Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Direktor muzeja kupio kamere da nadgleda nepodobne radnice
Blic
Kada se postave kamere na neki objekat, posebno na muzej, logično je da se zaključi da im je namena nadzor umetničkih dela. Međutim, u Muzeju u Pirotu direktor Miroslav Zubić koristi kamere za sasvim druge stvari - da špijunira zaposlene. Kako “Blic” saznaje, direktor nije obezbedio video nadzorom prostoriju sa eksponatima, ali zato jeste kancelariju u kojoj rade dve žene - kustosi sa kojima je u ličnom sukobu. Zakonski posmatrano, posredi je nedopuštena obrada ličnih podataka, odnosno krivično delo.
Video nadzor nema ni Arheološki centar muzeja, iz koga su više puta nestajali eksponati
Poverenik Rodoljub Šabić potvrđuje za “Blic” da je povodom dobijene predstavke naložio nadzor i da su ga njegovi inspektori sproveli u Muzeju Ponišavlja.
Miroslav Zubić
- Pregledom na licu mesta je utvrđeno da je video nadzor uspostavljen bez valjanog pravnog osnova, a organizovan i sproveden na, najblaže rečeno, teško shvatljiv, nesvrsishodan način. Zaista je teško objašnjivo da video nadzora nema u prostorijama u kojima se nalaze najvredniji muzejski eksponati, da ga nema čak ni u prostorijama Arheološkog centra, iz kojeg su više puta nestajali vredni eksponati zbog čega su kustosi u više navrata tražili postavljanje video nadzora, a da se nadzire radna soba kustosa - ističe Šabić za “Blic”.
Direktor Muzeja Ponišavlja u Pirotu Miroslav Zubić neovlašćenim snimanjem svojih radnika prekršio je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, zbog čega Muzej može biti kažnjen novčano iznosom od 50.000 do milion dinara. Budući da se pirotski muzej finansira iz lokalnog budžeta, tu kaznu će, ako je bude, platiti građani Pirota, dok će direktor Zubić kao odgovorno lice biti kažnjen sa maksimalno 50.000 dinara.
Direktor Zubić se pravda da je kamera bila probna
Inspektori poverenika za informacije od javnog značaja tek treba da utvrde da li su dve radnice - kustosi muzeja sa kojima je direktor u ličnom sukobu, snimane samo kamerama ili su im snimani i razgovori, budući da je direktor kupio i modul za tonsko snimanje i da je on bio u funkciji kada su došli inspektori.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kaže za „Blic“ da se nada da direktor nije i tonski snimao saradnike, „jer ako jeste, to bi celu stvar moglo prebaciti na teren krivične odgovornosti”.
Direktor Miroslav Zubić postavio je kameru u prostoriju u kojoj su radile dve kustoskinje a da nije adekvatno obezbedio eksponate video-nadzorom.
Novinari su juče mogli da se uvere da je direktor spornu kameru brže-bolje sklonio. Kamera je bila direktno uperena u stolove za kojima sede kustoskinje.
Zubić, međutim, tvrdi da ta sporna kamera nije snimala radnice, već je bila, kako tvrdi, probna.
- U ovoj kancelariji bila je samo probna kamera. Ona ne snima jer snimač ima samo četiri ulaza - tvrdi Zubić, i dodaje da je odluku o postavljanju video-nadzora doneo sam.
[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]Prijava za mobing protiv direktora
Arheolog u muzeju mr Predrag Pejić kaže da ovo nije prvi slučaj da pojedni kustosi imaju sukob sa direktorom muzeja.
- Čim je prošle godine zakon stupio na snagu, krajem septembra podneo sam tužbu protiv njega za mobing. Imali smo do sada nekoliko ročišta. Po tužbi još ništa nije rešeno. Većina kustosa je još pre četiri godine tražila od nadležnih na preduzmu korake protiv njega - kaže Pejić. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Prema saznanjima „Blica” kamera je, međutim, sve vreme snimala kustoskinje Radmilu Vlatković i Sašku Velkovu, zbog čega su objektiv prekrile kartonom. Neposredno pred dolazak inspektora poverenika za zaštitu podataka o ličnosti i na reakciju advokata kustoskinja Radmile Vlatković i Saške Velkove, direktor Muzeja je kameru skinuo iz njihove kancelarije. Na zidu se i sada vide ostaci.
Direktor muzeja je juče pred okupljenim novinarima pokušao da negira navode „Blica” pokazujući da osim sporne kamere postoje još četiri.
Međutim, kako je „Blic” objasnio u tekstu od pre dva dana naveo - problem je u tome što je jedina prostorija koja se snimala zapravo bila ona gde sede kustosi, dok delovi muzeja s eksponatima nisu bili pokriveni.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, čiji su inspektori vršili proveru, kaže da u muzeju postoji pet kamera, ali potvrđuje navode „Blica” da je samo ta jedna snimala radni prostor muzeja, dok ostale nisu bile adekvatno postavljene.
- Na licu mesta utvrđeno je da je u muzeju bio postavljen sistem video-nadzora sa pet kamera. Jedna je snimala dvorište i ulaznu kapiju dvorišta, druga ulaz, treća hol u prizemlju, četvrta hol na spratu. Peta kamera koja se nalazila u predmetnoj sobi kustosa uklonjena je pre dolaska inspektora. Tvrdnju da je baš ta kamera bila probna ne bih komentarisao - kaže Šabić.
On dodaje da video-nadzorom uopšte nisu bile obuhvaćene trezor soba, soba u kojoj se nalazi sef sa dragocenostima, novac, knjige i najveća i najznačajnija zbirka pirotskih ćilima.
- Video-nadzorom nisu bili obuhvaćene ni soba za konzervacije ni laboratorija. Video-nadzorom nije bio pokriven ni prostor Arheološkog centra, deo muzeja odvojen od centralne zgrade koji sadrži praistorijsku, antičku, srednjovekovnu zbirku kao i numizmatičku zbirku, koji je često bio izložen krađama, zbog čega je od direktora više puta traženo postavljanje video-nadzora - ističe Šabić.
Kustoskinje muzeja Radmila Vlatković i Saška Velkova nisu želele da daju izjavu za medije.
Na pitanje da li je smišljeno snimao kustose s kojima je u sukobu, direktor Zubić rekao je da u svakom kolektivu postoje nesuglasice, ali i da mu „nije jasno kako je na radnom mestu nekome povredio privatnost“.
Šabić međutim kaže da za povredu Zakona o zaštiti podataka ličnosti sledi novčana kazna.
- Na izjave direktora kojima se on upušta u tumačenje privatnosti na radnom mestu i postojanja ili nepostojanja ovog ili onog zakona, ne bih se osvrtao. One upućuju na zaključak da on po svemu sudeći i ne zna da Srbija ima Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, a da je video-nadzor svakako jedna od vrsta obrade podataka o ličnosti - poručuje Šabić.
