Pod lupom: Šta sve osiguravamo

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.023
ПОД ЛУПОМ: ШТА СВЕ ОСИГУРАВАМО


Уз гајбу и колица, живот – лаганица



Док се у свету осигурава свашта, од палчева и витких ногу до маљавих груди и ташни за једно вече, наши људи највише брину о аутомобилима и непокретној имовини. Иако и даље заостајемо за Западом живот у Србији добија на цени

NI8O0157.JPG

Синиша Ерић, члан Извршног одбора компаније „Дунав осигурање”



Крећете на „парти” са угледним званицама и стало вам је да се појавите у цакум-пакум гардероби која укључује и неки брендирани детаљ. На пример, ташну. Какву ће ко одлуку донети зависи од личних афинитета и навика, али на „трулом” и богатом Западу многи ће прибећи најсигурнијем рецепту. Ташну ће изнајмити и – осигурати је од евентуалне крађе. Једноставна и сигурна варијанта, али у Србији још неодомаћена.

Ако поредимо шта се све осигурава у развијеним земљама које имају вековну традицију у овом „бизнису” са навикама наших грађана онда можемо извести закључак да полако „хватамо корак”, али многе ствари које су тамо предмет осигурања код нас би пре завршиле у новинским рубрикама „веровали или не”.
Кад дегустатори сира или пића осигуравају свој носеве и језике, глумице ноге, а спортисти и руке и ноге, па богами и палчеве, такве вести код нас би већину насмејале, али неки се више не смеју. У компанији „Делта ђенерали” истичу да се више људи већ интересовало за професионална осигурања, типа „адвокат сам, шта ако лоше заступам клијента и на тај начин га оштетим” или, рецимо, фризер који уништи фризуру клијенту…

Развој је пред нама

– Очекујемо да ће се и у Србији тржиште наредних година снажно развијати, баш зато што у овој области прилично заостајемо не само за западним земљама већ и за неким бившим југословенским републикама. Тако, на пример, у Словенији укупна висина премије осигурања износи две милијарде евра, а у нашој земљи са много више становника свега 650 милиона евра, каже Синиша Ерић, члан Извршног одбора компаније „Дунав осигурање”.
Међутим, помаци су учињени – пре 10 година, како истиче, није било реда у овој области, осигуравајућих друштава било је много више него данас. Сада се ситуације знатно променила, остале су само оне фирме које могу да испуне обавезе према клијентима, а таквих је 26.
У Србији и даље преовлађују традиционалне врсте осигурања: најраспрострањеније је осигурање моторних возила као обавезно осигурање приликом регистрације са учешћем од око 30 одсто у укупној полиси, док необавезно каско осигурање учествује са 13 одсто, а имовинска осигурања (од пожара и остала осигурања имовине) – 28 одсто.
Живот нам је већ дат, треба само да га одржавамо, кола и стан су на већој цени, ваљда зато што се до њих теже долази. Мало шале, али, како у свакој шали има и нешто истине, табеле показују да је животно осигурање тек на трећем месту са нешто више од 14 одсто учешћа у укупној премији осигурања, за разлику од неких западних земаља где се та бројка пење на 70.
Ипак, животна осигурања из године у годину бележе раст и повећање свог учешћа у укупној премији осигурања (од једног процента прошле деценије, нарасло је у 2007. на 11 одсто, а у 2009. на 14,7 процената).
– Полисама животног осигурања може да се обезбеди и финансијска подршка деци кроз уговарање осигурања за венчање и за школовање.
Осигурање за венчање, такозвано миразно осигурање, може се уговорити у трајању од, на пример, 15 година, од 10. до навршене 25. године детета. Осигурана сума и приписана добит исплаћује се детету када наврши 25 година.Осигурање за школовање уговара се на период од рођења до навршене 19. године детета. Осигурана сума исплаћује се искључиво када дете напуни 19 година, објашњава Синиша Ерић. Заштита имовине подразумева и осигурање уметничких дела, музичких уређаја и других драгоцености изузетне вредности који могу бити не само украдени, већ уништени и услед пожара, излива воде и другог ризика.
Предмет овог осигурања могу бити намештај, машине и уређаји, залихе, новац, те уметничка дела, разне збирке и друге драгоцености.

Нема осигурања од демона

Неке осигуравајуће компаније нуде и могућност осигурања имовине одземљотреса тако што се осигуравају од штете проузроковане земљотресом јачине 6 или више степени по Меркалијевој скали, а под једним осигураним случајем сматрају се штете настале у временском периоду од 72 узастопна сата, рачунајући од почетка померања тла. Ова врста осигурања не подразумева штете настале на фрескама, мозаицима и другим зидним декорацијама, као ни штете настале на зградама (и стварима у њима) које још нису спремне за употребу. Калкулација каже да је потребно нешто више од 30 евра годишње да би се стан од педесет квадрата у потпуности осигурао од пожара, поплава, земљотреса…
У ДДОР Нови Сад засад немају осигуранике који су осигурали делове тела, али кажу да су спремни и за такве врсте осигурања. На тај начин би се људи са великим талентом – пијанисти, фудбалери, сликари – који су притом под сталним ризиком да оштете управо оно од чега живе, обезбедили средствима за живот уколико им се деси нешто због чега би им била ограничена могућност да зарађују.
Кад је реч о познатим личностима, они наводе да је уз њихову каско полису неколико познатих спортиста, међу којима и фудбалер „Челзија” Бранислав Ивановић, похађало тренинг безбедне вожње у Националној возачкој академији НАВАК, где се учи реаговање у опасним ситуацијама на путу, у реално опасним, али контролисаним условима. Ово је практична обука која је многима у свету „спасла главу” у опасним ситуацијама на друму, а коју ДДОР поклања својим осигураницима уз одређене пакете осигурања.
„Кад је реч о ексцентричним осигурањима, у Србији немамо таквих искустава – нити смо имали захтеве за осигурање, рецимо, „од чудовишта из Лох Неса”, нити смо у стању да га понудимо. ДДОР Нови Сад, не може да понуди „стопостотну сигурност” за нереалне ризике попут осигурања од вила и демона. Да би наши клијенти били сигурни да ће им одштета бити исплаћена у адекватном износу и на време, дужни смо да им дајемо искључиво стабилна и реална обећања.”
Наравно, пре свега, поставља се питање колико нам је правни систем солидан да подржи такав начин осигурања, и да ли имамо адекватне статистике на основу којих би се израчунале премијске стопе и осигурана покрића.
-------------------------------------------------------------
Од главе до пете заштићени
Ноге, струк, нос, брада – у модерном свету осигурава се све што доноси зараду у шоу бизнису
Двоструки првак „Формуле 1” Фернандо Алонсоосигурао палчеве на 10 милиона долара. Спонзор италијанске екипе, банка „Сантандер” саопштила је да су „Алонсови палчеви симбол и кључни су за вожњу. Њима се може показати задовољство победом или да је све под контролом”.
Петер Синклер, професионални дегустатор сира, постао је човек са најскупљим језиком у Аустралији. Своје највеће благо осигурао је на такође 10 милиона долара код чувеног „Лојда”. Таблоиди су провукли вест да је Мараја Кери, поп певачица, осигурала своје доње екстремитете на износ од милијарду долара, а да је за исте паре Џенифер Лопез осигурала своју стражњицу.
То у Холивуду није нова мода, својевремено јеМарлен Дитрих осигурала ноге,Бет Дејвис струк, мада је одштета требало да јој буде исплаћена и у случају дебљања.Почетком двадесетог века „Лојдс” је осигуравао „филмофиле” за случај смрти услед претераног смеха током гледања филмова у биоскопу.
Кит Ричардс, гитариста групе „Ролингстоунс”, осигурао је прсте (иначе„Лојдс” осигурање је у понуди имало и полису осигурања у случају несрећног губитка „љубавног тепиха”, односно маљавих прса)…
Да постоји веза између егзотичних осигурања, публицитета и профита показује пример једног супермаркета који је осигурао рецепторе за укус свог старијег мајстора за вина на више од 10 милиона долара. Резултат: шест националних новина и три магазина пропратили су причу, а продаја вина те компаније порасла је за 19 одсто!
Међутим, постоје клијенти којима се ни уз најбољу вољу није могла испунити жеља да добију захтевану полису осигурања. Такав случај је забележен у новинама „Дејлимирор” од 1. октобра 1935. године: „Осигуравач Лојд одбио је да осигура живот Микија Мауса на суму осигурања од милион фунти, са образложењем да је најчувенији цртани миш на свету, према мишљењу њујоршког Удружења уметника, бесмртан.
-----------------------------------------------------------------
Милијарде евра у фондовима
У 17. веку веку холандски државник и математичар Јан де Виту поставио је математичке основе одређивања животне ренте. Достигнућа Њутна, Лајбница, Декарта и Паскала нашла су велику примену у области осигурања. Од великог значаја била су и открића у математичкој статистици, пре свега закон великих бројева (Бемули, Лаплас и Гаус). Енглеска академија наука је крајем 18. века створила претпоставке за развој модерног осигурања.
Од друге половине 19. века увидевши огроман економски и социјални значај осигурања, држава почиње да користи погодности осигурања за своје интересе, као што је акумулирање капитала, којим осигуравачи располажу релативно дуг временски период. Осигуравајући капитал чини нови извор акумулирања средстава државних фондова, као изузетно важан за развитак државног кредита. Тако се савремени фондови осигуравајућих друштава на нивоу националне економије мере у милијардама евра.
------------------------------------------------------------
Цар Душан и Ђорђе Вајферт
Почеци осигурања у Србији налазе се још у Душановом законику, али се у правом смислу среће у време Милоша Обреновића.За разлику од западноевропских земаља, нововековна српска држава се са идејом и праксом осигурања упознала доста касно. Послове осигурања у Србији најпре су обављала страна друштва, а први домаћи осигуравајући завод основан је 1897. године. Оснивачи су били Лука Ћеловић и Ђорђе Вајферт, а радио је као Одељење за осигурања Београдске задруге.
До почетка Првог светског рата у Краљевини Србији основана су још три осигуравајућа друштва са домаћим капиталом – „Србија”, „Шумадија” и „Југославија”. Прве послове осигурања у Краљевини Југославији обављала су страна осигуравајућа друштва, те је и први закон о осигуравајућим друштвима био њима посвећен, али су постепено настајала и наша.
Уочи Другог светског рата у Југославији је било 28 осигуравајућих компанија, као што су „Адрија”, „Зора”, „Феникс”.
--------------------------------------------------------------
Правдања клијената у осигуравајућем друштву
Да се нисам сударио с дедом, он никад не би прешао улицу…
Колико клијенти могу понекад да буду маштовити забележили су запослени у Кол центру „Дунав осигурања”. Ево неких питања: „Да ли знате где може да се купи црвени фијат?” „Да ли може да се наплати смрт супруга по основу полисе осигурања стана?” „Да ли је покривена крађа која ми се догодила код лифта?”
Бисера има свуда, а прошле године најдуховитије контакте са осигуравајућим друштвима имали су Чеси, што се, поред других занимљивости, може прочитати и на сајту Sve o osiguranju. Најчешће ситуације када су клијенти принуђени да се довијају на разне начине и да просипају бисере којима желе да избегну одговорност везане су за саобраћајне незгоде.
„Обојица смо возили већом брзином од дозвољене, али оштећени ме је провоцирао. Успео сам да га стигнем, али, нажалост, по цену судара...”„Други ауто ме ударио без икаквог претходног упозорења.” „Сударио сам се са тим возилом које је стајало.” „Није требало толико дасе окрећем према тој дами, а она је требало да ми аблендује.” „Тај деда је толико споро прелазио улицу да вероватно никад не би стигао на другу страну да се нисмо сударили, а он ми је том приликом улубио ауто.”

Драгољуб Стевановић
Oбјављено: 05.12.2010.
Извор: Политика магазин



 
Natrag
Top