- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
ПОД ЛУПОМ: ХУМАНОСТ НА ДЕЛУ
Нови српски добротвори
Некада су велики српски добротвори били Миша Анастасијевић, Сава Текелија, Илија Коларац... данас су то истакнуте јавне личности, познати уметници и бизнисмени, удружења, компаније и, наравно – обичан свет
Децембарске поплаве у Лозници, Зајечару, Трговишту, Љубовији, Малом Зворнику, Богатићу, Прибоју и Пријепољу и новембарски земљотрес у Краљеву били су последњи, али не и једини испит хуманости и солидарности за житеље Србије. Прилика да се покажу као добротвори имали су, на жалост, небројено. Многи су их искористили на прави начин, за пример другима, а неки су их изгледа злоупотребили, на сопствену срамоту, и за то ће, ако се докаже, одговарати пред законом.
Држава је учинила колико је могла: прошлог месеца је уплатила 250 милиона динара за помоћ Краљеву и око 126 милиона динара за поплављена подручја уз реке Лим, Саву и Дрину, али је то тек делић процењене штете која, према подацима Комисије за елементарне непогоде при Влади Србије, износи у првом случају више од 2,5 милијарди динара, а у потоњем око 834 милиона динара.
Брука уместо помоћи
Једна од најсиромашнијих међу пострадалим општинама, Трговиште, добила је, додуше, од Управе царина и помоћ у (заплењеној) роби, али се овај „новогодишњи поклон” показао као крајње непримерен, будући да је реч о синтетичним женским тангама, брусхалтерима и ципелама – за покојнике. Дарко Томић, председник општине, рекао је да иако им је свака помоћ добродошла ипак не знају шта ће са овим стварима, док је Драгољуб Станојковић, шеф магацина у који су стигли пакети, прво помислио да је у питању грешка, јер су очекивали одећу за децу а добили „гаће какве наше жене не би носиле па све и да су џабе”, а кад је схватио да нема забуне, с горчином је приметио: „Неко збија шегу са нашом муком!”.
Док се на суду не утврди да ли је Катарина Ребрача са сарадницима преко свог (истоименог) добротворног фонда заиста проневерила суму од 37 милиона динара донација намењених едукацији жена за превенцију рака дојке, ова некадашња манекенка, ТВ водитељка, власница модне агенције „К моделс”, јавност је склона да и многе друге хуманитарне акције посматра подозриво, са неповерењем. Нарочито оне где се новац прикупља путем СМС порука, а разлог је лоше искуство са малверзацијама српских „хакера” који су лане, пре него што су похапшени, на лицитацијама посредством мобилних телефона присвојили 56 аутомобила и четири стана.
На страну криминал и злоупотребе, у Србији је ипак знатно више оних који и даље верују у људску доброту, поштење и самилост и спремни су, без обзира што и сами једва излазе на крај са економском кризом, да своју „цркавицу” поделе са другима, којима је још теже. То доказује и сума већа од 450 милиона динара на јединственом рачуну за Краљево који је отворила Управа за трезор. Како сазнајемо од Зорана Ћирића, портпарола Министарства финансија, рачун је још активан, а надзор над прикупљеним средствима је поверен Пореској управи.
Концерти за Краљево, Дарју и друге
Некада су велики српски добротвори били капетан Миша Анастасијевић, доктор права Сава Текелија, трговац Илија Коларац... данас су то истакнуте јавне личности – познати уметници и бизнисмени који личним примером подстичу остале на добра дела, затим многобројна хуманитарна удружења, као и компаније које део зараде редовно издвајају за спонзорства и доброчинства.
Тако је, рецимо, у Београдској арени 23. децембра одржан велики концерт за помоћ Краљеву, који су покренули Аца Лукас и „Беотон” као једну у низу добротворних акција чији је приход намењен житељима града погођеног земљотресом. Виолиниста Јован Колунџија отворио је у априлу у Центру лепих уметности „Гварнеријус” серију хуманитарних концерата за помоћ дечијем Свратишту у Крфској улици у Београду, а акцији су се придружили кантаутор Рајко Радовић, сопран Драгана Томић, виолиста Милан Милисављевић…
Концерти у клубу „Трема” у Српском народном позоришту у Новом Саду и у београдској „Академији” били су део хуманитарне акције „Девојка која воли живот” започете марта прошле године, чији је приход намењен Дарји Костић, младој професорки енглеског језика која пева у рок бенду и фламенко саставу, свира гитару, пише, преводи… а више од две године свака четири сата проводи на дијализи. Дарју чека трансплантација бубрега у Русији, која кошта 70.000 евра. Досад је прикупљена четвртина потребног новца.
Добротворни концерт изворне музике „Песма на дар” у организацији Првог студентског хуманитарног фонда „Осмех на дар” на којем су наступили Даница Крстић, Бојана Николић, браћа Теофиловић и Мерима Његомир уз пратњу оркестра АКУД „Лола” био је намењен подизању свести о малигним обољењима деце у нашој земљи, док су на концерту за помоћ малој Наташи Думановић у Бечеју у новембру наступили КУД „Ђидо”, Национални ансамбл „Коло”, групе „Сигма”, „Бладлајн” и „Дредап”.
Балови и спортске игре
У Дому Војске Србије, и под покровитељством Министарства одбране, 30. јануара прошле године одржан је хуманитарни Светосавски бал, који су организовали фондација „Diva donation” (Исидора Бјелица, Маријана Матеус и Драгана Грнчарски) и Фондација солидарности Србије, а свирао је војни оркестар „Станислав Бинички”. Цена улазница је била 100 и 150 евра, а приход је уплаћен деци пилота који су погинули 1999. бранећи Србију.
– Овога пута нећемо се ангажовати око Светосавског бала јер имамо обавезу дадо краја јануара деци из Ораховца, Гораждевца и Велике Хоче доставимо хуманитарну помоћ коју смо за њих прикупили у оквиру акције окончане децембарским концертом на Коларцу – каже нам Биљана Чакован из Фондације солидарности Србије која, иначе, у овој школској години стипендира 268 малишана без родитељског старања и из социјално угрожених породица.
У београдској спортској хали „Пионир” у новембру је на хуманитарној егзибицији пред 4.000 гледалаца прикупљено15 милиона динара помоћи за ОШ „Светозар Марковић” у Краљеву и за развој јуниорског тениса у Србији. Учествовали су председник Тениског савеза Србије Слободан Живојиновић и најбоља српска тенисерка Јелена Јанковић, затим Бруно Орешар, Горан Прпић, Анри Леконт, Илије Настасе… Публику су забављали Кики Лесендрић, „Пилоти” и „Ван Гог”, а мечу су присуствовали и сви тенисери наше Дејвис куп репрезентације, којима је ово искуство, изгледа, дало додатни подстицај за победу над Французима.
Коло српских сестара и остала удружења
Болесна и сиромашна деца у Пироту добила су и овог Божића 80 поклон пакета са школским прибором, средствима за хигијену, слаткишима и нешто одеће од Месног одбора Кола српских сестара, које су, такође, Дечјем одељењу пиротске болнице недавно обезбедиле 100 постељина вредности око 200.000 динара, а у Краљево послале 10 великих породичних пакета.
Најстарије српско добротворно и културно-просветно (женско) удружење, Коло српских сестара, основано 1903, и данас наставља своју мисију – обнавља традицију организованог хуманитарног волонтирања у нашој земљи. Комунистичка власт је 1946. забранила рад Кола, који је обновљен 1990, и сад ово удружење има 23 одбора широм Србије, са 2.000 чланица. Оне помажу деци без родитељског старања, ометеној у развоју и са посебним потребама, материјално угроженим породицама са више деце, старим и болесним особама без породице, избеглим и принудно расељеним лицима...
Досад највећа акција сестара волонтерки остварена је са Светским програмом за храну, заједно са немачком хуманитарном организацијом „Хелп” од 2001. до 2003. године, кад су за 350.000 најугроженијих пензионера у Србији обезбедили преко 5.000 тона хране.
У сарадњи са својим српским огранком, међународна хуманитарна организација „Адра” упутила је средином јануара у Краљево 1.025 пакета који садрже по јастук, јорган и постељину за оне који су остали без својих домова, „Стара Рашка” из Београда поделила је три милиона динара деци сиромашних родитеља из поплављених општина Пријепоље и Прибој (новац је прикупљен уз помоћ добротвора из Канаде), док су католичка хуманитарна организација „Каритас” и представници Ватикана уручили помоћ од 70.000 евра житељима Краљева за санацију последица земљотреса, а хуманитарна организација „Save Serbian Children” постарала се да деца ратних војних инвалида, 186 малишана узраста од 7 до 12 година, добију јакне, дуксерице и фармерке у вредности од 10.000 евра.
Друштвено одговорне компаније
Друштвено одговорно понашање, које укључује и издвајања за хуманитарне сврхе, део је пословне стратегије свих великих компанија у свету, па и у Србији. С тим што у развијеним земљама такве активности држава подстиче на све начине, пре свега смањењем пореза на добит, док код нас…
– Кад је реч о олакшицама које би Србија требало да пружи компанијама које одговорно послују, могу рећи да су, у нашем случају, пореза ослобођене само донације путем СМС порука намењене регистрованим хуманитарним организацијама, са којима имамо потписан уговор о донацији. Наши корисници који су слали СМС поруке помоћи Краљеву, рецимо, нису плаћали ПДВ. У свим другим добротворним активностима, нажалост, нисмо били ослобођени пореза и доприноса – каже за „Магазин” Драгана Ротер-Црквењаков, руководилац корпоративних комуникација у компанији „Вип мобајл”.
Откад је као трећи мобилни оператер ушао на тржиште Србије, децембра 2006. и „Вип” је на уложио више од 50 милиона динара, а најновија је донација 26 говорних уређаја за слепе и слабовиде особе, који ће бити постављени на семафорима најпрометнијих раскрсница у Крагујевцу, Чачку, Нишу и Ваљеву. У Земуну „Вип” заједно са Секретаријатом са саобраћај Београда, опрема полигон у специјалној школи за ученике оштећеног вида „Вељко Рамадановић” који ће се користити за њихову обуку у самосталном кретању.
– Пројекат „Буди Вип студент”, покренут 2007, намењен је стипендирању талентованих студената који желе да се усавршавају у области телекомуникација у Србији, а подржавају га Министарство за телекомуникације и информационо друштво, универзитети и факултети у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, као и студентске организације. Од 60 стипендиста, њих 11 је данас запослено у Випу.
Државна лутрија Србије покренула је 2009. програм донација „Доброта“ из којег се, путем различитих конкурса, финансирају пројекти за побољшање живота деце и младих смештених у домовима за децу без родитеља уБеограду, Нишу и Новом Саду. Досад је, сазнајемо, одобрено девет донација у износу од око 3,4 милиона динара.
Добротвори, уметници и обични грађани
Прва добитница новоуспостављеногнационалног признања за доброчинство „Златни венац” које додељује Министарство културе, Мадлена Цептер, у протекле две деценије уложилаје 30 милиона евра у културу и уметност наше земље (мада не живи у Србији):уЗемуну је отворила ново здање Опере и позоришта „Мадленијанум”, у Кнез-Михаиловој улици „Музеј Цептер” којем је поклонила колекцију од 350 слика и скулптура 132 најзначајнија уметника са наших простора, дародавац је највеће награде за женско литерарно стваралаштво на српском језику „Женско перо” и награде „Добричин прстен” за животно глумачко остварење, мецена је многим спортистима и уметницима који су постигли велики успех у свету, а Фонд „Мадлена Цептер”стипендирао је више од 500 младих талената. Помаже породилиштима, школама, али и азилима за животиње.
Уметници добре воље који немају финансијске могућности попут Мадлене доприносе на други начин – својим делима. Тако ће, рецимо, слике Владана Суботића продате на хуманитарној божићној аукцији у Скупштини града Београда помоћи реконструкцији дневног боравка за децу и омладину оболелу од аутизма „Др Олга Хаџи Антонијевић” на Врачару. Велики број познатих личности из света културе, медија и спортакоји се одазвао позиву првог српског Студентског фонда „Осмех на дар“ допринео је да нова година лепше почне најугроженијим малишанима са Косова и Метохије. Добротворну журку у оквиру пете по реду хуманитарне акције на иницијативу Правног факултета у Београду, спроводе готово сви факултети Београдског, Нишког, Крагујевачког и Новосадског универзитета.
У већини хуманитарних акција је најважније, наравно, што масовније учешће грађана. То је постигнуто у више београдских општина 1. јануара (н)ове године на манифестацији под слоганом „Град се гради срцем, Београд– Краљеву” на којој су посетиоци куповином жутих капа по цени од 100 динара помогли обнову града погођеног земљотресом. Многи од њих су, како се чуло на улицама српске престонице, већ упутили помоћ Краљеву слањем СМС порука на број 1003 који важи за све три мреже мобилне телефоније. Добротворни прилози за болесне, сиромашне или на други начин ускраћене земљаке; хуманитарна помоћ за пострадале у елементарним несрећама и ратовима; волонтерски рад са старим, онемоћалим или особама са инвалидитетом; поклони за децу без родитеља или ону посебно надарену; донације за болнице, школе, изградњу „сигурних кућа” и прихватилишта; задужбине за добробит будућих поколења… Говоре о доброти људи, пожртвовању, њиховој спремности да помогну другима, али и уређењу државе која брине о свима али посебно оним најрањивијим. Колико је Србија одмакла на том путу?
-----------------------------------------------------------------------
Прва лутрија за изградњу болнице
На иницијативу кнеза Михаила Обреновића, 11. фебруара 1856. године одржан је код „Српске круне” бал са лутријом у корист подизања прве „болнице вароши и округа Београда” (касније Очне клинике, а данашњег Музеја медицине). Кнез је први дао прилог за будућу болницу – плац вредан 2.500 дуката, а главни згодитак била је слика Светог Саве, рад сликара Уроша Кнежевића, која је, игром случаја, припала Али Риза паши, тадашњем команданту Београдске тврђаве. Од продатих лозова и улазница сакупљено је преко милион гроша. Камен-темељац положен је 30. јуна 1865, а болница је завршена маја 1868. Исте године и истог месеца кад је кнез Михаило убијен у Кошутњаку.
-------------------------------------------------------------------------
Опорезовано доброчинство
Државна каса пуни се практично од сваке донације која стигне у Црвени крст, пожалио се недавно новинарима представник ове организације Љубомир Миладиновић. Изградња пет „сигурних кућа” у Београду, рецимо, кошта 700.000 евра, а ПДВ који ће бити плаћен за овај пројекат износи преко 100.000 евра. Државни секретар Министарства финансија Миодраг Ђидићобјашњава да аконеко донира новчани прилог за сигурне куће, ту нема никаквог пореза, али кад онај ко је организовао акцију купује материјал за њихову градњу, нормално на то плаћа ПДВ. Тако се спречавају злоупотребе, и зато нису уважени захтеви невладиних организација да се промени пореска политике за хуманитарне акције, поручују из Министарства.
Наш саговорник Зоран Јовановић, портпарол Пореске управе, истиче да хуманитарне организације нису обвезници пореза, осим уколико врше промет добара и услуга. Дакле, ако докажу да је новац који су прикупили отишао у добротворне сврхе, не плаћају порез, али ако њиме набаве одећу, храну, играчке, хигијенска средства… морају да плате и ПДВ.
Александра Мијалковић
Објављено: 23.01.2011.
Извор: Политика магазин
Нови српски добротвори
Некада су велики српски добротвори били Миша Анастасијевић, Сава Текелија, Илија Коларац... данас су то истакнуте јавне личности, познати уметници и бизнисмени, удружења, компаније и, наравно – обичан свет
Децембарске поплаве у Лозници, Зајечару, Трговишту, Љубовији, Малом Зворнику, Богатићу, Прибоју и Пријепољу и новембарски земљотрес у Краљеву били су последњи, али не и једини испит хуманости и солидарности за житеље Србије. Прилика да се покажу као добротвори имали су, на жалост, небројено. Многи су их искористили на прави начин, за пример другима, а неки су их изгледа злоупотребили, на сопствену срамоту, и за то ће, ако се докаже, одговарати пред законом.
Држава је учинила колико је могла: прошлог месеца је уплатила 250 милиона динара за помоћ Краљеву и око 126 милиона динара за поплављена подручја уз реке Лим, Саву и Дрину, али је то тек делић процењене штете која, према подацима Комисије за елементарне непогоде при Влади Србије, износи у првом случају више од 2,5 милијарди динара, а у потоњем око 834 милиона динара.
Брука уместо помоћи
Једна од најсиромашнијих међу пострадалим општинама, Трговиште, добила је, додуше, од Управе царина и помоћ у (заплењеној) роби, али се овај „новогодишњи поклон” показао као крајње непримерен, будући да је реч о синтетичним женским тангама, брусхалтерима и ципелама – за покојнике. Дарко Томић, председник општине, рекао је да иако им је свака помоћ добродошла ипак не знају шта ће са овим стварима, док је Драгољуб Станојковић, шеф магацина у који су стигли пакети, прво помислио да је у питању грешка, јер су очекивали одећу за децу а добили „гаће какве наше жене не би носиле па све и да су џабе”, а кад је схватио да нема забуне, с горчином је приметио: „Неко збија шегу са нашом муком!”.
Док се на суду не утврди да ли је Катарина Ребрача са сарадницима преко свог (истоименог) добротворног фонда заиста проневерила суму од 37 милиона динара донација намењених едукацији жена за превенцију рака дојке, ова некадашња манекенка, ТВ водитељка, власница модне агенције „К моделс”, јавност је склона да и многе друге хуманитарне акције посматра подозриво, са неповерењем. Нарочито оне где се новац прикупља путем СМС порука, а разлог је лоше искуство са малверзацијама српских „хакера” који су лане, пре него што су похапшени, на лицитацијама посредством мобилних телефона присвојили 56 аутомобила и четири стана.
На страну криминал и злоупотребе, у Србији је ипак знатно више оних који и даље верују у људску доброту, поштење и самилост и спремни су, без обзира што и сами једва излазе на крај са економском кризом, да своју „цркавицу” поделе са другима, којима је још теже. То доказује и сума већа од 450 милиона динара на јединственом рачуну за Краљево који је отворила Управа за трезор. Како сазнајемо од Зорана Ћирића, портпарола Министарства финансија, рачун је још активан, а надзор над прикупљеним средствима је поверен Пореској управи.
Концерти за Краљево, Дарју и друге
Некада су велики српски добротвори били капетан Миша Анастасијевић, доктор права Сава Текелија, трговац Илија Коларац... данас су то истакнуте јавне личности – познати уметници и бизнисмени који личним примером подстичу остале на добра дела, затим многобројна хуманитарна удружења, као и компаније које део зараде редовно издвајају за спонзорства и доброчинства.
Тако је, рецимо, у Београдској арени 23. децембра одржан велики концерт за помоћ Краљеву, који су покренули Аца Лукас и „Беотон” као једну у низу добротворних акција чији је приход намењен житељима града погођеног земљотресом. Виолиниста Јован Колунџија отворио је у априлу у Центру лепих уметности „Гварнеријус” серију хуманитарних концерата за помоћ дечијем Свратишту у Крфској улици у Београду, а акцији су се придружили кантаутор Рајко Радовић, сопран Драгана Томић, виолиста Милан Милисављевић…
Концерти у клубу „Трема” у Српском народном позоришту у Новом Саду и у београдској „Академији” били су део хуманитарне акције „Девојка која воли живот” започете марта прошле године, чији је приход намењен Дарји Костић, младој професорки енглеског језика која пева у рок бенду и фламенко саставу, свира гитару, пише, преводи… а више од две године свака четири сата проводи на дијализи. Дарју чека трансплантација бубрега у Русији, која кошта 70.000 евра. Досад је прикупљена четвртина потребног новца.
Добротворни концерт изворне музике „Песма на дар” у организацији Првог студентског хуманитарног фонда „Осмех на дар” на којем су наступили Даница Крстић, Бојана Николић, браћа Теофиловић и Мерима Његомир уз пратњу оркестра АКУД „Лола” био је намењен подизању свести о малигним обољењима деце у нашој земљи, док су на концерту за помоћ малој Наташи Думановић у Бечеју у новембру наступили КУД „Ђидо”, Национални ансамбл „Коло”, групе „Сигма”, „Бладлајн” и „Дредап”.
Балови и спортске игре
У Дому Војске Србије, и под покровитељством Министарства одбране, 30. јануара прошле године одржан је хуманитарни Светосавски бал, који су организовали фондација „Diva donation” (Исидора Бјелица, Маријана Матеус и Драгана Грнчарски) и Фондација солидарности Србије, а свирао је војни оркестар „Станислав Бинички”. Цена улазница је била 100 и 150 евра, а приход је уплаћен деци пилота који су погинули 1999. бранећи Србију.
– Овога пута нећемо се ангажовати око Светосавског бала јер имамо обавезу дадо краја јануара деци из Ораховца, Гораждевца и Велике Хоче доставимо хуманитарну помоћ коју смо за њих прикупили у оквиру акције окончане децембарским концертом на Коларцу – каже нам Биљана Чакован из Фондације солидарности Србије која, иначе, у овој школској години стипендира 268 малишана без родитељског старања и из социјално угрожених породица.
У београдској спортској хали „Пионир” у новембру је на хуманитарној егзибицији пред 4.000 гледалаца прикупљено15 милиона динара помоћи за ОШ „Светозар Марковић” у Краљеву и за развој јуниорског тениса у Србији. Учествовали су председник Тениског савеза Србије Слободан Живојиновић и најбоља српска тенисерка Јелена Јанковић, затим Бруно Орешар, Горан Прпић, Анри Леконт, Илије Настасе… Публику су забављали Кики Лесендрић, „Пилоти” и „Ван Гог”, а мечу су присуствовали и сви тенисери наше Дејвис куп репрезентације, којима је ово искуство, изгледа, дало додатни подстицај за победу над Французима.
Коло српских сестара и остала удружења
Болесна и сиромашна деца у Пироту добила су и овог Божића 80 поклон пакета са школским прибором, средствима за хигијену, слаткишима и нешто одеће од Месног одбора Кола српских сестара, које су, такође, Дечјем одељењу пиротске болнице недавно обезбедиле 100 постељина вредности око 200.000 динара, а у Краљево послале 10 великих породичних пакета.
Најстарије српско добротворно и културно-просветно (женско) удружење, Коло српских сестара, основано 1903, и данас наставља своју мисију – обнавља традицију организованог хуманитарног волонтирања у нашој земљи. Комунистичка власт је 1946. забранила рад Кола, који је обновљен 1990, и сад ово удружење има 23 одбора широм Србије, са 2.000 чланица. Оне помажу деци без родитељског старања, ометеној у развоју и са посебним потребама, материјално угроженим породицама са више деце, старим и болесним особама без породице, избеглим и принудно расељеним лицима...
Досад највећа акција сестара волонтерки остварена је са Светским програмом за храну, заједно са немачком хуманитарном организацијом „Хелп” од 2001. до 2003. године, кад су за 350.000 најугроженијих пензионера у Србији обезбедили преко 5.000 тона хране.
У сарадњи са својим српским огранком, међународна хуманитарна организација „Адра” упутила је средином јануара у Краљево 1.025 пакета који садрже по јастук, јорган и постељину за оне који су остали без својих домова, „Стара Рашка” из Београда поделила је три милиона динара деци сиромашних родитеља из поплављених општина Пријепоље и Прибој (новац је прикупљен уз помоћ добротвора из Канаде), док су католичка хуманитарна организација „Каритас” и представници Ватикана уручили помоћ од 70.000 евра житељима Краљева за санацију последица земљотреса, а хуманитарна организација „Save Serbian Children” постарала се да деца ратних војних инвалида, 186 малишана узраста од 7 до 12 година, добију јакне, дуксерице и фармерке у вредности од 10.000 евра.
Друштвено одговорне компаније
Друштвено одговорно понашање, које укључује и издвајања за хуманитарне сврхе, део је пословне стратегије свих великих компанија у свету, па и у Србији. С тим што у развијеним земљама такве активности држава подстиче на све начине, пре свега смањењем пореза на добит, док код нас…
– Кад је реч о олакшицама које би Србија требало да пружи компанијама које одговорно послују, могу рећи да су, у нашем случају, пореза ослобођене само донације путем СМС порука намењене регистрованим хуманитарним организацијама, са којима имамо потписан уговор о донацији. Наши корисници који су слали СМС поруке помоћи Краљеву, рецимо, нису плаћали ПДВ. У свим другим добротворним активностима, нажалост, нисмо били ослобођени пореза и доприноса – каже за „Магазин” Драгана Ротер-Црквењаков, руководилац корпоративних комуникација у компанији „Вип мобајл”.
Откад је као трећи мобилни оператер ушао на тржиште Србије, децембра 2006. и „Вип” је на уложио више од 50 милиона динара, а најновија је донација 26 говорних уређаја за слепе и слабовиде особе, који ће бити постављени на семафорима најпрометнијих раскрсница у Крагујевцу, Чачку, Нишу и Ваљеву. У Земуну „Вип” заједно са Секретаријатом са саобраћај Београда, опрема полигон у специјалној школи за ученике оштећеног вида „Вељко Рамадановић” који ће се користити за њихову обуку у самосталном кретању.
– Пројекат „Буди Вип студент”, покренут 2007, намењен је стипендирању талентованих студената који желе да се усавршавају у области телекомуникација у Србији, а подржавају га Министарство за телекомуникације и информационо друштво, универзитети и факултети у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, као и студентске организације. Од 60 стипендиста, њих 11 је данас запослено у Випу.
Државна лутрија Србије покренула је 2009. програм донација „Доброта“ из којег се, путем различитих конкурса, финансирају пројекти за побољшање живота деце и младих смештених у домовима за децу без родитеља уБеограду, Нишу и Новом Саду. Досад је, сазнајемо, одобрено девет донација у износу од око 3,4 милиона динара.
Добротвори, уметници и обични грађани
Прва добитница новоуспостављеногнационалног признања за доброчинство „Златни венац” које додељује Министарство културе, Мадлена Цептер, у протекле две деценије уложилаје 30 милиона евра у културу и уметност наше земље (мада не живи у Србији):уЗемуну је отворила ново здање Опере и позоришта „Мадленијанум”, у Кнез-Михаиловој улици „Музеј Цептер” којем је поклонила колекцију од 350 слика и скулптура 132 најзначајнија уметника са наших простора, дародавац је највеће награде за женско литерарно стваралаштво на српском језику „Женско перо” и награде „Добричин прстен” за животно глумачко остварење, мецена је многим спортистима и уметницима који су постигли велики успех у свету, а Фонд „Мадлена Цептер”стипендирао је више од 500 младих талената. Помаже породилиштима, школама, али и азилима за животиње.
Уметници добре воље који немају финансијске могућности попут Мадлене доприносе на други начин – својим делима. Тако ће, рецимо, слике Владана Суботића продате на хуманитарној божићној аукцији у Скупштини града Београда помоћи реконструкцији дневног боравка за децу и омладину оболелу од аутизма „Др Олга Хаџи Антонијевић” на Врачару. Велики број познатих личности из света културе, медија и спортакоји се одазвао позиву првог српског Студентског фонда „Осмех на дар“ допринео је да нова година лепше почне најугроженијим малишанима са Косова и Метохије. Добротворну журку у оквиру пете по реду хуманитарне акције на иницијативу Правног факултета у Београду, спроводе готово сви факултети Београдског, Нишког, Крагујевачког и Новосадског универзитета.
У већини хуманитарних акција је најважније, наравно, што масовније учешће грађана. То је постигнуто у више београдских општина 1. јануара (н)ове године на манифестацији под слоганом „Град се гради срцем, Београд– Краљеву” на којој су посетиоци куповином жутих капа по цени од 100 динара помогли обнову града погођеног земљотресом. Многи од њих су, како се чуло на улицама српске престонице, већ упутили помоћ Краљеву слањем СМС порука на број 1003 који важи за све три мреже мобилне телефоније. Добротворни прилози за болесне, сиромашне или на други начин ускраћене земљаке; хуманитарна помоћ за пострадале у елементарним несрећама и ратовима; волонтерски рад са старим, онемоћалим или особама са инвалидитетом; поклони за децу без родитеља или ону посебно надарену; донације за болнице, школе, изградњу „сигурних кућа” и прихватилишта; задужбине за добробит будућих поколења… Говоре о доброти људи, пожртвовању, њиховој спремности да помогну другима, али и уређењу државе која брине о свима али посебно оним најрањивијим. Колико је Србија одмакла на том путу?
-----------------------------------------------------------------------
Прва лутрија за изградњу болнице
На иницијативу кнеза Михаила Обреновића, 11. фебруара 1856. године одржан је код „Српске круне” бал са лутријом у корист подизања прве „болнице вароши и округа Београда” (касније Очне клинике, а данашњег Музеја медицине). Кнез је први дао прилог за будућу болницу – плац вредан 2.500 дуката, а главни згодитак била је слика Светог Саве, рад сликара Уроша Кнежевића, која је, игром случаја, припала Али Риза паши, тадашњем команданту Београдске тврђаве. Од продатих лозова и улазница сакупљено је преко милион гроша. Камен-темељац положен је 30. јуна 1865, а болница је завршена маја 1868. Исте године и истог месеца кад је кнез Михаило убијен у Кошутњаку.
-------------------------------------------------------------------------
Опорезовано доброчинство
Државна каса пуни се практично од сваке донације која стигне у Црвени крст, пожалио се недавно новинарима представник ове организације Љубомир Миладиновић. Изградња пет „сигурних кућа” у Београду, рецимо, кошта 700.000 евра, а ПДВ који ће бити плаћен за овај пројекат износи преко 100.000 евра. Државни секретар Министарства финансија Миодраг Ђидићобјашњава да аконеко донира новчани прилог за сигурне куће, ту нема никаквог пореза, али кад онај ко је организовао акцију купује материјал за њихову градњу, нормално на то плаћа ПДВ. Тако се спречавају злоупотребе, и зато нису уважени захтеви невладиних организација да се промени пореска политике за хуманитарне акције, поручују из Министарства.
Наш саговорник Зоран Јовановић, портпарол Пореске управе, истиче да хуманитарне организације нису обвезници пореза, осим уколико врше промет добара и услуга. Дакле, ако докажу да је новац који су прикупили отишао у добротворне сврхе, не плаћају порез, али ако њиме набаве одећу, храну, играчке, хигијенска средства… морају да плате и ПДВ.
Александра Мијалковић
Објављено: 23.01.2011.
Извор: Политика магазин