- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.036
Pobedite strah od bliskosti
Zašto se neke osobe plaše zbližavanja? Ako roditelji nisu bili u stanju da detetu pruže emocionalnu bliskost i stabilnost, ono će kasnije u životu bežati od iskrenog odnosa s drugim ljudima
Svi smo ponekad bili iznevereni ili na neki način povređeni. Bez obzira na to da li nas je neko povredio namerno ili slučajno, dugo posle toga smo osećali strah od bliskosti i ponovnog otvaranja. Ako izbegavate da delite duboke emocije i osećanja, zadržavate svoj privatni život samo za sebe ili strahujete da drugi možda znaju previše o vama, dileme nema - sve ovo su jasni simptomi straha od bliskosti.
- Iskustva koja smo stekli u ranim životnim fazama, oblikuju našu ličnost kada odrastemo - tvrdi norveški psiholog i psihoterapeut Egil Linge.
- Iako smo skloni da umanjujemo duhovna i psihička oštećenja koja smo doživeli u detinjstvu, događaji iz te faze života ipak utiču na formiranje naše ličnosti.
U svojim knjigama "Tajna" i "Mračna tajna", Linge opisuje kako traume iz detinjstva i komplikovan odnos sa roditeljima utiču na nas. Mnogi kriju rane još iz detinjstva, koje ne prestaju da krvare čak i kada odrastu, objašnjava norveški psihoterapeut. Ljudi koji imaju strah od bliskosti, često izbegavaju situacije u kojima bi trebalo da „otvore“ srce pred nekom osobom. Naučili su da ih izbegavaju i da na taj način drže pod kontrolom svoj strah od bliskosti. U zavisnosti od veza koje razvijamo u detinjstvu, postoji nekoliko obrazaca ponašanja u zbližavanju s ljudima:
Obrazac sigurne veze - Deca koja su u detinjstvu dobijala mnogo ljubavi, kada odrastu obično se lako zbližavaju s drugima, osećaju sigurnost i imaju poverenje u ljude. Usamljenost ne doživljavaju kao pretnju i retko brinu da će biti napuštena. Ostvaruju emotivne veze na duže staze i relativno lako uspevaju da se izbore sa problemima i životnim izazovima.
Obrazac izbegavanja - Ove osobe najčešće doživljavamo kao jake i društvene, mada se u suštini plaše vezivanja. Nikada nisu potpuno zadovoljne stepenom bliskosti sa drugima. Više vole da zadrže određenu distancu u međuljudskim odnosima i emotivnim vezama. Njihova potreba za slobodom i nezavisnošću, često zbunjuje njihovog partnera.
Obrazac privrženosti – Na prvi pogled u pitanju su dinamične, otvorene, društvene i prilagodljive osobe. Rado govore o sebi i svojim osećanjima, čak i u društvu osoba koje ne poznaju dobro. Ipak, stalno su zabrinute da ne budu napuštene ili odbačene, a kada im partner nije dostupan, hvata ih panika.
Obrazac kontrole - Ovaj obrazac često je povezan sa stepenom poverenja koji je osoba imala još u detinjstvu. Moguće je da je bila zlostavljana ili da roditelji ili staratelji nisu bili u stanju da joj pruže emocionalnu bliskost i stabilnost, zbog čega će kasnije u životu bežati od iskrenih odnosa s ljudima. Mogu da izaberu emotivnog partnera koji uopšte nije ni najmanje agresivan ili da odu u drugu krajnost i uđu u vezu sa kriminalcima, nasilnim ili potpuno nepredvidivim i beskrupuloznim partnerima.
- Osoba koja se plaši zbližavanja se ne boji intimnosti, već njenog odsustva nakon što drugoj osobi pokaže celog sebe bez ograničenja. To je zapravo strah od neprihvatanja do kojeg dolazi zbog nedostatka samopouzdanja i nesigurnosti, a uzrok su najčešće loša iskustva iz prošlosti ili detinjstva. U pozadini straha od intimnosti, leži strah da nismo dovoljno dobri takvi kakvi smo, pa nam je mnogo lakše da se ne zbližavamo, kako ne bismo bili odbijeni ili odbačeni. Povučene osobe, sklone melanholiji i depresiji češće osećaju strah od intimnosti – upozorava Linge.
Ipak, strah od bliskosti može da se prevaziđe. Norveški psiholog tvrdi da je dovoljno da budete iskreni, da naučite da komunicirate i jasno izrazite svoje želje i potrebe. Lingeov metod prevazilaženja straha od bliskosti zasniva se na terapiji koja podrazumeva izlaganje osobe njenom strahu, naravno, u organizovanim i kontrolisanim uslovima. Osoba tako uči nove obrasce ponašanja, koje su u suprotnosti sa njenim strahom od bliskosti. Uči da menja stavove i misli, koje dovode do tog straha.
Terapija je zasnovana na stavu da su zapravo naše misli uzrok osećanja i ponašanja, a ne spoljašnje stvari - ljudi, situacije ili događaji. To znači da možemo da promenimo način na koji razmišljamo, da se osećamo i delujemo bolje i tako otvorimo pred onima koje najviše volimo.
STRANCI U BRAKU
Strah od bliskosti jedna je od najvećih prepreka s kojom se suočavaju parovi, jer osećaj usamljenosti i izolacije razara svaki odnos. Lišavanjem bliskosti, odričemo se mnogo lepih stvari, kao što je osećaj da nas neko zaista voli. Takođe, osuđujemo sebe na večiti osećaj usamljenosti.
Osobe koje osećaju strah od bliskosti više su sklone uživanju u čisto seksualnim vezama, bez obaveze i osećanja. U emotivnoj vezi, strah od bliskosti podrazumeva i nesposobnost za otvaranjem i otkrivanjem pravog sebe. Možete čak da budete i venačni, a da zapravo ne poznajete svog partnera emocionalno, intelektualno ili duhovno. Zbog toga je usamljenost u braku mnogo teža od usamljenosti samca ili udovca.
Bliskost podrazumeva deljenje sebe s drugom osobom. Često nam se dešava da zbog prethodnog lošeg iskustva pokušavamo da se zaštitimo, a tada se najčešće javlja strah. Što ga duže hranimo, strah postaje sve veći i teže nam je da ga prebrodimo. Zato, otvorite svoje srce i povežite se sa drugima. I kada ne govorimo o svojim emocijama, naše ponašanje će pokazati kako se osećamo.
Strah od bliskosti, ponekad može da se umanji i jednostavnim razgovorom na tu temu. Na primer, ako smo ljuti ili se osećamo iznevereno, to treba da pokažemo i rečima i ponašanjem. Ne bi trebalo očekivati da nam partner "čita" misli, već moramo da kažemo šta nam smeta ili šta bismo želeli da promenimo u međusobnom odnosu. Razgovarajte s partnerom o tome šta vam se svakodnevno događa, na poslu, u supermarketu, prevozu, na pijaci, prilikom susreta sa prijateljima. Pričajte i o sitnicama i o krupnim stvarima, jer tako se gradi poverenje.
NEĆU DA BUDEM U CENTRU PAŽNJE
Ne tako mali broj osoba ima strah od kontakta sa određenim ljudima - istim ili suprotnim polom, poznatim ili nepoznatim, mlađim ili starijim... Pribojavaju se da će ih drugi loše proceniti, odbaciti ili ismejati, naročito kada su u većem društvu. Prema mišljenju stručnjaka, postoje dve vrste straha od kontakata s drugima - specifičan i opšti strah.
Osobe koje pate od tzv. specifičnog straha, izbegavaju sva mesta i situacije u kojima bi mogle da se nađu sa određenim ljudima. Ako se nađu u takvom društvu, izbegavaju svaki razgovor ili diskusiju sa njima, jer počinju da drhte, da im se suše usta, a u težim slučajevima ne mogu ni da govore. Čim se izdvoje iz takvog okruženja, ovi simptomi vrlo brzo prestaju.
Opšti strah podrazumeva da se osoba oseća nelagodno u svakoj situaciji u kojoj bi mogla da se nađe u centru pažnje, na primer, prilikom rukovanja ili potpisivanja, tokom jela, posluživanja gosta, javne prezentacije ili govora. Osoba strahuje da ne ispadne smešna ili neznalica pred drugim ljudima i ima osećaj da svi gledaju baš u nju. Često je naglašen i strah od autoriteta. Za njih i odlazak na običnu proslavu može da postane noćna mora, jer moraju da uđu u prostoriju punu ljudi. Zbog toga im se često dešava da dugo šetaju ispred vrata, kako bi skupili hrabrost za ulazak, jer misle da će kada uđu u prostoriju, svi da gledaju baš u njih.
Izvor: Večernje novosti
Zašto se neke osobe plaše zbližavanja? Ako roditelji nisu bili u stanju da detetu pruže emocionalnu bliskost i stabilnost, ono će kasnije u životu bežati od iskrenog odnosa s drugim ljudima
Svi smo ponekad bili iznevereni ili na neki način povređeni. Bez obzira na to da li nas je neko povredio namerno ili slučajno, dugo posle toga smo osećali strah od bliskosti i ponovnog otvaranja. Ako izbegavate da delite duboke emocije i osećanja, zadržavate svoj privatni život samo za sebe ili strahujete da drugi možda znaju previše o vama, dileme nema - sve ovo su jasni simptomi straha od bliskosti.
- Iskustva koja smo stekli u ranim životnim fazama, oblikuju našu ličnost kada odrastemo - tvrdi norveški psiholog i psihoterapeut Egil Linge.
- Iako smo skloni da umanjujemo duhovna i psihička oštećenja koja smo doživeli u detinjstvu, događaji iz te faze života ipak utiču na formiranje naše ličnosti.
U svojim knjigama "Tajna" i "Mračna tajna", Linge opisuje kako traume iz detinjstva i komplikovan odnos sa roditeljima utiču na nas. Mnogi kriju rane još iz detinjstva, koje ne prestaju da krvare čak i kada odrastu, objašnjava norveški psihoterapeut. Ljudi koji imaju strah od bliskosti, često izbegavaju situacije u kojima bi trebalo da „otvore“ srce pred nekom osobom. Naučili su da ih izbegavaju i da na taj način drže pod kontrolom svoj strah od bliskosti. U zavisnosti od veza koje razvijamo u detinjstvu, postoji nekoliko obrazaca ponašanja u zbližavanju s ljudima:
Obrazac sigurne veze - Deca koja su u detinjstvu dobijala mnogo ljubavi, kada odrastu obično se lako zbližavaju s drugima, osećaju sigurnost i imaju poverenje u ljude. Usamljenost ne doživljavaju kao pretnju i retko brinu da će biti napuštena. Ostvaruju emotivne veze na duže staze i relativno lako uspevaju da se izbore sa problemima i životnim izazovima.
Obrazac izbegavanja - Ove osobe najčešće doživljavamo kao jake i društvene, mada se u suštini plaše vezivanja. Nikada nisu potpuno zadovoljne stepenom bliskosti sa drugima. Više vole da zadrže određenu distancu u međuljudskim odnosima i emotivnim vezama. Njihova potreba za slobodom i nezavisnošću, često zbunjuje njihovog partnera.
Obrazac privrženosti – Na prvi pogled u pitanju su dinamične, otvorene, društvene i prilagodljive osobe. Rado govore o sebi i svojim osećanjima, čak i u društvu osoba koje ne poznaju dobro. Ipak, stalno su zabrinute da ne budu napuštene ili odbačene, a kada im partner nije dostupan, hvata ih panika.
Obrazac kontrole - Ovaj obrazac često je povezan sa stepenom poverenja koji je osoba imala još u detinjstvu. Moguće je da je bila zlostavljana ili da roditelji ili staratelji nisu bili u stanju da joj pruže emocionalnu bliskost i stabilnost, zbog čega će kasnije u životu bežati od iskrenih odnosa s ljudima. Mogu da izaberu emotivnog partnera koji uopšte nije ni najmanje agresivan ili da odu u drugu krajnost i uđu u vezu sa kriminalcima, nasilnim ili potpuno nepredvidivim i beskrupuloznim partnerima.
- Osoba koja se plaši zbližavanja se ne boji intimnosti, već njenog odsustva nakon što drugoj osobi pokaže celog sebe bez ograničenja. To je zapravo strah od neprihvatanja do kojeg dolazi zbog nedostatka samopouzdanja i nesigurnosti, a uzrok su najčešće loša iskustva iz prošlosti ili detinjstva. U pozadini straha od intimnosti, leži strah da nismo dovoljno dobri takvi kakvi smo, pa nam je mnogo lakše da se ne zbližavamo, kako ne bismo bili odbijeni ili odbačeni. Povučene osobe, sklone melanholiji i depresiji češće osećaju strah od intimnosti – upozorava Linge.
Ipak, strah od bliskosti može da se prevaziđe. Norveški psiholog tvrdi da je dovoljno da budete iskreni, da naučite da komunicirate i jasno izrazite svoje želje i potrebe. Lingeov metod prevazilaženja straha od bliskosti zasniva se na terapiji koja podrazumeva izlaganje osobe njenom strahu, naravno, u organizovanim i kontrolisanim uslovima. Osoba tako uči nove obrasce ponašanja, koje su u suprotnosti sa njenim strahom od bliskosti. Uči da menja stavove i misli, koje dovode do tog straha.
Terapija je zasnovana na stavu da su zapravo naše misli uzrok osećanja i ponašanja, a ne spoljašnje stvari - ljudi, situacije ili događaji. To znači da možemo da promenimo način na koji razmišljamo, da se osećamo i delujemo bolje i tako otvorimo pred onima koje najviše volimo.
STRANCI U BRAKU
Strah od bliskosti jedna je od najvećih prepreka s kojom se suočavaju parovi, jer osećaj usamljenosti i izolacije razara svaki odnos. Lišavanjem bliskosti, odričemo se mnogo lepih stvari, kao što je osećaj da nas neko zaista voli. Takođe, osuđujemo sebe na večiti osećaj usamljenosti.
Osobe koje osećaju strah od bliskosti više su sklone uživanju u čisto seksualnim vezama, bez obaveze i osećanja. U emotivnoj vezi, strah od bliskosti podrazumeva i nesposobnost za otvaranjem i otkrivanjem pravog sebe. Možete čak da budete i venačni, a da zapravo ne poznajete svog partnera emocionalno, intelektualno ili duhovno. Zbog toga je usamljenost u braku mnogo teža od usamljenosti samca ili udovca.
Bliskost podrazumeva deljenje sebe s drugom osobom. Često nam se dešava da zbog prethodnog lošeg iskustva pokušavamo da se zaštitimo, a tada se najčešće javlja strah. Što ga duže hranimo, strah postaje sve veći i teže nam je da ga prebrodimo. Zato, otvorite svoje srce i povežite se sa drugima. I kada ne govorimo o svojim emocijama, naše ponašanje će pokazati kako se osećamo.
Strah od bliskosti, ponekad može da se umanji i jednostavnim razgovorom na tu temu. Na primer, ako smo ljuti ili se osećamo iznevereno, to treba da pokažemo i rečima i ponašanjem. Ne bi trebalo očekivati da nam partner "čita" misli, već moramo da kažemo šta nam smeta ili šta bismo želeli da promenimo u međusobnom odnosu. Razgovarajte s partnerom o tome šta vam se svakodnevno događa, na poslu, u supermarketu, prevozu, na pijaci, prilikom susreta sa prijateljima. Pričajte i o sitnicama i o krupnim stvarima, jer tako se gradi poverenje.
NEĆU DA BUDEM U CENTRU PAŽNJE
Ne tako mali broj osoba ima strah od kontakta sa određenim ljudima - istim ili suprotnim polom, poznatim ili nepoznatim, mlađim ili starijim... Pribojavaju se da će ih drugi loše proceniti, odbaciti ili ismejati, naročito kada su u većem društvu. Prema mišljenju stručnjaka, postoje dve vrste straha od kontakata s drugima - specifičan i opšti strah.
Osobe koje pate od tzv. specifičnog straha, izbegavaju sva mesta i situacije u kojima bi mogle da se nađu sa određenim ljudima. Ako se nađu u takvom društvu, izbegavaju svaki razgovor ili diskusiju sa njima, jer počinju da drhte, da im se suše usta, a u težim slučajevima ne mogu ni da govore. Čim se izdvoje iz takvog okruženja, ovi simptomi vrlo brzo prestaju.
Opšti strah podrazumeva da se osoba oseća nelagodno u svakoj situaciji u kojoj bi mogla da se nađe u centru pažnje, na primer, prilikom rukovanja ili potpisivanja, tokom jela, posluživanja gosta, javne prezentacije ili govora. Osoba strahuje da ne ispadne smešna ili neznalica pred drugim ljudima i ima osećaj da svi gledaju baš u nju. Često je naglašen i strah od autoriteta. Za njih i odlazak na običnu proslavu može da postane noćna mora, jer moraju da uđu u prostoriju punu ljudi. Zbog toga im se često dešava da dugo šetaju ispred vrata, kako bi skupili hrabrost za ulazak, jer misle da će kada uđu u prostoriju, svi da gledaju baš u njih.
Izvor: Večernje novosti