U RZZO menjaju Pravilnik o zdravstvenom osiguranju
Po bolovanje i kod privatnog lekara
Izvor: Blic Ivan Mišković | 10. 01. 2011. - 00:02h | Foto: DAK PRESSE
BEOGRAD - Pacijenti koji se leče u privatnom zdravstvenom sektoru uskoro će moći od svojih lekara da dobiju uput za bolničko lečenje, za pregled kod specijaliste u državnom sektoru ili da otvore bolovanje. Iako su ove novine najavljivane za početak 2011. godine, u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje (RZZO) “Blicu” je rečeno da se trenutno radi na izmenama tog pravilnika i da će ova pogodnost za sve brojnije korisnike usluga privatnog sektora biti dostupna uskoro.
Pacijenti koji mogu da finansiraju svoje lečenje neće biti u obavezi da paralelno cirkulišu kroz privatne i državne domove zdravlja
Portparolka RZZO Sanja Mirosavljević kaže da izmene i dopune Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite predviđaju mogućnost da i privatnici koji potpišu ugovore sa RZZO ubuduće imaju pavo da šalju pacijente na bolovanje, bolničko lečenje i da propišu medicinsko-tehničko pomagalo, ali da ove dopune moraju da sačekaju dodatne konsultacije sa reprezentativnim sindikatima u zdravstvu i sa Lekarskom komorom Srbije.
- I nama u RZZO je stalo da ova mogućnost što pre zaživi u praksi. Lekari iz privatne prakse koji potpišu ugovore sa RZZO dobiće nove identifikacione brojeve i biće podložni kontroli, kao što je slučaj i sa lekarima u državnom sektoru - objašnjava Sanja Mirosavljević.
Da bi i privatnici mogli da pružaju ove usluge, uslov je da privatna zdravstvena ustanova sklopi ugovor sa RZZO. To, prema ovom pravilniku, mogu da urade poliklinike, domovi zdravlja, lekarske i stomatološke ordinacije, ali medicinski karton pacijenta ostaje u državnom domu zdravlja.
Nova pravila važe samo za lekare opšte prakse, pedijatre, ginekologe i stomatologe u privatnoj praksi. Troškove lečenja kod privatnika pacijenti će i dalje plaćati iz svog džepa, ali lekove, pomagala, specijalističke preglede ili bolničko lečenje u državnoj ustanovi za koju uput napiše privatnik pokriva zdravstveno osiguranje.
Prava privatnih lekara
Kad zaživi novi pravilnik, privatnici će moći da:
Predstavnici privatnog zdravstvenog sektora kažu da ne vide razlog zašto ove novine još čekaju primenu. Prema rečima Svetlane Vukajlović, direktorke privatnog Doma zdravlja “Jedro”, otezanjem primene ovog pravilnika gube samo pacijenti, i to mahom oni koji već najviše izdvajaju za obavezno zdravstveno osiguranje, ali se zbog komfora leče u privatnom sektoru.
- Zbog neprimenjivanja ovog pravilnika ti pacijenti sada su dovedeni u situaciju da ako im treba bolovanje ili bolničko lečenje iz privatne ustanove gde se leče moraju da idu u državnu po taj uput, i to kod lekara koji ih verovatno vidi prvi put u životu. Ovo je potpuno nepotrebno jer na taj način ovi pacijenti samo prave dodatnu gužvu i to ne svojom voljom jer su se već opredelili za privatni sektor. Broj takvih pacijenata nije mali, a RZZO nije na gubitku kad ova uredba konačno zaživi - konstatuje Vukajlovićeva.
Sa ovim se slažu i u Savezu sindikata lekara i farmaceuta Srbije. Prema rečima predsednice dr Nevenke Dimitrijević, ovaj sindikat prvi je podržao Ministarstvo zdravlja u nameri da se uredi privatni sektor.
- Podržavamo uključivanje privatnih ordinacija i klinika u zdravstveni sistem, jer je očigledno da država nema dovoljno kapaciteta da svim pacijentima obezbedi sve potrebne uslove za lečenje, pa je dobrodošlo uključivanje privatnika. Razloga za negodovanje nema, jer će slanje pacijenata na sekundarni i tercijarni nivo iz privatnih ordinacija imati višestruku korist. Pacijenti će imati mogućnost da sami izaberu način na koji žele da se leče i pod kojim uslovima. Biće manje gužvi u domovima zdravlja, jer oni koji čekaju za uput ili recept neće biti u redovima. Najvažnija korist je ta da pacijenti koji mogu ovako da finansiraju svoje lečenje nisu u obavezi da paralelno cirkulišu kroz privatne i državne domove zdravlja samo zbog pukog administriranja - smatra dr Dimitrijević i dodaje da ukoliko postoje bilo kakve nedoumice u tumačenju samog pravilnika, ovaj problem treba rešavati u hodu, a pacijentima omogućiti da se za svoj novac leče tamo gde im najviše odgovara.
Njen stav je i da ova novina može da podstakne konkurenciju jer je, kako kaže, državni sektor zapostavio kvalitet i ovo može biti podsticaj nabolje.
Sve manje ljudi ide na bolovanje
Dok privatnici čekaju na pravo da upućuju na bolovanja, statistika o uzrocima odlaska na bolovanje već godinama ostaje nepromenjena. Najviše osiguranika nije išlo na posao zbog održavanja trudnoće, na drugom mestu su onkološki pacijenti, a na trećem mestu po brojnosti su oni koji su išli na bolovanje zbog bolesti lokomotornog sistema. Primetno je i da zbog straha od gubitka posla sve manje ljudi ide na bolovanja. Odlaske na bolovanja u trajanju do 30 dana plaća poslodavac, dok za duža odsustva sredstva izdvaja RZZO. Taj novac za 2009. godinu iznosio je skoro pet milijardi dinara, dok je za prvu polovinu 2010. godine u tu svrhu utrošeno milijardu i 300 miliona dinara. Tokom 2009. godine pravo na bolovanje koristilo je četiri odsto zaposlenih, a tokom prve polovine prošle godine godine samo 1,66 odsto njih.
Po bolovanje i kod privatnog lekara
Izvor: Blic Ivan Mišković | 10. 01. 2011. - 00:02h | Foto: DAK PRESSE
BEOGRAD - Pacijenti koji se leče u privatnom zdravstvenom sektoru uskoro će moći od svojih lekara da dobiju uput za bolničko lečenje, za pregled kod specijaliste u državnom sektoru ili da otvore bolovanje. Iako su ove novine najavljivane za početak 2011. godine, u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje (RZZO) “Blicu” je rečeno da se trenutno radi na izmenama tog pravilnika i da će ova pogodnost za sve brojnije korisnike usluga privatnog sektora biti dostupna uskoro.
Pacijenti koji mogu da finansiraju svoje lečenje neće biti u obavezi da paralelno cirkulišu kroz privatne i državne domove zdravlja
Portparolka RZZO Sanja Mirosavljević kaže da izmene i dopune Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite predviđaju mogućnost da i privatnici koji potpišu ugovore sa RZZO ubuduće imaju pavo da šalju pacijente na bolovanje, bolničko lečenje i da propišu medicinsko-tehničko pomagalo, ali da ove dopune moraju da sačekaju dodatne konsultacije sa reprezentativnim sindikatima u zdravstvu i sa Lekarskom komorom Srbije.
- I nama u RZZO je stalo da ova mogućnost što pre zaživi u praksi. Lekari iz privatne prakse koji potpišu ugovore sa RZZO dobiće nove identifikacione brojeve i biće podložni kontroli, kao što je slučaj i sa lekarima u državnom sektoru - objašnjava Sanja Mirosavljević.
Da bi i privatnici mogli da pružaju ove usluge, uslov je da privatna zdravstvena ustanova sklopi ugovor sa RZZO. To, prema ovom pravilniku, mogu da urade poliklinike, domovi zdravlja, lekarske i stomatološke ordinacije, ali medicinski karton pacijenta ostaje u državnom domu zdravlja.
Nova pravila važe samo za lekare opšte prakse, pedijatre, ginekologe i stomatologe u privatnoj praksi. Troškove lečenja kod privatnika pacijenti će i dalje plaćati iz svog džepa, ali lekove, pomagala, specijalističke preglede ili bolničko lečenje u državnoj ustanovi za koju uput napiše privatnik pokriva zdravstveno osiguranje.
Prava privatnih lekara
Kad zaživi novi pravilnik, privatnici će moći da:
- upute pacijenta na bolničko lečenje
- napišu uput za specijalistu
- otvore bolovanje
- propišu medicinsko-tehničko pomagalo
Predstavnici privatnog zdravstvenog sektora kažu da ne vide razlog zašto ove novine još čekaju primenu. Prema rečima Svetlane Vukajlović, direktorke privatnog Doma zdravlja “Jedro”, otezanjem primene ovog pravilnika gube samo pacijenti, i to mahom oni koji već najviše izdvajaju za obavezno zdravstveno osiguranje, ali se zbog komfora leče u privatnom sektoru.
- Zbog neprimenjivanja ovog pravilnika ti pacijenti sada su dovedeni u situaciju da ako im treba bolovanje ili bolničko lečenje iz privatne ustanove gde se leče moraju da idu u državnu po taj uput, i to kod lekara koji ih verovatno vidi prvi put u životu. Ovo je potpuno nepotrebno jer na taj način ovi pacijenti samo prave dodatnu gužvu i to ne svojom voljom jer su se već opredelili za privatni sektor. Broj takvih pacijenata nije mali, a RZZO nije na gubitku kad ova uredba konačno zaživi - konstatuje Vukajlovićeva.
Sa ovim se slažu i u Savezu sindikata lekara i farmaceuta Srbije. Prema rečima predsednice dr Nevenke Dimitrijević, ovaj sindikat prvi je podržao Ministarstvo zdravlja u nameri da se uredi privatni sektor.
- Podržavamo uključivanje privatnih ordinacija i klinika u zdravstveni sistem, jer je očigledno da država nema dovoljno kapaciteta da svim pacijentima obezbedi sve potrebne uslove za lečenje, pa je dobrodošlo uključivanje privatnika. Razloga za negodovanje nema, jer će slanje pacijenata na sekundarni i tercijarni nivo iz privatnih ordinacija imati višestruku korist. Pacijenti će imati mogućnost da sami izaberu način na koji žele da se leče i pod kojim uslovima. Biće manje gužvi u domovima zdravlja, jer oni koji čekaju za uput ili recept neće biti u redovima. Najvažnija korist je ta da pacijenti koji mogu ovako da finansiraju svoje lečenje nisu u obavezi da paralelno cirkulišu kroz privatne i državne domove zdravlja samo zbog pukog administriranja - smatra dr Dimitrijević i dodaje da ukoliko postoje bilo kakve nedoumice u tumačenju samog pravilnika, ovaj problem treba rešavati u hodu, a pacijentima omogućiti da se za svoj novac leče tamo gde im najviše odgovara.
Njen stav je i da ova novina može da podstakne konkurenciju jer je, kako kaže, državni sektor zapostavio kvalitet i ovo može biti podsticaj nabolje.
Sve manje ljudi ide na bolovanje
Dok privatnici čekaju na pravo da upućuju na bolovanja, statistika o uzrocima odlaska na bolovanje već godinama ostaje nepromenjena. Najviše osiguranika nije išlo na posao zbog održavanja trudnoće, na drugom mestu su onkološki pacijenti, a na trećem mestu po brojnosti su oni koji su išli na bolovanje zbog bolesti lokomotornog sistema. Primetno je i da zbog straha od gubitka posla sve manje ljudi ide na bolovanja. Odlaske na bolovanja u trajanju do 30 dana plaća poslodavac, dok za duža odsustva sredstva izdvaja RZZO. Taj novac za 2009. godinu iznosio je skoro pet milijardi dinara, dok je za prvu polovinu 2010. godine u tu svrhu utrošeno milijardu i 300 miliona dinara. Tokom 2009. godine pravo na bolovanje koristilo je četiri odsto zaposlenih, a tokom prve polovine prošle godine godine samo 1,66 odsto njih.