- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Pod lupom: KO, ŠTA I KAKO KRADE
Em šteta, em bruka
U Srbiji „češljaju” svi: siromašni i bogati, mladi i stari, zaposleni i nezaposleni... Neki iz bunta, drugi zato što nemaju para – ili morala. Namnožili se lopovi zbog blagih kazni, sporih presuda, a po najviše gledajući kako dobro prolaze oni koji znaju da se „snađu”
Čuvamo domaće „mace”, a izvozimo „Pink pantere” (Karlo Minić)
Grupa tinejdžera sedi u parku i posmatra kroz izlog kako ljudi pazare u obližnjoj prodavnici. Jedan od njih, da bi prekinuo monotoniju, predloži: „Da se takmičimo – ko više ukrade!”. Predlog – prihvaćen. Prvi izlazi sa bombonjerom, drugi je uspeo da iznese punu gajbu piva, treći viski (i to upakovan)… Pobednik je u rukama držao stolicu kasirke, koja je ustala da malo protegne noge.
Bila je u pitanju igra, tako da je „plen” vraćen. Međutim, šta bi bilo da nije?
– Lopovluk do 15.000 dinara se računa u sitnu krađu za koju je propisana novčana kazna, ili šest meseci zatvora. Goni se krivično, ali po privatnoj tužbi oštećenog ukoliko je delo na štetu privatne imovine, što je najčešći slučaj. Malo ko se odlučuje na privatnu tužbu, jer podrazumeva proces koji traje, u najboljem slučaju, godinu dana. Sem toga, čak i kad je sudija doneo presudu, i završen je i parnični postupak, ostaje problem da se naplati, rekao nam je Ivan P. Janković, beogradski advokat.
Zato ne treba da čudi što se jedna gospođa oči u oči nekoliko puta susrela sa istim džeparošem! Policija ga uhapsi na delu, on odleži svojih šest meseci, pa opet na „posao”. Na primer, krađu bicikla, iako nisu jeftini, malo ko prijavi. Srećom, ima slučajeva da su nađeni i vraćeni vlasniku.
Pun stomak, prazan džep
Novo vreme donosi i nove vrste lopovluka. U supermarketima obično „operišu” gladni. Oni napune korpu raznim đakonijama, i „na licu mesta” se posluže tako što uzmu kiflu, malo nasečenog suvog vrata, može i ruska salata, naravno i nešto da se „zalije” – vino, pivo, sok... Kada se najedu, korpu koju su uredno napunili glumeći kupca ostave kod kase, i prodavnicu napuste praznih džepova, ali zato punog stomaka. Ima i onih koji „pozajme” tuđe kese koje kupci ostave na ulazu. Dešava se da ih obezbeđenje osujeti u nameri, mada krađu ne priznaju pod najraznovrsnijim izgovorima tipa – otkud to u mom džepu.
Za „duge prste” se lepi sve što je nadohvat ruke: novac iz džepa i sa celivajućih ikona u crkvama, cveće iz bašta i sa groblja, predmeti ukopani sa pokojnikom, kradu se i „kilogrami” dodavanjem tega u vagu, kradu se voda, struja, gas...
Posebna priča je krađa radi sakupljanja sekundarnih sirovina. Tako su, pored poklopaca šahtova, rešetki na slivnicima, saobraćajnih znakova, bakarnih oluka i bronzanih statua na grobljima, na udaru lopova i oluci i krovovi crkava. I vredne skulpture sa javnih površina se sve češće, po svoj prilici, „sele” na otpad, naravno izlomljene, da im se ne bi ušlo u trag. Nestali su bista dečaka sa Čučuk česme i bronzani golubovi, koji su se nalazili ispred paviljona „Cvijete Zuzorić” u Beogradu. Pre dva meseca ukradene su i dve bronzane skulpture – „Dečak koji vadi trn” i „Dečak koji igra kliker”, vredne oko 100.000 evra i teške po 200 kilograma svaka (što je jedino merodavno za pljačkaše). Skoro istovremeno u selu Kamenovo kod Petrovca na Mlavi ukraden je bronzani „Spomenik pčeli” težak 300 kilograma…
Nije samo kultura na udaru razbojnika. Prošle godine su mnogi bili zgranuti činjenicom da se teretni voz sa 29 vagona, koji je prevozio opasni materijal, prevrnuo kod Surčina – zbog ukradenih šina. Sve što se može prodati kao staro gvožđe na meti je lopova. U decembru je sa skladišta na železničkoj stanici u Vršcu „iščezlo” više od 11 tona raznih metalnih predmeta i nekoliko kubika drvenih pragova, kao iz vica: „Šta znaju deca šta je sto kila!”
Kablovi su priča za sebe, kradu čak i one pod visokim naponom. Sredinom marta je na Novom Beogradu, po ko zna koji put, zbog krađe kablova prekinut telefonski saobraćaj za oko 1.000 pretplatnika fiksne telefonije, od čega i 200 poslovnih korisnika. Lopov koji ukrade bakarnu žicu u vrednosti od 10.000 dinara „Telekomu” napravi štetu od dva miliona.
– Ukradeni kablovi, ako imaju plastičnu ili PVC izolaciju „tope” se, poklopci sa šahti seku. Deformisana „roba” se lakše prodaje otpadima – priča Uglješa Stešević, šef za suzbijanje teških krađa u PU Beograd.
U razgovoru saznajemo da legalno kilogram bakra košta oko 1.500 dinara, dok se na crnom tržištu prodaje za 400 do 450 dinara. Vlasnici otpada su obavezni da od svake mušterije uzmu podatke iz lične karte. Pojedini to ne rade, čak i ne uknjiže trgovinu. Ova vrsta lopovluka se smatra teškom krađom, za koju je propisana kazna zatvora od jedne do osam godina.
– Krađa je teška ako je izvršena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, soba, kasa ili ako je učinjena od strane više lica ili iskorišćavanjem bespomoćnosti ili drugog teškog stanja nekog lica. Krađa je teška i ako je izvršena na naročito opasan ili drzak način ili od strane lica koje je kod sebe imalo oružje, kao i za vreme požara, poplave, zemljotresa ili drugog udesa. Takođe, i ukoliko vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od 450.000 dinara. Ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od 1.500.000 dinara propisana je kazna od dve do deset godina – izjavila je portparol i sudija Prvog osnovnog suda Ivana Ramić.
Lopovi često „dolijaju”, mnogi su poznati policiji odranije, ali se na sudu izvuku jer je „prikazana” korist koju su imali mala.
Džeparenje zimi, obijanje leti
Krađa je „sezonski posao”. Džeparošima bolje ide zimi, kada su gužve, kada mogu da obuku jakne sa dosta džepova. Obijanje stanova je češće u letnjem periodu, kada su mnogi na odmoru.
– Obijanje stanova je za lopova rutinska stvar, ali ako vidi da je stan pod video nadzorom, ili sa dve brave, onda u većini slučajeva odustaje. Osim ukoliko stan nije „tipovan”, što znači da je danima nadgledan, da se zna kada je prazan i šta se iz njega može uzeti. Danas se mahom kradu novac, zlato, satovi, mobilni telefoni, sve što stane u džep – objašnjava Stešević i upozorava da bi trebalo biti posebno pažljiv sa ključevima, nikako ih ne držati na stolu, nadohvat ruke, jer se dešava da ih lopov pozajmi i iskopira.
Lopovluk nema granice, pa se tako u dosijeu policije našla i priča o tome kako je lopov zapucao od Beograda do Kopaonika, ušao u sobu, uzeo ključ, iskopirao ga, i original vratio u torbu… ali ipak nije stigao da uđe u stan jer mu je policija ušla u trag! Skoro 70 odsto slučajeva bude rešeno, ali se lopovi na sudu „izmigolje”, tako da se ne pamti da je neko dobio maksimum od osam zaprećenih godina zatvora.
I među lopovima postoji hijerarhija: od onih sitnih, pa do razbojnika. Zna se i koja grupa gde „operiše”, pa je tako, recimo, u Beogradu poznato da je na opštini Stari grad najviše džeparoša i onih koji kradu mobilne telefone, dok je – saznajemo od upućenih – opasnost od krađe automobila najveća na Novom Beogradu i u Zemunu. Mnogi od kriminalaca sa reputacijom bosova, počeli su upravo sa krađom automobila, to je nekada bio unosan posao.
Zahvaljujući uspešnom radu momaka u plavom i međunarodnoj saradnji preko Interpola smanjen je broj krađa četvorotočkaša. Tome treba dodati i teži plasman ukradene robe, zbog sve manje kupovne moći, tako da većina lopova radije krade u inostranstvu – više im se isplati. Zanimljivo je da se krađa automobila po članu 213 krivičnog zakona Srbije definiše kao „neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila”, što starije generacije podseća na vreme kada su se automobili krali da bi se neko vozio dok ima goriva.
– Maksimalna zaprećena kazna za krivično delo neovlašćenog korišćenja tuđeg vozila je pet godina zatvora, pod maksimalno otežavajućim okolnostima – kaže advokat Janković.
U praksi se ovaj kriminal teško dokazuje, posebno kada je reč o organizatorima, pa su i izrečene kazne blaže.
Krađa automobila ima raznih. Recimo „na trkača” zbog čega u policiji upozoravaju, ne ostavljajte ključ u bravi ni dok istrčite da kupite novine, da ne bi lopov utrčao u kola i odvezao ih! Češće se kradu ona bez mehaničke i elektronske zaštite, zato bi obavezno trebalo zaštititi kola. Organizovane grupe su specijalizovane za luksuzne automobile.
Plaćaju dušom
Ko krade? Mladi, ali i među „trećim dobom” ima onih s „lakom rukom”. „Pozajme” i na izgled dame, trudnice, kupci, prodavci, zaposleni i nezaposleni… Neki na taj način izražavaju svoj bunt, neki iz dosade, a nekima nedostaje morala. Ono što zabrinjava je činjenica da najčešće ne kradu najsiromašniji.
Po mnogima je „krađa veka” delo državnih službenika JP „Putevi Srbije” koji su umesto da „kraduckaju”, kako reče tadašnji resorni ministar Velimir Ilić, državnu kasu oštetili za više od 6,5 miliona evra.
Razloge za sve više lopovluka nije teško naći, a najčešće se pravda „snalažljivošću”. Oni koji zavuku ruku u tuđi džep obično se brane „da svi kradu”, prebacujući odgovornost na druge. Lopov se „regrutuje” od malih nogu. Slab autoritet roditelja, sistem bez čvrstih moralnih pravila i pravih uzora razlog su za stranputicu. Bez doslednog i ozbiljnog sankcionisanja prestupa teško da se može izaći na kraj sa lopovima, koji svi do jednog zaboravljaju na staru mudrost: „Ko ne plati rukom, taj će dušom”.
Slavica Berić
Miroslava Derikonjić
-------------------------------------------
Tri godine zatvora
Od sudije Ivane Ramić saznali smo da se u Prvom osnovnom sudu trenutno vodi 509 krivičnih postupaka zbog krivičnog dela krađe (obične i teške). Tokom 2010. godine u ovom sudu osuđeno je 386 lica i to 155 za krivično delo krađe i 231. za krivično delo teška krađa. Zbog teške krađe 147 lica osuđeno je na kazne zatvora do tri godine, a njih pet na kaznu do pet godina. Na kaznu zatvora do tri godine osuđeno je i 77 lica zbog krivičnog dela krađe.
---------------------------------
Kopiraj – zalepi
Intelektualna svojina je u Srbiji godinama bagatelisana. Na tuđem znanju i umeću se gradila karijera. Dovoljna je naredba „copy – paste” da se preuzmu tuđa muzika, pesma, fotografija, tekst, softver, televizijski program, film… Ova vrsta krađe nije samo nepravda prema autoru, ona znatno umanjuje i privredni razvoj zemlje. A zakonom je propisana kazna zatvora do tri godine za neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava (ko neovlašćeno objavi, snimi, umnoži ili na drugi način javno saopšti autorsko delo). A ako je delo učinjeno u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi – šet meseci do pet godina.
------------------------------------
Legalno jeftinije
Aleksandar P. je za rođendan od majke dobio mobilni telefon. Kupila ga je na buvljaku po mnogo povoljnijoj ceni. Posle nekoliko dana na vrata je zakucala policija. Tražili su telefon, da bi ga vratili vlasniku od koga je ukraden. Zato je bolje platiti malo više i pazariti legalno.
---------------------------------
Krađa identiteta
Postoji opasnost i od krađe identiteta, uz pomoć koga lopov može da napravi kreditnu karticu, otvori račun kod banke, dobije čekove i troši nemilice.
Kako sprečiti ovaj vid krađe? Tako što se lični podaci ne daju van matične banke, posebno ne PIN kod, ne ostavljaju izveštaji u bankomatu ili korpi za otpatke, redovno proverava stanje na računu – bar jednom sedmično, ne koristi kreditna kartica za kupovinu preko Interneta...
Svaki put kada neko zatraži neki podatak mora da kaže da li je to zakonom propisano. Ako nije, nego zavisi od naše slobodne volje, treba pitati za šta će ti podaci biti korišćeni.
----------------------------------
Školovani lopovi
U današnje vreme lopov može da opljačka banku, a da ne uđe u nju. Naravno, pod uslovom da je verziran za rad na računaru. Primera radi, jesenas su ukrajinske vlasti uhapsile grupu osumnjičenih za kompjuterski kriminal i krađu 70 miliona dolara u američkim bankama. Umesto kalauza koristili su računarski virus „zevs trojan” i odgovarajući softver za pristup bankarskim računima.
Ima slučajeva da su hakeri sa ličnih računara krali fotografije, snimke, podatke... Zato je radi zaštite od kompjuterske krađe potrebno instalirati i ažurirati antivirusni program, izbegavati besplatne softvere pre detaljnije provere – mogu biti prenosioci „trojanaca”.
U poslednje vreme česte su i zloupotrebe vajerlesa (wirelessa), bežičnog korišćenja internet signala. Tako što jedni od internet opreme imaju računar, iznajmljeni modem i mesečni račun od minimalno 1.200 dinara, a drugi laptop s ugrađenim „vajerles” risiverom i – komšiju. Bežični internet signal se štiti šifrom, ali mnogi to ne rade, zato što ne znaju da im signal slabi proporcionalno povećanju broja nakačenih kompjutera. Nisu dovoljno upućeni u tehniku, pa ne umeju da podese šifru, ili ih nije briga.
Objavljeno: 02.04.2011.
Izvor: Politika magazin
Em šteta, em bruka
U Srbiji „češljaju” svi: siromašni i bogati, mladi i stari, zaposleni i nezaposleni... Neki iz bunta, drugi zato što nemaju para – ili morala. Namnožili se lopovi zbog blagih kazni, sporih presuda, a po najviše gledajući kako dobro prolaze oni koji znaju da se „snađu”
Čuvamo domaće „mace”, a izvozimo „Pink pantere” (Karlo Minić)
Grupa tinejdžera sedi u parku i posmatra kroz izlog kako ljudi pazare u obližnjoj prodavnici. Jedan od njih, da bi prekinuo monotoniju, predloži: „Da se takmičimo – ko više ukrade!”. Predlog – prihvaćen. Prvi izlazi sa bombonjerom, drugi je uspeo da iznese punu gajbu piva, treći viski (i to upakovan)… Pobednik je u rukama držao stolicu kasirke, koja je ustala da malo protegne noge.
Bila je u pitanju igra, tako da je „plen” vraćen. Međutim, šta bi bilo da nije?
– Lopovluk do 15.000 dinara se računa u sitnu krađu za koju je propisana novčana kazna, ili šest meseci zatvora. Goni se krivično, ali po privatnoj tužbi oštećenog ukoliko je delo na štetu privatne imovine, što je najčešći slučaj. Malo ko se odlučuje na privatnu tužbu, jer podrazumeva proces koji traje, u najboljem slučaju, godinu dana. Sem toga, čak i kad je sudija doneo presudu, i završen je i parnični postupak, ostaje problem da se naplati, rekao nam je Ivan P. Janković, beogradski advokat.
Zato ne treba da čudi što se jedna gospođa oči u oči nekoliko puta susrela sa istim džeparošem! Policija ga uhapsi na delu, on odleži svojih šest meseci, pa opet na „posao”. Na primer, krađu bicikla, iako nisu jeftini, malo ko prijavi. Srećom, ima slučajeva da su nađeni i vraćeni vlasniku.
Pun stomak, prazan džep
Novo vreme donosi i nove vrste lopovluka. U supermarketima obično „operišu” gladni. Oni napune korpu raznim đakonijama, i „na licu mesta” se posluže tako što uzmu kiflu, malo nasečenog suvog vrata, može i ruska salata, naravno i nešto da se „zalije” – vino, pivo, sok... Kada se najedu, korpu koju su uredno napunili glumeći kupca ostave kod kase, i prodavnicu napuste praznih džepova, ali zato punog stomaka. Ima i onih koji „pozajme” tuđe kese koje kupci ostave na ulazu. Dešava se da ih obezbeđenje osujeti u nameri, mada krađu ne priznaju pod najraznovrsnijim izgovorima tipa – otkud to u mom džepu.
Za „duge prste” se lepi sve što je nadohvat ruke: novac iz džepa i sa celivajućih ikona u crkvama, cveće iz bašta i sa groblja, predmeti ukopani sa pokojnikom, kradu se i „kilogrami” dodavanjem tega u vagu, kradu se voda, struja, gas...
Posebna priča je krađa radi sakupljanja sekundarnih sirovina. Tako su, pored poklopaca šahtova, rešetki na slivnicima, saobraćajnih znakova, bakarnih oluka i bronzanih statua na grobljima, na udaru lopova i oluci i krovovi crkava. I vredne skulpture sa javnih površina se sve češće, po svoj prilici, „sele” na otpad, naravno izlomljene, da im se ne bi ušlo u trag. Nestali su bista dečaka sa Čučuk česme i bronzani golubovi, koji su se nalazili ispred paviljona „Cvijete Zuzorić” u Beogradu. Pre dva meseca ukradene su i dve bronzane skulpture – „Dečak koji vadi trn” i „Dečak koji igra kliker”, vredne oko 100.000 evra i teške po 200 kilograma svaka (što je jedino merodavno za pljačkaše). Skoro istovremeno u selu Kamenovo kod Petrovca na Mlavi ukraden je bronzani „Spomenik pčeli” težak 300 kilograma…
Nije samo kultura na udaru razbojnika. Prošle godine su mnogi bili zgranuti činjenicom da se teretni voz sa 29 vagona, koji je prevozio opasni materijal, prevrnuo kod Surčina – zbog ukradenih šina. Sve što se može prodati kao staro gvožđe na meti je lopova. U decembru je sa skladišta na železničkoj stanici u Vršcu „iščezlo” više od 11 tona raznih metalnih predmeta i nekoliko kubika drvenih pragova, kao iz vica: „Šta znaju deca šta je sto kila!”
Kablovi su priča za sebe, kradu čak i one pod visokim naponom. Sredinom marta je na Novom Beogradu, po ko zna koji put, zbog krađe kablova prekinut telefonski saobraćaj za oko 1.000 pretplatnika fiksne telefonije, od čega i 200 poslovnih korisnika. Lopov koji ukrade bakarnu žicu u vrednosti od 10.000 dinara „Telekomu” napravi štetu od dva miliona.
– Ukradeni kablovi, ako imaju plastičnu ili PVC izolaciju „tope” se, poklopci sa šahti seku. Deformisana „roba” se lakše prodaje otpadima – priča Uglješa Stešević, šef za suzbijanje teških krađa u PU Beograd.
U razgovoru saznajemo da legalno kilogram bakra košta oko 1.500 dinara, dok se na crnom tržištu prodaje za 400 do 450 dinara. Vlasnici otpada su obavezni da od svake mušterije uzmu podatke iz lične karte. Pojedini to ne rade, čak i ne uknjiže trgovinu. Ova vrsta lopovluka se smatra teškom krađom, za koju je propisana kazna zatvora od jedne do osam godina.
– Krađa je teška ako je izvršena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, soba, kasa ili ako je učinjena od strane više lica ili iskorišćavanjem bespomoćnosti ili drugog teškog stanja nekog lica. Krađa je teška i ako je izvršena na naročito opasan ili drzak način ili od strane lica koje je kod sebe imalo oružje, kao i za vreme požara, poplave, zemljotresa ili drugog udesa. Takođe, i ukoliko vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od 450.000 dinara. Ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od 1.500.000 dinara propisana je kazna od dve do deset godina – izjavila je portparol i sudija Prvog osnovnog suda Ivana Ramić.
Lopovi često „dolijaju”, mnogi su poznati policiji odranije, ali se na sudu izvuku jer je „prikazana” korist koju su imali mala.
Džeparenje zimi, obijanje leti
Krađa je „sezonski posao”. Džeparošima bolje ide zimi, kada su gužve, kada mogu da obuku jakne sa dosta džepova. Obijanje stanova je češće u letnjem periodu, kada su mnogi na odmoru.
– Obijanje stanova je za lopova rutinska stvar, ali ako vidi da je stan pod video nadzorom, ili sa dve brave, onda u većini slučajeva odustaje. Osim ukoliko stan nije „tipovan”, što znači da je danima nadgledan, da se zna kada je prazan i šta se iz njega može uzeti. Danas se mahom kradu novac, zlato, satovi, mobilni telefoni, sve što stane u džep – objašnjava Stešević i upozorava da bi trebalo biti posebno pažljiv sa ključevima, nikako ih ne držati na stolu, nadohvat ruke, jer se dešava da ih lopov pozajmi i iskopira.
Lopovluk nema granice, pa se tako u dosijeu policije našla i priča o tome kako je lopov zapucao od Beograda do Kopaonika, ušao u sobu, uzeo ključ, iskopirao ga, i original vratio u torbu… ali ipak nije stigao da uđe u stan jer mu je policija ušla u trag! Skoro 70 odsto slučajeva bude rešeno, ali se lopovi na sudu „izmigolje”, tako da se ne pamti da je neko dobio maksimum od osam zaprećenih godina zatvora.
I među lopovima postoji hijerarhija: od onih sitnih, pa do razbojnika. Zna se i koja grupa gde „operiše”, pa je tako, recimo, u Beogradu poznato da je na opštini Stari grad najviše džeparoša i onih koji kradu mobilne telefone, dok je – saznajemo od upućenih – opasnost od krađe automobila najveća na Novom Beogradu i u Zemunu. Mnogi od kriminalaca sa reputacijom bosova, počeli su upravo sa krađom automobila, to je nekada bio unosan posao.
Zahvaljujući uspešnom radu momaka u plavom i međunarodnoj saradnji preko Interpola smanjen je broj krađa četvorotočkaša. Tome treba dodati i teži plasman ukradene robe, zbog sve manje kupovne moći, tako da većina lopova radije krade u inostranstvu – više im se isplati. Zanimljivo je da se krađa automobila po članu 213 krivičnog zakona Srbije definiše kao „neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila”, što starije generacije podseća na vreme kada su se automobili krali da bi se neko vozio dok ima goriva.
– Maksimalna zaprećena kazna za krivično delo neovlašćenog korišćenja tuđeg vozila je pet godina zatvora, pod maksimalno otežavajućim okolnostima – kaže advokat Janković.
U praksi se ovaj kriminal teško dokazuje, posebno kada je reč o organizatorima, pa su i izrečene kazne blaže.
Krađa automobila ima raznih. Recimo „na trkača” zbog čega u policiji upozoravaju, ne ostavljajte ključ u bravi ni dok istrčite da kupite novine, da ne bi lopov utrčao u kola i odvezao ih! Češće se kradu ona bez mehaničke i elektronske zaštite, zato bi obavezno trebalo zaštititi kola. Organizovane grupe su specijalizovane za luksuzne automobile.
Plaćaju dušom
Ko krade? Mladi, ali i među „trećim dobom” ima onih s „lakom rukom”. „Pozajme” i na izgled dame, trudnice, kupci, prodavci, zaposleni i nezaposleni… Neki na taj način izražavaju svoj bunt, neki iz dosade, a nekima nedostaje morala. Ono što zabrinjava je činjenica da najčešće ne kradu najsiromašniji.
Po mnogima je „krađa veka” delo državnih službenika JP „Putevi Srbije” koji su umesto da „kraduckaju”, kako reče tadašnji resorni ministar Velimir Ilić, državnu kasu oštetili za više od 6,5 miliona evra.
Razloge za sve više lopovluka nije teško naći, a najčešće se pravda „snalažljivošću”. Oni koji zavuku ruku u tuđi džep obično se brane „da svi kradu”, prebacujući odgovornost na druge. Lopov se „regrutuje” od malih nogu. Slab autoritet roditelja, sistem bez čvrstih moralnih pravila i pravih uzora razlog su za stranputicu. Bez doslednog i ozbiljnog sankcionisanja prestupa teško da se može izaći na kraj sa lopovima, koji svi do jednog zaboravljaju na staru mudrost: „Ko ne plati rukom, taj će dušom”.
Slavica Berić
Miroslava Derikonjić
-------------------------------------------
Tri godine zatvora
Od sudije Ivane Ramić saznali smo da se u Prvom osnovnom sudu trenutno vodi 509 krivičnih postupaka zbog krivičnog dela krađe (obične i teške). Tokom 2010. godine u ovom sudu osuđeno je 386 lica i to 155 za krivično delo krađe i 231. za krivično delo teška krađa. Zbog teške krađe 147 lica osuđeno je na kazne zatvora do tri godine, a njih pet na kaznu do pet godina. Na kaznu zatvora do tri godine osuđeno je i 77 lica zbog krivičnog dela krađe.
---------------------------------
Kopiraj – zalepi
Intelektualna svojina je u Srbiji godinama bagatelisana. Na tuđem znanju i umeću se gradila karijera. Dovoljna je naredba „copy – paste” da se preuzmu tuđa muzika, pesma, fotografija, tekst, softver, televizijski program, film… Ova vrsta krađe nije samo nepravda prema autoru, ona znatno umanjuje i privredni razvoj zemlje. A zakonom je propisana kazna zatvora do tri godine za neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava (ko neovlašćeno objavi, snimi, umnoži ili na drugi način javno saopšti autorsko delo). A ako je delo učinjeno u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi – šet meseci do pet godina.
------------------------------------
Legalno jeftinije
Aleksandar P. je za rođendan od majke dobio mobilni telefon. Kupila ga je na buvljaku po mnogo povoljnijoj ceni. Posle nekoliko dana na vrata je zakucala policija. Tražili su telefon, da bi ga vratili vlasniku od koga je ukraden. Zato je bolje platiti malo više i pazariti legalno.
---------------------------------
Krađa identiteta
Postoji opasnost i od krađe identiteta, uz pomoć koga lopov može da napravi kreditnu karticu, otvori račun kod banke, dobije čekove i troši nemilice.
Kako sprečiti ovaj vid krađe? Tako što se lični podaci ne daju van matične banke, posebno ne PIN kod, ne ostavljaju izveštaji u bankomatu ili korpi za otpatke, redovno proverava stanje na računu – bar jednom sedmično, ne koristi kreditna kartica za kupovinu preko Interneta...
Svaki put kada neko zatraži neki podatak mora da kaže da li je to zakonom propisano. Ako nije, nego zavisi od naše slobodne volje, treba pitati za šta će ti podaci biti korišćeni.
----------------------------------
Školovani lopovi
U današnje vreme lopov može da opljačka banku, a da ne uđe u nju. Naravno, pod uslovom da je verziran za rad na računaru. Primera radi, jesenas su ukrajinske vlasti uhapsile grupu osumnjičenih za kompjuterski kriminal i krađu 70 miliona dolara u američkim bankama. Umesto kalauza koristili su računarski virus „zevs trojan” i odgovarajući softver za pristup bankarskim računima.
Ima slučajeva da su hakeri sa ličnih računara krali fotografije, snimke, podatke... Zato je radi zaštite od kompjuterske krađe potrebno instalirati i ažurirati antivirusni program, izbegavati besplatne softvere pre detaljnije provere – mogu biti prenosioci „trojanaca”.
U poslednje vreme česte su i zloupotrebe vajerlesa (wirelessa), bežičnog korišćenja internet signala. Tako što jedni od internet opreme imaju računar, iznajmljeni modem i mesečni račun od minimalno 1.200 dinara, a drugi laptop s ugrađenim „vajerles” risiverom i – komšiju. Bežični internet signal se štiti šifrom, ali mnogi to ne rade, zato što ne znaju da im signal slabi proporcionalno povećanju broja nakačenih kompjutera. Nisu dovoljno upućeni u tehniku, pa ne umeju da podese šifru, ili ih nije briga.
Objavljeno: 02.04.2011.
Izvor: Politika magazin