- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Plav: Jezero “pojeli“ pesak i šaš
Izvor:
Novosti.rs
PLAV - Prelepo ledničko jezero, koje se „ugnezdilo“ između Prokletija i Visitora, i u najbolja vremena turizma u ovom kraju, pre pet decenija, na svoje obale privlačilo više turista nego Budva, nestaje. I to sigurno, ali nažalost, ne i polako.
- Nestaje, ubrzano. Alah ili Bog nam ga je darivao, računajući da ćemo biti svesni vrednosti tog bisera, ali nam ga sada oduzima - kaže akademski slikar, prosvetni radnik i političar Ibrahim Reković, vredni hroničar Plava, koji javnosti upućuje još jedan vapaj za zaštitu jezera.
Kao argument da jezero nestaje, jer ga prekrivaju i „jedu“ pesak i šaš, Reković pokazuje fotografije snimljene pre 15 godina i ovih dana.
- Voda je sve plića i mutnija. Trava, ševar, trska, lokvanji i drugo barsko bilje napreduju velikom brzinom. Znam da su moje mogućnosti da odbranim jezero od nestajanja neznatne i svedene samo na ovih nekoliko reči. Svestan sam da to mogu da uradi samo nadležni državni organi, ministarstva, Zavod za zaštitu prirode, ali oni su gluvi i slepi na apele i zahteve, koji dolaze iz naše opštine da se zaustavi dalje nestajanje jezera dok je to još moguće - kaže Reković.
On podseća na zaključke naučnog skupa o zaštiti i unapređenju plavskog dela Prokletija održanog krajem juna daleke 1985. u Plavu.
Tada je konstatovano da Plavsko jezero predstavlja izuzetnu prirodnu i turističku vrednost i mora imati poseban režim zaštite. U tom smislu neophodno je preduzeti mere sanacije erozivnih procesa u slivu, sprečavanje nekontrolisanog razvoja hidrofilne vegetacije, neravnomerno oticanje voda Limom, kao i mere odstranjivanja svih vidova antropogenog ugrožavanja jezera i njegovog sliva. Jezero mora biti predmet sistemskih istraživanja.
- Eto, tako je govoreno pre gotovo tri decenije uz apel da se zaštiti Plavsko jezero, po površini na drugom mestu među ledničkim jezerima u bivšoj Jugoslaviji, ugroženo zasipanjem erozivnim materijalom koji u jezero donosi pritoka Ljuča. Plavsko jezero ugrožava hidrofilna vegetacija koja je zahvatila ne samo priobalne već i centralne delove jezera, smanjujući mu dubinu, zapreminu i čistoću vode - objašnjava Reković.
Sloj mulja na dnu jezera dostiže debljinu od nekoliko metara i osnova je razvitka hidrofilne vegetacije. To se negativno odražava na riblju populaciju, koja je posebno ugrožena zagađivanjem vode Lima nizvodno do Ivangrada, kao i nepostojanjem riblje staze na brani za hidroelektranu „Potpeć“ na Limu, čime je sprečeno prirodno kretanje ribe iz Drine i Lima ka Plavskom jezeru.
- Za potrebe turista i još više lokalnog stanovništva, potrebno je uložiti sve moguće snage za zaštitu i unapređenje Plavskog jezera, kao jedinstvenog ekosistema. Neefikasnim merama opštinskih i državnih inspekcijskih organa, koji nisu radili svoj posao, dopušteno je da se jezero pretvori u deponiju smeća i veliku septičku jamu u koju se ulivaju fekalije iz Gusinja i iz privatnih stambenih i ekonomskih objekata, koji su pravljeni uz samu obalu i bez potrebne dokumentacije - kaže naš sagovornik.
Da se to na vreme sprečilo, a moglo je, sada bismo imali čistu vodu i makar malo dublje jezero.
- Slobodno tvrdim da se tako nešto ne bi moglo desiti sa Crnim, Biogradskim ili nekim drugim jezerima van opštine Plav. Društvo bi na sva zvona diglo uzbunu. Te trube su utihnule u ovom slučaju, čime se potvrđuje maćehinski odnos države prema svemu što je vezano za Plav i bolji život građana u njemu - kaže Reković.
Izvor:
Novosti.rs
PLAV - Prelepo ledničko jezero, koje se „ugnezdilo“ između Prokletija i Visitora, i u najbolja vremena turizma u ovom kraju, pre pet decenija, na svoje obale privlačilo više turista nego Budva, nestaje. I to sigurno, ali nažalost, ne i polako.
- Nestaje, ubrzano. Alah ili Bog nam ga je darivao, računajući da ćemo biti svesni vrednosti tog bisera, ali nam ga sada oduzima - kaže akademski slikar, prosvetni radnik i političar Ibrahim Reković, vredni hroničar Plava, koji javnosti upućuje još jedan vapaj za zaštitu jezera.
Kao argument da jezero nestaje, jer ga prekrivaju i „jedu“ pesak i šaš, Reković pokazuje fotografije snimljene pre 15 godina i ovih dana.
- Voda je sve plića i mutnija. Trava, ševar, trska, lokvanji i drugo barsko bilje napreduju velikom brzinom. Znam da su moje mogućnosti da odbranim jezero od nestajanja neznatne i svedene samo na ovih nekoliko reči. Svestan sam da to mogu da uradi samo nadležni državni organi, ministarstva, Zavod za zaštitu prirode, ali oni su gluvi i slepi na apele i zahteve, koji dolaze iz naše opštine da se zaustavi dalje nestajanje jezera dok je to još moguće - kaže Reković.
On podseća na zaključke naučnog skupa o zaštiti i unapređenju plavskog dela Prokletija održanog krajem juna daleke 1985. u Plavu.
Tada je konstatovano da Plavsko jezero predstavlja izuzetnu prirodnu i turističku vrednost i mora imati poseban režim zaštite. U tom smislu neophodno je preduzeti mere sanacije erozivnih procesa u slivu, sprečavanje nekontrolisanog razvoja hidrofilne vegetacije, neravnomerno oticanje voda Limom, kao i mere odstranjivanja svih vidova antropogenog ugrožavanja jezera i njegovog sliva. Jezero mora biti predmet sistemskih istraživanja.
- Eto, tako je govoreno pre gotovo tri decenije uz apel da se zaštiti Plavsko jezero, po površini na drugom mestu među ledničkim jezerima u bivšoj Jugoslaviji, ugroženo zasipanjem erozivnim materijalom koji u jezero donosi pritoka Ljuča. Plavsko jezero ugrožava hidrofilna vegetacija koja je zahvatila ne samo priobalne već i centralne delove jezera, smanjujući mu dubinu, zapreminu i čistoću vode - objašnjava Reković.
Sloj mulja na dnu jezera dostiže debljinu od nekoliko metara i osnova je razvitka hidrofilne vegetacije. To se negativno odražava na riblju populaciju, koja je posebno ugrožena zagađivanjem vode Lima nizvodno do Ivangrada, kao i nepostojanjem riblje staze na brani za hidroelektranu „Potpeć“ na Limu, čime je sprečeno prirodno kretanje ribe iz Drine i Lima ka Plavskom jezeru.
- Za potrebe turista i još više lokalnog stanovništva, potrebno je uložiti sve moguće snage za zaštitu i unapređenje Plavskog jezera, kao jedinstvenog ekosistema. Neefikasnim merama opštinskih i državnih inspekcijskih organa, koji nisu radili svoj posao, dopušteno je da se jezero pretvori u deponiju smeća i veliku septičku jamu u koju se ulivaju fekalije iz Gusinja i iz privatnih stambenih i ekonomskih objekata, koji su pravljeni uz samu obalu i bez potrebne dokumentacije - kaže naš sagovornik.
Da se to na vreme sprečilo, a moglo je, sada bismo imali čistu vodu i makar malo dublje jezero.
- Slobodno tvrdim da se tako nešto ne bi moglo desiti sa Crnim, Biogradskim ili nekim drugim jezerima van opštine Plav. Društvo bi na sva zvona diglo uzbunu. Te trube su utihnule u ovom slučaju, čime se potvrđuje maćehinski odnos države prema svemu što je vezano za Plav i bolji život građana u njemu - kaže Reković.