- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Под лупом: ГДЕ БАЦАМО СТАРЕ ЛЕКОВЕ И ДРУГИ МЕДИЦИНСКИ ОТПАД
Ни на депонију, а ни у ватру
Уклањању отпада, посебно медицинског, где ко и како стигне, дошао је крај, а за оне који се не буду придржаваливећ усвојеног прописа и најављеног правилника, одређене суновчане казне до три милиона динара уз претњу затвором
Лековима којима је прошао рок важења, а куповани су својевремено „на килограм” да се због повремених несташица нађу, злу не требало, у кућној апотеци, свакако није место у контејнеру. Ни на депонији хемикалије нису безазлене, а тек медицински отпад…Не би га требало ни палити, јер се ослобађају канцерогени гасови. Дакле, шта урадити? Најбоље је вратити га у апотеку, одакле ће бити однет тамо где треба, али пођимо редом.
Србију, након прошлогодишњег доношења Закона о управљању отпадом, очекује и доношење Правилника о управљању медицинским отпадом, што значи да ће се стати на пут неодговорним фирмама, али и „предузимљивим” појединцима који бацају где шта стигну, почев од већ поменутих „бајатих” медикамената из кућа.
Према незваничним подацима, у Србији се годишње произведе 460.000 тона опасног отпада. Ту се убраја и медицински, који се даље разврстава на: радиоактивни, патоанатомски, инфективни, фармацеутски, хемијски, употребљене оштре инструменте, судове под притиском. Одукупне количине продукованог медицинског отпада, просечно око 15 одсто чини опасни отпад, док је осталих 85 одсто класичан комунални. И док се сарадиоактивним отпадом поступало у складу са прописима Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА), а са патоанатомским отпадом у складу са домаћим прописима (спаљивање или сахрањивање) за остале врсте доскора није постојао систем управљања, па се сналазио ко је како знао, хтео или могао. најчешће је све заједно завршавало на комуналној депонији.
Наш Закон о управљању отпадом усклађен је са праксом и регулативом Европске уније и Базелском конвенцијом (1992) чији је Србија потписник,и која нас као државу обавезује да опасни отпад трајно складиштимо, обезбеђујемо или коначно уништимо. Тако су постављена правила којих ће сви морати да се придржавају уколико не би да плате казну од 15.000 па до 3.000.000 динара, или да заврше у затвору.Ових дана се очекује и усвајање Правилника о управљању медицинским отпадом, који је урадила радна група чији су чланови представници Министарства животне средине и Министарства здравља.У правилнику(на сајту Министарства)дата су упутства шта радити са отпадом од настанка, па до неутралисања или извоза ради спаљивања.
Поред заштите животне средине циљ управљања опасним отпадом је да се смањи ризик од оболевања становништва и професионално изложених особа. Примера ради, 2000. годинеје у свету, због неправилно одложених игала и шприцева,регистрован 21 милион случајева инфекцијехепатитисом Бе (32 одсто свих новооткривених), два милиона хепатитиса Це (40 одсто свих новооткривених) и 250 хиљада ХИВ инфекција (пет одсто свих новооткривених).
Разврставање па уништавање
Појам медицински отпад подразумева сав отпад настао у здравственим установама и при пружању здравствених услуга, без обзира на његов састав, особине и порекло. Чине га: делови људских органа и ткива, крв и друге телесне течности, лекови и други фармацеутски препарати, газа, завоји и слично, употребљене игле, скалпелии други оштри инструменти. То је најчешће мешавина класичног комуналног и опасног медицинског отпада. Према томе, од великог је значаја благовремено разврставање.
– Кад се говори о отпаду и руковању њиме, у питању су и заштита здравља запослених, пацијената и животне средине, све је повезано. Отпад мора да се одвоји на месту настајања, постоје прописи ЕУ о класификацији, обележавању, паковању отпада. Хемијски, фармацеутски и цитостатички отпад пакује се у вреће или контејнере који су обележени црвеном бојом, а отпад који је оштар или инфективан обележен је жуто – објашњава помоћница министра здравља, докторка Елизабета Пауновић.
Управо због тога је Министарство здравља покренуло пројекат оуправљању инфективним и фармацеутским отпадом за који је из приступних фондова ЕУ добијено око седам милиона евра.Пројектом је обухваћено и постављање стерилизатора са паром у медицинским установама, дробилица за игле и скалпеле, као и обука особља за руковање медицинским отпадом. У претходне две године, 72 здравствене установе у Србији оспособљене су за збрињавање отпада. Резултат тих улагања је да је количина заразног медицинског отпада, који се мери тонама, сада смањена за трећину и највећи део се претвара у комунални отпад.
– Министарство здравља наставља да руководи другом фазом пројекта „Техничка помоћ у управљању медицинским отпадом” и у овој фази планирана је набавка додатног броја специјализованих возила за превоз опасног медицинског отпада али и додатни број аутоклава и дробилица за третман ове врсте отпада који се ствара у ветеринарским установама. Зато смо из приступних фондова ЕУ тражили још шест милиона евра како бисмо у што више установа у Србији увели систем управљања отпадом – додаје докторка Пауновић.
Антибиотици у води
Инсталирани системи намењени су за третман инфективног медицинског отпада, док је за фармацеутски и даље једина могућност извоз ради спаљивања у земљама које имају одговарајућа постројења.
Где бацити све ове лекове
Када је реч о количини ове врсте отпада, процене су да је у Србији лагеровано око 200 тона фармацеутског отпада, махом лекова којима је истекао рок трајања. Поред „историјског отпада” који се деценијама гомилао по магацинима здравствених установа, апотека и фармацеутских кућа, проблем су и нагомилане залихе медикамената и потрошног материјала који су део хуманитарне помоћи. Поражавајући је податак да су медикаменти који су као донација стизали деведесетих година прошлог века, са свих страна света, били „бајати” или им се ближио крај рока трајања за који месец,тако да је Србија послужила као депонија фармацеутског отпада којег се сада није лако отарасити. Залихе, обично непотребне, гомилају сезбог набавки лекова„да се нађу – злу не требало”. Изрека каже да је најбогатија сиротиња – има је највише, према томе, процењује се да се у апотекама налази око десет одсто укупног фармацеутског отпада, а да је осталих деведесет у домаћинствима.Када постану неупотребљиви, ти лекови су се до сада најчешће бацали у контејнере, одатле на депоније, и завршавали у водотоковима, па је постојала опасност, грубо речено, да будуће генерације пију воду у којој су растворени антибиотици, седативи, аналгетици...
Има случајева да су појединци медикаменте бацали у котлове и спаљивали их заједно са угљем и дрвима, не знајући да на тај начин угрожавају не само животну средину, већ и властито здравље, јер се мешањем пластичне масе бочица са угљем емитују канцерогене материје у ваздух.
Да до свега тога не би дошло,према новом пропису, неупотребљиви лекови из „кућних апотека” ће се убудуће доносити у апотеке и убацивати у за то предвиђене контејнере, који ће ускоро бити постављени. затим се прикупљени фармацеутски отпад, у зависности од врсте, мора паковати у посебне кутије, контејнере, транспортовати и уништавати на високим температурама (1.200 степени С) у пећима са специјалним филтерима. Таква постоји у околини Беча, где многе фармацеутске куће из Србије уништавају свој отпад, па и„Хемофарм”, Клинички центар Србије, Апотекарска установа Београд...
– Први корак у извозу отпада јесте категоризација. Градски завод за јавно здравље узима узорке, обавља испитивање и одређује индексне бројеве отпада. Институт Винча испитује радиоактивност. Агенцији за рециклажу шаљу се месечни извештаји о прикупљању и поступању с опасним отпадом и секундарним сировинама – каже др Мирослав Танасковић из Градског завода за јавно здравље Београда.Он каже да у Србији постоји неколико компанија које се баве прикупљањем, превозом и извозом опасног отпада, а једна од њих је и „Митеко систем”, која је међу првима почела да се бави опасним отпадом. По речима људи запослених у „Митеку” наше велике фармацеутске куће имају опасан отпад, али се врло пажљиво и опрезно опходе према њему.
Процедура за прибављање дозвола за извоз опасног отпада је, иначе, врло сложена: требало би обавестити све земље транзита да такав товар пролази кроз њихову земљу, потом је потребна и дозвола министарстава екологије тих земаља, уз све мора да се плати и осигурање товара...Цене за третман отпада разликују се у зависности од врсте, рецимо, фармацеутски је у нижој класи опасности и кошта 1,5 – 2 евра по килограму.
Упркос свему, паковање и извоз отпада за сад је једино решење.
– У нашој земљи још не постоје депоније опасног отпада, нити постројења за његово спаљивање, а ни постројења за третман фармацеутског отпада. Док се ова инфраструктура не изгради, опасан отпад, па и фармацеутски, извози се у земље ЕУ које имају постројења за коначно збрињавање наведене врсте отпада, преко овлашћених предузећа, уз дозволу Министарства животне средине и просторног планирања за извоз опасног отпада. Стратегијом управљања отпадом, која је усвојена2. априла 2010. године, дефинисани су циљеви које је Србија поставилау оквиру краткорочних циљева (2010-2015): неопходно је успоставити систем управљања опасним отпадом, изградити централна регионална складишта опасног отпада и започети изградњу постројења за физичко-хемијски третман отпада. А у оквиру дугорочних циљева (од 2015. до 2019) неопходно је обезбедити капацитете за спаљивање органског индустријског и медицинског отпада,јачати професионалне и институционалне капацитетеу области управљања опасним отпадом – најавио је Весић.
------------------------------------------------
Закон и за биљне лекове
Управљање фармацеутским отпадом представља поступке који обухватају сакупљање, разврставање и чување фармацеутског отпада до предаје за правилно уништавање. Под фармацеутским отпадом подразумевају се лекови (готови, галенски и магистрални лекови и фармацеутске супстанце) којима је протекао рок употребе. Биљни, традиционални и хомеопатски лекови такође се могу сматрати фармацеутским отпадом у зависности од њиховог састава.
-------------------------------------------------
Колико је у Србији медицинског отпада
Када је реч о количини медицинског отпада могу се чути најразличитије, махом паушалне процене. Према једној од њих, уСрбији годишње настане 46.000 тона медицинског отпада, од чега је 9.600 тона инфективни отпад.
– Анализа пријављених количина генерисаног медицинског отпада од објеката у којима се обавља здравствена заштита биће урађена тек 2011. године. Након рока од 31. марта идуће године, до ког су наведене установе дужне да у складу са Интегралним катастром загађивача пријаве целокупну количину генерисаног отпада за претходну годину (то јест, 2010.) надлежној Агенцији за заштиту животне средине, имаћемо стварни увид у количине отпада – каже помоћник министра животне средине и просторног планирања Александар Весић.
-----------------------------------------------
Бајате лекове вратити у апотеку
У члану 6.Правилника о управљању медицинским отпадом се наводи:
„... Апотека у склопу свог пословног простора, треба да обезбеди простор за контејнер за бесплатно сакупљање неупотребљивих лекова од грађана. Неупотребљиве лекове грађани враћају у оригиналном спољњем, односно унутрашњем паковању, с тим да исти морају да буду одвојени од другог отпада на такав начин да не представљају опасност по животну средину и опрему апотеке. Контејнер за сакупљање неупотребљивих лекова који обезбеђује сакупљач отпада, поставља се на видљиво означено место, доступно за одлагање и означава у складу са овим правилником.
Контејнер из става 5. овог члана израђен је од тврде пластике и закључава се одговарајућом бравом како би се онемогућило неовлашћено отуђивање враћених лекова. Апотека која преузима неупотребљиве лекове од грађана, дужна је да на видном месту истакне обавештење да се у тој апотеци прикупљају неупотребљиви лекови од грађана, као и да за враћање неупотребљивих лекова грађани не плаћају накнаду”.
Славица Берић
објављено: 19/09/2010
Извор: Политика Магазин
Ни на депонију, а ни у ватру
Уклањању отпада, посебно медицинског, где ко и како стигне, дошао је крај, а за оне који се не буду придржаваливећ усвојеног прописа и најављеног правилника, одређене суновчане казне до три милиона динара уз претњу затвором
Лековима којима је прошао рок важења, а куповани су својевремено „на килограм” да се због повремених несташица нађу, злу не требало, у кућној апотеци, свакако није место у контејнеру. Ни на депонији хемикалије нису безазлене, а тек медицински отпад…Не би га требало ни палити, јер се ослобађају канцерогени гасови. Дакле, шта урадити? Најбоље је вратити га у апотеку, одакле ће бити однет тамо где треба, али пођимо редом.
Србију, након прошлогодишњег доношења Закона о управљању отпадом, очекује и доношење Правилника о управљању медицинским отпадом, што значи да ће се стати на пут неодговорним фирмама, али и „предузимљивим” појединцима који бацају где шта стигну, почев од већ поменутих „бајатих” медикамената из кућа.
Према незваничним подацима, у Србији се годишње произведе 460.000 тона опасног отпада. Ту се убраја и медицински, који се даље разврстава на: радиоактивни, патоанатомски, инфективни, фармацеутски, хемијски, употребљене оштре инструменте, судове под притиском. Одукупне количине продукованог медицинског отпада, просечно око 15 одсто чини опасни отпад, док је осталих 85 одсто класичан комунални. И док се сарадиоактивним отпадом поступало у складу са прописима Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА), а са патоанатомским отпадом у складу са домаћим прописима (спаљивање или сахрањивање) за остале врсте доскора није постојао систем управљања, па се сналазио ко је како знао, хтео или могао. најчешће је све заједно завршавало на комуналној депонији.
Наш Закон о управљању отпадом усклађен је са праксом и регулативом Европске уније и Базелском конвенцијом (1992) чији је Србија потписник,и која нас као државу обавезује да опасни отпад трајно складиштимо, обезбеђујемо или коначно уништимо. Тако су постављена правила којих ће сви морати да се придржавају уколико не би да плате казну од 15.000 па до 3.000.000 динара, или да заврше у затвору.Ових дана се очекује и усвајање Правилника о управљању медицинским отпадом, који је урадила радна група чији су чланови представници Министарства животне средине и Министарства здравља.У правилнику(на сајту Министарства)дата су упутства шта радити са отпадом од настанка, па до неутралисања или извоза ради спаљивања.
Поред заштите животне средине циљ управљања опасним отпадом је да се смањи ризик од оболевања становништва и професионално изложених особа. Примера ради, 2000. годинеје у свету, због неправилно одложених игала и шприцева,регистрован 21 милион случајева инфекцијехепатитисом Бе (32 одсто свих новооткривених), два милиона хепатитиса Це (40 одсто свих новооткривених) и 250 хиљада ХИВ инфекција (пет одсто свих новооткривених).
Разврставање па уништавање
Појам медицински отпад подразумева сав отпад настао у здравственим установама и при пружању здравствених услуга, без обзира на његов састав, особине и порекло. Чине га: делови људских органа и ткива, крв и друге телесне течности, лекови и други фармацеутски препарати, газа, завоји и слично, употребљене игле, скалпелии други оштри инструменти. То је најчешће мешавина класичног комуналног и опасног медицинског отпада. Према томе, од великог је значаја благовремено разврставање.
– Кад се говори о отпаду и руковању њиме, у питању су и заштита здравља запослених, пацијената и животне средине, све је повезано. Отпад мора да се одвоји на месту настајања, постоје прописи ЕУ о класификацији, обележавању, паковању отпада. Хемијски, фармацеутски и цитостатички отпад пакује се у вреће или контејнере који су обележени црвеном бојом, а отпад који је оштар или инфективан обележен је жуто – објашњава помоћница министра здравља, докторка Елизабета Пауновић.
Управо због тога је Министарство здравља покренуло пројекат оуправљању инфективним и фармацеутским отпадом за који је из приступних фондова ЕУ добијено око седам милиона евра.Пројектом је обухваћено и постављање стерилизатора са паром у медицинским установама, дробилица за игле и скалпеле, као и обука особља за руковање медицинским отпадом. У претходне две године, 72 здравствене установе у Србији оспособљене су за збрињавање отпада. Резултат тих улагања је да је количина заразног медицинског отпада, који се мери тонама, сада смањена за трећину и највећи део се претвара у комунални отпад.
– Министарство здравља наставља да руководи другом фазом пројекта „Техничка помоћ у управљању медицинским отпадом” и у овој фази планирана је набавка додатног броја специјализованих возила за превоз опасног медицинског отпада али и додатни број аутоклава и дробилица за третман ове врсте отпада који се ствара у ветеринарским установама. Зато смо из приступних фондова ЕУ тражили још шест милиона евра како бисмо у што више установа у Србији увели систем управљања отпадом – додаје докторка Пауновић.
Антибиотици у води
Инсталирани системи намењени су за третман инфективног медицинског отпада, док је за фармацеутски и даље једина могућност извоз ради спаљивања у земљама које имају одговарајућа постројења.
Где бацити све ове лекове
Када је реч о количини ове врсте отпада, процене су да је у Србији лагеровано око 200 тона фармацеутског отпада, махом лекова којима је истекао рок трајања. Поред „историјског отпада” који се деценијама гомилао по магацинима здравствених установа, апотека и фармацеутских кућа, проблем су и нагомилане залихе медикамената и потрошног материјала који су део хуманитарне помоћи. Поражавајући је податак да су медикаменти који су као донација стизали деведесетих година прошлог века, са свих страна света, били „бајати” или им се ближио крај рока трајања за који месец,тако да је Србија послужила као депонија фармацеутског отпада којег се сада није лако отарасити. Залихе, обично непотребне, гомилају сезбог набавки лекова„да се нађу – злу не требало”. Изрека каже да је најбогатија сиротиња – има је највише, према томе, процењује се да се у апотекама налази око десет одсто укупног фармацеутског отпада, а да је осталих деведесет у домаћинствима.Када постану неупотребљиви, ти лекови су се до сада најчешће бацали у контејнере, одатле на депоније, и завршавали у водотоковима, па је постојала опасност, грубо речено, да будуће генерације пију воду у којој су растворени антибиотици, седативи, аналгетици...
Има случајева да су појединци медикаменте бацали у котлове и спаљивали их заједно са угљем и дрвима, не знајући да на тај начин угрожавају не само животну средину, већ и властито здравље, јер се мешањем пластичне масе бочица са угљем емитују канцерогене материје у ваздух.
Да до свега тога не би дошло,према новом пропису, неупотребљиви лекови из „кућних апотека” ће се убудуће доносити у апотеке и убацивати у за то предвиђене контејнере, који ће ускоро бити постављени. затим се прикупљени фармацеутски отпад, у зависности од врсте, мора паковати у посебне кутије, контејнере, транспортовати и уништавати на високим температурама (1.200 степени С) у пећима са специјалним филтерима. Таква постоји у околини Беча, где многе фармацеутске куће из Србије уништавају свој отпад, па и„Хемофарм”, Клинички центар Србије, Апотекарска установа Београд...
– Први корак у извозу отпада јесте категоризација. Градски завод за јавно здравље узима узорке, обавља испитивање и одређује индексне бројеве отпада. Институт Винча испитује радиоактивност. Агенцији за рециклажу шаљу се месечни извештаји о прикупљању и поступању с опасним отпадом и секундарним сировинама – каже др Мирослав Танасковић из Градског завода за јавно здравље Београда.Он каже да у Србији постоји неколико компанија које се баве прикупљањем, превозом и извозом опасног отпада, а једна од њих је и „Митеко систем”, која је међу првима почела да се бави опасним отпадом. По речима људи запослених у „Митеку” наше велике фармацеутске куће имају опасан отпад, али се врло пажљиво и опрезно опходе према њему.
Процедура за прибављање дозвола за извоз опасног отпада је, иначе, врло сложена: требало би обавестити све земље транзита да такав товар пролази кроз њихову земљу, потом је потребна и дозвола министарстава екологије тих земаља, уз све мора да се плати и осигурање товара...Цене за третман отпада разликују се у зависности од врсте, рецимо, фармацеутски је у нижој класи опасности и кошта 1,5 – 2 евра по килограму.
Упркос свему, паковање и извоз отпада за сад је једино решење.
– У нашој земљи још не постоје депоније опасног отпада, нити постројења за његово спаљивање, а ни постројења за третман фармацеутског отпада. Док се ова инфраструктура не изгради, опасан отпад, па и фармацеутски, извози се у земље ЕУ које имају постројења за коначно збрињавање наведене врсте отпада, преко овлашћених предузећа, уз дозволу Министарства животне средине и просторног планирања за извоз опасног отпада. Стратегијом управљања отпадом, која је усвојена2. априла 2010. године, дефинисани су циљеви које је Србија поставилау оквиру краткорочних циљева (2010-2015): неопходно је успоставити систем управљања опасним отпадом, изградити централна регионална складишта опасног отпада и започети изградњу постројења за физичко-хемијски третман отпада. А у оквиру дугорочних циљева (од 2015. до 2019) неопходно је обезбедити капацитете за спаљивање органског индустријског и медицинског отпада,јачати професионалне и институционалне капацитетеу области управљања опасним отпадом – најавио је Весић.
------------------------------------------------
Закон и за биљне лекове
Управљање фармацеутским отпадом представља поступке који обухватају сакупљање, разврставање и чување фармацеутског отпада до предаје за правилно уништавање. Под фармацеутским отпадом подразумевају се лекови (готови, галенски и магистрални лекови и фармацеутске супстанце) којима је протекао рок употребе. Биљни, традиционални и хомеопатски лекови такође се могу сматрати фармацеутским отпадом у зависности од њиховог састава.
-------------------------------------------------
Колико је у Србији медицинског отпада
Када је реч о количини медицинског отпада могу се чути најразличитије, махом паушалне процене. Према једној од њих, уСрбији годишње настане 46.000 тона медицинског отпада, од чега је 9.600 тона инфективни отпад.
– Анализа пријављених количина генерисаног медицинског отпада од објеката у којима се обавља здравствена заштита биће урађена тек 2011. године. Након рока од 31. марта идуће године, до ког су наведене установе дужне да у складу са Интегралним катастром загађивача пријаве целокупну количину генерисаног отпада за претходну годину (то јест, 2010.) надлежној Агенцији за заштиту животне средине, имаћемо стварни увид у количине отпада – каже помоћник министра животне средине и просторног планирања Александар Весић.
-----------------------------------------------
Бајате лекове вратити у апотеку
У члану 6.Правилника о управљању медицинским отпадом се наводи:
„... Апотека у склопу свог пословног простора, треба да обезбеди простор за контејнер за бесплатно сакупљање неупотребљивих лекова од грађана. Неупотребљиве лекове грађани враћају у оригиналном спољњем, односно унутрашњем паковању, с тим да исти морају да буду одвојени од другог отпада на такав начин да не представљају опасност по животну средину и опрему апотеке. Контејнер за сакупљање неупотребљивих лекова који обезбеђује сакупљач отпада, поставља се на видљиво означено место, доступно за одлагање и означава у складу са овим правилником.
Контејнер из става 5. овог члана израђен је од тврде пластике и закључава се одговарајућом бравом како би се онемогућило неовлашћено отуђивање враћених лекова. Апотека која преузима неупотребљиве лекове од грађана, дужна је да на видном месту истакне обавештење да се у тој апотеци прикупљају неупотребљиви лекови од грађана, као и да за враћање неупотребљивих лекова грађани не плаћају накнаду”.
Славица Берић
објављено: 19/09/2010
Извор: Политика Магазин