- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.041
Под лупом: Органска пољопривреда
Здравије, укусније, исплативије
Производња хране на природан начин је у светуозбиљан и већ развијен посао, за који Србија, додуше, има добре предуслове, а ипак за то користи само 0,3 одсто површина
Немица Вивијен Шајдлер, будућност је у органској пољопривреди (Фото Анђелко Васиљевић)
Србија је „душу дала“ за производњу органске, природно узгајане хране: према неким проценама, чак 80 одсто земљишта је плодно тле за овакве усеве. Али, док је у свету производња органске хране озбиљан и већ развијен посао (не само због тражње која ни изблиза не задовољава понуду, већ и због смањења загађења из пољопривреде, очувања воде, земљишта и развоја руралних подручја), код нас је само 0,3 одсто површина искоришћено за овај вид пољопривреде. Зато је у Србији и производња органске производње 13 пута мања од европског просека! Додуше, ситуација се полако поправља.
У Србији су се први, малобројни „органски произвођачи“ званично појавили деведесетих година прошлог века, а Закон (трећи по реду) којим се регулише производња органске хране, овога пута хармонизован са Законом ЕУ, усвојен је маја 2010. Била је, дакле, прилично смела изјава Бранка Чичића, председника Фонда „Органска Србија”, дата пре три године, да је „Србија кренула крупним корацима у органску производњу!“, али и визионарска јер је Министарство пољопривреде већ почело да субвенционише ову грану пољопривреде.
На природан начин у нашој земљи се највише гаје поврће, воће и житарице, али и месо, сир и млеко. Већина органских производа се извози, пре свега зато што су за већину домаћих купаца прескупи (цене су до 40 одсто више од обичних јер је и процес производње скупљи и компликованији) али и зато што је у иностранству тржиште органске хране много развијеније, па се на њој може добро зарадити, на пример, кромпир је чак дупло скупљи.
Која је основна разлика између конвенционалне и органске производње хране? Она прва се заснива на интензивној обради земљишта, гајењу само једне врсте на већим површинама, примени минералних ђубрива, хемијској контроли корова, штеточина и болести и генетичкој манипулацији гајеним биљем, асве то има за циљ повећање продуктивности. Нове технологије су тако заиста допринеле увећању приноса, чак их и учетвороструче. Али неконтролисана примена агрохемије, тешке пољопривредне механизације у обради земљишта, као и нарушавање природних процеса, озбиљно су угрозили животну средину. Притом је смањена и нутритивна вредност добијених производа.
Зато се развила органска (еколошка, биолошка) пољопривреда. Њен основни циљ је производња квалитетне хране богате нутритивне вредности, развој одрживе пољопривреде уз очување екосистема, одржавање и повећање плодности земљишта гајењем легуминоза, зеленишног ђубрива, примене компоста и стајског ђубрива, са обавезним плодоредом... Подразумева се одржавање генетске разноврсности агро и екосистема, као смањење свих облика загађивања који могу да буду последица пољопривредне производње.
За добијање „органског меса“ потребно је за стоку обезбедити органску храну, водити рачуна о квалитету воде, о материјалима од којих се праве објекти за те животиње... И све то мора бити урађено по међународним стандардима, документовано, сертификовано и спремно да у сваком тренутку, у свакој фази процеса („од њиве до трпезе“) прође строгу контролу.
Органски кајмак и чварци
Продаја органске хране је у свету прво почела у специјализованим продавницама, па у посебним одељцима већих самоуслуга, а сад је већ има у уобичајеној понуди широког ланца продајних објеката у развијеним земљама Запада. У рафовима продавница можете, рецимо, свакодневно бирати између „обичног“ хлеба, млека и меса или оног узгајаног природно. На органске чварке или кобасице ни српски потрошачи неће чекати још дуго, будући да су поједини сточари већ почели да гаје свиње мангулице, али и друге расе на органским принципима. И српски „брендови“ попут кајмака, сира, чварака... имају шансу да постану органски, али тек када се узгајивачи крава, оваца, коза определе, односно оспособе, да од почетка до краја процеса производње испуне услове.
С друге стране, све је већа тражња за производима органске пољопривреде (у земљама Европске уније продаја је чак утростручена!), како због здравствених разлога (46 одсто) тако и због бољег укуса (40 одсто) и других предности које наводе потрошачи.
Након 12 година истраживања у Немачкој је и званично потврђен значајно већи садржај минерала у органским производима и то посебно калијума и гвожђа, а такође и магнезијума, фосфора и витамина Ц. До сличних резултата се дошло и у САД. У Немачкој је, иначе, највеће тржиште органских производа, двоструко је веће од другог по реду тржишта Француске.
Органска пољопривреда већ има значајан удео у укупној пољопривредној производњи, па тако у Данској на њу иде 13 одсто, у Аустрији 16 одсто, у Швајцарској осам одсто... а убрзано се развија у више од 120 земаља. У плану је да у ЕУ до 2020. године буде на нивоу од 20 одсто. Поједине земље држе примат у извесним (органским) производима. Тако, на пример, највећи произвођач органски гајених цитруса је Италија, кафе Мексико, какаоа Доминиканска Република, грожђа Италија, Шпанија и Француска,док су Шпанија и Тунис највећи произвођачи органских маслина.
Србија без сертификационе куће
А каква је ситуација код нас? На Копаонику се, рецимо, приводи крају градња хотелског комплекса Центра за здрав живот, који своју понуду базира на храни органског порекла. Како смо сазнали од Радета Драгојевића, менаџера „Хемела“, чекају се подстицајна средства Европске униједа би се кренуло у реализацију програма органске производње у општини Тутин.
– Има подручја, попут Сјеничке висоравни, где се и живи и ради по принципима органске пољопривреде, тако да нам преостаје да их сертификујемо и да од тих домаћинстава откупљујемо њихове производе и пласирамо у нашем хотелу, а преко нашег трговинског ланца у још 80 земаља света. То је прилика и да се млади задрже на селу. Поред пољопривредних производа занимљиви су и шумски плодови, али и „домаћа радиност“ (туршија, слатко...) – каже наш саговорник.
Како потрошач зна да је пред њим заиста органски производ? Данас се термини попут еко, био, органик... користе и за производе који нису произведени методама органске производње. Зато и домаћи сертификовани органски производи морају да буду обележени ознаком „органски производ”, кодом овлашћене организације и препознатљивим националним знаком.
На недавно одржаној годишњој скупштини Националног удружења за развој органске производње „Сербиа Органика“, председница Нада Мишковић је, међутим, указала да непостојање националне сертификационе куће, неразвијено тржиште, слаба потражња и низак стандард становништва само су неки од проблема с којима се суочавају произвођачи из те области пољопривреде.
- У Новом Саду је тражња за органски гајеном храном велика, зато што се доста ради на информисању потрошача и произвођача – рекла је професорка Пољопривредног факултета у Новом Саду Бранка Лазићи најавила да ће на том факултету од следеће школске године постојати и акредитовани одсек за органску пољопривредну производњу, први такав у Србији на државном факултету, док на приватнима већ постоје, и то у Бачкој Тополи (на факултету „Биофарминг“) и у Свилајнцу (на Одељењу органске пољопривреде факултета „Едуконс“ из Сремске Каменице“).
Немица на имању у Јаловику
Према подацима контролних организација, 2009. у Србији је било 1.200 хектара на којима се примењују методе органске производње, а површине на којима се сакупљају биљне врсте из природних станишта обухватале су око милион хектара.
Своје имање од 10 хектара у Србији има и инжењербиоорганске технологије Немица Вивијен Шајдлер, која је 2004. године одлучила да стечена искуства пренесе у Србију, где учествује на образовном семинару. Она је пре две године са мужем купила сеоско домаћинство у селу Јаловику, код Шапца, где је покренула производњу 50 култура на три и по хектара, потпуно природно и без средстава за заштиту биља.На имању гаје и 10 оваца сјеничке расе, 20 коза и три мангулице које су за приплод.
– Не користим пестициде, већ припремам чајеве од коприве, као и од других биљака, богатих витаминима и минералима. Користим искључиво стајско, а не вештачко ђубриво – објашњава Вивијен. Скоро све се ради ручно, што није случај на имањима по Војводини, где се већ прешло на дозвољену механизацију.
Осим пласмана органске хране коју у сезони продаје на пијаци „Зелени венац“ у Београду, Вивијен на имању у Јаловику држи и обуку за студенте Пољопривредног факултета у Земуну и Шапцу, као и све заинтересоване из целог света.
– Овде се доста прича о органској производњи, има пуно удружења, али практичне обуке је недовољно, а без тога овај вид пољопривреде не може да се развија – поручила је Вивијен.
У Србији се, ипак, шири мрежа еколошких задруга за производњу. Само у Војводини постоји неколико удружења органских пољопривредника и произвођача. Невладина организација „Зелена мрежа Војводине“ покренула је кампању за производњу здраве хране „Органска пољопривреда – Добра за тебе, добра за природу“ која ће трајати сваке седмице од 10. јуна па до краја септембра у Новом Саду, на пијаци„Мој салаш“, на којој се од 2007. године пласирају органски производи из Војводине.
-----------------------------------------------------
Државна субвенција
Право на коришћење подстицајних средстава за подршку развоју органске производње за 2010. годину имају физичка лица, привредна друштва и земљорадничке задруге, и то у износу од 25.000 динара по хектару за ратарску производњу (житарице, индустријско биље, лековито и ароматично биље) и 35.000 за повртарску, обе на најмање 0,2 хектара и 45.000 за воћарску и виноградарску (најмање на 0,3 хектара). За подршку развоју органске сточарске производње држава даје 15.000 динара по грлу крупне стоке (минимум четири), 5.000 динара по грлу ситне стоке (минимум 10 грла), 500 дин. по јединки живине (минимум 100) и 2.000 динара по кошници (минимум 30).
Укупан износ подстицајних средстава не може бити већи од 800.000 динара, а захтев се подноси до 31. августа Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде. Ово министарство ће давати и новац за увођење сертификата органске производње (до 400.000 динара по захтеву).
-------------------------------------------------------------------------
Почетни услови
Светско удружење органских произвођача IFOAM (International Federation of Organic Agriculture Movments) прво је донело Основне стандарде за органску пољопривреду. Европска унија је 1991. године усвојила Регулативу ЕЕЦ 2092/91 о органској пољопривреди.
Да би се на једном подручју засновала органска пољопривредна производња, оно мора испуњавати прецизно дефинисане услове, као што су изолованост земљишних парцела, сточарских фарми и прерађивачких капацитета од могућих извора загађења, одговарајући квалитет воде за наводњавање, усклађен развој биљне и сточарске производње и оспособљеност стручњака и произвођача за овакву производњу.
Произвођачима органских производа није за то потребна дозвола Министарства пољопривреде, али морају да закључе уговор са једном од овлашћених сертификационих кућа.
Славица Берић
објављено: 29/08/2010
Извор: Политика Магазин
Здравије, укусније, исплативије
Производња хране на природан начин је у светуозбиљан и већ развијен посао, за који Србија, додуше, има добре предуслове, а ипак за то користи само 0,3 одсто површина
Немица Вивијен Шајдлер, будућност је у органској пољопривреди (Фото Анђелко Васиљевић)
Србија је „душу дала“ за производњу органске, природно узгајане хране: према неким проценама, чак 80 одсто земљишта је плодно тле за овакве усеве. Али, док је у свету производња органске хране озбиљан и већ развијен посао (не само због тражње која ни изблиза не задовољава понуду, већ и због смањења загађења из пољопривреде, очувања воде, земљишта и развоја руралних подручја), код нас је само 0,3 одсто површина искоришћено за овај вид пољопривреде. Зато је у Србији и производња органске производње 13 пута мања од европског просека! Додуше, ситуација се полако поправља.
У Србији су се први, малобројни „органски произвођачи“ званично појавили деведесетих година прошлог века, а Закон (трећи по реду) којим се регулише производња органске хране, овога пута хармонизован са Законом ЕУ, усвојен је маја 2010. Била је, дакле, прилично смела изјава Бранка Чичића, председника Фонда „Органска Србија”, дата пре три године, да је „Србија кренула крупним корацима у органску производњу!“, али и визионарска јер је Министарство пољопривреде већ почело да субвенционише ову грану пољопривреде.
На природан начин у нашој земљи се највише гаје поврће, воће и житарице, али и месо, сир и млеко. Већина органских производа се извози, пре свега зато што су за већину домаћих купаца прескупи (цене су до 40 одсто више од обичних јер је и процес производње скупљи и компликованији) али и зато што је у иностранству тржиште органске хране много развијеније, па се на њој може добро зарадити, на пример, кромпир је чак дупло скупљи.
Која је основна разлика између конвенционалне и органске производње хране? Она прва се заснива на интензивној обради земљишта, гајењу само једне врсте на већим површинама, примени минералних ђубрива, хемијској контроли корова, штеточина и болести и генетичкој манипулацији гајеним биљем, асве то има за циљ повећање продуктивности. Нове технологије су тако заиста допринеле увећању приноса, чак их и учетвороструче. Али неконтролисана примена агрохемије, тешке пољопривредне механизације у обради земљишта, као и нарушавање природних процеса, озбиљно су угрозили животну средину. Притом је смањена и нутритивна вредност добијених производа.
Зато се развила органска (еколошка, биолошка) пољопривреда. Њен основни циљ је производња квалитетне хране богате нутритивне вредности, развој одрживе пољопривреде уз очување екосистема, одржавање и повећање плодности земљишта гајењем легуминоза, зеленишног ђубрива, примене компоста и стајског ђубрива, са обавезним плодоредом... Подразумева се одржавање генетске разноврсности агро и екосистема, као смањење свих облика загађивања који могу да буду последица пољопривредне производње.
За добијање „органског меса“ потребно је за стоку обезбедити органску храну, водити рачуна о квалитету воде, о материјалима од којих се праве објекти за те животиње... И све то мора бити урађено по међународним стандардима, документовано, сертификовано и спремно да у сваком тренутку, у свакој фази процеса („од њиве до трпезе“) прође строгу контролу.
Органски кајмак и чварци
Продаја органске хране је у свету прво почела у специјализованим продавницама, па у посебним одељцима већих самоуслуга, а сад је већ има у уобичајеној понуди широког ланца продајних објеката у развијеним земљама Запада. У рафовима продавница можете, рецимо, свакодневно бирати између „обичног“ хлеба, млека и меса или оног узгајаног природно. На органске чварке или кобасице ни српски потрошачи неће чекати још дуго, будући да су поједини сточари већ почели да гаје свиње мангулице, али и друге расе на органским принципима. И српски „брендови“ попут кајмака, сира, чварака... имају шансу да постану органски, али тек када се узгајивачи крава, оваца, коза определе, односно оспособе, да од почетка до краја процеса производње испуне услове.
С друге стране, све је већа тражња за производима органске пољопривреде (у земљама Европске уније продаја је чак утростручена!), како због здравствених разлога (46 одсто) тако и због бољег укуса (40 одсто) и других предности које наводе потрошачи.
Након 12 година истраживања у Немачкој је и званично потврђен значајно већи садржај минерала у органским производима и то посебно калијума и гвожђа, а такође и магнезијума, фосфора и витамина Ц. До сличних резултата се дошло и у САД. У Немачкој је, иначе, највеће тржиште органских производа, двоструко је веће од другог по реду тржишта Француске.
Органска пољопривреда већ има значајан удео у укупној пољопривредној производњи, па тако у Данској на њу иде 13 одсто, у Аустрији 16 одсто, у Швајцарској осам одсто... а убрзано се развија у више од 120 земаља. У плану је да у ЕУ до 2020. године буде на нивоу од 20 одсто. Поједине земље држе примат у извесним (органским) производима. Тако, на пример, највећи произвођач органски гајених цитруса је Италија, кафе Мексико, какаоа Доминиканска Република, грожђа Италија, Шпанија и Француска,док су Шпанија и Тунис највећи произвођачи органских маслина.
Србија без сертификационе куће
А каква је ситуација код нас? На Копаонику се, рецимо, приводи крају градња хотелског комплекса Центра за здрав живот, који своју понуду базира на храни органског порекла. Како смо сазнали од Радета Драгојевића, менаџера „Хемела“, чекају се подстицајна средства Европске униједа би се кренуло у реализацију програма органске производње у општини Тутин.
– Има подручја, попут Сјеничке висоравни, где се и живи и ради по принципима органске пољопривреде, тако да нам преостаје да их сертификујемо и да од тих домаћинстава откупљујемо њихове производе и пласирамо у нашем хотелу, а преко нашег трговинског ланца у још 80 земаља света. То је прилика и да се млади задрже на селу. Поред пољопривредних производа занимљиви су и шумски плодови, али и „домаћа радиност“ (туршија, слатко...) – каже наш саговорник.
Како потрошач зна да је пред њим заиста органски производ? Данас се термини попут еко, био, органик... користе и за производе који нису произведени методама органске производње. Зато и домаћи сертификовани органски производи морају да буду обележени ознаком „органски производ”, кодом овлашћене организације и препознатљивим националним знаком.
На недавно одржаној годишњој скупштини Националног удружења за развој органске производње „Сербиа Органика“, председница Нада Мишковић је, међутим, указала да непостојање националне сертификационе куће, неразвијено тржиште, слаба потражња и низак стандард становништва само су неки од проблема с којима се суочавају произвођачи из те области пољопривреде.
- У Новом Саду је тражња за органски гајеном храном велика, зато што се доста ради на информисању потрошача и произвођача – рекла је професорка Пољопривредног факултета у Новом Саду Бранка Лазићи најавила да ће на том факултету од следеће школске године постојати и акредитовани одсек за органску пољопривредну производњу, први такав у Србији на државном факултету, док на приватнима већ постоје, и то у Бачкој Тополи (на факултету „Биофарминг“) и у Свилајнцу (на Одељењу органске пољопривреде факултета „Едуконс“ из Сремске Каменице“).
Немица на имању у Јаловику
Према подацима контролних организација, 2009. у Србији је било 1.200 хектара на којима се примењују методе органске производње, а површине на којима се сакупљају биљне врсте из природних станишта обухватале су око милион хектара.
Своје имање од 10 хектара у Србији има и инжењербиоорганске технологије Немица Вивијен Шајдлер, која је 2004. године одлучила да стечена искуства пренесе у Србију, где учествује на образовном семинару. Она је пре две године са мужем купила сеоско домаћинство у селу Јаловику, код Шапца, где је покренула производњу 50 култура на три и по хектара, потпуно природно и без средстава за заштиту биља.На имању гаје и 10 оваца сјеничке расе, 20 коза и три мангулице које су за приплод.
– Не користим пестициде, већ припремам чајеве од коприве, као и од других биљака, богатих витаминима и минералима. Користим искључиво стајско, а не вештачко ђубриво – објашњава Вивијен. Скоро све се ради ручно, што није случај на имањима по Војводини, где се већ прешло на дозвољену механизацију.
Осим пласмана органске хране коју у сезони продаје на пијаци „Зелени венац“ у Београду, Вивијен на имању у Јаловику држи и обуку за студенте Пољопривредног факултета у Земуну и Шапцу, као и све заинтересоване из целог света.
– Овде се доста прича о органској производњи, има пуно удружења, али практичне обуке је недовољно, а без тога овај вид пољопривреде не може да се развија – поручила је Вивијен.
У Србији се, ипак, шири мрежа еколошких задруга за производњу. Само у Војводини постоји неколико удружења органских пољопривредника и произвођача. Невладина организација „Зелена мрежа Војводине“ покренула је кампању за производњу здраве хране „Органска пољопривреда – Добра за тебе, добра за природу“ која ће трајати сваке седмице од 10. јуна па до краја септембра у Новом Саду, на пијаци„Мој салаш“, на којој се од 2007. године пласирају органски производи из Војводине.
-----------------------------------------------------
Државна субвенција
Право на коришћење подстицајних средстава за подршку развоју органске производње за 2010. годину имају физичка лица, привредна друштва и земљорадничке задруге, и то у износу од 25.000 динара по хектару за ратарску производњу (житарице, индустријско биље, лековито и ароматично биље) и 35.000 за повртарску, обе на најмање 0,2 хектара и 45.000 за воћарску и виноградарску (најмање на 0,3 хектара). За подршку развоју органске сточарске производње држава даје 15.000 динара по грлу крупне стоке (минимум четири), 5.000 динара по грлу ситне стоке (минимум 10 грла), 500 дин. по јединки живине (минимум 100) и 2.000 динара по кошници (минимум 30).
Укупан износ подстицајних средстава не може бити већи од 800.000 динара, а захтев се подноси до 31. августа Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде. Ово министарство ће давати и новац за увођење сертификата органске производње (до 400.000 динара по захтеву).
-------------------------------------------------------------------------
Почетни услови
Светско удружење органских произвођача IFOAM (International Federation of Organic Agriculture Movments) прво је донело Основне стандарде за органску пољопривреду. Европска унија је 1991. године усвојила Регулативу ЕЕЦ 2092/91 о органској пољопривреди.
Да би се на једном подручју засновала органска пољопривредна производња, оно мора испуњавати прецизно дефинисане услове, као што су изолованост земљишних парцела, сточарских фарми и прерађивачких капацитета од могућих извора загађења, одговарајући квалитет воде за наводњавање, усклађен развој биљне и сточарске производње и оспособљеност стручњака и произвођача за овакву производњу.
Произвођачима органских производа није за то потребна дозвола Министарства пољопривреде, али морају да закључе уговор са једном од овлашћених сертификационих кућа.
Славица Берић
објављено: 29/08/2010
Извор: Политика Магазин