Član
- Učlanjen(a)
- 30.11.2011
- Poruka
- 1.872
Pirot: Bakaluk na četiri točka
Izvor: Novosti
Marjan Ćirić ideju skinuo s interneta i postao jedini snabdevač udaljenih planinskih sela. Po planiranoj satnici, u krugu od sto kilometara, stiže do gorštaka
Marjan Ćirić ispred svoje pokretne prodavnice
PIROT - Ostareli gorštaci u planinskim selima pirotske opštine nikad nisu čuli za takozvani ambulantni vid maloprodaje, ali su već osetili blagodet ovog načina snabdevanja, koji se u zapadnoevropskim zemljama uveliko primenjuje decenijama, i to uglavnom tamo gde se ne isplati držanje klasične prodavnice.
Marjan Ćirić, jedan od mnogobrojnih Piroćanaca koji je proteklih godina ostao bez posla, postao je njihov legalni i jedini snabdevač a korist je višestruka. On je preuredio jedan kamperski automobil u prodavnicu bakaluka i, po planiranoj satnici kruži udaljenim selima, gde ga vremešni kupci čekaju kako bi pazarili hleb, šećer, zejtin i druge potrepštine, koje su nekad pazarili u seoskim prodavnicama.
- Za ovaj posao sam se odlučio da bih pomogao ovim ljudima, ali i da zaradim za porodicu. Ideju sam skinuo sa interneta i uz nešto malo novca koji sam dobio za samozapošljavanje registrovao radnju, kupio fiskalnu kasu i evo me sada na terenu. U pirotskoj opštini ima više od 70 sela. u najvećem broju naselja nema nijedne prodavnice, jer se držanje ne isplati, a ljudima je potrebano sve - od šibice do sijalice. Ništa od toga nisu mogli da kupe, a retko kad je neko mogao da im doveze namirnice iz grada. Primetio sam da ih, s vremena na vreme snabdevaju šverceri, da im umesto svežeg, dovoze bajat hleb, koji u gradu kupe po 20 dinara za veknu, a ovde je prodaju po 50 i da najveći broj staraca mora da kupi ono što u regularnim uslovima nikad ne bi pazario. Zbog svega toga sam odlučio da pokrenem posao - obrazlaže Ćirić, čiju “prodavnicu” su pre dva dana prvi put dočekali i u selu Prisjan, ispod obronaka Suve planine.
- Već dvadesetak godina se mučimo. I kad imaš nešto para, ne možeš ništa da kupiš, jer nema radnje. Ovde su uglavnom stariji ljudi, pa mnogi ne mogu čestito ni da hodaju, a kamoli hleb da umese. Oni koji mogu da mese, moraju da obezbede brašno, ali u Pirotu. Sada ćemo bar moći da kupimo ono što nam treba - radostan je Časlav Stanković (70).
- Ovi ljudi nisu veliki protrošači, ali im je kao i nama u gradu, potrebno sve. Ja sam ovde već neko vreme. Brinem o bolesnoj majci. Naročito je teško zimi, kada niko ne ide u grad. Sada će biti bolje - ističe Kamen Živković, jedan od Prisjanaca, koji veruje da će opština popraviti put ka selu, kako bi snabdevanje i u zimskim mesecima bilo uredno.
Inače, prva pokretna prodavnica u ovom delu Srbije, ako ne i u čitavoj Republici, dnevno obiđe po nekoliko udaljenih sela u krugu od stotinak kilometara, a meštani već znaju satnicu i u tačno određeno vreme se okupe u centru naselja, čekajući radnju na točkovima.
PIK OTIŠAO U ISTORIJU
SNABDEVANjE planinskih sela je obustavljeno kada je pre dvadesetak godina, nekadašnji PIK “8. septembar”, posle malverzacija doživeo finansijski kolaps. Kombinat je u svim selima imao otkupne stanice i prodavnice, tako da nije bilo oskudice. Kada je zagospodarila tržišna ekonomija i kad u selima više nije bilo stoke za otkup, više od dve trećine sela ostalo je bez radnji, jer se, zbog sve manjeg broja kupaca, nije isplatilo držanje trgovine. I kako to obično biva, tada je na scenu stupio drugi vid “tržišne privrede”. Šverceri su postali glavni snabdevači, dovozili su uglavnom nekvalitetnu robu i prodavali je po višestruko višim cenama.
Izvor: Novosti
Marjan Ćirić ideju skinuo s interneta i postao jedini snabdevač udaljenih planinskih sela. Po planiranoj satnici, u krugu od sto kilometara, stiže do gorštaka
Marjan Ćirić ispred svoje pokretne prodavnice
PIROT - Ostareli gorštaci u planinskim selima pirotske opštine nikad nisu čuli za takozvani ambulantni vid maloprodaje, ali su već osetili blagodet ovog načina snabdevanja, koji se u zapadnoevropskim zemljama uveliko primenjuje decenijama, i to uglavnom tamo gde se ne isplati držanje klasične prodavnice.
Marjan Ćirić, jedan od mnogobrojnih Piroćanaca koji je proteklih godina ostao bez posla, postao je njihov legalni i jedini snabdevač a korist je višestruka. On je preuredio jedan kamperski automobil u prodavnicu bakaluka i, po planiranoj satnici kruži udaljenim selima, gde ga vremešni kupci čekaju kako bi pazarili hleb, šećer, zejtin i druge potrepštine, koje su nekad pazarili u seoskim prodavnicama.
- Za ovaj posao sam se odlučio da bih pomogao ovim ljudima, ali i da zaradim za porodicu. Ideju sam skinuo sa interneta i uz nešto malo novca koji sam dobio za samozapošljavanje registrovao radnju, kupio fiskalnu kasu i evo me sada na terenu. U pirotskoj opštini ima više od 70 sela. u najvećem broju naselja nema nijedne prodavnice, jer se držanje ne isplati, a ljudima je potrebano sve - od šibice do sijalice. Ništa od toga nisu mogli da kupe, a retko kad je neko mogao da im doveze namirnice iz grada. Primetio sam da ih, s vremena na vreme snabdevaju šverceri, da im umesto svežeg, dovoze bajat hleb, koji u gradu kupe po 20 dinara za veknu, a ovde je prodaju po 50 i da najveći broj staraca mora da kupi ono što u regularnim uslovima nikad ne bi pazario. Zbog svega toga sam odlučio da pokrenem posao - obrazlaže Ćirić, čiju “prodavnicu” su pre dva dana prvi put dočekali i u selu Prisjan, ispod obronaka Suve planine.
- Već dvadesetak godina se mučimo. I kad imaš nešto para, ne možeš ništa da kupiš, jer nema radnje. Ovde su uglavnom stariji ljudi, pa mnogi ne mogu čestito ni da hodaju, a kamoli hleb da umese. Oni koji mogu da mese, moraju da obezbede brašno, ali u Pirotu. Sada ćemo bar moći da kupimo ono što nam treba - radostan je Časlav Stanković (70).
- Ovi ljudi nisu veliki protrošači, ali im je kao i nama u gradu, potrebno sve. Ja sam ovde već neko vreme. Brinem o bolesnoj majci. Naročito je teško zimi, kada niko ne ide u grad. Sada će biti bolje - ističe Kamen Živković, jedan od Prisjanaca, koji veruje da će opština popraviti put ka selu, kako bi snabdevanje i u zimskim mesecima bilo uredno.
Inače, prva pokretna prodavnica u ovom delu Srbije, ako ne i u čitavoj Republici, dnevno obiđe po nekoliko udaljenih sela u krugu od stotinak kilometara, a meštani već znaju satnicu i u tačno određeno vreme se okupe u centru naselja, čekajući radnju na točkovima.
PIK OTIŠAO U ISTORIJU
SNABDEVANjE planinskih sela je obustavljeno kada je pre dvadesetak godina, nekadašnji PIK “8. septembar”, posle malverzacija doživeo finansijski kolaps. Kombinat je u svim selima imao otkupne stanice i prodavnice, tako da nije bilo oskudice. Kada je zagospodarila tržišna ekonomija i kad u selima više nije bilo stoke za otkup, više od dve trećine sela ostalo je bez radnji, jer se, zbog sve manjeg broja kupaca, nije isplatilo držanje trgovine. I kako to obično biva, tada je na scenu stupio drugi vid “tržišne privrede”. Šverceri su postali glavni snabdevači, dovozili su uglavnom nekvalitetnu robu i prodavali je po višestruko višim cenama.