi njima, jer svi mi tezimo da se pronadjemo gde pripadamo.

 

[gandi991]

по мени је најгора подела,била у време другог светског рата,тада је био почетак нашег краја!брат на брата да удари због идеологије која се заснивала на љубомори пропалица (пролетера,како су комунисти користили) то је страшно...и што је најгоре,кукали смо 500 година под турцима и када смо коначно могли да чујемо звона наших цркава,није прошло ни 50 година ми смо пљунули на иста.а тек што су идеализовали човека који је највише мрзео србе,тита,то је тек за срамоту.ми нисмо изгубили косово сада,него 1946. када је тито издао наредбу да се забрани повратак пола милиона срба који су избегли за време другог светског рата од шиптарског ножа.не можемо никога да кривимо за наше стање,само можемо да кукамо што не можемо време да вратимо...

 

[dauritije]

оно што карактерише србе као народ, јесу поделе. (погледајмо само на овом форуму...).
оно што карактерише србе као народ, јесте и осећај за покајањем за оно што су у своме животу учинили погрешно.
ако неко зида споменике и цркве у спомен онима које је у своме лудилу побио, оставља необориви доказ о своме делу за будуће нараштаје.
мало ком народу полази за руком да смогне снаге за тако нешто...

 

[Marenna]

Tumačenje četiri ,,ocelota'' na našem grbu kao samo sloga Srbina spašava zaista jeste poprilična ironija našoj istoriji- ali takođe mislim da se za to ne može kriviti samo naš narod nego i istorijske okolnosti koje su odigrale velike uloge.
Knez Miloš Obrenović je zaista odličan primer, ali smatram da u njegovom postupku ubistva kuma ima mnogo više veličanstvenosti i spremnosti na ličnu žrtvu nego niskosti.
Jer Miloš je preživeo krv i barut Prvog srpskog ustanka i znao je da se u novom ustanku mora ići radije putem diplomatije nego bitaka. Karađorđev povratak činio je taj put nemogućim, zbog čega je morao biti uklonjen- kako se ispostavilo, na dobrobit cele Srbije. Upravo uspeh te ledene računice čini Miloša velikim- ali zidanje crkve pokajnice koja ju je zauvek ogolila pred istorijom čini ga veličanstvenim istorijskim likom.
S današnje tačke gledišta lako je zgražavati se nad ubistvom kuma i slanjem njegove glave u Carigrad- ali za mene je odlika dobrog vladara sposobnost da sve podredi dobrobiti sopstvene zemlje, čak i rođenog kuma, čak i sopstvenu dušu, ČAK i sopstveni ponos koji mu nalaže da se pred svetom pokaže časnim.
Miloš je u tome uspeo i ne samo to- makar jednom u istoriji Srbije pokazao je da žrtva dobrog čoveka na oltaru velikog vladara ne mora biti uludo potrošena.

 

[NecroPsycho]

Tumačenje četiri ,,ocelota'' na našem grbu kao samo sloga Srbina spašava zaista jeste poprilična ironija našoj istoriji- ali takođe mislim da se za to ne može kriviti samo naš narod nego i istorijske okolnosti koje su odigrale velike uloge.
Knez Miloš Obrenović je zaista odličan primer, ali smatram da u njegovom postupku ubistva kuma ima mnogo više veličanstvenosti i spremnosti na ličnu žrtvu nego niskosti.
Jer Miloš je preživeo krv i barut Prvog srpskog ustanka i znao je da se u novom ustanku mora ići radije putem diplomatije nego bitaka. Karađorđev povratak činio je taj put nemogućim, zbog čega je morao biti uklonjen- kako se ispostavilo, na dobrobit cele Srbije. Upravo uspeh te ledene računice čini Miloša velikim- ali zidanje crkve pokajnice koja ju je zauvek ogolila pred istorijom čini ga veličanstvenim istorijskim likom.
S današnje tačke gledišta lako je zgražavati se nad ubistvom kuma i slanjem njegove glave u Carigrad- ali za mene je odlika dobrog vladara sposobnost da sve podredi dobrobiti sopstvene zemlje, čak i rođenog kuma, čak i sopstvenu dušu, ČAK i sopstveni ponos koji mu nalaže da se pred svetom pokaže časnim.
Miloš je u tome uspeo i ne samo to- makar jednom u istoriji Srbije pokazao je da žrtva dobrog čoveka na oltaru velikog vladara ne mora biti uludo potrošena.

Samo Supermen Srbina Spasava

 

[dauritije]

твој коментар маренна "хода" ивицом жилета... па и то је карактеристично за сербе.

 

[Marenna]

твој коментар маренна "хода" ивицом жилета... па и то је карактеристично за сербе.

Moguće, iako donekle poričem postojanje ,,kolektivnog mentaliteta naroda''... Ali zaista verujem u ono što sam napisala- nije svako stvoren niti željan da vlada.
Veliki vladar zaista mora da odbaci sve radi služenja svojoj funkciji. Mnogi prosto završe radeći za sopstvenu korist ili postanu žrtve ideala.
Miloš zaista jeste odličan primer onih koji su u tome uspeli - Katarina Velika i Elizabeta I su još dva.
Naravno, takve lične žrtve uvek imaju dve oštrice- da nisu uspeli u svom cilju, verovatno bi bili prezreni kao licemerni podlaci- međutim, pošto su manjim zlom ispunili više dobro, izreka ,,cilj opravdava sredstvo'' u njihovom slučaju može se posmatrati u pozitivnim svetlu.