- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
POD LUPOM: Kako se Srbija predstavlja svetu
Svaki uspeh se računa
Sportisti, pisci, umetnici, naučnici… najuspešnije zastupaju Srbiju u inostranstvu. Ali, za naklonost međunarodne javnosti važno je i učešće naših zemljaka na festivalima, izložbama i takmičenjima pa i manifestacijama u našoj zemlji
Lajpcig
Ko bi ubedio najpoznatijeg američkog TV voditelja Džeja Lenoa i njegovu gošću Kejti Holms, glumicu i suprugu Toma Kruza, da zaigraju srpsko kolo pred milionima televizijskih gledalaca, ako ne najbolji teniser sveta Novak Đoković! On danas ima veći uticaj na međunarodnu javnost od svih srpskih institucija, baš kao što književna dela nobelovca Ive Andrića, prevedena na desetine stranih jezika, ili pronalasci Nikole Tesle, Mihajla Pupina i Milutina Milankovića, najuverljivije govore o značaju našeg intelektualnog doprinosa svetskoj baštini.
Istaknuti sportisti, umetnici, književnici, naučnici, inovatori… i dalje su, u svakom društvu i svakom vremenu, ono najvrednije čime se neka zemlja može pohvaliti pred svetom, bez obzira koliko je ta država mala, ekonomski siromašna, opterećena spornim istorijskim ili političkim nasleđem. „Kultura je pasoš Srbije na putu ka članstvu u EU”, rekao je i potpredsednik Vlade Božidar Đelić na otvaranju Međunarodnog sajma knjiga u Lajpcigu (od 17. do 20. marta), dodajući da ćemo napredovati i u privredi, ali u tom trenutku, četrdesetak srpskih autora koji su gostovali u Nemačkoj bili su „najbolje što Srbija može da ponudi Evropi, a da ni na koji način ne odstupi od svog identiteta i kulture i svega onoga što formira naš državni i socijalni korpus”.
Predstavljamo pisce, a ne knjige
Srbija je svoj status „zemlje u fokusu” na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Lajpcigu iskoristila da zapaženim nastupom, pripremanim pune tri godine, i u koji je uloženo 400.000 evra, ne samo pridobije tamošnju publiku, kritičare, izdavače i novinare, već i da otvori vrata za kontinuirani, širi prodor domaće književnosti i kulture na nemačkom govornom području, što je dobrim delom postignuto i kasnijim aktivnostima u saradnji sa Institutom Gete u Beogradu i prevodilačkom kućom Traduki (koja je pomogla da tridesetak knjiga savremenih srpskih pisaca bude prevedeno na nemački i predstavljeno na Sajmu).
Proglašenjem 2010. za Godinu knjige i jezika, Ministarstvo kulture Srbije je započelo sistematsku podršku mobilnosti pisaca, prevođenju srpske književnosti i njenoj promociji pre svega na nemačkom, frankofonskom i engleskom govornom području. To bi, uporedo sa učešćem srpskih autora na svim važnijim međunarodnim događajima iz oblasti kulture i umetnosti, trebalo da doprinese našem ugledu, unapredi ukupnu sliku o nama i učvrsti naš položaj u zajednici evropskih i svetskih vrednosti, kojoj nesumnjivo pripadamo. U to ne moramo nikoga da uveravamo – kaže za „Magazin” Zoran Hamović, izdavač i jedan od zaslužnih za naš uspešan nastup u Lajpcigu („zato što smo išli da prikažemo naše darovite ljude, ideje i dostignuća, a ne knjige”, dodaje).
Samokritika umesto samouniženja
Hamovićeva ideja je i „srpski lenjir” kao (razgrabljeni) suvenir za posetioce našeg sajamskog štanda. Drvena daščica sa nejednakim, nepreciznim mernim oznakama ilustruje različite aršine kojima se služimo i pokazuje, po rečima našeg sagovornika, da umemo da budemo samokritični i da se našalimo na sopstveni račun.
– To, naravno, nije isto što i samounižavanje, kojem smo, na žalost, postali veoma skloni. Pogađa me kad se, nakon svih strahota koje su nas snašle u protekle dve decenije, ne ponašamo kao odgovoran narod svestan svojih grešaka i uspeha, već kao dete koje čeka da ga odrasli prekore ili pohvale. Bolje je da se našalimo na svoj račun i krenemo dalje, nego da se neprekidno „posipamo pepelom” zbog prošlosti. Ne smemo arogantno precenjivati ono što smo dobro uradili, ignorišući promašaje, ali ni stalno isticati neuspehe, usput potcenjujući i gušeći mlade talente koji, shvativši da u domovini nemaju dovoljno podrške i uvažavanja, odlaze u svet – primećuje Hamović.
– Stav „najbolji, ili ništa” nije baš ni koristan ni podsticajan. Ne mogu svi biti prvi na listi, kao sada Đoković. Svaka nagrada i svako priznanje su značajni za imidž zemlje i za motivaciju mladih. Već i samo učešće na raznim bilateralnim, regionalnim i međunarodnim izložbama, skupovima, festivalima i takmičenjima doprinosi da se ljudi i narodi povezuju, razumeju, ispomažu. Talentovani pisci, umetnici, sportisti… koji stiču poštovaoce u svetu najbolji su „ambasadori” svoje zemlje – tvrdi Hamović
U Beogradu će, inače, od 12. do 18. septembra biti održan 77. kongres PEN-a, najstarijeg i najuglednijeg međunarodnog udruženja pisaca i organizacije za zaštitu slobode izražavanja. To je posebno priznanje našoj zemlji i našem PEN klubu, čija je predsednica Vida Ognjenović.
Zapostavljeni talenti
Javna istupanja, stalna komunikacija i prisustvo na međunarodnoj sceni deo su ozdravljenja srpskog duha, odbrana dobre reputacije Srbije, njene kreativnosti i pameti, povratka vere u sopstvene vrednosti i kvalitet, bez obzira na kojem mestu „lestvice” se zvanično nalazimo, da li smo u nekoj oblasti u vrhu ili pri dnu, smatra naš sagovornik. Kao primer ističe Dragana Velikića, koji – bez sujete i ljubomore – uvek kad daje intervjue ili govori u inostranstvu preporuči dela bar još nekoliko domaćih pisaca.
Mnogi srpski talenti, na žalost, ne dobiju priliku da pokažu svetu šta znaju i umeju, i za to uglavnom krive državu koja za njih nema dovoljno razumevanja, u prevodu – para. Što je uglavnom tačno: prema nekim procenama, recimo, samo grad Beč više novca daje za kulturu nego cela Srbija, a Austrija kao država gotovo četiri puta više izdvaja za kulturu nego za policiju i vojsku (kod nas je razlika još veća – u obrnutom smeru). Oni su odavno shvatili dublji smisao Njegoševe mudrosti (što mi tek sad učimo), da bitku za ugled domovine ne bije „svijetlo oružje” već „srce u junaka” koji je predstavljaju u očima sveta.
-------------------------------------------------------------------------------
Festivali, sajmovi, izložbe…
Grad Beograd je, prema evidenciji Sekretarijata za kulturu, osnivač 36 ustanova kulture, dva javna preduzeća (Sava centar i Beogradska tvrđava) i 11 manifestacija kulture, i to su:
1. Oktobarski salon vizuelnih umetnosti (oktobar) od 1960.
2. BELEF – Beogradski letnji festival (juli) od 2004.
3. Beogradski džez festival (oktobar/novembar) od 1971.
4. BEMUS – Beogradske muzičke svečanosti (oktobar) od 1969.
5. Međunarodno takmičenje muzičke omladine (mart) od 1969.
6. Međunarodni susreti dece „Radost Evrope” (oktobar) od 1969.
7. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma (mart) od 1959 (u prethodnih šest godina održavao se u Puli)
8. BITEF – Beogradski internacionalni teatarski festival (septembar) od 1967.
9. Beogradski sajam knjiga (oktobar) od 1956.
10. FEST – Međunarodni filmski festival (februar) od 1972.
11. SOFEST – Filmski festival u Sopotu (juli) od 1971.
Srpski lenjir
Nezavisno od državnih institucija, i već izvikanih festivala kao što su Egzit ili Sabor u Guči, nevladine organizacije i udruženja građana u Srbiji pokrenuli su poslednjih godina niz novih međunarodnih kulturnih manifestacija, među kojima su neke stekle izuzetan ugled, na primer Gitar art festival od 2000. ili Beogradski festival igre od 2003. godine.
Neobično je što, iako je 60 odsto svih kulturnih aktivnosti u zemlji rezultat angažovanja nevladinog sektora, njemu pripadne svega oko pet odsto budžetskih sredstava namenjenih kulturi!
--------------------------------------------------------------
Gosti i domaćini
Za povezivanje domaćih i stranih pisaca, slikara, vajara, pozorišnih, filmskih i umetnika fotografije, virtuoza plesa i muzike, majstora finih zanata i ostalih poslenika kulture, kao i za uključivanje naših talenata u aktuelne svetske trendove, jednako je važno učešće i na velikim i na malim festivalima i takmičenjima, konferencijama, redovnim susretima i povremenim seminarima – onima koje organizujemo ili na kojima gostujemo.
Takvi su, recimo, filmski i muzički festival „Kustendorf” na Mokroj Gori, koji je prošle godine (treći po redu) posetio čuveni američki glumac Džoni Dep, pa Međunarodni pozorišni festival malih scena „JoakimInterFest” u Kragujevcu, Međunarodni festival klasične muzike „CosArt” održan lane u Aleksandrovcu, Međunarodni pozorišni ambijentalni filmski festival „Tvrđava teatar” u Smederevu, Smotra arheološkog filma u Narodnom muzeju Srbije ili Dani evropske kulturne baštine, koji su prošlog septembra obeleženi u Zaječaru, a idućeg meseca će domaćin centralne proslave biti Sremski Karlovci.
Tema jubilarnih, desetih po redu, Dana evropske baštine u Srbiji (koje, inače, države članice Saveta Evrope obeležavaju od 1984. godine sa idejom da tako podrže očuvanje zajedničkog evropskog nasleđa, ali i kulturnog identiteta svakog pojedinog naroda) biće „Riznica nasleđa Evrope”. U pripremi programa će, pored grada domaćina, učestvovati i Galerija Matice srpske, Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture i Muzej grada Novog Sada. Ministar kulture Predrag Marković je najavio da će tom prilikom biti pokrenuta inicijativa da Sremski Karlovci dobiju status grada.
-------------------------------------------------------------------------
Na listi Uneska
Istorijsko nasleđe Srbije koje se već nalazi na Listi svetske kulturne bašine Uneska, kao i spomenici i nematerijalna dobra tek predložena da se u nju uvrste, zahtevaju posebnu brigu države i stručnjaka. Na listi su manastir Studenica, Stari Ras sa Sopoćanima (celina uključuje i crkvu Svetog Petra i Pavla u Starom Rasu), manastir Đurđevi stupovi kod Novog Pazara, četiri spomenika na Kosovu i Metohiji pod zajedničkim nazivom Srednjovekovni spomenici na Kosovu (manastiri Dečani, Pećka patrijaršija i Gračanica, i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, koji su od 2006. i na Uneskovoj listi svetske baštine u opasnosti), kao i Galerijeva palata u Romulijani, arheološki lokalitet Gamzigrad. Kandidati za listu su iskopine Caričinog grada kod Niša, manastir Manasija, grad Bač sa okolinom, Rajačke pimnice i Smederevska tvrđava.
Potonja je, inače, već deo projekta „Tvrđave na Dunavu”, koji je pokrenut prošle godine u saradnji sa regionalnim programom Uneska za kulturno nasleđe jugoistočne Evrope, a trebalo bi da poveže u jedinstvenu celinu lokalne zajednice sa starim utvrđenjima na Dunavu u Srbiji (Bač, Novi Sad, Beograd, Smederevo, Golubac, Veliko Gradište i Kladovo) a zatim i tvrđavama u drugim zemljama, sagrađenim uz najveću evropsku reku.
Biciklistički „dunavski put” kroz Srbiju već je doveo mnoge mlade ljubitelje ovog sporta u naše krajeve, pronoseći dalje glas o lepim predelima, ljubaznim domaćinima i dobroj zabavi, i pridružujući se turističkoj znamenitosti nazvanoj „Put rimskih careva” (koji povezuje arheološke lokalitete i muzeje u Požarevcu, Velikom Gradištu, Golupcu, Majdanpeku, Kladovu, Negotinu, Zaječaru, Knjaževcu, Svrljigu i Nišu, a u planu je da se nadoveže na istoimeni put u Rumuniji i Bugarskoj).
Aleksandra Mijalković
Objavljeno: 15.08.2011.
Izvor: Politika magazin
Svaki uspeh se računa
Sportisti, pisci, umetnici, naučnici… najuspešnije zastupaju Srbiju u inostranstvu. Ali, za naklonost međunarodne javnosti važno je i učešće naših zemljaka na festivalima, izložbama i takmičenjima pa i manifestacijama u našoj zemlji
Lajpcig
Ko bi ubedio najpoznatijeg američkog TV voditelja Džeja Lenoa i njegovu gošću Kejti Holms, glumicu i suprugu Toma Kruza, da zaigraju srpsko kolo pred milionima televizijskih gledalaca, ako ne najbolji teniser sveta Novak Đoković! On danas ima veći uticaj na međunarodnu javnost od svih srpskih institucija, baš kao što književna dela nobelovca Ive Andrića, prevedena na desetine stranih jezika, ili pronalasci Nikole Tesle, Mihajla Pupina i Milutina Milankovića, najuverljivije govore o značaju našeg intelektualnog doprinosa svetskoj baštini.
Istaknuti sportisti, umetnici, književnici, naučnici, inovatori… i dalje su, u svakom društvu i svakom vremenu, ono najvrednije čime se neka zemlja može pohvaliti pred svetom, bez obzira koliko je ta država mala, ekonomski siromašna, opterećena spornim istorijskim ili političkim nasleđem. „Kultura je pasoš Srbije na putu ka članstvu u EU”, rekao je i potpredsednik Vlade Božidar Đelić na otvaranju Međunarodnog sajma knjiga u Lajpcigu (od 17. do 20. marta), dodajući da ćemo napredovati i u privredi, ali u tom trenutku, četrdesetak srpskih autora koji su gostovali u Nemačkoj bili su „najbolje što Srbija može da ponudi Evropi, a da ni na koji način ne odstupi od svog identiteta i kulture i svega onoga što formira naš državni i socijalni korpus”.
Predstavljamo pisce, a ne knjige
Srbija je svoj status „zemlje u fokusu” na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Lajpcigu iskoristila da zapaženim nastupom, pripremanim pune tri godine, i u koji je uloženo 400.000 evra, ne samo pridobije tamošnju publiku, kritičare, izdavače i novinare, već i da otvori vrata za kontinuirani, širi prodor domaće književnosti i kulture na nemačkom govornom području, što je dobrim delom postignuto i kasnijim aktivnostima u saradnji sa Institutom Gete u Beogradu i prevodilačkom kućom Traduki (koja je pomogla da tridesetak knjiga savremenih srpskih pisaca bude prevedeno na nemački i predstavljeno na Sajmu).
Proglašenjem 2010. za Godinu knjige i jezika, Ministarstvo kulture Srbije je započelo sistematsku podršku mobilnosti pisaca, prevođenju srpske književnosti i njenoj promociji pre svega na nemačkom, frankofonskom i engleskom govornom području. To bi, uporedo sa učešćem srpskih autora na svim važnijim međunarodnim događajima iz oblasti kulture i umetnosti, trebalo da doprinese našem ugledu, unapredi ukupnu sliku o nama i učvrsti naš položaj u zajednici evropskih i svetskih vrednosti, kojoj nesumnjivo pripadamo. U to ne moramo nikoga da uveravamo – kaže za „Magazin” Zoran Hamović, izdavač i jedan od zaslužnih za naš uspešan nastup u Lajpcigu („zato što smo išli da prikažemo naše darovite ljude, ideje i dostignuća, a ne knjige”, dodaje).
Samokritika umesto samouniženja
Hamovićeva ideja je i „srpski lenjir” kao (razgrabljeni) suvenir za posetioce našeg sajamskog štanda. Drvena daščica sa nejednakim, nepreciznim mernim oznakama ilustruje različite aršine kojima se služimo i pokazuje, po rečima našeg sagovornika, da umemo da budemo samokritični i da se našalimo na sopstveni račun.
– To, naravno, nije isto što i samounižavanje, kojem smo, na žalost, postali veoma skloni. Pogađa me kad se, nakon svih strahota koje su nas snašle u protekle dve decenije, ne ponašamo kao odgovoran narod svestan svojih grešaka i uspeha, već kao dete koje čeka da ga odrasli prekore ili pohvale. Bolje je da se našalimo na svoj račun i krenemo dalje, nego da se neprekidno „posipamo pepelom” zbog prošlosti. Ne smemo arogantno precenjivati ono što smo dobro uradili, ignorišući promašaje, ali ni stalno isticati neuspehe, usput potcenjujući i gušeći mlade talente koji, shvativši da u domovini nemaju dovoljno podrške i uvažavanja, odlaze u svet – primećuje Hamović.
– Stav „najbolji, ili ništa” nije baš ni koristan ni podsticajan. Ne mogu svi biti prvi na listi, kao sada Đoković. Svaka nagrada i svako priznanje su značajni za imidž zemlje i za motivaciju mladih. Već i samo učešće na raznim bilateralnim, regionalnim i međunarodnim izložbama, skupovima, festivalima i takmičenjima doprinosi da se ljudi i narodi povezuju, razumeju, ispomažu. Talentovani pisci, umetnici, sportisti… koji stiču poštovaoce u svetu najbolji su „ambasadori” svoje zemlje – tvrdi Hamović
U Beogradu će, inače, od 12. do 18. septembra biti održan 77. kongres PEN-a, najstarijeg i najuglednijeg međunarodnog udruženja pisaca i organizacije za zaštitu slobode izražavanja. To je posebno priznanje našoj zemlji i našem PEN klubu, čija je predsednica Vida Ognjenović.
Zapostavljeni talenti
Javna istupanja, stalna komunikacija i prisustvo na međunarodnoj sceni deo su ozdravljenja srpskog duha, odbrana dobre reputacije Srbije, njene kreativnosti i pameti, povratka vere u sopstvene vrednosti i kvalitet, bez obzira na kojem mestu „lestvice” se zvanično nalazimo, da li smo u nekoj oblasti u vrhu ili pri dnu, smatra naš sagovornik. Kao primer ističe Dragana Velikića, koji – bez sujete i ljubomore – uvek kad daje intervjue ili govori u inostranstvu preporuči dela bar još nekoliko domaćih pisaca.
Mnogi srpski talenti, na žalost, ne dobiju priliku da pokažu svetu šta znaju i umeju, i za to uglavnom krive državu koja za njih nema dovoljno razumevanja, u prevodu – para. Što je uglavnom tačno: prema nekim procenama, recimo, samo grad Beč više novca daje za kulturu nego cela Srbija, a Austrija kao država gotovo četiri puta više izdvaja za kulturu nego za policiju i vojsku (kod nas je razlika još veća – u obrnutom smeru). Oni su odavno shvatili dublji smisao Njegoševe mudrosti (što mi tek sad učimo), da bitku za ugled domovine ne bije „svijetlo oružje” već „srce u junaka” koji je predstavljaju u očima sveta.
-------------------------------------------------------------------------------
Festivali, sajmovi, izložbe…
Grad Beograd je, prema evidenciji Sekretarijata za kulturu, osnivač 36 ustanova kulture, dva javna preduzeća (Sava centar i Beogradska tvrđava) i 11 manifestacija kulture, i to su:
1. Oktobarski salon vizuelnih umetnosti (oktobar) od 1960.
2. BELEF – Beogradski letnji festival (juli) od 2004.
3. Beogradski džez festival (oktobar/novembar) od 1971.
4. BEMUS – Beogradske muzičke svečanosti (oktobar) od 1969.
5. Međunarodno takmičenje muzičke omladine (mart) od 1969.
6. Međunarodni susreti dece „Radost Evrope” (oktobar) od 1969.
7. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma (mart) od 1959 (u prethodnih šest godina održavao se u Puli)
8. BITEF – Beogradski internacionalni teatarski festival (septembar) od 1967.
9. Beogradski sajam knjiga (oktobar) od 1956.
10. FEST – Međunarodni filmski festival (februar) od 1972.
11. SOFEST – Filmski festival u Sopotu (juli) od 1971.
Srpski lenjir
Nezavisno od državnih institucija, i već izvikanih festivala kao što su Egzit ili Sabor u Guči, nevladine organizacije i udruženja građana u Srbiji pokrenuli su poslednjih godina niz novih međunarodnih kulturnih manifestacija, među kojima su neke stekle izuzetan ugled, na primer Gitar art festival od 2000. ili Beogradski festival igre od 2003. godine.
Neobično je što, iako je 60 odsto svih kulturnih aktivnosti u zemlji rezultat angažovanja nevladinog sektora, njemu pripadne svega oko pet odsto budžetskih sredstava namenjenih kulturi!
--------------------------------------------------------------
Gosti i domaćini
Za povezivanje domaćih i stranih pisaca, slikara, vajara, pozorišnih, filmskih i umetnika fotografije, virtuoza plesa i muzike, majstora finih zanata i ostalih poslenika kulture, kao i za uključivanje naših talenata u aktuelne svetske trendove, jednako je važno učešće i na velikim i na malim festivalima i takmičenjima, konferencijama, redovnim susretima i povremenim seminarima – onima koje organizujemo ili na kojima gostujemo.
Takvi su, recimo, filmski i muzički festival „Kustendorf” na Mokroj Gori, koji je prošle godine (treći po redu) posetio čuveni američki glumac Džoni Dep, pa Međunarodni pozorišni festival malih scena „JoakimInterFest” u Kragujevcu, Međunarodni festival klasične muzike „CosArt” održan lane u Aleksandrovcu, Međunarodni pozorišni ambijentalni filmski festival „Tvrđava teatar” u Smederevu, Smotra arheološkog filma u Narodnom muzeju Srbije ili Dani evropske kulturne baštine, koji su prošlog septembra obeleženi u Zaječaru, a idućeg meseca će domaćin centralne proslave biti Sremski Karlovci.
Tema jubilarnih, desetih po redu, Dana evropske baštine u Srbiji (koje, inače, države članice Saveta Evrope obeležavaju od 1984. godine sa idejom da tako podrže očuvanje zajedničkog evropskog nasleđa, ali i kulturnog identiteta svakog pojedinog naroda) biće „Riznica nasleđa Evrope”. U pripremi programa će, pored grada domaćina, učestvovati i Galerija Matice srpske, Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture i Muzej grada Novog Sada. Ministar kulture Predrag Marković je najavio da će tom prilikom biti pokrenuta inicijativa da Sremski Karlovci dobiju status grada.
-------------------------------------------------------------------------
Na listi Uneska
Istorijsko nasleđe Srbije koje se već nalazi na Listi svetske kulturne bašine Uneska, kao i spomenici i nematerijalna dobra tek predložena da se u nju uvrste, zahtevaju posebnu brigu države i stručnjaka. Na listi su manastir Studenica, Stari Ras sa Sopoćanima (celina uključuje i crkvu Svetog Petra i Pavla u Starom Rasu), manastir Đurđevi stupovi kod Novog Pazara, četiri spomenika na Kosovu i Metohiji pod zajedničkim nazivom Srednjovekovni spomenici na Kosovu (manastiri Dečani, Pećka patrijaršija i Gračanica, i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, koji su od 2006. i na Uneskovoj listi svetske baštine u opasnosti), kao i Galerijeva palata u Romulijani, arheološki lokalitet Gamzigrad. Kandidati za listu su iskopine Caričinog grada kod Niša, manastir Manasija, grad Bač sa okolinom, Rajačke pimnice i Smederevska tvrđava.
Potonja je, inače, već deo projekta „Tvrđave na Dunavu”, koji je pokrenut prošle godine u saradnji sa regionalnim programom Uneska za kulturno nasleđe jugoistočne Evrope, a trebalo bi da poveže u jedinstvenu celinu lokalne zajednice sa starim utvrđenjima na Dunavu u Srbiji (Bač, Novi Sad, Beograd, Smederevo, Golubac, Veliko Gradište i Kladovo) a zatim i tvrđavama u drugim zemljama, sagrađenim uz najveću evropsku reku.
Biciklistički „dunavski put” kroz Srbiju već je doveo mnoge mlade ljubitelje ovog sporta u naše krajeve, pronoseći dalje glas o lepim predelima, ljubaznim domaćinima i dobroj zabavi, i pridružujući se turističkoj znamenitosti nazvanoj „Put rimskih careva” (koji povezuje arheološke lokalitete i muzeje u Požarevcu, Velikom Gradištu, Golupcu, Majdanpeku, Kladovu, Negotinu, Zaječaru, Knjaževcu, Svrljigu i Nišu, a u planu je da se nadoveže na istoimeni put u Rumuniji i Bugarskoj).
Aleksandra Mijalković
Objavljeno: 15.08.2011.
Izvor: Politika magazin