Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Posle višedecenijskog tavorenja u korovu i zamršenim imovinsko-pravnim odnosima, spomen kompleks "Staro sajmište" konačno je dočekao svoj red za rekonstrukciju.
Centralna kula i dva paviljona - italijanski i češki donošenjem novog Zakona o javnoj svojini postali su vlasništvo grada Beograda i upravo njihovom obnovom počinje rekonstrukcija Starog sajmišta, saznaje Studio B.
Radovi na centralnoj kuli trebalo bi da počne sledeće godine, a kada bude završena, ona će za posetioce biti mesto sećanja, obrazovanja, istraživanja i bogate dokumentacije.
To bi, očekuju u gradu, trebalo da bude tek začetak budućeg memorijalnog kompleksa koji će, plan je, obuhvatiti čitavo sajmište.
Član Gradskog veća Željko Ožegović najavio je da će Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda završiti projekat, a potom će biti raspisan tender za izvođenje radova.
Staro sajmište je 1987. godine proglašeno spomenikom visokog arhitektonskog, umetničkog, memorijalnog i kulturnog značaja za Beograd.
Posle višedecenijske zapuštenosti obnova Starog sajmišta (1): Radovi na centralnoj kuli bi trebalo da počnu sledeće godine. Na predlog Moše Pijade useljeni umetnici
Staro sajmište konačno dočekalo obnovu
Sudbina Starog sajmišta je konačno postala izvesnija: na red je došla njegova rekonstrukcija i to posle višedecenijske zapuštenosti i zamršenih imovinsko-pravnih odnosa. Do ovog pomaka sigurno ne bi došlo da Staro sajmište 1987. godine nije proglašeno spomenikom visokog arhitektonskog, umetničkog, memorijalnog i kulturnog značaja za Beograd. Centralna kula i dva paviljona - italijanski i čehoslovački, postali su vlasništvo grada Beograda usvajanjem novog Zakona o javnoj svojini. Upravo njihovom obnovom će i započeti rekonstrukcija ovog značajnog kompleksa koji je najpre bio simbol novog vremena, posle simbol stradanja i tokom proteklih šest decenija mesto rađanja savremene srpske likovne umetnosti.
Radovi na centralnoj kuli trebalo bi da počnu sledeće godine, a kada bude završena, postaće mesto sećanja, obrazovanja, istraživanja i bogate dokumentacije.
To bi, kako se očekuje, trebalo da bude tek začetak budućeg memorijalnog kompleksa koji će, kako je planirano, obuhvatiti čitavo Sajmište, prostor na kojem je bio nacistički logor. Izrada idejnog plana za centralnu kulu koja prva treba da bude obnovljena, kako smo saznali u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograda, još nije ni počela. - Samo obnavljanje zdanja i vraćanje u prvobitno stanje građevinski je jasan zadatak - kaže arhitekta Aleksandra Fulgosi iz Zavoda. Urađen je, međutim, predlog programa onog „šta bi trebalo da se desi u obnovljenom zdanju“, ali po mišljenju Fulgosijeve, „bilo bi dobro da se otvori argumentovana debata oko načina obeležavanja staradnja na Starom sajmištu u nacističkom logoru od 1941. do sredine 1944. - Zavod treba da uradi projekat postojećeg stanja centralne kule, a potom će se raspisati tender za projekat rekonstrukcije i sanacije. Tek tada ćemo moći da znamo i koliko će taj poduhvat koštati - objašnjava za „Novosti“ Željko Ožegović, čkan Gradskog veća. Na pitanje kad bi projekat postojećeg stanja kule mogao da bude urađen, naš sagovornik kaže da je to pitanje za Zavod koji je taj posao mogao i morao da uradi tokom proteklih četvrt veka jer je Sajmište 1987. proglašeno spomenikom visokog arhitektonskog, umetničkog, memorijalnog i kulturnog značaja. Ožegović takođe ističe da se predviđeni radovi sada odnose samo na centralnu kulu, a da su radovi na italijanskom i čehoslovačkom paviljonu „u perspektivi“. Naravno, reč je o nestašici novca. Delo arhitekata Milivoja Tričkovića, Rajka Tatića i Đorđa Lukića završeno je i pušteno u upotrebu 1938. Pored pet jugoslovenskih paviljona i paviljona Zadužbine Nikole Spasića na sajmištu su još bili već navedeni paviljoni Italije, Čehoslovačke, kao i Rumunije, Mađarske i Kompanije „Filips“. Posle oslobođenja Jugoslavije, Sajmište je napušteno, ali već 1950. generalnim urbanističkim planom je predviđeno njegovo rušenje! Ipak, 1952. na predlog Moše Pijade, centralna kula, italijanski i čehoslovački paviljon ustupaju se umetnicima za ateljea.
OD OPERE DO EUROPOLISA
NA STAROM sajmištu je 1971. predviđeno zidanje nove opere po projektu danskog arhitekte. Kovali su se razni planovi pa i 1986. u okviru međunarodnog konkursa za unapređenje urbane strukture Novog Beograda predlaže se da se na Starom sajmištu podignu restorani, klubovi, bine na vodi, zabavni park... A, 1995. rođen je megalomanski projekat „Europolis: Beograd na Savi“ arhitekte Darka Tatića.
Izvor: Večernje novosti
Posle višedecenijske zapuštenosti, obnova Starog sajmišta (2): Akademik Olga Jevrić: Vređa me nemar društva i nepoštovanje stvaralaštva! Likovna kolonija ostaće bez obeležja?
Jedan od ateljea na Sajmištu
ZAPANjENA sam da se u okviru restauracije Starog sajmišta i obeležavanja ovog mesta kao stratišta ne pominje obeležavanje i šest decenija tokom kojih je ovde stotine srpskih umetnika gradilo savremenu umetnost! Akademik i međunarodno priznata vajarka Olga Jevrić ovim rečima se obratila „Novostima“ povodom najavljene obnove Starog sajmišta. Sumnje naše velike umetnice nisu bez osnove. U planovima rekonstrukcije ovog „kvarta“ zasada, kako smo saznali, nema ni pomena da bi ovaj značajan period u kom su stvarali likovni „graditelji moderne misli“, trebalo na neki način obeležiti.
Od 1952. na Starom sajmištu stvaraju generacije umetnika sa posebnim entuzijazmom, i to je svojevrsan praznik života. Snažan, možda, kako kaže Jevrićeva, baš kao odgovor na stradanje i smrt koji su obeležili ovo mesto od 1941. do 1944. Taj stvaralački elan bio je svojevrsna nadoknada za izgubljene živote. Po rečima naše sagovornice, sve što je stvoreno u posleratnoj likovnoj umetnosti u Srbiji, stvoreno je na Starom sajmištu, stoga je vređa zaboravnost društva i nepoštovanje stvaralaštva!
Izvesno je da ovom periodu od šest decenija neće biti obeležja u centralnoj kuli, u kojoj i Jevrićeva ima atelje. Ali, u aktuelnim pričama i planovima o obnovi i rekonstrukciji ne pominje se ni neki drugi način kojim bi se na Starom sajmištu obeležio ovaj, za srpsku kulturu važan period. - U bezbroj navrata sam bio u centru „centralnog beogradskog problema“ - Starog sajmišta, pa iz lične pozicije a i sa društvenog aspekta konstatovao sam da je stratište do sada dva puta obeleženo na vrlo neuspeo način. Jedno je obeležje spomen-ploča na travnjaku u sredini Sajmišta, a drugo je skulptura na samoj obali Save. Nadam se da će treći pokušaj koji je u nagoveštaju - uspeti - kaže, za „Novosti“, Slobodan Roksandić, slikar i bivši dekan FLU, koji i sam ima atelje u centralnoj kuli Starog sajmišta. Radi se, po njegovim rečima, o „formuli“: četiri, četiri, šezdeset. Naime, prve četiri godine Sajmište je bilo divno optimističko mesto, koje je slavilo ljudski um i pregnuće. Zatim, dolazi had 1941, pa je četiri godine Sajmište bilo simbol mraka ljudskog uma. Konačno, od 1952. prostori kule, italijanskog i čehoslovačkog paviljona su prepušteni umetnicima - dakle, Sajmište je tokom šest decenija bilo mesto gde je nastajala srpska savremena umetnost.
Tokom proteklih decenija, međutim, postepeno je propadalo i taj prostor je postao sinonim za favelu! Sada je simbol nepoštovanja sećanja na sjajne arhitekte koje su ga gradile, nepoštovanja žrtava, ali i značajnih likovnih stvaralaca koji su kreirali umetničku scenu Srbije druge polovine 20. veka. Da je društvo brižno i da drži do svoje kulturne istorije, i tih šest decenija bi, kako ističe Roksandić, sigurno na neki način obeležilo. A, izvesno ne bi taj sjajan period prećutalo. Jer, ta umetnička kolonija i danas živi, a bez nje ni ovo društvo ne bi imalo stvaralačke dosege koje ima. Radi se o umetnicima ne samo srpskog već i jugoslovenskog i svetskog nivoa. Oni su na svoj način gradili ovo društvo. A, pritom, gradili su ga u uslovima u kojima se obično nalazi - pastorak. Osim zidova, umetnici tu ništa drugo nisu dobili.
VELIKANI I SEĆANjE
NA Sajmištu, u centralnoj kuli i danas atelje ima akademik Olga Jevrić. Tu je ona stvorila čitav svoj bogat opus. U kuli stvara Raša Todosijević i niz profesora FLU. Njima su prethodila velika imena srpske savremene likovne scene, poput Matije Vukovića, Vozarevića, Milije Nešića... Ali, u aktuelnoj degradaciji vrednosti, to je postalo nevidljivo - tvrdi Roksandić.
ATELjEI
UMETNICI koji su legalno dobili ateljee u centralnoj kuli neće ostati bez svojih radnih prostora, ističe Željko Ožegović. Agencija za poslovni prostor proverava ko je od umetnika tamo zvanično dobio prostor, a ko se ilegalno uselio... U gradu postoje ateljei i prostori kojima će umetnicima biti „nadoknađeni“ radni prostori u kuli.
Izvor: Večernje novosti
