- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.034
POD LUPOM: ŠTA KAD ČOVEK NESTANE
Beže zbog svađe, dugova, ocena…
Građani Srbije, najčešće „odšetaju” od kuće na nekoliko dana, a onda se u većini slučajeva pojave živi i zdravi. Mada ima i onih koji kao da su u zemlju propali. Prošle godineje samo u Beogradu prijavljeno 458 slučajeva nestanka, od toga je 18 ostalo nerešenih
Traži se...
U Srbiji se godišnje, u proseku, prijavi nestanak oko 1.300 osoba. Samo u glavnom gradu, prema podacima Policijske uprave za Beograd, prošle godine je podneto 458 prijava zbog nestanka, 217 se odnosilo na maloletnike. Više od 90 odsto slučajeva se reši. Mada ima i onih koji se i posle 50 godina vode kao nestali.
Nestaju svi, i stari i mladi, deca, žene, muškarci, obrazovani i nepismeni. Trag se, po onome što je pokazala policijska praksa, gubi đacima zbog loših ocena, supružnicima koji bi da „zbrišu” iz života onog drugog i porodice, zbog ljubavi, dugova, bolesti ili pak zaboravnosti kod starijih osoba.
Rok da se policija obavesti o nestanku osobe zavisi od situacije. Da li se, recimo, kada su mladi u pitanju radi o uobičajenom ponašanju maloletnika ili se to dešava prvi put zbog čega roditelji ili staratelji mogu odmah doći i podneti prijavu dežurnoj službi u pismenoj formi posle čega se raspisuje potraga. Putem centralnog informacionog sistema za celu Srbiju sve policijske stanice u državi i svaki policajac dobijaju odmah podatke o nestalom. Ako se posumnja da neko liči na nestalog legitimiše se. Proveravaju se bolnice, granični prelazi... Ukoliko se ispostavi da je nestala osoba oteta ili žrtva trgovine ljudima, što je retkost – oko jedan odsto, onda se nadalje slučajem bave drugi policijski odseci.
„Mladi u većini slučajeva beže zbog problema s roditeljima ili na kraju školske godine zbog loših ocena i brojnih izostanaka. Prošle godine je prijavljen nestanak 112 maloletnika iz porodice”, kaže Dragana Turkalj, samostalni policijski inspektor iz Odeljenja za potrage, odsek nestali, i dodaje da su preostalih 105 štićenici Doma za decu ili neke druge socijalne ustanove.Pronađene, bez obzira na povod bekstva, policija sasluša, pa obavesti roditelje ili staraoce. Ako dete ne želi da se vrati kući uključuje se Centar za socijalni rad i kolege iz Odeljenja za maloletnike.
Gube se i najmlađi. Najčešće se, u momentu nepažnje, na ulici, dete odvoji. Tada roditelji u panici trče u policiju. Preko dežurne službe komandno-operativnog centra u etar se pusti obaveštenje tako da se to rešava u toku istog dana.
– Prošle godine su prijavljene kao nestale i 124 punoletne osobe, navodi naša sagovornica i dodaje da je prijavljeno njih 57 starosne dobi od 18 do 25 godina. Najviše nestalih ih je starosti od 25 do 60 godina – 124, dok je za one preko 60 godina podneto 60 prijava.
– Neki od njih se izgube pritisnuti bremenom problema, ne izmirenih dugova, nemogućnosti da izdržavaju porodicu. Ima i onih koji iščeznu zbog nove ljubavi ili bi pak da „predahnu” od braka. Onda se jednostavno vrate ili se ne pojave, kao da su u zemlju propali. Dešava se da ih nađemo u drugom gradu ili drugoj državi i da ne žele kontakt s porodicom. Naša obaveza je da obavestimo podnosioca prijave da je osoba živa, ali ne i da je vratimo. Psihofizički zdravi građani imaju Ustavom zagarantovanu slobodu kretanja. Onog momenta kada ih pronađemo, obavimo razgovor i uzmemo izjavu, slučaj nestanka je za nas rešen, a potraga se prekida – navodi Turkalj.
Događa se da ni porodica ni MUP godinama ne mogu da uđu u trag nestalom. Takav je slučaj bio sa ženom koja je napustila nevenčanog muža i prešla u drugo mesto da živi s drugim. Godinama se nije kretala van mesta, a onda se pojavila na policijskom šalteru da izvadi novu ličnu kartu i saznala da se vodi kao nestala.
Što se tiče starijih, senilnih osoba, oni se najčešće izgube i ne znaju da nađu put do kuće. Nekima se posreći da ih policija vrati. Međutim, u prošloj godini je pronađeno 35 osoba mrtvih, pretežno starih i bolesnih, koji su umrli od gladi i zime.
Osim potrage policije na internetu postoje mnogobrojni sajtovi na kojima se postavljaju fotografije, video snimci i podaci nestalih osoba, najčešće ih postavljaju članovi porodice ili prijatelji nestalih u nadi da će putem interneta ubrzati pronalazak.
Apeluje se i putem oglasa na sve koji nešto znaju o pojedinim osobama koje se nisu vratile kući, a nema ih na poslu ili, još gore, u školi, da jave prvoj stanici policije. Sve češće se angažuju privatne detektivske agencije, a ljudi se, u očaju,za pomoćobraćaju i raznim vidovnjacima.
Potraga je aktivna, na snazi, sve dok se izgubljeni ne nađe ili se na sudu pokrene predlog od strane porodice ili nekog drugog ovlaštenog lica da se nestali proglasi mrtvim.
Oglas u „Službenom glasniku”
Pred kraj jula navršiće se deset godina otkako je Petar L. iz jednog gradića iz unutrašnjosti Srbije, u bermudama, majici na bretele i papučama, otišao da kupi hleb i novine. Oni koji se sećaju tog dana pričali su da su ga videli tik uz trafiku, da se ljubazno pozdravio sa komšijama, ali i da ne znaju šta je posle bilo sa njim.
Šta se tog dana, zaista, dogodilo, ni posle gotovo deceniju ne zna ni Petrova supruga Mirjana koja ga je, sa kafom na stolu, čekala da se vrati iz kupovine.
Dani prepuni iščekivanja bilo kakve vesti o Petru, pa makar i one najcrnje, prelazili su u mesece, a oni u godine... Na nagovor prijatelja i posle dugog razmišljanja, Mirjana je tek nedavno sakupila hrabrosti i sudu podnela predlog da se njen suprug proglasi mrtvim. Ubeđivala je sebe da je tako najbolje s obzirom na to da od njega, toliko dugo nije bilo ni traga, ni glasa....
Za razliku od unutrašnjosti Srbije gde se za nekoliko godina podnese tek po koji ovakav predlog, u Beogradu je situacija drugačija. Iako ih ni u prestonici nema „na hiljade“, prema rečima Gordane Vuković, sudije i portparola Prvog osnovnog suda u Beogradu, ne može se reći da su ovakvi predlozi retkost.
– Prvi osnovni sud je tokom prošle godine primio 50 ovakvih predloga, od kojih je rešeno 18: pet je usvojeno, dok je 13 povučeno ili odbijeno. Do kraja maja ove godine primljeno je sedam predloga da se lice proglasi mrtvim, a rešen je jedan. Do kraja marta, u sudu je ostalo 55 nerešenih predmeta po predlozima za proglašenje osoba mrtvim – navodi Vukovićeva.
Predlog da se neko lice proglasi mrtvim može da podnese svako lice koje za to, objašnjava naša sagovornica, ima pravni interes. Da bi taj interes bio i ostvaren podnosilac zahteva ili više njih, treba ga i dokazati. U tu svrhu sudu se dostavlja odgovarajuća dokumentacija, kao što je, na primer, izvod iz matične knjige rođenih ili drugi dokument koji dokazuje srodstvo sa osobom čije se proglašenje mrtvom traži.
„Predlog da se neka osoba proglasi mrtvim mora da sadrži činjenice na kojima se on zasniva. To je, da tako kažem, životna pričica o okolnostima pod kojima je lice nestalo, ali i dokazi kojima se utvrđuju te činjenice. Podnosilac predloga, na primer, u dokumentu navodi da je sin tog i tog, da je lice za koga predlaže da se proglasi mrtvim nestalo, da određeno vreme nema nikakvih informacija o njemu, da porodica sumnja da je umro, ali i da ima imovinu sa kojom naslednici ništa ne mogu da urade, jer se vodi na njegovo ime... Ovakav predlog, što je manje poznato, može da pokrene i javni tužilac, a procedura je identična kao kada ga podnosi fizičko lice. Međutim, ovakvih slučajeva je izuzetno malo. Po podnošenju predloga, sud objavljuje oglas u „Službenom glasniku“ u kojem se navode bitne okolnosti slučaja, poziva nestalo ili bilo koje drugo lice koje ima saznanja o njegovom životu, da se obrati sudu. Ukoliko u roku od tri meseca lice ne dobije nikakvu informaciju zakazuje se ročište”, objašnjava sudija.
Po zakazivanju ročišta, procedura je sledeća: sud izvodi predložene dokaze, a potom odlučuje. Uglavnom se sve završava na jednom ročištu. Postupak traje duže jedino u slučajevima kada postoje predlozi da se određeni dokazi, neophodni za donošenje rešenja, prikupe službenim putem.
„Ako nađe da su ispunjeni uslovi propisani zakonom, sud donosi rešenje i u njemu označava dan, po mogućnosti, i čas koji se smatra vremenom nastupanja smrti. Ako to ne može da se utvrdi, onda se za datum smrti uzima dan koji osoba verovatno nije preživela, a ako ni to ne može da se utvrdi, onda dan isteka pomenutih rokova propisanih zakonom ”, navodi naša sagovornica.
U praksi prestoničkog Prvog osnovnog suda bilo je slučajeva da se osoba koja je sudskim rešenjem proglašena mrtvim „vaskrsne“, odnosno da se pojavi. U takvim slučajevima, sud je proveravao identitet osobe koja se javila sudu, a ako se utvrdi da je ispravan, bez odlaganja ukida rešenje kojim je lice proglašeno mrtvim.
Prvi osnovi sud u Beogradu se u poslednje dve godine, dva puta susreo sa „vaskrsnućem”, odnosno da se lice koje je proglašeno mrtvim pojavi. Oba slučaja bila su u vezi sa stanarskim pravom.
„Postupak za proglašenje lica mrtvim pokrenulo je lice koje ima stanarsko pravo s obzirom na to da vlasnika nije bilo neko izvesno vreme. U oba slučaja su se vlasnici javili i to preko ambasade, jer su već neko izvesno vreme živeli u inostranstvu” priča Vukovićeva.
S obzirom na to da se prilikom podnošenja predloga da se osoba proglasi mrtvom plaća sudska taksa od 780 dinara, našu sagovornicu pitamo ko snosi troškove u slučajevima povlačenja rešenja.
„U principu, rešenje kojim se ukida rešenje kojim je lice proglašeno mrtvim se ne naplaćuje. Na predlog za pokretanje postupka i rešenje kojim se oglašava, taksu plaća podnosilac zahteva, a ukoliko je osoba koja se oglašava mrtvom nestala tokom ratnih dejstava taksa se ne plaća”, objašnjava sudija.
--------------------------------------------------
Uslovi
Prema slovu zakona, lice može da se proglasi mrtvim u sledećim slučajevima:
– Ako je lice starije od 70 godina, a u poslednjih pet godina nije bilo nikakvih vesti o njemu
– Ako o licu u poslednjih pet godina nije bilo nikakvih vesti, a okolnosti pod kojima je ono nestalo čine verovatnim da ono više nije u životu
– Lice koje je nestalo u brodolomu, saobraćajnoj nesreći, požaru, poplavi i zemljotresu ili nekoj drugoj neposrednoj opasnosti, a o njoj nije bilo vesti šest meseci od dana prestanka te opasnosti
– Lice koje je nestalo u toku rata, a o čijem životu nije bilo nikakvih vesti godinu dana od prestanka ratnih dejstava
-------------------------------------------------
Još uvek ga traže
Prvog februara javnost je uzburkao nestanak Velimira Nikšića Nikše, estradnog menedžera i direktora agencije „Taš estrada”, koji je zastupao Gocu Tržan, Miroslava Ilića, „Legende”. Nestanak je prijavila supruga Radmila, pet dana nakon Nikšinog nestanka. A kao moguć razlog nestanka pominju se enormni dugovi, ljubavnice...
--------------------------------------------------
Ratko Mladić živ
Prvi osnovni sud u Beogradu odbacio je, početkom septembra prošle godine, predlog da se haški optuženik Ratko Mladić proglasi mrtvim što je tražila njegova porodica. Zahtev je 16. juna prošle godine podneo sin bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske, Darko Mladić preko advokata, a da je rešenje o odbacivanju sud doneo 28. juna. Na ovo rešenje nije izjavljena žalba, pa je ono postalo pravosnažno i predmet je arhiviran.
---------------------------------------------------
Izgubljeni kontakti
Mnogi imaju nekog rođaka, prijatelja, poznanika, školskog druga... s kojim se dugo nisu ni čuli ni videli. Na teritoriji bivše Jugoslavije je veliki broj ljudi koji su izgubili kontakt zbog ratova tokom devedesetih. Na internetu postoje brojni sajtovi poput sajta „Potraga”, koji pored detaljnih informacija o nestalim osobama, i pomoći u traganju za njima, pomažu da se ponovo uspostave izgubljene kontakte. Da se pronađu neki dragi ljudi iz školske klupe, vojske, sa fakulteta.
------------------------------------------------
Na Kosovu
Kancelarija Euleksa saopštila je krajem aprila da se, posle sukoba na Kosovu, oko 1.800 ljudi i dalje smatra nestalim.
Slavica Berić, Miroslava Derikonjić
Objavljeno: 15.05.2011.
Izvor: Politika magazin
Beže zbog svađe, dugova, ocena…
Građani Srbije, najčešće „odšetaju” od kuće na nekoliko dana, a onda se u većini slučajeva pojave živi i zdravi. Mada ima i onih koji kao da su u zemlju propali. Prošle godineje samo u Beogradu prijavljeno 458 slučajeva nestanka, od toga je 18 ostalo nerešenih
Traži se...
U Srbiji se godišnje, u proseku, prijavi nestanak oko 1.300 osoba. Samo u glavnom gradu, prema podacima Policijske uprave za Beograd, prošle godine je podneto 458 prijava zbog nestanka, 217 se odnosilo na maloletnike. Više od 90 odsto slučajeva se reši. Mada ima i onih koji se i posle 50 godina vode kao nestali.
Nestaju svi, i stari i mladi, deca, žene, muškarci, obrazovani i nepismeni. Trag se, po onome što je pokazala policijska praksa, gubi đacima zbog loših ocena, supružnicima koji bi da „zbrišu” iz života onog drugog i porodice, zbog ljubavi, dugova, bolesti ili pak zaboravnosti kod starijih osoba.
Rok da se policija obavesti o nestanku osobe zavisi od situacije. Da li se, recimo, kada su mladi u pitanju radi o uobičajenom ponašanju maloletnika ili se to dešava prvi put zbog čega roditelji ili staratelji mogu odmah doći i podneti prijavu dežurnoj službi u pismenoj formi posle čega se raspisuje potraga. Putem centralnog informacionog sistema za celu Srbiju sve policijske stanice u državi i svaki policajac dobijaju odmah podatke o nestalom. Ako se posumnja da neko liči na nestalog legitimiše se. Proveravaju se bolnice, granični prelazi... Ukoliko se ispostavi da je nestala osoba oteta ili žrtva trgovine ljudima, što je retkost – oko jedan odsto, onda se nadalje slučajem bave drugi policijski odseci.
„Mladi u većini slučajeva beže zbog problema s roditeljima ili na kraju školske godine zbog loših ocena i brojnih izostanaka. Prošle godine je prijavljen nestanak 112 maloletnika iz porodice”, kaže Dragana Turkalj, samostalni policijski inspektor iz Odeljenja za potrage, odsek nestali, i dodaje da su preostalih 105 štićenici Doma za decu ili neke druge socijalne ustanove.Pronađene, bez obzira na povod bekstva, policija sasluša, pa obavesti roditelje ili staraoce. Ako dete ne želi da se vrati kući uključuje se Centar za socijalni rad i kolege iz Odeljenja za maloletnike.
Gube se i najmlađi. Najčešće se, u momentu nepažnje, na ulici, dete odvoji. Tada roditelji u panici trče u policiju. Preko dežurne službe komandno-operativnog centra u etar se pusti obaveštenje tako da se to rešava u toku istog dana.
– Prošle godine su prijavljene kao nestale i 124 punoletne osobe, navodi naša sagovornica i dodaje da je prijavljeno njih 57 starosne dobi od 18 do 25 godina. Najviše nestalih ih je starosti od 25 do 60 godina – 124, dok je za one preko 60 godina podneto 60 prijava.
– Neki od njih se izgube pritisnuti bremenom problema, ne izmirenih dugova, nemogućnosti da izdržavaju porodicu. Ima i onih koji iščeznu zbog nove ljubavi ili bi pak da „predahnu” od braka. Onda se jednostavno vrate ili se ne pojave, kao da su u zemlju propali. Dešava se da ih nađemo u drugom gradu ili drugoj državi i da ne žele kontakt s porodicom. Naša obaveza je da obavestimo podnosioca prijave da je osoba živa, ali ne i da je vratimo. Psihofizički zdravi građani imaju Ustavom zagarantovanu slobodu kretanja. Onog momenta kada ih pronađemo, obavimo razgovor i uzmemo izjavu, slučaj nestanka je za nas rešen, a potraga se prekida – navodi Turkalj.
Događa se da ni porodica ni MUP godinama ne mogu da uđu u trag nestalom. Takav je slučaj bio sa ženom koja je napustila nevenčanog muža i prešla u drugo mesto da živi s drugim. Godinama se nije kretala van mesta, a onda se pojavila na policijskom šalteru da izvadi novu ličnu kartu i saznala da se vodi kao nestala.
Što se tiče starijih, senilnih osoba, oni se najčešće izgube i ne znaju da nađu put do kuće. Nekima se posreći da ih policija vrati. Međutim, u prošloj godini je pronađeno 35 osoba mrtvih, pretežno starih i bolesnih, koji su umrli od gladi i zime.
Osim potrage policije na internetu postoje mnogobrojni sajtovi na kojima se postavljaju fotografije, video snimci i podaci nestalih osoba, najčešće ih postavljaju članovi porodice ili prijatelji nestalih u nadi da će putem interneta ubrzati pronalazak.
Apeluje se i putem oglasa na sve koji nešto znaju o pojedinim osobama koje se nisu vratile kući, a nema ih na poslu ili, još gore, u školi, da jave prvoj stanici policije. Sve češće se angažuju privatne detektivske agencije, a ljudi se, u očaju,za pomoćobraćaju i raznim vidovnjacima.
Potraga je aktivna, na snazi, sve dok se izgubljeni ne nađe ili se na sudu pokrene predlog od strane porodice ili nekog drugog ovlaštenog lica da se nestali proglasi mrtvim.
Oglas u „Službenom glasniku”
Pred kraj jula navršiće se deset godina otkako je Petar L. iz jednog gradića iz unutrašnjosti Srbije, u bermudama, majici na bretele i papučama, otišao da kupi hleb i novine. Oni koji se sećaju tog dana pričali su da su ga videli tik uz trafiku, da se ljubazno pozdravio sa komšijama, ali i da ne znaju šta je posle bilo sa njim.
Šta se tog dana, zaista, dogodilo, ni posle gotovo deceniju ne zna ni Petrova supruga Mirjana koja ga je, sa kafom na stolu, čekala da se vrati iz kupovine.
Dani prepuni iščekivanja bilo kakve vesti o Petru, pa makar i one najcrnje, prelazili su u mesece, a oni u godine... Na nagovor prijatelja i posle dugog razmišljanja, Mirjana je tek nedavno sakupila hrabrosti i sudu podnela predlog da se njen suprug proglasi mrtvim. Ubeđivala je sebe da je tako najbolje s obzirom na to da od njega, toliko dugo nije bilo ni traga, ni glasa....
Za razliku od unutrašnjosti Srbije gde se za nekoliko godina podnese tek po koji ovakav predlog, u Beogradu je situacija drugačija. Iako ih ni u prestonici nema „na hiljade“, prema rečima Gordane Vuković, sudije i portparola Prvog osnovnog suda u Beogradu, ne može se reći da su ovakvi predlozi retkost.
– Prvi osnovni sud je tokom prošle godine primio 50 ovakvih predloga, od kojih je rešeno 18: pet je usvojeno, dok je 13 povučeno ili odbijeno. Do kraja maja ove godine primljeno je sedam predloga da se lice proglasi mrtvim, a rešen je jedan. Do kraja marta, u sudu je ostalo 55 nerešenih predmeta po predlozima za proglašenje osoba mrtvim – navodi Vukovićeva.
Predlog da se neko lice proglasi mrtvim može da podnese svako lice koje za to, objašnjava naša sagovornica, ima pravni interes. Da bi taj interes bio i ostvaren podnosilac zahteva ili više njih, treba ga i dokazati. U tu svrhu sudu se dostavlja odgovarajuća dokumentacija, kao što je, na primer, izvod iz matične knjige rođenih ili drugi dokument koji dokazuje srodstvo sa osobom čije se proglašenje mrtvom traži.
„Predlog da se neka osoba proglasi mrtvim mora da sadrži činjenice na kojima se on zasniva. To je, da tako kažem, životna pričica o okolnostima pod kojima je lice nestalo, ali i dokazi kojima se utvrđuju te činjenice. Podnosilac predloga, na primer, u dokumentu navodi da je sin tog i tog, da je lice za koga predlaže da se proglasi mrtvim nestalo, da određeno vreme nema nikakvih informacija o njemu, da porodica sumnja da je umro, ali i da ima imovinu sa kojom naslednici ništa ne mogu da urade, jer se vodi na njegovo ime... Ovakav predlog, što je manje poznato, može da pokrene i javni tužilac, a procedura je identična kao kada ga podnosi fizičko lice. Međutim, ovakvih slučajeva je izuzetno malo. Po podnošenju predloga, sud objavljuje oglas u „Službenom glasniku“ u kojem se navode bitne okolnosti slučaja, poziva nestalo ili bilo koje drugo lice koje ima saznanja o njegovom životu, da se obrati sudu. Ukoliko u roku od tri meseca lice ne dobije nikakvu informaciju zakazuje se ročište”, objašnjava sudija.
Po zakazivanju ročišta, procedura je sledeća: sud izvodi predložene dokaze, a potom odlučuje. Uglavnom se sve završava na jednom ročištu. Postupak traje duže jedino u slučajevima kada postoje predlozi da se određeni dokazi, neophodni za donošenje rešenja, prikupe službenim putem.
„Ako nađe da su ispunjeni uslovi propisani zakonom, sud donosi rešenje i u njemu označava dan, po mogućnosti, i čas koji se smatra vremenom nastupanja smrti. Ako to ne može da se utvrdi, onda se za datum smrti uzima dan koji osoba verovatno nije preživela, a ako ni to ne može da se utvrdi, onda dan isteka pomenutih rokova propisanih zakonom ”, navodi naša sagovornica.
U praksi prestoničkog Prvog osnovnog suda bilo je slučajeva da se osoba koja je sudskim rešenjem proglašena mrtvim „vaskrsne“, odnosno da se pojavi. U takvim slučajevima, sud je proveravao identitet osobe koja se javila sudu, a ako se utvrdi da je ispravan, bez odlaganja ukida rešenje kojim je lice proglašeno mrtvim.
Prvi osnovi sud u Beogradu se u poslednje dve godine, dva puta susreo sa „vaskrsnućem”, odnosno da se lice koje je proglašeno mrtvim pojavi. Oba slučaja bila su u vezi sa stanarskim pravom.
„Postupak za proglašenje lica mrtvim pokrenulo je lice koje ima stanarsko pravo s obzirom na to da vlasnika nije bilo neko izvesno vreme. U oba slučaja su se vlasnici javili i to preko ambasade, jer su već neko izvesno vreme živeli u inostranstvu” priča Vukovićeva.
S obzirom na to da se prilikom podnošenja predloga da se osoba proglasi mrtvom plaća sudska taksa od 780 dinara, našu sagovornicu pitamo ko snosi troškove u slučajevima povlačenja rešenja.
„U principu, rešenje kojim se ukida rešenje kojim je lice proglašeno mrtvim se ne naplaćuje. Na predlog za pokretanje postupka i rešenje kojim se oglašava, taksu plaća podnosilac zahteva, a ukoliko je osoba koja se oglašava mrtvom nestala tokom ratnih dejstava taksa se ne plaća”, objašnjava sudija.
--------------------------------------------------
Uslovi
Prema slovu zakona, lice može da se proglasi mrtvim u sledećim slučajevima:
– Ako je lice starije od 70 godina, a u poslednjih pet godina nije bilo nikakvih vesti o njemu
– Ako o licu u poslednjih pet godina nije bilo nikakvih vesti, a okolnosti pod kojima je ono nestalo čine verovatnim da ono više nije u životu
– Lice koje je nestalo u brodolomu, saobraćajnoj nesreći, požaru, poplavi i zemljotresu ili nekoj drugoj neposrednoj opasnosti, a o njoj nije bilo vesti šest meseci od dana prestanka te opasnosti
– Lice koje je nestalo u toku rata, a o čijem životu nije bilo nikakvih vesti godinu dana od prestanka ratnih dejstava
-------------------------------------------------
Još uvek ga traže
Prvog februara javnost je uzburkao nestanak Velimira Nikšića Nikše, estradnog menedžera i direktora agencije „Taš estrada”, koji je zastupao Gocu Tržan, Miroslava Ilića, „Legende”. Nestanak je prijavila supruga Radmila, pet dana nakon Nikšinog nestanka. A kao moguć razlog nestanka pominju se enormni dugovi, ljubavnice...
--------------------------------------------------
Ratko Mladić živ
Prvi osnovni sud u Beogradu odbacio je, početkom septembra prošle godine, predlog da se haški optuženik Ratko Mladić proglasi mrtvim što je tražila njegova porodica. Zahtev je 16. juna prošle godine podneo sin bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske, Darko Mladić preko advokata, a da je rešenje o odbacivanju sud doneo 28. juna. Na ovo rešenje nije izjavljena žalba, pa je ono postalo pravosnažno i predmet je arhiviran.
---------------------------------------------------
Izgubljeni kontakti
Mnogi imaju nekog rođaka, prijatelja, poznanika, školskog druga... s kojim se dugo nisu ni čuli ni videli. Na teritoriji bivše Jugoslavije je veliki broj ljudi koji su izgubili kontakt zbog ratova tokom devedesetih. Na internetu postoje brojni sajtovi poput sajta „Potraga”, koji pored detaljnih informacija o nestalim osobama, i pomoći u traganju za njima, pomažu da se ponovo uspostave izgubljene kontakte. Da se pronađu neki dragi ljudi iz školske klupe, vojske, sa fakulteta.
------------------------------------------------
Na Kosovu
Kancelarija Euleksa saopštila je krajem aprila da se, posle sukoba na Kosovu, oko 1.800 ljudi i dalje smatra nestalim.
Slavica Berić, Miroslava Derikonjić
Objavljeno: 15.05.2011.
Izvor: Politika magazin