- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.034
ПОД ЛУПОМ:„ЗЕЛЕНИ” ХОТЕЛИ, ШТА ЈЕ ТО?
Штедљиво, а луксузно
Концепт се као плима шири светом, доспео је и у Србију, а између осталог подразумева рационалну потрошња енергије и воде, бригу о отпадуи мање загађење животне средине
Зелени хотел Casa Ceibo
Шта у пракси значи концепт „зелених хотела”, који се последњих година као плима шири светом, упоредо са принципима „зеленог” (или еколошког) туризма, „зеленог“ угоститељства, одрживог развоја и енергетске ефикасности?
Калифорнијски „Гранд хотел Мериот”, члан америчког огранка међународног Удружења „зелених” хотела (GHA – Green Hotels Association) добио је награду за највећу годишњу уштеду воде, чак 7,5 милиона литара. Како је успео? Отпустио је шефа кувара, који је имао обичај да намирнице одмрзава под млазом воде у пет кухињских судопера! Хотел „Хајат” у Чикагу је смањио за невероватних 80 одсто количину одбаченог потрошног материјала (салвета, пешкира, постељине, есцајга…) тако што је наложио запосленима да пажљиво прегледају ствари означене као „отписане”: вредност онога што је сачувано износила је од 3.000 до 10.000 долара месечно! Београдски „Хајат риџенси“ тренутно једини хотел у Србији који је оформио свој „зелени тим”, смањио је новим мерама потрошњу енергије за петину.
Основна намера је да се, применом разних метода одговорног управљања хотелом, смање потрошња енергије и воде и емисија угљен-диоксида; да се брине о разлагању чврстог отпада и повећа рециклажа свих отпадних материја; да се коришћење класичног детерџента и осталих хемијских средстава сведе на најмању меру, односно замени нешкодљивим „еколошким“; да се спречи или барем смањи загађење животне средине и, где год је то могуће, утиче на очување локалних биодиверзитета.
Чувају и паре и животну средину
Хотели у којима се нови концепт већ успешно примењује (у томе предњаче САД) постижу боље пословне резултате и дају значајан допринос заштити човекове околине. А шта је са гостима, њиховом удобношћу и квалитетом услуга које добијају? Рецимо то овако: без њихове спремности да се одрекну „луксузирања” и да исто плате за скромнију, али „еколошку” хотелску понуду, цела идеја би, вероватно, пропала.
Наиме, неки од принципа „зелених” хотела подразумевају да се, рецимо, осветљење, клима-уређај и телевизор у соби аутоматски искључе кад гост изађе; да се у купатилу уместо посебних сапунчића и шампона поставе контејнери који се могу допунити, а проток воде над лавабоом активира покретом и временски ограничи; да се пешкири и постељина не мењају сваки дан… Према анкети Удружења „зелених“ хотела,барем 70 одсто гостију подржава ове мере, истраживање Удружења путничке индустрије из САД (TIA – Travel Industry Association) показује да 60 милиона путника, или 78 одсто свих Американаца, жели да борави у „зеленим” хотелима без обзира на цену, док трећина грађана Европске уније, како је пролетос објавила статистичка агенција ЕУ (Евробарометар), бира „еколошку” туристичку дестинацију за путовање и одмор (четвртина испитаника је као мотив навела „културно наслеђе”,а свега 16 одсто – забаву).
„Зелени хотели” нису конципирани да повећају број туриста, али по речима Ненада Маринковића, супервизора одељења за плаћање у компанији „Ritz Carlton” из Лисабона, туристи су вољни да плате чак и више у потрази за таквим хотелима, зато се улагања у овај пројекат вишеструко исплате: „Ако узмете да један хотел са 200 соба годишње просечно троши око 400.000 евра, уштеда може бити и до 100.000 годишње, плус, наравно, смањено загађење животне средине и маркетиншки ефекти.“
Јасно је, дакле, зашто се све више хотела и хотелских ланаца труди да, поред што већег броја звездица које означавају категорију, обезбеди и неки од „зелених“ сертификата, улажући у то значајна средства и напоре.
Прве уштеде на води и струји
А каква је ситуација у Србији?
Наши хотелијери не знају много о зеленим технологијама, још мање њих је почело да их примењује, чуло се на недавно одржаном Седмом међународном форуму менаџера хотела и хотелских домаћинстава, подслоганом „Зелени хотели – темељ одрживог развоја хотелске индустрије”. Први кораци су, ипак, учињени.
– Хотели на Копаонику су већ уговорили одвожење прегорелог уља из својих фритеза из кухиња, јер је познато да уље које се излива прави непоправљиву штету природној околини. Прикупљање уља из хотела може помоћи очувању животне средине. Такође, већина хотела увела је у своје тоалете славине са сензорима, тако да избегавају беспотребно просипање воде, и на тај начин чувају један од најдрагоценијих ресурса. Неки хотели у Београду почели су увођење штедљивог осветљења, мислим да је то тренд који би требало да следе и други хотели у Србији. Енергија се такође може уштедети, кад су грејање и климатизација у питању, и постављањем соларних панела – рекао је дрГоран Петковић,државни секретар за туризам при Министарству економије и регионалног развоја Србије, који је отворио скуп у Београду.
Он је навео да се Србија, нажалост, не може похвалити добром структуром хотела (од 249 званично регистрованих, чак 70 одсто имају две и три звездице, сваки пети има четири, док само осам краси пет звездица), али ствари се крећу набоље, што потврђује податак да су у последње три године отворена 54 нова хотела, која имају три, четири, или пет звездица, увела су еколошке стандарде какви се примењују у Европској унији и користе елементе нових „еколошки пријатељских“ технологија.
На пример, београдски „Хајат” је увео нови, економичнији топлотни систем, инсталирао контролу светла и сензоре у канцеларијама запослених и другим просторима, као и фреквенцијске регулаторе у кухињи и перионици хотела, а уведена је и рециклажа за све отпадне материјале, као и коришћење рециклираног папира за све штампане материјале. Обновљени хотел „Балкан“ је котларницу на угаљ заменио системом за даљинско грејање, а добром изолацијом утрошак енергије за загревање и хлађење смањио на минимум.
– Наша држава је у неколико наврата покушала да у најважнијим туристичким дестинацијама организује сакупљање и рециклирање чврстог отпада, а све време ствара амбијент за унапређење хотелске индустрије кроз повољнију законску регулативу, а то подразумева и бољи правилник о категоризацији, који ће допринети да хотели у Србији пружају виши ниво услуга – навео је др Петковић.
За концепт „зелених” хотела у Србији активно се залаже и организација „Амбасадори животне средине“, чијапредседница др Анђелка Михајлов (иначе декан Факултета заштите животне средине Универзитета Едуконс, Сремска Каменица – Нови Сад) тврди да ће у годинама које долазе успети само хотелијерство са одрживим системом управљања: економски исплативо, социјално прихватљиво и безбедно по животну средину.
– Зелени хотел није онај испред којег су засађена два дрвета, већ такав који послује по наведеним принципима такозваног зеленог хотелијерства. А конкретна „зелена политика” сваког хотела значи уштеду воде, енергије, еколошки пријатељско и одговорно управљање отпадом (што укључује и рециклажу) и коришћење нетоксичних средстава за чишћење, нетоксичних боја, спровођење „зелених јавних набавки“… – додаје др Михајлов.
Криза није изговор
Гасан Аиди, председник Светске хотелске и ресторатерске асоцијације, сматра да поготово у туризму и угоститељству нема оправдања за небригу о животној средини. Ни економска криза не би смела да буде изговор што хотели не улажу у нове, еколошки чистије технологије. „Не очекујте да вам влада решава проблеме, сами их решавајте! Имате шансу да будете предводник иницијатива одрживог развоја туризма на Балкану”, поручио је Аиди учесницима форума.
Џофри Липман, саветник и бивши извршни директор Светске туристичке организације (UNWTO),сматра да у наредним годинама не би требало да се надамо великом и профитабилном расту у туризму, јер светска привреда још није изашла из рецесије. „Опоравак можемо остварити кроз заједничку сарадњу владе и приватног сектора, тако што ће отварати и креирати нова радна места и запослити младе и образоване људе у туристичкој индустрији. Мислим да Србија има велике могућности, и да треба да развија зелену стратегију, што је и један од захтева за придруживање Европској унији”, наглашава Липман.
И док се један део стручне јавности, попут Аидија, обраћа савести хотелијера и њихових гостију, а други, као Липман, позива на финансијске ефекте „зелених хотела”, Ерика Хармс, извршна директорка Савета за глобални одрживи туризам (GSTC) и виши саветник за туризам у Фондацији Уједињених нација,прибегава другачијој тактици – упозорења и застрашивања.
– Живимо у свету у ком су многа подручја уништена и еколошки загађена, храна, вода, ваздух и земљиште су контаминирани, клима је промењена, а све то утиче на туризам: неке од чувених туристичких атракција, као што су Малдиви, Сејшели или снег на Килиманџару, моглеби нестати већ за десетак година! Туризам је, више него иједна друга индустрија, зависан од њиховог очувања. Најважније је да схватимо да немамо много времена да променимо досадашње навике и понашања, и да би требало да кренемо у акцију одмах, без одлагања, да бисмо спречили катастрофу – каже Ерика.
Било који од три разлога за прелазак на „зелено хотелијерство” да прихватимо, крајњи исход ће бити исти: чак ни у хотелској соби нема више бестидног уживања у девичански чистим пешкирима и свеже опегланој постељини сваког дана, и расипног брчкања у огромној кади са унаоколо наслаганим сапунима, лосионима и бочицама миришљавих соли. Ко се ипак буде тако неодговорно понашао, дабогда никада не видео Сејшеле ни снегове Килиманџара!
-----------------------------------------------------------------------------
*Хотел средње величине у просеку троши око 30.000 евра годишње на енергију, воду, хемикалије и отпад – од 50 центи до два евра по госту за једну ноћ. Примери показују да „зеленом политиком” и улагањима у нову технологију ови трошкови могу да се смање за 20 до 50 одсто за свега неколико година:
*Бањско одмаралиште „Фермонт Сонома” у Канади је заменом 4.440 обичних сијалица штедљивим смањило потрошњу електричне енергије за 203.000 киловат-сатии „зарадило” 61.000 долара годишње, и притомеспречило да се у атмосферу ослободи 144.000 килограма угљен-диоксида.
*Хотел „Хајат риџенси интернешенел” на Новом Зеланду је само преласком на систем гашења светла и осталих електричних апарата кад гост напусти собу, који је коштао 16.000 долара, постигао годишњу уштеду од 14.000 долара после свега 14 месеци.
*Један од хотела у Торонту, који се прикључио градском програму за штедњу воде у јавном, индустријском и привредном сектору, инсталирао је комерцијални омекшивач воде којим се скраћује циклус прања рубља у веш – машинама. Тиме је свакодневно уштедео 476.000 литара воде, што је довољно за снабдевање 500 домаћинстава!
*Хотели подигнути у складу са „зеленим градитељством” (у свету их има педесетак са одговарајућим LEED сертификатом) троше 26 одсто мање енергије, емитују 33 одсто мање угљен-диоксида, користе 30 одсто мање воде и шаљу 50 до 75 одсто мање отпада на депоније.
Александра Мијалковић
Објављено: 26.12.2010.
Извор: Политика
Штедљиво, а луксузно
Концепт се као плима шири светом, доспео је и у Србију, а између осталог подразумева рационалну потрошња енергије и воде, бригу о отпадуи мање загађење животне средине
Зелени хотел Casa Ceibo
Шта у пракси значи концепт „зелених хотела”, који се последњих година као плима шири светом, упоредо са принципима „зеленог” (или еколошког) туризма, „зеленог“ угоститељства, одрживог развоја и енергетске ефикасности?
Калифорнијски „Гранд хотел Мериот”, члан америчког огранка међународног Удружења „зелених” хотела (GHA – Green Hotels Association) добио је награду за највећу годишњу уштеду воде, чак 7,5 милиона литара. Како је успео? Отпустио је шефа кувара, који је имао обичај да намирнице одмрзава под млазом воде у пет кухињских судопера! Хотел „Хајат” у Чикагу је смањио за невероватних 80 одсто количину одбаченог потрошног материјала (салвета, пешкира, постељине, есцајга…) тако што је наложио запосленима да пажљиво прегледају ствари означене као „отписане”: вредност онога што је сачувано износила је од 3.000 до 10.000 долара месечно! Београдски „Хајат риџенси“ тренутно једини хотел у Србији који је оформио свој „зелени тим”, смањио је новим мерама потрошњу енергије за петину.
Основна намера је да се, применом разних метода одговорног управљања хотелом, смање потрошња енергије и воде и емисија угљен-диоксида; да се брине о разлагању чврстог отпада и повећа рециклажа свих отпадних материја; да се коришћење класичног детерџента и осталих хемијских средстава сведе на најмању меру, односно замени нешкодљивим „еколошким“; да се спречи или барем смањи загађење животне средине и, где год је то могуће, утиче на очување локалних биодиверзитета.
Чувају и паре и животну средину
Хотели у којима се нови концепт већ успешно примењује (у томе предњаче САД) постижу боље пословне резултате и дају значајан допринос заштити човекове околине. А шта је са гостима, њиховом удобношћу и квалитетом услуга које добијају? Рецимо то овако: без њихове спремности да се одрекну „луксузирања” и да исто плате за скромнију, али „еколошку” хотелску понуду, цела идеја би, вероватно, пропала.
Наиме, неки од принципа „зелених” хотела подразумевају да се, рецимо, осветљење, клима-уређај и телевизор у соби аутоматски искључе кад гост изађе; да се у купатилу уместо посебних сапунчића и шампона поставе контејнери који се могу допунити, а проток воде над лавабоом активира покретом и временски ограничи; да се пешкири и постељина не мењају сваки дан… Према анкети Удружења „зелених“ хотела,барем 70 одсто гостију подржава ове мере, истраживање Удружења путничке индустрије из САД (TIA – Travel Industry Association) показује да 60 милиона путника, или 78 одсто свих Американаца, жели да борави у „зеленим” хотелима без обзира на цену, док трећина грађана Европске уније, како је пролетос објавила статистичка агенција ЕУ (Евробарометар), бира „еколошку” туристичку дестинацију за путовање и одмор (четвртина испитаника је као мотив навела „културно наслеђе”,а свега 16 одсто – забаву).
„Зелени хотели” нису конципирани да повећају број туриста, али по речима Ненада Маринковића, супервизора одељења за плаћање у компанији „Ritz Carlton” из Лисабона, туристи су вољни да плате чак и више у потрази за таквим хотелима, зато се улагања у овај пројекат вишеструко исплате: „Ако узмете да један хотел са 200 соба годишње просечно троши око 400.000 евра, уштеда може бити и до 100.000 годишње, плус, наравно, смањено загађење животне средине и маркетиншки ефекти.“
Јасно је, дакле, зашто се све више хотела и хотелских ланаца труди да, поред што већег броја звездица које означавају категорију, обезбеди и неки од „зелених“ сертификата, улажући у то значајна средства и напоре.
Прве уштеде на води и струји
А каква је ситуација у Србији?
Наши хотелијери не знају много о зеленим технологијама, још мање њих је почело да их примењује, чуло се на недавно одржаном Седмом међународном форуму менаџера хотела и хотелских домаћинстава, подслоганом „Зелени хотели – темељ одрживог развоја хотелске индустрије”. Први кораци су, ипак, учињени.
– Хотели на Копаонику су већ уговорили одвожење прегорелог уља из својих фритеза из кухиња, јер је познато да уље које се излива прави непоправљиву штету природној околини. Прикупљање уља из хотела може помоћи очувању животне средине. Такође, већина хотела увела је у своје тоалете славине са сензорима, тако да избегавају беспотребно просипање воде, и на тај начин чувају један од најдрагоценијих ресурса. Неки хотели у Београду почели су увођење штедљивог осветљења, мислим да је то тренд који би требало да следе и други хотели у Србији. Енергија се такође може уштедети, кад су грејање и климатизација у питању, и постављањем соларних панела – рекао је дрГоран Петковић,државни секретар за туризам при Министарству економије и регионалног развоја Србије, који је отворио скуп у Београду.
Он је навео да се Србија, нажалост, не може похвалити добром структуром хотела (од 249 званично регистрованих, чак 70 одсто имају две и три звездице, сваки пети има четири, док само осам краси пет звездица), али ствари се крећу набоље, што потврђује податак да су у последње три године отворена 54 нова хотела, која имају три, четири, или пет звездица, увела су еколошке стандарде какви се примењују у Европској унији и користе елементе нових „еколошки пријатељских“ технологија.
На пример, београдски „Хајат” је увео нови, економичнији топлотни систем, инсталирао контролу светла и сензоре у канцеларијама запослених и другим просторима, као и фреквенцијске регулаторе у кухињи и перионици хотела, а уведена је и рециклажа за све отпадне материјале, као и коришћење рециклираног папира за све штампане материјале. Обновљени хотел „Балкан“ је котларницу на угаљ заменио системом за даљинско грејање, а добром изолацијом утрошак енергије за загревање и хлађење смањио на минимум.
– Наша држава је у неколико наврата покушала да у најважнијим туристичким дестинацијама организује сакупљање и рециклирање чврстог отпада, а све време ствара амбијент за унапређење хотелске индустрије кроз повољнију законску регулативу, а то подразумева и бољи правилник о категоризацији, који ће допринети да хотели у Србији пружају виши ниво услуга – навео је др Петковић.
За концепт „зелених” хотела у Србији активно се залаже и организација „Амбасадори животне средине“, чијапредседница др Анђелка Михајлов (иначе декан Факултета заштите животне средине Универзитета Едуконс, Сремска Каменица – Нови Сад) тврди да ће у годинама које долазе успети само хотелијерство са одрживим системом управљања: економски исплативо, социјално прихватљиво и безбедно по животну средину.
– Зелени хотел није онај испред којег су засађена два дрвета, већ такав који послује по наведеним принципима такозваног зеленог хотелијерства. А конкретна „зелена политика” сваког хотела значи уштеду воде, енергије, еколошки пријатељско и одговорно управљање отпадом (што укључује и рециклажу) и коришћење нетоксичних средстава за чишћење, нетоксичних боја, спровођење „зелених јавних набавки“… – додаје др Михајлов.
Криза није изговор
Гасан Аиди, председник Светске хотелске и ресторатерске асоцијације, сматра да поготово у туризму и угоститељству нема оправдања за небригу о животној средини. Ни економска криза не би смела да буде изговор што хотели не улажу у нове, еколошки чистије технологије. „Не очекујте да вам влада решава проблеме, сами их решавајте! Имате шансу да будете предводник иницијатива одрживог развоја туризма на Балкану”, поручио је Аиди учесницима форума.
Џофри Липман, саветник и бивши извршни директор Светске туристичке организације (UNWTO),сматра да у наредним годинама не би требало да се надамо великом и профитабилном расту у туризму, јер светска привреда још није изашла из рецесије. „Опоравак можемо остварити кроз заједничку сарадњу владе и приватног сектора, тако што ће отварати и креирати нова радна места и запослити младе и образоване људе у туристичкој индустрији. Мислим да Србија има велике могућности, и да треба да развија зелену стратегију, што је и један од захтева за придруживање Европској унији”, наглашава Липман.
И док се један део стручне јавности, попут Аидија, обраћа савести хотелијера и њихових гостију, а други, као Липман, позива на финансијске ефекте „зелених хотела”, Ерика Хармс, извршна директорка Савета за глобални одрживи туризам (GSTC) и виши саветник за туризам у Фондацији Уједињених нација,прибегава другачијој тактици – упозорења и застрашивања.
– Живимо у свету у ком су многа подручја уништена и еколошки загађена, храна, вода, ваздух и земљиште су контаминирани, клима је промењена, а све то утиче на туризам: неке од чувених туристичких атракција, као што су Малдиви, Сејшели или снег на Килиманџару, моглеби нестати већ за десетак година! Туризам је, више него иједна друга индустрија, зависан од њиховог очувања. Најважније је да схватимо да немамо много времена да променимо досадашње навике и понашања, и да би требало да кренемо у акцију одмах, без одлагања, да бисмо спречили катастрофу – каже Ерика.
Било који од три разлога за прелазак на „зелено хотелијерство” да прихватимо, крајњи исход ће бити исти: чак ни у хотелској соби нема више бестидног уживања у девичански чистим пешкирима и свеже опегланој постељини сваког дана, и расипног брчкања у огромној кади са унаоколо наслаганим сапунима, лосионима и бочицама миришљавих соли. Ко се ипак буде тако неодговорно понашао, дабогда никада не видео Сејшеле ни снегове Килиманџара!
-----------------------------------------------------------------------------
*Хотел средње величине у просеку троши око 30.000 евра годишње на енергију, воду, хемикалије и отпад – од 50 центи до два евра по госту за једну ноћ. Примери показују да „зеленом политиком” и улагањима у нову технологију ови трошкови могу да се смање за 20 до 50 одсто за свега неколико година:
*Бањско одмаралиште „Фермонт Сонома” у Канади је заменом 4.440 обичних сијалица штедљивим смањило потрошњу електричне енергије за 203.000 киловат-сатии „зарадило” 61.000 долара годишње, и притомеспречило да се у атмосферу ослободи 144.000 килограма угљен-диоксида.
*Хотел „Хајат риџенси интернешенел” на Новом Зеланду је само преласком на систем гашења светла и осталих електричних апарата кад гост напусти собу, који је коштао 16.000 долара, постигао годишњу уштеду од 14.000 долара после свега 14 месеци.
*Један од хотела у Торонту, који се прикључио градском програму за штедњу воде у јавном, индустријском и привредном сектору, инсталирао је комерцијални омекшивач воде којим се скраћује циклус прања рубља у веш – машинама. Тиме је свакодневно уштедео 476.000 литара воде, што је довољно за снабдевање 500 домаћинстава!
*Хотели подигнути у складу са „зеленим градитељством” (у свету их има педесетак са одговарајућим LEED сертификатом) троше 26 одсто мање енергије, емитују 33 одсто мање угљен-диоксида, користе 30 одсто мање воде и шаљу 50 до 75 одсто мање отпада на депоније.
Александра Мијалковић
Објављено: 26.12.2010.
Извор: Политика