- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
POD LUPOM: KAKO PROVESTI LETO
Na odmoru bez ekrana
Za početak dobro je isključiti televizor i kompjuter. A onda pravo na plažu na reci, na šetalište i biciklističke staze. Koliko umemo da se odmorimo i ispunimo sebi dan? Stručnjaci kažu da smo tu veštinu prilično zaboravili
Deci je najlepše u vodi
Kako što bolje provesti godišnji odmor i toplo leto? Oni malobrojni sa dubljim džepovima imaju izbora na pretek: ekskluzivna letovališta, vožnje na skupocenim jahtama, izležavanje na peščanim plažama uz šum morskih talasa, ali običnim smrtnicima takav letnji komfor je nedostupan. Ipak, ne treba se prepuštati očajanju zbog lošije ekonomske situacije, uz malo dobre volje i vedrog duha možemo sebi prirediti mnogo više lepih trenutaka i atmosfere koja opušta uz piće i roštilj sa prijateljima, organizovati mala sportska takmičenja, sa skromnim sredstvima napraviti oazu za boravak na vodi, pecanje, kupanje.
Sve je bolje od letnjeg kuckanja po tastaturi, kompjuterskih igrica ili ispraznog druženja sa daljinskim upravljačem. Toliko reka je blizu nas, šetališta, biciklističkih staza, proplanaka, rođaka u raznim selima... mogućnosti ima, samo je pitanje, koje uzgred rečeno, postavljaju i stručnjaci, sociolozi, psiholozi... Umemo li da se odmaramo i da uživamo, da ispunim svoj dan, ili smo zbog svakodnevnih stresova zaboravili na sve to? Nažalost, brojna istraživanja su pokazala da i nismo mnogo vični uživanju i pravljenju dobre atmosfere, kako koja godina prolazi postajemo sve zatvoreniji i kao pojedinci i kao narod.
Zbog naše opšte ali i pojedinačne situacije, vele istraživači navika u slobodnom vremenu, vrlo malo smo u kontaktu sa samima sobom i slabo prepoznajemo vlastite potrebe svog organizma. Zaposleni građani odmor koriste uglavnom formalno, a slobodna popodneva i vikende za dodatni rad i zaradu.
Druženje u „realnom svetu”
Oni kreativniji shvataju da ne treba mnogo prostora u dvorištu da bi se pikao fudbal, igrao basket na jedan obruč, ili čak napravio i umanjen teniski teren u dvorištu na kojem će i klinci provoditi vreme zamišljajući da su Novak, Rafa ili Marej, kao što to ovog leta čine Stefan, Vuk, Uroš i Katarina iz okoline Beograda, koji su postavili i klip na „Jutjub” sa Vukovim imitacijama Nadala. Mnogi klinci tokom cele godine najviše slobodnog vremena provode uz kompjuter, dopisujući se na „Fejsbuku”. Ovog leta Dejan, Branko i Saša iz Šapca shvataju sve prednosti druženja u „realnom svetu” na kupalištu pored Save i u vožnji biciklom. Ovo leto će verovatno ostati u lepšoj uspomeni i tridesetogodišnjem Zoranu iz Obrenovca koji se celog proleća trudio da napravi splav sa kućicom koju uskoro treba da preveze do reke, gde će sa društvom provoditi slobodno letnje vreme u pecanju, kupanju, roštiljanju...
– Premalo ljudi zna da uživa u dokolici i da slobodno vreme provede opušteno. A baš to je neophodno jer sreća je u malim stvarima, zato treba uživati u šetnji, razgledanju izloga, u kupovini, u ispijanju kafe. Sve su to sadržaji života kojima bi trebalo da pristupamo kao nekim svojim ritualima. Ljudi ne primenjuju tu vrstu uživancije, ne druže se dovoljno i ne provode vreme sa prijateljima. Ono što ja primećujem jeste to da su ljudi napeti, užurbani, da li imaju probleme ili su njima bliski u problemima, ali retko je naći ljude koji su opušteni – kaže Vera Kondić, psiholog rada.
Bez obzira na to koliko volimo svoj posao i koliko smatramo da nas svakodnevne obaveze ne opterećuju, vrednost godišnjeg odmora je neprocenjiva. Nemojte zaboraviti da, ma šta radili, posle dužeg vremena dolazi do zasićenja, a godišnji odmor je vreme koje nam dozvoljava da se odmorimo i napunimo baterije za nove „radne podvige”. Osim toga, niko nije nezamenljiv, prema tome nemojte ostajati pod izgovorom da će posao da se gomila i da niko drugi neće moći da ga uradi.
Godišnji odmor je idealna prilika i da sagledate svoju karijeru iz potpuno drugačijeg aspekta. S obzirom na to da imate dosta slobodnog vremena i izolovani ste od posla, možete sa strane da sagledate u kom pravcu se krećete, koliko ste napredovali i šta je to na čemu bi još trebalo da radite. Odmoran um, bez stresa, omogućiće vam da poslovnim izazovima pristupite na potpuno nov način.
Svojevremeno je agencija GFK radila jedno istraživanje na temu kako provodimo slobodno vreme i došla do zaključka da je najomiljenija aktivnost – gledanje televizije. Skoro četiri petine populacije provodi vreme sa daljinskim upravljačem prateći rijaliti programe, sportske prenose, ili serije, koje se repriziraju unedogled.
Među najčešćim letnjim aktivnostima su odmor i spavanje. Po ovom smo slični sa evropskim zemljama, i građani EU najviše vremena provode u pasivnom odmoru. Kućna dokolica je najomiljeniji način da se provede slobodno vreme u skoro svim evropskim zemljama, osim u Engleskoj, koji više vole izlaske. Među omiljene letnje navike u Srbiji spadaju pešačenje i šetnje, ovu rekreaciju upražnjava oko 60 odsto ispitanika, a u vrhu je i vožnja biciklom. Iako se hvalimo da smo sportska nacija, ostalih aktivnosti nema mnogo na listi, pominju se samo fitnes, trčanje i džoging (34 odsto).
Najvažnija dobra atmosfera
Lekari upozoravaju da je vreme da se zabrinemo zbog činjenice da se malo krećemo, i uprkos skupom gorivu prečesto koristimo automobil. U Svetskoj zdravstvenoj organizaciji kao bolest novog doba izdvojili su takozvanu hipokineziju, koja je drugo ime za nedovoljnu fizičku aktivnost. Sedeći način života je nezavisan faktor rizika za bolesti srca i krvnih sudova, osteoporozu i neke vrste karcinoma. Pozitivne strane redovnih vežbi odražavaju se na srcu, u prevenciji karcinoma debelog creva, šećerne bolesti i depresije.
Za postizanje optimalnog efekta fizičke aktivnosti potrebno je svakog dana ili bar tri puta nedeljno vežbati oko 45 minuta, mera za umerenu fiziku aktivnost je potrošnja oko 150 kalorija dnevno, odnosno 1.000 kalorija nedeljno kroz šetnju, vožnju bicikla, trčanje, plivanje, košarku, odbojku… Kao opravdanje zašto se malo bave sportom i rekreacijom ispitanici su naveli da im za to nedostaje slobodno vreme, da im je mesto stanovanja udaljeno od sportskih centara i da nema dovoljno šuma, parkova, igrališta...
– Za dobar provod potrebna je i dobra atmosfera, a nju čine ljudi. Može se neko i na zanimljivom mestu dosađivati, i reći da ništa nije bilo lepo, to znači da nisu umeli da osmisle vreme koje su proveli.. Opet, atmosfera može biti neponovljiva i na nekom manje atraktivnom mestu, sve zavisi od toga kako se osmisle sadržaji.
Ipak, ne znaju svi da uživaju u dokolici. Moja iskustva kažu mi da se samo mali procenat zaposlenih raduje penziji. To su oni koji žele da se oslobode pritiska koji donosi radno mesto i profesionalne obaveze kako bi se posvetili onome što vole. Ljudi kod nas ne znaju dovoljno da uživaju u dokolici, ne znaju šta će sa sobom, kao da im nedostaje mašte za zabavu.
Da li smo kao nacija premoreni?
– Pre bih rekla da smo iznureni, premoreni je slaba reč. Sada bi nam posle svega što smo preživeli bio preko potreban period „meda i mleka”, da povratimo sopstvenu vitalnost jer vrlo lako pucamo, teško se nosimo sa napetostima i problemima, lako upadamo u sukobe i uključujemo se i u sukobe drugih ljudi. Idemo kroz život kao vozači automobila koji u rezervoaru više nemaju goriva, već voze sa upaljenom crvenom lampicom. Dosta ljudi oko nas ima nezrelo ponašanje, nisu mentalno dospeli do godina koje nose, ne poznaju sami sebe, a i ne žele da se upoznaju. To nije uvek ni prijatno, ali, u principu, umesto da se bave sobom, okreću se nekim formalnim stvarima, nedostaje im rad na vlastitoj ličnosti, zato se više bave drugima. Zato bih svima savetovala da se ovog leta opuste uz vedre knjige popularne psihologije koje im mogu pomoći da razreše svoje sukobe i da steknu nova saznanja kako bi dogodine bolje proveli leto, ali ne samo leto nego sve slobodno vreme koje im stoji na raspolaganju – odgovara Vera Kondić.
-----------------------------------------
Ishrana
Kada su temperature iznad 30 stepeni prelistajte kuvare sa receptima za lakšu ishranu i ne jedite obilno, već manje a češće. Saveti su da treba jesti puno povrća i proizvoda od žita, naročito sa crnim integralnim brašnom i najmanje 250 grama voća dnevno. Dobro je i meso, ali živinsko i riba. Hranu ne treba peći ili pržiti, već dinstati i kuvati. Važno je i nadoknađivati tečnost, sa pola litre mleka dnevno ili jogurta, a dobri su i razblaženi voćni sokovi, kisela voda, biljni i voćni čajevi, blago zasoljene supe i, naravno, obična voda. Treba izbegavati slatke napitke, gazirane sokove, koncentrovane sokove, grickalice i slatkiše. Osobe starije od 65 godina treba da piju tečnost bez obzira na to da li su žedne, jer organizam starijih ljudi ima smanjene rezerve vode zbog umanjenog osećaja žeđi.
-------------------------------------
Oblačenje
Korisno je da prostorije u stanu budu zamračene danju, a da se provetravaju noću. Osveženje u spavaćoj sobi donosi posteljina svetlijih pastelnih tonova, i to ona pamučna, ili satenska. Savet je i da se posteljina češće pere uz manje upotrebe omekšivača koji može da iritira kožu. I razbacane stvari mogu dodatno da zagreju prostor, zato stan treba da bude uredan.
Mogu da budu korisne i sveće s mirisom limuna jer osvežavaju i teraju komarce i druge insekte. Takođe se preporučuje i podešavanje klima uređaja tako da razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bude veća od sedam do deset stepeni. Neophodno je i prikladno se oblačiti, odeća treba da bude svetla, prozračna, od prirodnih materijala. Krema sa zaštitnim faktorom je potrebna i deci i odraslima kao i naočare za sunce.
-------------------------------------------------------
Navike
Ono što ne ide na ruku dobrom provodu u predstojećem periodu jeste i podatak da polako gubimo volju za raznim hobijima.
Izlasci u grad, u restoran na ručak i večeru, nisu tako česti kao u bogatijim zemljama iz razumljivih razloga, ova vrsta provoda u istočnoj Evropi je ređa, dok je u Francuskoj ili Italiji izlazak u grad na drugom mestu, kod nas je tek na 12. mestu. Odlazak na ručkove i večere najomiljenije je kod Amerikanaca, zatim Grka, Nemaca, Francuza, Belgijanaca i Francuza. Najviše novca ostavljaju Holanđani, Belgijanci i Italijani (više od 30 evra po obroku).
Bioskop, pozorište, kultura… ovde je najjeftinija i najčešća zabava čitanje knjiga. Španci su najveći filmofili, Rumuni baštovani, Austrijanci i Šveđani vole aktivnosti „uradi sam”.
Naše žene više vole da idu u kupovinu, da čitaju knjige, odu u pozorište ili na koncert, dok se muškarci više bave poslovima „uradi sam”, održavanjem auta, pecanjem, društvenim igrama, plivanjem. Polovina onih koji imaju 75 evra po članu domaćinstva nikada ne obeduju u restoranu, a u 70 odsto nikada ne odlaze u pozorište.
Čak dve trećine dece slobodno vreme provode uz ekran, što utiče na gojaznost, slabi razvoj kičme, vid, mišiće, kondiciju, pa psiholozi ističu da dolaze generacije nemaštovite i nedruštvene dece. Savet je da roditelji moraju da daju deci primer kako da provedu slobodno vreme u društvu, fizičkim aktivnostima, da zajedno gledaju televiziju kako bi im tumačili ono što se emituje.
Dragoljub Stevanović
Objavljeno: 17.07.2011.
Izvor: Politika magazin
Na odmoru bez ekrana
Za početak dobro je isključiti televizor i kompjuter. A onda pravo na plažu na reci, na šetalište i biciklističke staze. Koliko umemo da se odmorimo i ispunimo sebi dan? Stručnjaci kažu da smo tu veštinu prilično zaboravili
Deci je najlepše u vodi
Kako što bolje provesti godišnji odmor i toplo leto? Oni malobrojni sa dubljim džepovima imaju izbora na pretek: ekskluzivna letovališta, vožnje na skupocenim jahtama, izležavanje na peščanim plažama uz šum morskih talasa, ali običnim smrtnicima takav letnji komfor je nedostupan. Ipak, ne treba se prepuštati očajanju zbog lošije ekonomske situacije, uz malo dobre volje i vedrog duha možemo sebi prirediti mnogo više lepih trenutaka i atmosfere koja opušta uz piće i roštilj sa prijateljima, organizovati mala sportska takmičenja, sa skromnim sredstvima napraviti oazu za boravak na vodi, pecanje, kupanje.
Sve je bolje od letnjeg kuckanja po tastaturi, kompjuterskih igrica ili ispraznog druženja sa daljinskim upravljačem. Toliko reka je blizu nas, šetališta, biciklističkih staza, proplanaka, rođaka u raznim selima... mogućnosti ima, samo je pitanje, koje uzgred rečeno, postavljaju i stručnjaci, sociolozi, psiholozi... Umemo li da se odmaramo i da uživamo, da ispunim svoj dan, ili smo zbog svakodnevnih stresova zaboravili na sve to? Nažalost, brojna istraživanja su pokazala da i nismo mnogo vični uživanju i pravljenju dobre atmosfere, kako koja godina prolazi postajemo sve zatvoreniji i kao pojedinci i kao narod.
Zbog naše opšte ali i pojedinačne situacije, vele istraživači navika u slobodnom vremenu, vrlo malo smo u kontaktu sa samima sobom i slabo prepoznajemo vlastite potrebe svog organizma. Zaposleni građani odmor koriste uglavnom formalno, a slobodna popodneva i vikende za dodatni rad i zaradu.
Druženje u „realnom svetu”
Oni kreativniji shvataju da ne treba mnogo prostora u dvorištu da bi se pikao fudbal, igrao basket na jedan obruč, ili čak napravio i umanjen teniski teren u dvorištu na kojem će i klinci provoditi vreme zamišljajući da su Novak, Rafa ili Marej, kao što to ovog leta čine Stefan, Vuk, Uroš i Katarina iz okoline Beograda, koji su postavili i klip na „Jutjub” sa Vukovim imitacijama Nadala. Mnogi klinci tokom cele godine najviše slobodnog vremena provode uz kompjuter, dopisujući se na „Fejsbuku”. Ovog leta Dejan, Branko i Saša iz Šapca shvataju sve prednosti druženja u „realnom svetu” na kupalištu pored Save i u vožnji biciklom. Ovo leto će verovatno ostati u lepšoj uspomeni i tridesetogodišnjem Zoranu iz Obrenovca koji se celog proleća trudio da napravi splav sa kućicom koju uskoro treba da preveze do reke, gde će sa društvom provoditi slobodno letnje vreme u pecanju, kupanju, roštiljanju...
– Premalo ljudi zna da uživa u dokolici i da slobodno vreme provede opušteno. A baš to je neophodno jer sreća je u malim stvarima, zato treba uživati u šetnji, razgledanju izloga, u kupovini, u ispijanju kafe. Sve su to sadržaji života kojima bi trebalo da pristupamo kao nekim svojim ritualima. Ljudi ne primenjuju tu vrstu uživancije, ne druže se dovoljno i ne provode vreme sa prijateljima. Ono što ja primećujem jeste to da su ljudi napeti, užurbani, da li imaju probleme ili su njima bliski u problemima, ali retko je naći ljude koji su opušteni – kaže Vera Kondić, psiholog rada.
Bez obzira na to koliko volimo svoj posao i koliko smatramo da nas svakodnevne obaveze ne opterećuju, vrednost godišnjeg odmora je neprocenjiva. Nemojte zaboraviti da, ma šta radili, posle dužeg vremena dolazi do zasićenja, a godišnji odmor je vreme koje nam dozvoljava da se odmorimo i napunimo baterije za nove „radne podvige”. Osim toga, niko nije nezamenljiv, prema tome nemojte ostajati pod izgovorom da će posao da se gomila i da niko drugi neće moći da ga uradi.
Godišnji odmor je idealna prilika i da sagledate svoju karijeru iz potpuno drugačijeg aspekta. S obzirom na to da imate dosta slobodnog vremena i izolovani ste od posla, možete sa strane da sagledate u kom pravcu se krećete, koliko ste napredovali i šta je to na čemu bi još trebalo da radite. Odmoran um, bez stresa, omogućiće vam da poslovnim izazovima pristupite na potpuno nov način.
Svojevremeno je agencija GFK radila jedno istraživanje na temu kako provodimo slobodno vreme i došla do zaključka da je najomiljenija aktivnost – gledanje televizije. Skoro četiri petine populacije provodi vreme sa daljinskim upravljačem prateći rijaliti programe, sportske prenose, ili serije, koje se repriziraju unedogled.
Među najčešćim letnjim aktivnostima su odmor i spavanje. Po ovom smo slični sa evropskim zemljama, i građani EU najviše vremena provode u pasivnom odmoru. Kućna dokolica je najomiljeniji način da se provede slobodno vreme u skoro svim evropskim zemljama, osim u Engleskoj, koji više vole izlaske. Među omiljene letnje navike u Srbiji spadaju pešačenje i šetnje, ovu rekreaciju upražnjava oko 60 odsto ispitanika, a u vrhu je i vožnja biciklom. Iako se hvalimo da smo sportska nacija, ostalih aktivnosti nema mnogo na listi, pominju se samo fitnes, trčanje i džoging (34 odsto).
Najvažnija dobra atmosfera
Lekari upozoravaju da je vreme da se zabrinemo zbog činjenice da se malo krećemo, i uprkos skupom gorivu prečesto koristimo automobil. U Svetskoj zdravstvenoj organizaciji kao bolest novog doba izdvojili su takozvanu hipokineziju, koja je drugo ime za nedovoljnu fizičku aktivnost. Sedeći način života je nezavisan faktor rizika za bolesti srca i krvnih sudova, osteoporozu i neke vrste karcinoma. Pozitivne strane redovnih vežbi odražavaju se na srcu, u prevenciji karcinoma debelog creva, šećerne bolesti i depresije.
Za postizanje optimalnog efekta fizičke aktivnosti potrebno je svakog dana ili bar tri puta nedeljno vežbati oko 45 minuta, mera za umerenu fiziku aktivnost je potrošnja oko 150 kalorija dnevno, odnosno 1.000 kalorija nedeljno kroz šetnju, vožnju bicikla, trčanje, plivanje, košarku, odbojku… Kao opravdanje zašto se malo bave sportom i rekreacijom ispitanici su naveli da im za to nedostaje slobodno vreme, da im je mesto stanovanja udaljeno od sportskih centara i da nema dovoljno šuma, parkova, igrališta...
– Za dobar provod potrebna je i dobra atmosfera, a nju čine ljudi. Može se neko i na zanimljivom mestu dosađivati, i reći da ništa nije bilo lepo, to znači da nisu umeli da osmisle vreme koje su proveli.. Opet, atmosfera može biti neponovljiva i na nekom manje atraktivnom mestu, sve zavisi od toga kako se osmisle sadržaji.
Ipak, ne znaju svi da uživaju u dokolici. Moja iskustva kažu mi da se samo mali procenat zaposlenih raduje penziji. To su oni koji žele da se oslobode pritiska koji donosi radno mesto i profesionalne obaveze kako bi se posvetili onome što vole. Ljudi kod nas ne znaju dovoljno da uživaju u dokolici, ne znaju šta će sa sobom, kao da im nedostaje mašte za zabavu.
Da li smo kao nacija premoreni?
– Pre bih rekla da smo iznureni, premoreni je slaba reč. Sada bi nam posle svega što smo preživeli bio preko potreban period „meda i mleka”, da povratimo sopstvenu vitalnost jer vrlo lako pucamo, teško se nosimo sa napetostima i problemima, lako upadamo u sukobe i uključujemo se i u sukobe drugih ljudi. Idemo kroz život kao vozači automobila koji u rezervoaru više nemaju goriva, već voze sa upaljenom crvenom lampicom. Dosta ljudi oko nas ima nezrelo ponašanje, nisu mentalno dospeli do godina koje nose, ne poznaju sami sebe, a i ne žele da se upoznaju. To nije uvek ni prijatno, ali, u principu, umesto da se bave sobom, okreću se nekim formalnim stvarima, nedostaje im rad na vlastitoj ličnosti, zato se više bave drugima. Zato bih svima savetovala da se ovog leta opuste uz vedre knjige popularne psihologije koje im mogu pomoći da razreše svoje sukobe i da steknu nova saznanja kako bi dogodine bolje proveli leto, ali ne samo leto nego sve slobodno vreme koje im stoji na raspolaganju – odgovara Vera Kondić.
-----------------------------------------
Ishrana
Kada su temperature iznad 30 stepeni prelistajte kuvare sa receptima za lakšu ishranu i ne jedite obilno, već manje a češće. Saveti su da treba jesti puno povrća i proizvoda od žita, naročito sa crnim integralnim brašnom i najmanje 250 grama voća dnevno. Dobro je i meso, ali živinsko i riba. Hranu ne treba peći ili pržiti, već dinstati i kuvati. Važno je i nadoknađivati tečnost, sa pola litre mleka dnevno ili jogurta, a dobri su i razblaženi voćni sokovi, kisela voda, biljni i voćni čajevi, blago zasoljene supe i, naravno, obična voda. Treba izbegavati slatke napitke, gazirane sokove, koncentrovane sokove, grickalice i slatkiše. Osobe starije od 65 godina treba da piju tečnost bez obzira na to da li su žedne, jer organizam starijih ljudi ima smanjene rezerve vode zbog umanjenog osećaja žeđi.
-------------------------------------
Oblačenje
Korisno je da prostorije u stanu budu zamračene danju, a da se provetravaju noću. Osveženje u spavaćoj sobi donosi posteljina svetlijih pastelnih tonova, i to ona pamučna, ili satenska. Savet je i da se posteljina češće pere uz manje upotrebe omekšivača koji može da iritira kožu. I razbacane stvari mogu dodatno da zagreju prostor, zato stan treba da bude uredan.
Mogu da budu korisne i sveće s mirisom limuna jer osvežavaju i teraju komarce i druge insekte. Takođe se preporučuje i podešavanje klima uređaja tako da razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bude veća od sedam do deset stepeni. Neophodno je i prikladno se oblačiti, odeća treba da bude svetla, prozračna, od prirodnih materijala. Krema sa zaštitnim faktorom je potrebna i deci i odraslima kao i naočare za sunce.
-------------------------------------------------------
Navike
Ono što ne ide na ruku dobrom provodu u predstojećem periodu jeste i podatak da polako gubimo volju za raznim hobijima.
Izlasci u grad, u restoran na ručak i večeru, nisu tako česti kao u bogatijim zemljama iz razumljivih razloga, ova vrsta provoda u istočnoj Evropi je ređa, dok je u Francuskoj ili Italiji izlazak u grad na drugom mestu, kod nas je tek na 12. mestu. Odlazak na ručkove i večere najomiljenije je kod Amerikanaca, zatim Grka, Nemaca, Francuza, Belgijanaca i Francuza. Najviše novca ostavljaju Holanđani, Belgijanci i Italijani (više od 30 evra po obroku).
Bioskop, pozorište, kultura… ovde je najjeftinija i najčešća zabava čitanje knjiga. Španci su najveći filmofili, Rumuni baštovani, Austrijanci i Šveđani vole aktivnosti „uradi sam”.
Naše žene više vole da idu u kupovinu, da čitaju knjige, odu u pozorište ili na koncert, dok se muškarci više bave poslovima „uradi sam”, održavanjem auta, pecanjem, društvenim igrama, plivanjem. Polovina onih koji imaju 75 evra po članu domaćinstva nikada ne obeduju u restoranu, a u 70 odsto nikada ne odlaze u pozorište.
Čak dve trećine dece slobodno vreme provode uz ekran, što utiče na gojaznost, slabi razvoj kičme, vid, mišiće, kondiciju, pa psiholozi ističu da dolaze generacije nemaštovite i nedruštvene dece. Savet je da roditelji moraju da daju deci primer kako da provedu slobodno vreme u društvu, fizičkim aktivnostima, da zajedno gledaju televiziju kako bi im tumačili ono što se emituje.
Dragoljub Stevanović
Objavljeno: 17.07.2011.
Izvor: Politika magazin