Po potrebi, i muško i žensko

TMF
Član
Učlanjen(a)
09.07.2011
Poruka
1.436
Po potrebi, i muško i žensko

Promena pola nije ekskluzivno pravo ljudske vrste jer postoje i neki primeri iz životinjskog sveta. Ali, dok kod muškaraca i žena potpuna promena pola zahteva delikatne hirurške intervencije i hormonalne terapije, kod nekih vrsta riba, ona se odvija sasvim spontano.

Takav je slučaj sa atraktivnom ribom klovnom, koja živi na koralnim grebenima, sa ogromnom kernjom, oradom, lumbrakom i arbunom. Istu sudbinu, iz sasvim prirodnih razloga, dele i ostrige, prilepci, školjke i neki račići iz vrste Athanas nitescens.
521.jpg


Spontan proces


Ima vrsta koje se rađaju kao ženke, pa onda postanu mužjaci, zatim onih koji se od mužjaka pretvaraju u ženke, ili naizmenično menjaju pol jer im to donosi određenu prednost. Ova pojava u prirodi naziva se sekvencijalni hermafroditizam. Reč je o životinjama koje imaju obe vrste polnih organa, jajnike i testise, a oni se razvijaju u različitim periodima života. Orada se, na primer, rađa kao mužjak, ali je genetski programirana da posle dve godine postane ženka. U to vreme teška je oko jednog kilograma, a količina jajašaca koja će da proizvede srazmerna je njenoj veličini. Smeđa kernja se, naprotiv, rađa kao ženka, da bi posle pet ili šest godina počela da se pretvara u mužjaka.

Istraživanja pokazuju da se kod većine jedinki polna transformacija završava oko dvanaeste godine života. Ovo predstavlja određenu prednost i menja njihovu društvenu ulogu, jer krupan i snažan mužjak može efikasnije da odbrani ulaz u gnezdo nego sitnija i slabija ženka. Slično oradama ponašaju se i salpe, arbuni i ostrige koji se pretvaraju u ženke da bi proizvodili više jajašaca, dok lumbraci, crveni crnelji i murine, kao i kernje, prelaze u muški pol zbog odbrane teritorije i bolje dominacije nad svojim haremom.

Čudni primeri


Postoje i neobični primeri života u parovima, kao kod riba klovnova, kod kojih ženka posle smrti mužjaka zauzima njegovo mesto i traži sebi životnu saputnicu. A ima i onih koji nekoliko puta u toku života prelaze iz jednog u drugi pol. Takav je slučaj sa malim glavočem, Trimma okinavae, koji je sposoban da se vrati u predpubertetsko doba, pošto je već proživeo fazu zrelosti, bilo kao mužjak, bilo kao ženka. Drugim rečima, ova ribica, kad god poželi, može da promeni pol. Prvo bude ženka, onda se preobrati u mužjaka, a kada se suoči sa nekom ribom većom od sebe, i ne pokušava da joj se suprotstavi, već se vrati slabijem polu i dozvoljava da joj se protivnik udvara. Pol može da se promeni i zbog promena temperature za vreme inkubacije, kao kod nekih gmizavaca. Zavisno od količine toplote kojoj su izložena jaja u gnezdu, mladunci kornjača ili krokodila mogu se roditi kao mužjaci ili kao ženke. Promena pola može nastati i zbog zagađenosti izazvane pesticidima, ženskim hormonima iz pilula za kontracepciju, živom, atracinom, raznim herbicidima, polihlorobifenilima i drugim otrovnim supstancama prisutnim u okolini. Bilo da je reč o polarnim medvedima, žabama, aligatorima, galebovima, vidrama, kitovima ili orkama, ovome su najviše izloženi mužjaci. Sve više ovih životinja rađaju se kao hermafroditi, ili sa smanjenom sposobnošću oplodnje i manjim dimenzijama polnih organa. Poznat je i slučaj engleskih čvoraka koji su, hraneći se crvima zaraženim ženskim hormonima, počeli da pevaju mnogo višim glasom, sličnim sopranu.

Uticaj čoveka


Severni pol se čovekovom krivicom pretvorio u neku vrstu deponije, a razni otpaci i hemikalije koje su u njima prisutne polako truju polarne medvede. Među najštetnije spada polibrom difenil eter, koji se koristi u proizvodnji nameštaja, zbog veće otpornosti na vatru, a kod ovih medveda prouzrokuje deformacije polnih organa. Tako se rađaju mladunci hermafroditi, kod kojih postoje obe vrste polnih organa, što remeti normalno razmnožavanje ovih životinja koje ionako smatraju ugroženom vrstom. Još je alarmantniji podatak da 20 odsto populacije polarnih medveda pokazuje znake značajnih poremećaja. Štetne materije stižu do arktičkog područja posredstvom vetrova i morskih struja, a ove životinje ih akumuliraju u organizmu hraneći se već otrovanim ribama i fokama.

Prirodni mehanizam

Kod kornjače pol mladunaca određuje temperatura kojoj su jaja izložena. Ako pređe 29 stepeni C, iz jaja će izaći ženke, a u suprotnom pojaviće se mužjaci. Slično je i kod krokodila. Ako su tokom inkubacije jaja na umerenoj temperaturi, potomstvo će biti muško, dok će se u hladnim ili veoma toplim uslovima izleći ženke. Isto tako, zavisno od položaja jaja, u istom leglu se mogu naći ženke i mužjaci. Kišna glista je hermafrodit. Ako je presečemo na dva dela, svaki će nadoknaditi izgubljeni deo i razviće se u dve samostalne jedinke. Murina ima oba polna organa koji se razvijaju u različito vreme. Rađa se kao ženka, a zatim se pretvori u mužjaka. Riba papagaj ima unutrašnje polne organe, kako muške, tako i ženske. Ženski se prvi razvijaju. Zato prve godine života provodi kao ženka, a zrelo doba kao mužjak.

Zov
 
Top