- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Pljevlja: Neće deponije opasnog otpada
Izvor:
Novosti.rs
PLJEVLJA - Najava javnih rasprava i mogućnost da jalovišta Maljevac i Gradac budu dve od ukupno deset potencijalnih lokacija, odnosno "nacionalnih" deponija za odlaganje opasnog otpada, značilo bi samo nove ekološke i zdravstvene probleme u već prilično devastiranom pljevaljskom kraju, smatraju ekološka udruženja.
- Mislim da ne postoji nijedan primer naopakog i goreg poslovanja i odnosa prema stanovništvu i prostoru nego što je to u Pljevljima. Više zagađivača, rušitelja zdravlja i okoline na ovako malom prostoru mislim da nema nadaleko - kaže Milorad Mitrović iz NVO "Breznica" i dodaje da se "stručnjaci" utrkuju u tome ko će više zagađivača životne sredine dovesti u Pljevlja.
- Kao da nam je malo što smo jedan od najzagađenijih gradova Evrope, nego nam treba da sav opasni otpad iz Crne Gore donesu i uskladište baš u Pljevljima - kaže Mitrović.
Iako je Predrag Sekulić, ministar turizma i održivog razvoja, najavio da bi sadašnja deponija pepela i šljake Termoelektrane "Pljevlja" na Maljevcu, koja stvara ogromne probleme meštanima okolnih sela, mogla biti zatvorena u naredne dve godine, sudbina pepelišta i dalje je neizvesna.
Sada se govori o stvaranju nekakve "nacionalne" deponije opasnog otpada.
Zanimljivo je pak da ovih "nacionalnih" deponija opasnog otpada, o kojima se priča, nema u Prostornom planu Crne Gore do 2020. godine. Postavlja se onda pitanje, kako se one uopšte mogu planirati, ako nisu predviđene ovim, krovnim dokumentom jedne ozbiljne države koja pretenduje da uđe u Evropsku uniju.
Radovi koji se stalno izvode na "sanaciji" i "stabilizaciji" zemljane brane Maljevac u selu Zbljevo, koje je najugroženije, proširili su se i na podizanje nivoa same brane, što je neprihvatljivo.
Procene su da se danas na deponiji na Maljevcu nalazi oko 11 miliona kubnih metara pepela i šljake. Prema podacima Instituta za matematiku i fiziku Univerziteta u Podgorici, koja su rađena 1988. godine, utvrđeno je da sa ugljem u TE "Pljevlja" sagori 3,1 tona uranijuma i 3.500 kilograma radioaktivnog torijuma.
Ovi podaci su dugo skrivani od javnosti, a objavila ih je NVO "Breznica".
- Frapantni podaci iz pomenutog nalaza nisu zabrinuli nadležne pa niko ni do danas nije pozvan na odgovornost, niti se nešto, u vezi sa tim, značajno promenilo - kaže Mitrović.
Druga deponije koja se pominje kao potencijalno "nacionalno" odlagalište nalazi se u mestu Gradac, udaljenom svega 24 kilometra nizvodno od Pljevalja. Na toj deponiji se nalazi oko četiri miliona tona veoma otpada, koje je dugi niz godina "prepušten sam sebi".
NIŠTA OD SANACIJE
UMESTO da se radi na planovima sanacije ovih crnih tačaka i smanjenju njihovog uticaja na životnu sredinu i zdravlje stanovništva, kuju se planovi za donošenja novih količina opasnog otpada na ovaj prostor.
- Mi kojekakvih deponija ovde imamo i previše, odnosno celo područje Pljevalja je već pretvoreno u deponije, tako da nam nove nisu potrebne. Da je to dobro, nama ne bi ni zapalo - kažu iz ekoloških udruženja.
Izvor:
Novosti.rs
PLJEVLJA - Najava javnih rasprava i mogućnost da jalovišta Maljevac i Gradac budu dve od ukupno deset potencijalnih lokacija, odnosno "nacionalnih" deponija za odlaganje opasnog otpada, značilo bi samo nove ekološke i zdravstvene probleme u već prilično devastiranom pljevaljskom kraju, smatraju ekološka udruženja.
- Mislim da ne postoji nijedan primer naopakog i goreg poslovanja i odnosa prema stanovništvu i prostoru nego što je to u Pljevljima. Više zagađivača, rušitelja zdravlja i okoline na ovako malom prostoru mislim da nema nadaleko - kaže Milorad Mitrović iz NVO "Breznica" i dodaje da se "stručnjaci" utrkuju u tome ko će više zagađivača životne sredine dovesti u Pljevlja.
- Kao da nam je malo što smo jedan od najzagađenijih gradova Evrope, nego nam treba da sav opasni otpad iz Crne Gore donesu i uskladište baš u Pljevljima - kaže Mitrović.
Iako je Predrag Sekulić, ministar turizma i održivog razvoja, najavio da bi sadašnja deponija pepela i šljake Termoelektrane "Pljevlja" na Maljevcu, koja stvara ogromne probleme meštanima okolnih sela, mogla biti zatvorena u naredne dve godine, sudbina pepelišta i dalje je neizvesna.
Sada se govori o stvaranju nekakve "nacionalne" deponije opasnog otpada.
Zanimljivo je pak da ovih "nacionalnih" deponija opasnog otpada, o kojima se priča, nema u Prostornom planu Crne Gore do 2020. godine. Postavlja se onda pitanje, kako se one uopšte mogu planirati, ako nisu predviđene ovim, krovnim dokumentom jedne ozbiljne države koja pretenduje da uđe u Evropsku uniju.
Radovi koji se stalno izvode na "sanaciji" i "stabilizaciji" zemljane brane Maljevac u selu Zbljevo, koje je najugroženije, proširili su se i na podizanje nivoa same brane, što je neprihvatljivo.
Procene su da se danas na deponiji na Maljevcu nalazi oko 11 miliona kubnih metara pepela i šljake. Prema podacima Instituta za matematiku i fiziku Univerziteta u Podgorici, koja su rađena 1988. godine, utvrđeno je da sa ugljem u TE "Pljevlja" sagori 3,1 tona uranijuma i 3.500 kilograma radioaktivnog torijuma.
Ovi podaci su dugo skrivani od javnosti, a objavila ih je NVO "Breznica".
- Frapantni podaci iz pomenutog nalaza nisu zabrinuli nadležne pa niko ni do danas nije pozvan na odgovornost, niti se nešto, u vezi sa tim, značajno promenilo - kaže Mitrović.
Druga deponije koja se pominje kao potencijalno "nacionalno" odlagalište nalazi se u mestu Gradac, udaljenom svega 24 kilometra nizvodno od Pljevalja. Na toj deponiji se nalazi oko četiri miliona tona veoma otpada, koje je dugi niz godina "prepušten sam sebi".
NIŠTA OD SANACIJE
UMESTO da se radi na planovima sanacije ovih crnih tačaka i smanjenju njihovog uticaja na životnu sredinu i zdravlje stanovništva, kuju se planovi za donošenja novih količina opasnog otpada na ovaj prostor.
- Mi kojekakvih deponija ovde imamo i previše, odnosno celo područje Pljevalja je već pretvoreno u deponije, tako da nam nove nisu potrebne. Da je to dobro, nama ne bi ni zapalo - kažu iz ekoloških udruženja.