- Učlanjen(a)
- 04.10.2009
- Poruka
- 5.207
Ako se za atletiku kaže da je kraljica sportova, onda je VIJEST kraljica novinarstva. Kada gledate Dnevnik ili čitate novine, i ne slutite koliko je znoja porliveno da bi se napravila jedna dobra vijest. Novinar koji piše jednu vijest (informaciju) mora biti upućen u samu srž onoga o čemu piše. Prije pojave televizijskih kuća i interneta, glavno sredstvo informisanja su bile novine koje su mahom izlazile jednom mjesečno. U to vrijeme nije bio problem sakupiti informacije i sve što je vezeano za nju. Međutim, danas kada se neki događaji smjenjaju bukvalno iz sata u sat, a elektronski mediji se utrkuju ko će brže da prenese najnovije informacije, takav način je nedopustiv. Sada ću pokušati da vam objasnim kako se pravi jedna vijest.
VIJEST (štampana ) se sastoji iz tri dijela;
1.)Naslov-ovo se odnosi na pisane medije, možda je i najvažnija! Ona treba da bude kratka, jezgrovita i da zainteresuje onoga ko to čita.
2.)LEAD (GLAVA) - je onaj prvi pasus, sastavljen od jedne ili dvije rečenice. To je dio informacije koja odgovara na 5 najvažnijih pitanja:
a)KO? - daju se konkretne imena aktera događaja; Marko Jović, Tatjana Simić..
b)Kada? - ako je događaj od izuzetne važnosti, onda se navodi tačno vrijeme, u 13 časova i 30 minuta, ali se obično piše " danas " .
c)Gdje?- posve je jasno da je događaj o kojem pišemo morao negdje da se i odvije; U Doboju, U Beogradu, u dvorani " Borik " .
d)Zašto? - odgovara se na pitanje zašto je došlo do toga što se desilo.
e)Kako? - kako je se to desilo.
3)BACKGROUND (POZADINA) - je dio vijesti koji nam daje detaljna objašnjenja o informaciji o kojoj čitamo.
Mislim da nije potrebno napominjati da novinari moraju biti pismeni ljudi, premda je toga danas sve manje i manje. Ali kako da se zamjeri tim ljudima, kada ni sami ljudi koji su usko vezani jezikom (profesori lingvistike, nastavnici jezka..) imaju velikih problema sa srpskim jezikom!
Evo jednog primjeri vijesti, preuzetu sa sajta " Glas Srpske " :
Мирко Ребрић освојио медаљу, а да то није ни знао
БИЈЕЉИНA - Ученик осмог разреда Основне школе "Петар Кочић" из Бродца Мирко Ребрић први је у своје село донио високо спортско признање - бронзану медаљу на тек завршеном Првенству БиХ у теквондоу. Прије тога освојио је медаљу истог ранга на Првенству Републике Српске у овом спорту.
Ово село има много спортиста: одбојкаша, кошаркаша, теквондоиста и најстарији фудбалски клуб у Семберији који је сада члан Друге лиге РС, али нико од њих није у село донио овако значајно одличје.
- Теквондо тренирам годину и по. Прије тога сам се окушао у неколико спортова, али сам заволио теквондо. У овом спорту могу да покажем шта све знам и умијем - каже Мирко.
Он је члан Теквондо клуба "Соко" у Бијељини. Убрзо је стекао повјерење тренера Ђуре Ђурића, који га је припремао за такмичење. На Првенству РС у теквондоу крајем прошле године освојио је треће мјесто и бронзану медаљу. Тиме је стекао право наступа на државном првенству.
- Имам жути појас, а на првенству прије неколико дана добио сам противника који има црни појас. У почетку ме је ухватио страх, али сам од самог почетка кренуо како ме је тренер учио - казао је Ребић.
У ствари, ово првенство Мирко ће памтити до краја живота, јер се догодило неколико неочекиваних ствари, а да је побједник сазнао је тек неколико дана касније.
За противника је добио младића из више категорије и знатно искуснијег. Био је збуњен, такмичио се, па када се меч завршио није ни примијетио да је судија њега прогласио за побједника.
- Био сам сигуран да сам изгубио меч, па сам позвао оца да ме врати кући. Када сам рекао да сам изгубио нико се није због тога љутио - прича Мирко Ребрић.
Неколико дана касније уручена му је медаља. Када су додјељиване медаље у Спортској хали у Бијељини, гдје је одржано такмичење, нико није могао пронаћи освајача бронзане медаље?! Медаља је сада на Мирковом врату и употпунила је колекцију признања која је у ранијим такмичењима освајао.
VIJEST (štampana ) se sastoji iz tri dijela;
1.)Naslov-ovo se odnosi na pisane medije, možda je i najvažnija! Ona treba da bude kratka, jezgrovita i da zainteresuje onoga ko to čita.
2.)LEAD (GLAVA) - je onaj prvi pasus, sastavljen od jedne ili dvije rečenice. To je dio informacije koja odgovara na 5 najvažnijih pitanja:
a)KO? - daju se konkretne imena aktera događaja; Marko Jović, Tatjana Simić..
b)Kada? - ako je događaj od izuzetne važnosti, onda se navodi tačno vrijeme, u 13 časova i 30 minuta, ali se obično piše " danas " .
c)Gdje?- posve je jasno da je događaj o kojem pišemo morao negdje da se i odvije; U Doboju, U Beogradu, u dvorani " Borik " .
d)Zašto? - odgovara se na pitanje zašto je došlo do toga što se desilo.
e)Kako? - kako je se to desilo.
3)BACKGROUND (POZADINA) - je dio vijesti koji nam daje detaljna objašnjenja o informaciji o kojoj čitamo.
Mislim da nije potrebno napominjati da novinari moraju biti pismeni ljudi, premda je toga danas sve manje i manje. Ali kako da se zamjeri tim ljudima, kada ni sami ljudi koji su usko vezani jezikom (profesori lingvistike, nastavnici jezka..) imaju velikih problema sa srpskim jezikom!
Evo jednog primjeri vijesti, preuzetu sa sajta " Glas Srpske " :
Мирко Ребрић освојио медаљу, а да то није ни знао
БИЈЕЉИНA - Ученик осмог разреда Основне школе "Петар Кочић" из Бродца Мирко Ребрић први је у своје село донио високо спортско признање - бронзану медаљу на тек завршеном Првенству БиХ у теквондоу. Прије тога освојио је медаљу истог ранга на Првенству Републике Српске у овом спорту.
Ово село има много спортиста: одбојкаша, кошаркаша, теквондоиста и најстарији фудбалски клуб у Семберији који је сада члан Друге лиге РС, али нико од њих није у село донио овако значајно одличје.
- Теквондо тренирам годину и по. Прије тога сам се окушао у неколико спортова, али сам заволио теквондо. У овом спорту могу да покажем шта све знам и умијем - каже Мирко.
Он је члан Теквондо клуба "Соко" у Бијељини. Убрзо је стекао повјерење тренера Ђуре Ђурића, који га је припремао за такмичење. На Првенству РС у теквондоу крајем прошле године освојио је треће мјесто и бронзану медаљу. Тиме је стекао право наступа на државном првенству.
- Имам жути појас, а на првенству прије неколико дана добио сам противника који има црни појас. У почетку ме је ухватио страх, али сам од самог почетка кренуо како ме је тренер учио - казао је Ребић.
У ствари, ово првенство Мирко ће памтити до краја живота, јер се догодило неколико неочекиваних ствари, а да је побједник сазнао је тек неколико дана касније.
За противника је добио младића из више категорије и знатно искуснијег. Био је збуњен, такмичио се, па када се меч завршио није ни примијетио да је судија њега прогласио за побједника.
- Био сам сигуран да сам изгубио меч, па сам позвао оца да ме врати кући. Када сам рекао да сам изгубио нико се није због тога љутио - прича Мирко Ребрић.
Неколико дана касније уручена му је медаља. Када су додјељиване медаље у Спортској хали у Бијељини, гдје је одржано такмичење, нико није могао пронаћи освајача бронзане медаље?! Медаља је сада на Мирковом врату и употпунила је колекцију признања која је у ранијим такмичењима освајао.