- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Pod lupom: Put do sopstvenog biznisa
Lako je osnovati firmu, teško opstati
San mnogih da budu sopstveni gazda nije teško ostvariti, dovoljno je izdvojiti oko hiljadu dinara za registraciju i naći se u društvu samostalnih preduzetnika. Međutim, sve je više ugašenih malih i srednjih preuzeća. Zašto?
Posao se u današnje vreme sve teže nalazi, pa ne treba da čudi što mnogi razmišljaju o karijeri samostalnog preduzetnika. Sve je popularnije imati privatnu firmu, što je dobro jer upravo ti mali i srednji preduzetnici imaju poseban udeo u ukupnom prihodu privrede. Osim toga, osnivanjem firme otvaraju se dodatna radna mesta.
– Za mene je to bila prilika da ostvarim svoje ideje i osiguram egzistenciju uz više nezavisnosti. Jednostavno, da uzmem u svoje ruke sopstveni profesionalni napredak – kaže Gordana iz Novog Beograda, koja je po završetku škole za dizajnera odlučila da se oproba u kamenorezačkom poslu.
– Za pet dana sam u Agenciji za privredne registre (APR) dobila svoj registracioni broj za radnju. Zatim sam se obratila Upravi prihoda na opštini Novi Beograd, službenica je tražila da se izjasnim da li ću porez plaćati paušalno ili kao PDV. Da li nije znala, ili nije htela da mi pojasni šta bi za mene bilo bolje... uglavnom, ja sam se opredelila za paušal, da ne bih vodila knjige. Popunila sam sve potrebne formulare, dobila svoj PIB i postala direktor sopstvene radnje – kaže naša sagovornica.
Problem je nastao, kada je posle pet meseci od Poreske uprave dobila obaveštenje o visini davanja.
– Porez se određuje na osnovu šifri. Pošto je moja delatnost obrada kamena, ona se vodi kao visokoprofitabilna, pa je i porez najveći. On se, naime, odnosi pre svega na obradu spomenika, a ja sam htela da se bavim umetničkom obradom manjih primeraka, koja ni približno nije tako unosna. Pošto sam se prijavila na opštini gde su najveći porezi to je dodano povećalo porez. Bez obzira što sam se tek registrovala i što mašine još nisam uspela da nabavim, porez za socijalno, penziono… morao se redovno uplaćivati. Pri tom, ako ne registrujem delatnost ne mogu da konkurišem za kredite, da kupim opremu… Šta sam mogla, nego da momentalno stavim ključ u bravu svoje tek osnovane radnje, jer su potraživanja i kamata za neplaćanje iz meseca u mesec bivali sve veći – poverila nam se Gordana.
Zorica Cvetković, knjigovođa sa iskustvom od 40 godina, smatra da je Gordanina prva greška bila što se nije detaljno raspitala o uslovima poslovanja, podsećajući da porez počinje da „teče” od dana kada se prijavi firma. Što se tiče informacija o načinu oporezivanja, poreski službenik ako neće ne mora ništa da pojašnjava, mada ima onih koji stranku upute u sve do detalja, zato što ne postoje pravila po kojima bi stranka u Novom Pazaru, Leskovcu, Subotici ili Beogradu dobila isti odgovor na postavljeno pitanje.
– Što se tiče same visine poreza, postoji mogućnost da se podnese žalba uz obrazloženje, koja ima osnova da bude uvažena. Zatvaranje radnje u slučaju nelikvidnosti je za preporuku da bi se zaustavila dalja potraživanja. Vrlo je važno znati da kada dobijete svoj PIB, on se odnosi na vaše ime i svaki put kada krenete da osnujete firmu, bez obzira koji joj naziv dali i za koju se delatnost opredelili, on ostaje isti. A ukoliko niste izmirili sva dugovanja, iako po pravilu ona zastarevaju posle tri godine, poreska služba redovno šalje opomenu. Tako se obnavlja dužničko potraživanje, koje morate izmiriti da biste bilo šta novo započeli. Bitno je da se porez i sva potraživanja uredno plaćaju, jer jedino tako stičete pravo na privilegije – naglašava Cvetković.
Savet naše sagovornice je kratak i jasan: pre nego što se neko upusti u preduzetničke vode mora se „naoružati” znanjem, odnosno svim neophodnim informacijama, a onog momenta kada u APR-u registruje radnju ili preduzeće, privatnik se uhvatio u kolo u kojem će uspeti da drži korak samo ako je stalno u toku sa zakonom i zakonskim promenama....
Odakle krenuti?
Ko ima dobar biznis plan i odlučnost da krene u preduzetničke vode pruža mu se više mogućnosti realizacije. Jedan je da potencijalni nezaposleni preduzetnik ode u filijalu Nacionalne službe za zapošljavanje, gde će mu omogućiti da prođe obuku kako da započne posao, a nakon toga može da se prijavi na konkurs za dodelu finansijske pomoći u okviru aktivnih mera zapošljavanja. Druga mogućnost je da ode u regionalnu Agenciju za mala i srednja preduzeća, gde takođe može proći obuku kako da započne posao, kako da uradi poslovni plan i nakon početka posla konkuriše za dodatnu finansijsku pomoć. Treći način je da se obrati nevladinoj organizaciji koja obezbeđuje mikrokredite namenjene pokretanju malih poslovnih poduhvata (frizerskih salona, autoradionica, agencija za knjigovodstvo...) i tu prođe osnovnu obuku.
Novac za pokretanje posla
Neki će za sredstva za pokretanje sopstvenog posla obezbediti od porodičnog novca, možda nasledstva ili zalaganjem nekretnina. Oni koji se obrate banci trebalo bi da znaju da najmanje dve godine moraju biti solventni. Pri tom vredi podsetiti da kredit predstavlja dužničko – poverilački odnos između klijenta i banke, na koji se naplaćuje kamata na mesečnom ili godišnjem nivou, uz određeni grejs period, koji predstavlja vreme za koje je odloženo plaćanje kredita.
Banke ne odobravaju kredit ako ne mogu dobro da se obezbede menicama, hipotekom na nepokretnosti, ili žirantima – trećim licem koje garantuje za korisnika... A pozajmica se odobrava na osnovu finansijske analize poslovanja potencijalnog klijenta. Nakon pozitivnog mišljenja, određuju se iznos, vrsta, rok i način otplate kredita, za svaki pojedinačni slučaj.
Nacionalna služba za zapošljavanje odobrava podsticajna sredstva za samozapošljavanje, naravno pod određenim uslovima. Nacionalna agencija za regionalni razvoj takođe odobrava takve kredite, a novac obezbeđuje Fond za razvoj Republike Srbije. Prema ovom programu za 2011. godinu, preduzetnici mogu da dobiju kredit za pokretanje sopstvenog posla u iznosu od 500.000 do 1,5 milion dinara. Kamatna stopa je tri odsto na godišnjem nivou, a rok uplate kredita od pet godina sa grejs periodom od godinu dana. Uz jedno „ali” – da je konkurs u toku!
Porodične firme
Mnoge svetski poznate kompanije, recimo „Fijat” u Italiji, nastale su kao porodične firme. Međutim, samo 10 do 15 odsto nastavi tradiciju. U Evropi takozvana mikropreduzeća, sa manje od devet radnika, i mala preduzeća, od 10 do 49 radnika, zajedno zapošljavaju 53 odsto od ukupnog zaposlenih u industriji i sektoru usluga. Veliki broj kompanija je u vlasništvu jedne porodice. Od prvih 100 italijanskih poslovnih grupa po prometu preko 40 odsto su porodične firme, dok u Francuskoj taj procenat iznosi 26 odsto, a u Nemačkoj 17 odsto. U Srbiji je posebno Arilje poznato po porodičnim firmama, koje uspevaju pre svega zahvaljujući tome što članovi porodičnog domaćinstva osnivača (bračni drug, deca i roditelji) mogu raditi u radnji i bez zasnivanja radnog odnosa.
Stručnjaci savetuju: „Reskirajte svoje vreme, energiju i novac, ali ne više nego što možete dopustiti sebi da izgubite. Staviti na kocku finansijsku sigurnost i budućnost porodice je ludo, a ne hrabro!”
Iz Registra privrednih subjekata
U prvih pet meseci ove godine, u APR je registrovano osnivanje 3.728 privrednih društava i 13.198 preduzetničkih radnji. U istom periodu, iz Registra privrednih subjekata brisano je 5.494 društava 14.541 preduzetnika. Na to je najviše uticao automatski stečaj nad firmama čiji su računi u višegodišnjoj blokadi. Samo ove godine, do 1. juna, APR je zbog toga iz registra aktivnih izbrisala 4.028 preduzeća na osnovu pravosnažnih sudskih rešenja. Tako je u Registru privrednih subjekata trenutno registrovano 108.160 aktivnih privrednih društava i 221.545 preduzetnika.
Slavica Berić
Objavljeno: 03.07.2011.
Izvor: Politika magazin
Lako je osnovati firmu, teško opstati
San mnogih da budu sopstveni gazda nije teško ostvariti, dovoljno je izdvojiti oko hiljadu dinara za registraciju i naći se u društvu samostalnih preduzetnika. Međutim, sve je više ugašenih malih i srednjih preuzeća. Zašto?
Posao se u današnje vreme sve teže nalazi, pa ne treba da čudi što mnogi razmišljaju o karijeri samostalnog preduzetnika. Sve je popularnije imati privatnu firmu, što je dobro jer upravo ti mali i srednji preduzetnici imaju poseban udeo u ukupnom prihodu privrede. Osim toga, osnivanjem firme otvaraju se dodatna radna mesta.
– Za mene je to bila prilika da ostvarim svoje ideje i osiguram egzistenciju uz više nezavisnosti. Jednostavno, da uzmem u svoje ruke sopstveni profesionalni napredak – kaže Gordana iz Novog Beograda, koja je po završetku škole za dizajnera odlučila da se oproba u kamenorezačkom poslu.
– Za pet dana sam u Agenciji za privredne registre (APR) dobila svoj registracioni broj za radnju. Zatim sam se obratila Upravi prihoda na opštini Novi Beograd, službenica je tražila da se izjasnim da li ću porez plaćati paušalno ili kao PDV. Da li nije znala, ili nije htela da mi pojasni šta bi za mene bilo bolje... uglavnom, ja sam se opredelila za paušal, da ne bih vodila knjige. Popunila sam sve potrebne formulare, dobila svoj PIB i postala direktor sopstvene radnje – kaže naša sagovornica.
Problem je nastao, kada je posle pet meseci od Poreske uprave dobila obaveštenje o visini davanja.
– Porez se određuje na osnovu šifri. Pošto je moja delatnost obrada kamena, ona se vodi kao visokoprofitabilna, pa je i porez najveći. On se, naime, odnosi pre svega na obradu spomenika, a ja sam htela da se bavim umetničkom obradom manjih primeraka, koja ni približno nije tako unosna. Pošto sam se prijavila na opštini gde su najveći porezi to je dodano povećalo porez. Bez obzira što sam se tek registrovala i što mašine još nisam uspela da nabavim, porez za socijalno, penziono… morao se redovno uplaćivati. Pri tom, ako ne registrujem delatnost ne mogu da konkurišem za kredite, da kupim opremu… Šta sam mogla, nego da momentalno stavim ključ u bravu svoje tek osnovane radnje, jer su potraživanja i kamata za neplaćanje iz meseca u mesec bivali sve veći – poverila nam se Gordana.
Zorica Cvetković, knjigovođa sa iskustvom od 40 godina, smatra da je Gordanina prva greška bila što se nije detaljno raspitala o uslovima poslovanja, podsećajući da porez počinje da „teče” od dana kada se prijavi firma. Što se tiče informacija o načinu oporezivanja, poreski službenik ako neće ne mora ništa da pojašnjava, mada ima onih koji stranku upute u sve do detalja, zato što ne postoje pravila po kojima bi stranka u Novom Pazaru, Leskovcu, Subotici ili Beogradu dobila isti odgovor na postavljeno pitanje.
– Što se tiče same visine poreza, postoji mogućnost da se podnese žalba uz obrazloženje, koja ima osnova da bude uvažena. Zatvaranje radnje u slučaju nelikvidnosti je za preporuku da bi se zaustavila dalja potraživanja. Vrlo je važno znati da kada dobijete svoj PIB, on se odnosi na vaše ime i svaki put kada krenete da osnujete firmu, bez obzira koji joj naziv dali i za koju se delatnost opredelili, on ostaje isti. A ukoliko niste izmirili sva dugovanja, iako po pravilu ona zastarevaju posle tri godine, poreska služba redovno šalje opomenu. Tako se obnavlja dužničko potraživanje, koje morate izmiriti da biste bilo šta novo započeli. Bitno je da se porez i sva potraživanja uredno plaćaju, jer jedino tako stičete pravo na privilegije – naglašava Cvetković.
Savet naše sagovornice je kratak i jasan: pre nego što se neko upusti u preduzetničke vode mora se „naoružati” znanjem, odnosno svim neophodnim informacijama, a onog momenta kada u APR-u registruje radnju ili preduzeće, privatnik se uhvatio u kolo u kojem će uspeti da drži korak samo ako je stalno u toku sa zakonom i zakonskim promenama....
Odakle krenuti?
Ko ima dobar biznis plan i odlučnost da krene u preduzetničke vode pruža mu se više mogućnosti realizacije. Jedan je da potencijalni nezaposleni preduzetnik ode u filijalu Nacionalne službe za zapošljavanje, gde će mu omogućiti da prođe obuku kako da započne posao, a nakon toga može da se prijavi na konkurs za dodelu finansijske pomoći u okviru aktivnih mera zapošljavanja. Druga mogućnost je da ode u regionalnu Agenciju za mala i srednja preduzeća, gde takođe može proći obuku kako da započne posao, kako da uradi poslovni plan i nakon početka posla konkuriše za dodatnu finansijsku pomoć. Treći način je da se obrati nevladinoj organizaciji koja obezbeđuje mikrokredite namenjene pokretanju malih poslovnih poduhvata (frizerskih salona, autoradionica, agencija za knjigovodstvo...) i tu prođe osnovnu obuku.
Novac za pokretanje posla
Neki će za sredstva za pokretanje sopstvenog posla obezbediti od porodičnog novca, možda nasledstva ili zalaganjem nekretnina. Oni koji se obrate banci trebalo bi da znaju da najmanje dve godine moraju biti solventni. Pri tom vredi podsetiti da kredit predstavlja dužničko – poverilački odnos između klijenta i banke, na koji se naplaćuje kamata na mesečnom ili godišnjem nivou, uz određeni grejs period, koji predstavlja vreme za koje je odloženo plaćanje kredita.
Banke ne odobravaju kredit ako ne mogu dobro da se obezbede menicama, hipotekom na nepokretnosti, ili žirantima – trećim licem koje garantuje za korisnika... A pozajmica se odobrava na osnovu finansijske analize poslovanja potencijalnog klijenta. Nakon pozitivnog mišljenja, određuju se iznos, vrsta, rok i način otplate kredita, za svaki pojedinačni slučaj.
Nacionalna služba za zapošljavanje odobrava podsticajna sredstva za samozapošljavanje, naravno pod određenim uslovima. Nacionalna agencija za regionalni razvoj takođe odobrava takve kredite, a novac obezbeđuje Fond za razvoj Republike Srbije. Prema ovom programu za 2011. godinu, preduzetnici mogu da dobiju kredit za pokretanje sopstvenog posla u iznosu od 500.000 do 1,5 milion dinara. Kamatna stopa je tri odsto na godišnjem nivou, a rok uplate kredita od pet godina sa grejs periodom od godinu dana. Uz jedno „ali” – da je konkurs u toku!
Porodične firme
Mnoge svetski poznate kompanije, recimo „Fijat” u Italiji, nastale su kao porodične firme. Međutim, samo 10 do 15 odsto nastavi tradiciju. U Evropi takozvana mikropreduzeća, sa manje od devet radnika, i mala preduzeća, od 10 do 49 radnika, zajedno zapošljavaju 53 odsto od ukupnog zaposlenih u industriji i sektoru usluga. Veliki broj kompanija je u vlasništvu jedne porodice. Od prvih 100 italijanskih poslovnih grupa po prometu preko 40 odsto su porodične firme, dok u Francuskoj taj procenat iznosi 26 odsto, a u Nemačkoj 17 odsto. U Srbiji je posebno Arilje poznato po porodičnim firmama, koje uspevaju pre svega zahvaljujući tome što članovi porodičnog domaćinstva osnivača (bračni drug, deca i roditelji) mogu raditi u radnji i bez zasnivanja radnog odnosa.
Stručnjaci savetuju: „Reskirajte svoje vreme, energiju i novac, ali ne više nego što možete dopustiti sebi da izgubite. Staviti na kocku finansijsku sigurnost i budućnost porodice je ludo, a ne hrabro!”
Iz Registra privrednih subjekata
U prvih pet meseci ove godine, u APR je registrovano osnivanje 3.728 privrednih društava i 13.198 preduzetničkih radnji. U istom periodu, iz Registra privrednih subjekata brisano je 5.494 društava 14.541 preduzetnika. Na to je najviše uticao automatski stečaj nad firmama čiji su računi u višegodišnjoj blokadi. Samo ove godine, do 1. juna, APR je zbog toga iz registra aktivnih izbrisala 4.028 preduzeća na osnovu pravosnažnih sudskih rešenja. Tako je u Registru privrednih subjekata trenutno registrovano 108.160 aktivnih privrednih društava i 221.545 preduzetnika.
Slavica Berić
Objavljeno: 03.07.2011.
Izvor: Politika magazin