- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.020
POD LUPOM: KO KAŽE DA SU ŽENE SLABIJI POL?
One mogu sve
Platon je prvi primetio da su dame „nedovršeni muškarci”, sledio ga je Frojd, ali to današnje uspešne sportistkinje, poslovne žene i kažu oprezne vozače i ne zanima previše
Prava letnja tema. Kao stvorena za rasprave u hladovini, čavrljanje uz kafu, godišnje odmorsko plandovanje i dokazivanje da i „žene dušu imaju”. To znači da bar tokom jula i avgusta, njihovi partneri, muževi, deca, šefovi, moraju da imaju razumevanja za to „da one sada hoće vreme samo za sebe”, „da im se spava do 12”, „da im se ne kuva”, da hoće s prijateljicom na partiju ogovaranja umesto da pišu domaći iz srpskog… I da se po ko zna koji put podsete kako su sa emancipacijom samo dobile dodatni teret na leđima.
A i sruče pljusak psovki na račun Platona! Jer prve redove u čitavoj teoriji o muškoj superiornosti (i logično ženskoj inferiornosti) napisao je dotični filozof dokazujući tezu da je žena „nedovršeni muškarac”. Sledio ga je i Frojd, koji je tvrdio da je žena „anatomski osiromašena”, a ovakvim shvatanjima priključen je i religijski argument „ženske grešnosti”.
Kad se govori o fizičkoj snazi, onda tu nedoumica nema, one nisu snažne poput muškaraca. Ali, nisu oni samo zbog jačih mišića i ruku uvek u prednosti. Nauka je dokazala da mit o slabijem polu nije u skladu sa biološkim istinama i da je ženski organizam po mnogo čemu fiziološki jači od muškog. Na primer, žena sa pedeset pet godina zadržava devedeset odsto snage koju je imala sa dvadeset pet, dok muškarac može da zadrži samo sedamdeset odsto.
Iako se u proseku rađa sto pet muškaraca na stotinu žena, više žena doživi trideset petu godinu života. Očekivana životna starost muškaraca za nekoliko godina je kraća, nego kod žena, a nakon stote, žene su brojno nadmoćnije u odnosu na muškarce, sudeći po tome da na osam stogodišnjakinja dolazi tek jedan stogodišnjak. Statistika kaže i da su žene bolji đaci od muškaraca, imaju bolji prosek na studijama i brže doktoriraju.
Današnji razvoj ljudskog društva pokazao je da žena raspolaže ogromnom energijom i znanjem i da se bez njenog aktivnog učešća progres ne može zamisliti. Pozicije muškog šovinističkog poretka znatno su uzdrmane činjenicom da je politička scena, doskora neprikosnoven muški teren, postao polje na kojem je savremena žena sve prisutnija. I glasnija. Njena uloga je izuzetno važna i u porodici i vaspitanju dece, afirmisana je u obrazovanju, zdravstvu, medijima, nauci, kulturi, umetnosti, finansijama, a takođe postiže vrhunske rezultate i u sportu. Da li joj je u životu lakše zbog toga – to je treća stvar.
Na konju, pa s teniskom lopticom
Preciznih podataka o pojavljivanju žena u sportu nema, ali neki istoričari i sportski analitičari vezuju za kraj devetnaestog i početak dvadesetog veka, i to na dvorovima bogataša. Oni tvrde da su se dame u početku bavile jahanjem, tenisom, dobacivanjem lopte i raznim vežbama za oblikovanje tela. Tek kasnije, kada su počela i zvanična takmičenja, ženski sport je dobio na ozbiljnosti i masovnosti. Danas praktično ne postoji sportska disciplina kojom se ne bave i žene.
– U pitanju je samo nekoliko ekstremnih sportova, i to zbog grubosti, kao što su, recimo, američki ragbi, borbe u ringovima ili ultima fajt, gde je suština u tome da se pusti krv. Iznenađujuće je, međutim, da ni „strongmen” nije mnogo nežniji kontakt, a ipak postoji i kao ženska kategorija, pod nazivom „strongvumen”. S druge strane, ima sportova, poput ritmičke gimnastike ili umetničkog plivanja, koji su tipično ženski, dok je korfbol jedan od retkih koji se igra u mešovitoj konkurenciji – podseća ovom prilikom Olivera Dragićević, naša poznata košarkašica koja se dvadeset sedam godina aktivno bavila ovim sportom, karijeru je gradila u nekoliko evropskih klubova, odigrala dvesta devet utakmica u reprezentaciji stare Jugoslavije, dobitnik je nacionalnog priznanja države kao vrhunski sportista, osvajala mnoga druga priznanja u svetu kao profesionalac i tako redom.
Kad je reč o sportu, naša sagovornica ističe da problem nastaje usled vekovno uvreženog mišljenja da ženski sport nije atraktivan kao muški, jer im fizičke predispozicije ne dopuštaju da predstave snagu i moć. Zaboravlja se na ono što je suštinski važno u sportu. A, to je lepota igre.Promovišući virtuoznost žena u sportu, Olivera već tri godine zaredom na Adi Ciganliji organizuje Festival ženskog sporta, jedinstven projekat na ovom podneblju u okviru kojeg su zastupljene trideset dve sportske discipline: mačevanje, džudo, karate, košarka, turnir u malom fudbalu, odbojka, badminton, softbol, korfbol... Osim toga svake godine organizuje trku Deda Mrazeva, a već četiri godine radi i kao sekretar Sportskog saveza opštine Rakovica, pokušavajući da razvija sport na školskom nivou.
Trudnica među koševima
Najjači „argument” kojim muškarci pokušavaju da ospore ravnopravnost žena jeste taj da ne mogu biti supruge i majke, a u isto vreme i uspešne u sportu. Olivera bez razmišljanja demantuje te tvrdnje.
– Vrhunski sport za žene je mnogo teži nego za muškarce. U vrhunskom sportu muškarac dobija više novca, a ima i mnogo drugih olakšica. I kad se oženi i stekne porodicu, a vrhunski je sportista, on pre svega nema obaveza u kući. Žena je ta koja brine da li je sve čisto, ispeglano, ručak skuvan, deca zbrinuta... tako da se po tom pitanju on oseća opušteno i zadovoljno, i može da da svoj maksimum na polju sporta. Kad je žena vrhunski sportista, ipak ne može nekom drugom da prepusti brigu o svemu tome. Ako na sve to postiže i zapažene rezultate u sportu, pitam se ko je onda slabiji pol? Dakle, nije snaga u fizičkoj snazi. Ona je prolazna i nije dovoljna. U životu, očigledno, ipak pobeđuje mentalna snaga i energija – ističe istaknuta sportistkinja.
Sopstvenim primerom košarkašica dokazuje da je sve to moguće postići.
– Vrhunski sport za žene zaista traži velika zalaganja. Stalno ste pod ugovorima, menjate zemlje, putujete od tačke A, do tačke B... Možda to utiče da se kasnije odlučite za materinstvo, ali ne morate i da ga se odreknete. Ja imam skladan brak i dvoje dece. Sina sam rodila pošto sam se oprostila od košarke, a ćerku kada sam bila na vrhuncu karijere. Pauzirala sam petnaestak meseci, a za nepuna četiri se vratila u zadovoljavajuću formu. Znam neke igračice koje i kraće odsustvuju. Pamtim jednu košarkašicu iz Banjaluke koja je igrala do petog meseca trudnoće. Malo se udebljala, ali je ostala čitavu sezonu. Mislim da publika ništa nije primetila, a mi smo bile pažljivije prema njoj i sve se dobro završilo – uverava Olivera, napominjući da istočni blok, kada je atletika u pitanju, nastoji da njihove žene ranije rode decu, jer žena posle porođaja postaje elastičnija.
U prilog tvrdnji da su žene u sportu daleko sposobnije od muškaraca Olivera dodaje i to da nijedna njena saigračica nije zapostavila školu.
– Nije dovoljno biti samo sportista, morate imati i dodatno obrazovanje. To je bila jedna od osnovnih obaveza i sve smo mahom završavale fakultete. Priličan broj je studirao DIF, ali ima ih i sa ekonomskim, pravnim, medicinskim i drugim fakultetima. Vesna Šelović, sada Stojanović je, recimo poznati ginekolog, a bila je košarkašica. Ali, da bi se bavile svojom profesijom, ona i slične njoj, zadržale su se na klupskom nivou. Mi koje se ulazile u vrhunski sport i postali profesionalci, nismo imale vremena baš za sve – kaže naša sagovornica.
Ali, pređimo na novi teren u raspravi o ženskoj (ne)ravnopravnosti.
Ko je bolji za volanom?
Da li su bolji vozači žene ili muškarci? Tačno je da tokom vožnje svi greše, ali je takođe istina da su greške različite i da svoje propuste ne žele da vide ni jedni ni drugi. Dame tvrde da muškarci svoje „ja” dokazuju brzom, često i fatalnom vožnjom, a sebe smatraju pažljivijim, opreznijim i zato boljim šoferima od njih. Gospoda, pak, veoma cene suprotni pol, ali smatrajuda su žene za volanom nespretne, da im je kretanje nepredvidivo, mnogima bioni po kratkom postupku uzeli vozačku dozvolu, ma i više od toga – zabranili bi im doživotno da voze! Zameraju im da slabo poznaju saobraćajne propise i, tvrde, nikad ne znaju ko ima prednost na raskrsnici. Ipak, najviše ih nervira što su žene spore u vožnji. Naročito mlađi momci procenjuju da se žene loše snalaze u saobraćaju (35 odsto), ali s godinama im dolazi pamet u glavu pa je tek svaki peti muškarac između 50 i 59 godina saglasan sa njihovim mišljenjem.
Istraživanje urađeno na 1.766 Britanki, Francuskinja i Italijanki, od 18 do 55 godina sa namerom da otkrije šta sve utiče na pojavu stresa tokom vožnje, rezultiralo je i jednim uzgrednim zapažanjem. Muškarci svoje nezadovoljstvo ženskom vožnjom umeju da izraze i „ozbiljnim“ primedbama u kojima su ponekad prisutna i stvorenja kao što su koza, ovca i krava a to dopunjuju – uverljivosti radi – iodređenim gestovima, psovkama, galamom. Na našim drumovima uz navedeno se pominje i živina: guska, ćurka, kokoška. Žene na muške propuste u vožnji takođe reaguju napadom na inteligenciju, ali su u tome direktne, bez posrednika iz životinjskog carstva.
Pokazalo se da nije lako utvrditi ko je bolji u vožnji, žene ili muškarci. Istraživanje naših, ali i američkih i britanskih stručnjaka navodi da žene vozači izazivaju manje saobraćajnih nesreća od muškaraca zato što su pažljivije na obuci, brže shvataju, pa se kasnije lakše snalaze u saobraćaju!
Naš sagovornik iz jedne beogradske auto-škole navodi da muškarci izazivaju češće saobraćajne udese jer voze brže, pod uticajem alkohola i nisu vezani. Osim toga muškarcima je važnije da budu vešti vozači, za razliku od žena kojima je važnije da budu sigurnije u vožnji. Instruktor vožnje ima utisak da muškarci misle da su bolji nego što zapravo jesu, njemu se čini da se žene više pridržavaju pravila o brzini i imaju mnogo manje prekršajnih prijava od muškaraca.
Rezultat analize stavova i ponašanja žena u saobraćaju, koju su obavili naši saobraćajni stručnjaci, navodi na zaključak da manja brzina smanjuje rizik od saobraćajnih nezgoda, a ne veća ženska sposobnost i znanje. Žene bolje shvataju opasnosti i manje su sklone rizicima. One ređe prolaze na crveno, ne voze agresivno i pod uticajem alkohola. Takođe, dame su manje sklone uzbuđenjima u saobraćaju i rizičnim situacijama.
Kada je reč o najkomplikovanijim vozačkim manevrima žene polako preuzimaju primat. Pre nekoliko godina 80 odsto anketiranih je smatralo da su muškarci bolji vozači, a danas samo polovina...
A posao i preduzimljivost…
E, pa da vidimo od čega se živi. Kako žene privređuju, koliko para mogu da donesu u kuću? Radmila Popadić, poljoprivrednica iz Požege, prva je pobednica konkursa i nosilac titule „Gazdarica“, na kojem je za svoj dosadašnji rad, ali i namereza razvoj sopstvenog gazdinstva, nagrađena sa 500.000 dinara. Nagrada je uručena u organizaciji Oportjuniti banke (OBS), uz podršku Ministarstva za rad i socijalnu politiku, Nacionalne agencije za regionalni razvoj i javnog servisa RTS.
Do 2004. godine Radmila je radila u fabrici „Budimka” u Požegi. Proizvodnjom pečurke šitake bavi se od 2005. godine. Od prošle godine proizvodi i rasade paradajza, paprike i krastavca za plastenike, a planira i da počne da gaji maline.Svoje proizvode prodaje u lokalnim prodavnicama zdrave hrane, na pijaci i kod kuće.Zahvaljujući ovom posluRadmila je uspela da se pokaže kao preduzimljiva a i zaradi da kao samohrana majka školuje dve ćerke.
Jedan od primera da ostati bez radnog mesta, za neke žene ne znači okretanje kuknjavi i žalopojkama već podsticaj dakrenu u akciju jeste Ljiljana Kovačević uspešna žena u agrobiznisu iz Valjeva, osnivač i vlasnik firme „Pčelinjak Kovačević” koja se bavi proizvodnjom meda i prerađevina od meda. Firmu je osnovala 2008. posle 10 godina bavljenja pčelarstvom i proizvodnjom meda za sopstvene potrebe.
Na osnivanje je uticalo i to što je nakon 29 godina rada u „Elindu” iz Valjeva ostala bez posla. Osim proizvodnje meda bavi se i proizvodnjom drugih proizvoda koje je prvobitno pravila za lične potrebe, a koji se baziraju na medu i voću.Sa sajmova se vraćala sa medaljama, pa i za „medovaču” zbog koje i muškarci čestitaju, pa za „medno voće”...
Bojka Plavšić je završila Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, smer melioracija, 12 godina radila kao uspešni inženjer-projektant, a onda se vratila u svoje mesto Mokrin i postala uspešan proizvođač kvalitetnih sireva. Počela je sa otkupom mleka, a danas proizvede oko dve tone sira dnevno, koji se oblikuju ručno.Na listi uspešnih poslovnih žena takođe je mnogo imena, one vode fabrike kozmetike, lekova, banke, arhitektonske biroe, firme za kompjutersko programiranje…
Materijal je tu, da vidimo: ko je to rekao da su žene slabiji pol i zaslužuju li doručak u krevetu bar dok su na odmoru? Posle, od jeseni će sve biti uobičajeno…
----------------------------------------------------------------------------
O preduzetnicama
I žene i muškarci preduzetnici imaju „dualnu karijeru”: žene imajuposlovnu i „porodičnu karijeru“, a muškarci poslovnu i „karijeru udobnog života”, primećuje prof. dr Nadica Figar u svom radu „Žene preduzetnici”, sa Ekonomskog fakulteta u Nišu.
Tradicionalna teorija preduzetništva ističe „dualnu karijeru” žene kao ograničenje koje umanjuje njihovu šansu da budu uspešne, odnosno „karijera majke” i uspešnog preduzetnika su nespojive. Pošto u praksi ima uspešnih žena, onda se prepreka postavlja u obliku „staklenog plafona”. To je granica do koje žene uopšte, a pogotovo žene majke, mogu razvijati svoju poslovnu karijeru. Ovaj „plafon” je oduvek postojao, samo u različitim oblicima: najpre u obliku patrijarhata, kada postoji shvatanje da je žena potčinjeno ljudsko biće u porodici, jer sve odluke donosi muškarac; zatim, preko podele zanimanja na „muška” i „ženska”; preko podele poslova na „ženske” (izvršne) i „muške” (menadžerske); preko podele poslova na dobro plaćene („muške” poslove) i slabije plaćene („ženske” poslove); preko nižih (za žene) i viših primanja (za muškarce) za iste poslovne rezultate.
Istraživanja pokazuju da je veliki broj žena motivisan da postanu preduzetnici baš zbog želje da same sebi stvore uslove za uspešno obavljanje obe karijere („karijere majke“ i poslovne karijere). Pri tome koriste različite strategije, pa se, shodno tome, formiraju različiti tipovi žena preduzetnika.
Savremena teorija preduzetništva uspešnim preduzetnikom smatra onog preduzetnika koji uspeva da izbalansira tri karijere: poslovnu karijeru, „porodičnu karijeru“ i „karijeru komfornog života”, a stepen uspešnosti se meri izbalansiranošću ove tri stvari.
Da li će to poći bolje za rukom NjOJ ili NjEMU, svakako ne zavisi od muško-ženskih podela i nedoumica.
Dana Stanković
Slavica Berić
Bera Bošković
objavljeno: 25/07/2010
Izvor: Politika
One mogu sve
Platon je prvi primetio da su dame „nedovršeni muškarci”, sledio ga je Frojd, ali to današnje uspešne sportistkinje, poslovne žene i kažu oprezne vozače i ne zanima previše
Prava letnja tema. Kao stvorena za rasprave u hladovini, čavrljanje uz kafu, godišnje odmorsko plandovanje i dokazivanje da i „žene dušu imaju”. To znači da bar tokom jula i avgusta, njihovi partneri, muževi, deca, šefovi, moraju da imaju razumevanja za to „da one sada hoće vreme samo za sebe”, „da im se spava do 12”, „da im se ne kuva”, da hoće s prijateljicom na partiju ogovaranja umesto da pišu domaći iz srpskog… I da se po ko zna koji put podsete kako su sa emancipacijom samo dobile dodatni teret na leđima.
A i sruče pljusak psovki na račun Platona! Jer prve redove u čitavoj teoriji o muškoj superiornosti (i logično ženskoj inferiornosti) napisao je dotični filozof dokazujući tezu da je žena „nedovršeni muškarac”. Sledio ga je i Frojd, koji je tvrdio da je žena „anatomski osiromašena”, a ovakvim shvatanjima priključen je i religijski argument „ženske grešnosti”.
Kad se govori o fizičkoj snazi, onda tu nedoumica nema, one nisu snažne poput muškaraca. Ali, nisu oni samo zbog jačih mišića i ruku uvek u prednosti. Nauka je dokazala da mit o slabijem polu nije u skladu sa biološkim istinama i da je ženski organizam po mnogo čemu fiziološki jači od muškog. Na primer, žena sa pedeset pet godina zadržava devedeset odsto snage koju je imala sa dvadeset pet, dok muškarac može da zadrži samo sedamdeset odsto.
Iako se u proseku rađa sto pet muškaraca na stotinu žena, više žena doživi trideset petu godinu života. Očekivana životna starost muškaraca za nekoliko godina je kraća, nego kod žena, a nakon stote, žene su brojno nadmoćnije u odnosu na muškarce, sudeći po tome da na osam stogodišnjakinja dolazi tek jedan stogodišnjak. Statistika kaže i da su žene bolji đaci od muškaraca, imaju bolji prosek na studijama i brže doktoriraju.
Današnji razvoj ljudskog društva pokazao je da žena raspolaže ogromnom energijom i znanjem i da se bez njenog aktivnog učešća progres ne može zamisliti. Pozicije muškog šovinističkog poretka znatno su uzdrmane činjenicom da je politička scena, doskora neprikosnoven muški teren, postao polje na kojem je savremena žena sve prisutnija. I glasnija. Njena uloga je izuzetno važna i u porodici i vaspitanju dece, afirmisana je u obrazovanju, zdravstvu, medijima, nauci, kulturi, umetnosti, finansijama, a takođe postiže vrhunske rezultate i u sportu. Da li joj je u životu lakše zbog toga – to je treća stvar.
Na konju, pa s teniskom lopticom
Preciznih podataka o pojavljivanju žena u sportu nema, ali neki istoričari i sportski analitičari vezuju za kraj devetnaestog i početak dvadesetog veka, i to na dvorovima bogataša. Oni tvrde da su se dame u početku bavile jahanjem, tenisom, dobacivanjem lopte i raznim vežbama za oblikovanje tela. Tek kasnije, kada su počela i zvanična takmičenja, ženski sport je dobio na ozbiljnosti i masovnosti. Danas praktično ne postoji sportska disciplina kojom se ne bave i žene.
– U pitanju je samo nekoliko ekstremnih sportova, i to zbog grubosti, kao što su, recimo, američki ragbi, borbe u ringovima ili ultima fajt, gde je suština u tome da se pusti krv. Iznenađujuće je, međutim, da ni „strongmen” nije mnogo nežniji kontakt, a ipak postoji i kao ženska kategorija, pod nazivom „strongvumen”. S druge strane, ima sportova, poput ritmičke gimnastike ili umetničkog plivanja, koji su tipično ženski, dok je korfbol jedan od retkih koji se igra u mešovitoj konkurenciji – podseća ovom prilikom Olivera Dragićević, naša poznata košarkašica koja se dvadeset sedam godina aktivno bavila ovim sportom, karijeru je gradila u nekoliko evropskih klubova, odigrala dvesta devet utakmica u reprezentaciji stare Jugoslavije, dobitnik je nacionalnog priznanja države kao vrhunski sportista, osvajala mnoga druga priznanja u svetu kao profesionalac i tako redom.
Kad je reč o sportu, naša sagovornica ističe da problem nastaje usled vekovno uvreženog mišljenja da ženski sport nije atraktivan kao muški, jer im fizičke predispozicije ne dopuštaju da predstave snagu i moć. Zaboravlja se na ono što je suštinski važno u sportu. A, to je lepota igre.Promovišući virtuoznost žena u sportu, Olivera već tri godine zaredom na Adi Ciganliji organizuje Festival ženskog sporta, jedinstven projekat na ovom podneblju u okviru kojeg su zastupljene trideset dve sportske discipline: mačevanje, džudo, karate, košarka, turnir u malom fudbalu, odbojka, badminton, softbol, korfbol... Osim toga svake godine organizuje trku Deda Mrazeva, a već četiri godine radi i kao sekretar Sportskog saveza opštine Rakovica, pokušavajući da razvija sport na školskom nivou.
Trudnica među koševima
Najjači „argument” kojim muškarci pokušavaju da ospore ravnopravnost žena jeste taj da ne mogu biti supruge i majke, a u isto vreme i uspešne u sportu. Olivera bez razmišljanja demantuje te tvrdnje.
– Vrhunski sport za žene je mnogo teži nego za muškarce. U vrhunskom sportu muškarac dobija više novca, a ima i mnogo drugih olakšica. I kad se oženi i stekne porodicu, a vrhunski je sportista, on pre svega nema obaveza u kući. Žena je ta koja brine da li je sve čisto, ispeglano, ručak skuvan, deca zbrinuta... tako da se po tom pitanju on oseća opušteno i zadovoljno, i može da da svoj maksimum na polju sporta. Kad je žena vrhunski sportista, ipak ne može nekom drugom da prepusti brigu o svemu tome. Ako na sve to postiže i zapažene rezultate u sportu, pitam se ko je onda slabiji pol? Dakle, nije snaga u fizičkoj snazi. Ona je prolazna i nije dovoljna. U životu, očigledno, ipak pobeđuje mentalna snaga i energija – ističe istaknuta sportistkinja.
Sopstvenim primerom košarkašica dokazuje da je sve to moguće postići.
– Vrhunski sport za žene zaista traži velika zalaganja. Stalno ste pod ugovorima, menjate zemlje, putujete od tačke A, do tačke B... Možda to utiče da se kasnije odlučite za materinstvo, ali ne morate i da ga se odreknete. Ja imam skladan brak i dvoje dece. Sina sam rodila pošto sam se oprostila od košarke, a ćerku kada sam bila na vrhuncu karijere. Pauzirala sam petnaestak meseci, a za nepuna četiri se vratila u zadovoljavajuću formu. Znam neke igračice koje i kraće odsustvuju. Pamtim jednu košarkašicu iz Banjaluke koja je igrala do petog meseca trudnoće. Malo se udebljala, ali je ostala čitavu sezonu. Mislim da publika ništa nije primetila, a mi smo bile pažljivije prema njoj i sve se dobro završilo – uverava Olivera, napominjući da istočni blok, kada je atletika u pitanju, nastoji da njihove žene ranije rode decu, jer žena posle porođaja postaje elastičnija.
U prilog tvrdnji da su žene u sportu daleko sposobnije od muškaraca Olivera dodaje i to da nijedna njena saigračica nije zapostavila školu.
– Nije dovoljno biti samo sportista, morate imati i dodatno obrazovanje. To je bila jedna od osnovnih obaveza i sve smo mahom završavale fakultete. Priličan broj je studirao DIF, ali ima ih i sa ekonomskim, pravnim, medicinskim i drugim fakultetima. Vesna Šelović, sada Stojanović je, recimo poznati ginekolog, a bila je košarkašica. Ali, da bi se bavile svojom profesijom, ona i slične njoj, zadržale su se na klupskom nivou. Mi koje se ulazile u vrhunski sport i postali profesionalci, nismo imale vremena baš za sve – kaže naša sagovornica.
Ali, pređimo na novi teren u raspravi o ženskoj (ne)ravnopravnosti.
Ko je bolji za volanom?
Da li su bolji vozači žene ili muškarci? Tačno je da tokom vožnje svi greše, ali je takođe istina da su greške različite i da svoje propuste ne žele da vide ni jedni ni drugi. Dame tvrde da muškarci svoje „ja” dokazuju brzom, često i fatalnom vožnjom, a sebe smatraju pažljivijim, opreznijim i zato boljim šoferima od njih. Gospoda, pak, veoma cene suprotni pol, ali smatrajuda su žene za volanom nespretne, da im je kretanje nepredvidivo, mnogima bioni po kratkom postupku uzeli vozačku dozvolu, ma i više od toga – zabranili bi im doživotno da voze! Zameraju im da slabo poznaju saobraćajne propise i, tvrde, nikad ne znaju ko ima prednost na raskrsnici. Ipak, najviše ih nervira što su žene spore u vožnji. Naročito mlađi momci procenjuju da se žene loše snalaze u saobraćaju (35 odsto), ali s godinama im dolazi pamet u glavu pa je tek svaki peti muškarac između 50 i 59 godina saglasan sa njihovim mišljenjem.
Istraživanje urađeno na 1.766 Britanki, Francuskinja i Italijanki, od 18 do 55 godina sa namerom da otkrije šta sve utiče na pojavu stresa tokom vožnje, rezultiralo je i jednim uzgrednim zapažanjem. Muškarci svoje nezadovoljstvo ženskom vožnjom umeju da izraze i „ozbiljnim“ primedbama u kojima su ponekad prisutna i stvorenja kao što su koza, ovca i krava a to dopunjuju – uverljivosti radi – iodređenim gestovima, psovkama, galamom. Na našim drumovima uz navedeno se pominje i živina: guska, ćurka, kokoška. Žene na muške propuste u vožnji takođe reaguju napadom na inteligenciju, ali su u tome direktne, bez posrednika iz životinjskog carstva.
Pokazalo se da nije lako utvrditi ko je bolji u vožnji, žene ili muškarci. Istraživanje naših, ali i američkih i britanskih stručnjaka navodi da žene vozači izazivaju manje saobraćajnih nesreća od muškaraca zato što su pažljivije na obuci, brže shvataju, pa se kasnije lakše snalaze u saobraćaju!
Naš sagovornik iz jedne beogradske auto-škole navodi da muškarci izazivaju češće saobraćajne udese jer voze brže, pod uticajem alkohola i nisu vezani. Osim toga muškarcima je važnije da budu vešti vozači, za razliku od žena kojima je važnije da budu sigurnije u vožnji. Instruktor vožnje ima utisak da muškarci misle da su bolji nego što zapravo jesu, njemu se čini da se žene više pridržavaju pravila o brzini i imaju mnogo manje prekršajnih prijava od muškaraca.
Rezultat analize stavova i ponašanja žena u saobraćaju, koju su obavili naši saobraćajni stručnjaci, navodi na zaključak da manja brzina smanjuje rizik od saobraćajnih nezgoda, a ne veća ženska sposobnost i znanje. Žene bolje shvataju opasnosti i manje su sklone rizicima. One ređe prolaze na crveno, ne voze agresivno i pod uticajem alkohola. Takođe, dame su manje sklone uzbuđenjima u saobraćaju i rizičnim situacijama.
Kada je reč o najkomplikovanijim vozačkim manevrima žene polako preuzimaju primat. Pre nekoliko godina 80 odsto anketiranih je smatralo da su muškarci bolji vozači, a danas samo polovina...
A posao i preduzimljivost…
E, pa da vidimo od čega se živi. Kako žene privređuju, koliko para mogu da donesu u kuću? Radmila Popadić, poljoprivrednica iz Požege, prva je pobednica konkursa i nosilac titule „Gazdarica“, na kojem je za svoj dosadašnji rad, ali i namereza razvoj sopstvenog gazdinstva, nagrađena sa 500.000 dinara. Nagrada je uručena u organizaciji Oportjuniti banke (OBS), uz podršku Ministarstva za rad i socijalnu politiku, Nacionalne agencije za regionalni razvoj i javnog servisa RTS.
Do 2004. godine Radmila je radila u fabrici „Budimka” u Požegi. Proizvodnjom pečurke šitake bavi se od 2005. godine. Od prošle godine proizvodi i rasade paradajza, paprike i krastavca za plastenike, a planira i da počne da gaji maline.Svoje proizvode prodaje u lokalnim prodavnicama zdrave hrane, na pijaci i kod kuće.Zahvaljujući ovom posluRadmila je uspela da se pokaže kao preduzimljiva a i zaradi da kao samohrana majka školuje dve ćerke.
Jedan od primera da ostati bez radnog mesta, za neke žene ne znači okretanje kuknjavi i žalopojkama već podsticaj dakrenu u akciju jeste Ljiljana Kovačević uspešna žena u agrobiznisu iz Valjeva, osnivač i vlasnik firme „Pčelinjak Kovačević” koja se bavi proizvodnjom meda i prerađevina od meda. Firmu je osnovala 2008. posle 10 godina bavljenja pčelarstvom i proizvodnjom meda za sopstvene potrebe.
Na osnivanje je uticalo i to što je nakon 29 godina rada u „Elindu” iz Valjeva ostala bez posla. Osim proizvodnje meda bavi se i proizvodnjom drugih proizvoda koje je prvobitno pravila za lične potrebe, a koji se baziraju na medu i voću.Sa sajmova se vraćala sa medaljama, pa i za „medovaču” zbog koje i muškarci čestitaju, pa za „medno voće”...
Bojka Plavšić je završila Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, smer melioracija, 12 godina radila kao uspešni inženjer-projektant, a onda se vratila u svoje mesto Mokrin i postala uspešan proizvođač kvalitetnih sireva. Počela je sa otkupom mleka, a danas proizvede oko dve tone sira dnevno, koji se oblikuju ručno.Na listi uspešnih poslovnih žena takođe je mnogo imena, one vode fabrike kozmetike, lekova, banke, arhitektonske biroe, firme za kompjutersko programiranje…
Materijal je tu, da vidimo: ko je to rekao da su žene slabiji pol i zaslužuju li doručak u krevetu bar dok su na odmoru? Posle, od jeseni će sve biti uobičajeno…
----------------------------------------------------------------------------
O preduzetnicama
I žene i muškarci preduzetnici imaju „dualnu karijeru”: žene imajuposlovnu i „porodičnu karijeru“, a muškarci poslovnu i „karijeru udobnog života”, primećuje prof. dr Nadica Figar u svom radu „Žene preduzetnici”, sa Ekonomskog fakulteta u Nišu.
Tradicionalna teorija preduzetništva ističe „dualnu karijeru” žene kao ograničenje koje umanjuje njihovu šansu da budu uspešne, odnosno „karijera majke” i uspešnog preduzetnika su nespojive. Pošto u praksi ima uspešnih žena, onda se prepreka postavlja u obliku „staklenog plafona”. To je granica do koje žene uopšte, a pogotovo žene majke, mogu razvijati svoju poslovnu karijeru. Ovaj „plafon” je oduvek postojao, samo u različitim oblicima: najpre u obliku patrijarhata, kada postoji shvatanje da je žena potčinjeno ljudsko biće u porodici, jer sve odluke donosi muškarac; zatim, preko podele zanimanja na „muška” i „ženska”; preko podele poslova na „ženske” (izvršne) i „muške” (menadžerske); preko podele poslova na dobro plaćene („muške” poslove) i slabije plaćene („ženske” poslove); preko nižih (za žene) i viših primanja (za muškarce) za iste poslovne rezultate.
Istraživanja pokazuju da je veliki broj žena motivisan da postanu preduzetnici baš zbog želje da same sebi stvore uslove za uspešno obavljanje obe karijere („karijere majke“ i poslovne karijere). Pri tome koriste različite strategije, pa se, shodno tome, formiraju različiti tipovi žena preduzetnika.
Savremena teorija preduzetništva uspešnim preduzetnikom smatra onog preduzetnika koji uspeva da izbalansira tri karijere: poslovnu karijeru, „porodičnu karijeru“ i „karijeru komfornog života”, a stepen uspešnosti se meri izbalansiranošću ove tri stvari.
Da li će to poći bolje za rukom NjOJ ili NjEMU, svakako ne zavisi od muško-ženskih podela i nedoumica.
Dana Stanković
Slavica Berić
Bera Bošković
objavljeno: 25/07/2010
Izvor: Politika